Forumska sjećanja

Mene za Zid vezuju mnoge lepe uspomene. Nebrojeno mnogo njih. Pokušaću da nabrojim nekoliko.

Najviše lepih trenutaka imao sam sa Majom. Njih je jednostavno nemoguće nabrojati.  

Sećam se onih noći kada sam se osećao loše, pa mi se zanesena javi preko privatne poruke i oraspoloži me.

Jasno se sećam igranja u Igraonici sa Amy i zanesenom, Majinih kafa i poklona, pollynih prvih postova.   

Polly mi je otkrila neke hrvatske pisce i veoma sam zahvalan zbog toga. Najviše (za mene) novih dobrih pesama otkrio sam upravo ovde od Maje, polly, amy, Troje.

Lizinim postovima se uvek smejem (ako se u njima našalila), a dosta maletovih i enigminih šala prepričavam (ako neko ne zna, kažem: Jedan član sa foruma...).

Polly, cesarica i Liza umeju da me obraduju opširnim postovima koje uvek rado čitam.

Uvek s nestrpljenjem očekujem rezultate takmičenja, kao da su ne znam koliko važni.

Enigma je dosta puta znala da mi piše kada u mojim postovima primeti da nešto nije u redu i u jednom od najlomnijih trenutaka u mom životu bila je uz mene. To joj nikad neću zaboraviti.   

Nedostaje mi malo dopisivanja sa Majom, zanesenom, Nelly i herminom.

Poet svojom stabilnošću i Polly svojom odgovornošću čine da se osećam kao da je Zid siguran kad nisam tu.

Trenutno ne umem da konkretizujem. Kada pomislim da Zid, samo me, zbog svih vas, preplavi jedno lepo zaokruženo osećanje spokoja u kojem se sve to stapa.   Možda ovo nije baš najbolji odgovor na temu, ali je trenutno najbolji koji mogu da dam.

Sećam se (kroz maglu) pidžama parti koje smo Still i ja pravili u Utopiji jedne večeri... Završili smo sa perikama, a puštali muziku osamdesetih.
Sećam se da sam danima iščitavala sve te postove!

Imam jedno ruzno sjecanje, od kojeg se stvorila nocna mora, zbog koje se budim u znoju... To je trauma od slanja fotografije na Takmicenje. Ja posaljem fotografiju, a Poet odgovara - FOTOSOPIRANO PREVISE!      

Salu na stranu, uvijek rado iscekujem da vidim prijedloge za Fotografiju i Citat. Uvijek se nadam da je neko poslao neki citat koji ce me prosto oduseviti. Ta dva takmicenja cu uvijek rado pamtiti.

Jedno od najljepsih sjecanja ovdje sa Zida je i sjecanje na to kad bih napisala neki post o svojim problemima, a Enigma bi me malo zatim kontaktirala privatnom porukom da me posavjetuje, bodri... Koji put je to ucinila i Troja i to mi je puno znacilo u tim trenucima   
A i sama cinjenica da znam da je to ma koliko dugo bilo, procitalo vise clanova Zida mi je divno sjecanje na Zid

Sjecacu se i toga kako sam se prvi put na Zidu osjetila da nisam bas pala s Marsa, kad sam upoznala ljude poput Stilla koji vole gramatiku, pravopis i pravila   Da nas ima jos takvih...

Lijepo je vidjeti kako je forum organizovan, kako se moderatori potrude da kako treba obiljeze rodjendan foruma... to je sjecanje na Zid koje bi svi trebali da imamo   

E onda naravno, Male koji svako jutro u 6 pita gdje smo svi. ms.k koja preko noci sve detaljno procita i prokomentarise, Troja koja se prva poslije Maleta javi i obicno obavijesti kakvo je vrijeme u Londonu... Nekad mi se cini kao kad dodjes na posao, pa sjednes na kafu(caj) sa kolegama, zazelite jedno drugom dobro jutro i pricate malo sta vam se dogodilo od juce... tako i Zid...

Eto, nisu bas sjecanja na neki tacan dogadjaj, ali na nesto sto se uglavnom ponavlja i sto ce ostati (bar u mom sjecanju).
Valjda nisam fulala temu

Sećam se tog perioda kada sam svakodnevno bila na zidu, sećam se mnogih razgovora ovde, reči utehe, podrške, poklanjanja osmeha kada je to najviše trebalo. Posebno od strane Stilla i Maje.
Mnogo je trenutaka zbog koji se osmehnem kada ih se setim. Podeliti neke osećaje, misli, strepnje sa potpunim neznancima i biti posavetovan, imati taj osećaj da se savršeno dobro razumemo. Uvek kada pomislim na zid, to mi je prva asocijacija. Neverovatno mnogo mi je nedostajalo sve to.
Mnoge reči su ostale urezane u sećanju, mnoge pesme koje sam otkrila uz divnu ekipu ovde, nesebično deljena ljubav. Eto, to su moja sećanja.
Naš mali virtuelni svet, poseban.