Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Kalendar poznatih

Zid :: Društvo :: Kultura

Strana 2 od 17 Prethodni  1, 2, 3 ... 9 ... 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Frida Kalo - 6. jul

Počalji od Still_dreaming taj Uto Jul 05, 2011 11:48 am


Pijem da udavim moje tuge ali su kurvini sinovi naučili plivati.

Frida Kalo je rođena 6. jula 1907. godine. Bila je meksička slikarka.

Rođena je kao Magdalena Karmen Frida Kalo i Kalderon u roditeljskoj kući u Kohoakanu, koji je u to vreme bio malo predgrađe grada Meksika. Njen otac je bio slikar i fotograf nemačko-jevrejskog porekla, čija je porodica potekla iz Oradee u Rumuniji. Kalo je bila zapažena po svojoj nekonvencionalnoj pojavi, uključujući jako naglašene obrve i tanke brčiće koje nije uklanjala.

Nakon saobraćajne nesreće u kojoj je obogaljena 1925, Kalo je odustala od medicinske karijere i okrenula se slikarstvu. Slikajući sopstvena iskustva, njeni radovi su često bili šokantni u prikazima bola i teškog života žena. Čak 55 od njene 143 slike su autoportreti koji sadrže lični simbolizam dopunjen grafičim anatomskim referencama. Bila je pod uticajem autohtone meksičke kulture, čije je viđenje slikala jakim bojama, mešavinom realizma i simbolizma.

Zahvaljujući inicijativi Andre Bretona ponuđena joj je izložba na modnom Julian Levy Gallery 1938. u Njujorku. Izložba je bila pravi trijumf, a pola slika je i prodato. 1939. Breton joj predlaže da joj organizuje izložbu u Parizu, ali po dolasku u Francusku, Frida koja nije govorila francuski jezik, shvata da Breton nije čak ni slike podigao sa carine. Izložba je bila otvorena, sa šest nedelja zakašnjenja, ali ipak financijski uspešna. Kalo dobija mnogobrojne odzive i pohvale, uključujući Pikasa i Kandinskog.

Iako je rad Fride Kalo ponekad klasifikovan kao nadrealistički, i ona jeste nekoliko puta izlagala sa evropskim nadrealistima, sama je odbacila takvu kategorizaciju. Njena preokupacija ženskim temama i figurativnom verodostojnošću kojom ih je predstavljala, načinila je od nje feminističku kultnu ličnost zadnjih decenija XX veka.

Frida Kalo je umrla 13. jula 1954 od embolije pluća. Njen pepeo je stavljen u prekolumbovsku urnu koja je izložena u njenom bivšem domu Plava kuća (La Casa Azul) u Kohoakanu, koji je pretvoren u muzej i sadrži veliki broj njenih radova.

Biografski dokumentarni film, koji sadrži originalne snimke, pod naslovom „Frida Kalo“, snimljen je 1982. godine u Nemačkoj. Režiser Pol Le Duk je snimio film „Frida, priroda koju živim“ (Frida, naturaleza viva) sa Ofelijom Medinom u naslovnoj ulozi, 1981. godine, a 2002. Miramaks je snimio film „Frida“ sa Selmom Hajek u naslovnoj ulozi.


Postoji i tema posvećena Fridi Kalo, pa pišite gde vam je draže.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Still_dreaming taj Uto Jul 05, 2011 11:05 pm



Meni se mnogo dapada ova slika. Zove se ‚‚Šta sam videla u vodi''. Grad koji ruši priroda. Žena sa omčom oko vrata čiji jedan kraj drži muškarac, a drugi kraj je prepušten oklonostima. Mrtva ptica na drvetu... Jake boje, nemir emocija i slikanje onoga što nasumični pokret prizove u svest. Slikanje podsvesti.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Miroslav Krleža - 7. jul

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jul 06, 2011 11:29 am


Na današnji dan, 7. jula 1893. godine rođen je Miroslav Krleža i u njegovu čast otvorena je tema o njemu na Zidu.

Po mnogima najveći hrvatski pisac 20. veka, Krleža je ostavio veliki opus koji pokriva kako središnje književnoumetničke žanrove, tako i atipične ili marginalne zapise. Rani uticaji obuhvataju skandinavske dramaturge Ibzena i Strindberga i filozofa Ničea, kojima su se kasnije pridružili prozna i pesnička dela Krausa, Rilkea i romaneskno delo Prusta. Iako je često iskazivao averziju i prezir prema Dostojevskom, u grozničavim dijalozima Krležinih romana i drama vidljiv je trag ruskoga pisca, kao i impresionizma i ekspresionizma koji su dominirali nemačkim govornim područjem prve dve decenije 20. veka.

Pisao je pesme, drame, novele, pripovetke, romane, eseje, dnevnike, zapise i memoarsku prozu. Više o Krleži u temi otvorenoj u Književnosti.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Žan de la Fonten - 8. jul

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jul 07, 2011 11:29 am


Žan de la Fonten je bio francuski pisac 17. veka.

Rođen je 8. jula 1621. godine u Šato-Tijeriju u Šampanji u imućnoj i uglednoj porodici. Prvo znanje je stekao na koledžu u Remsu, posle čijeg završetka su roditelji hteli da postane bogoslov, ali on nije imao nikakvu naklonost ka verskom životu. Više je voleo poeziju. Završio je pravo i postao advokat, ali nikada nikoga nije branio (izuzev jagnjeta iz basne).

Ogledao se u svim književnim vrstama, a glavna dela su mu ‚‚Basne i bajke" i ‚‚Pripovetke u stihu". Od antičkih pisaca preuzeo je okosnicu, a basnu osvežava elementima drame, satire i poezije. Životinje njegovih basni kriju pod svojom kožom sve ljudske slabosti. Njegove basne vrlo su poznate i smatraju se remek delima svetske književnosti. Inspirirane su Ezopom, Horacijem i staroindijskom književnošću (Pančantantra).

Prvo delo od 124 basne izašlo je 31. marta 1668. godine pod nazivom ‚‚Ezopove basne", a bile su posvećene Luju, Velikom Dauphinu, sinu Luja XIV. Basne su bile jako dobar izbor za čitanje: imale su ritam, pisane su u rimi, prirodne i lake za čitanje, tipično francuske. Njegove basne nisu samo priče za decu već i za odrasle. U njegovim basnama često stradaju dobri (jer nisu dovoljno lukavi), a pobeđuju pametni i spretni (makar bili i zli). Obrazovaniji ljudi su uspeli i citirati stotine La Fontenovih rečenica. Poštanske marke sa njegovom slikom i njegovim basnama izdate su 1995. godine u Francuskoj.

Na silu su ga oženili 1647. šesnaestogodišnjom devojkom iz plemićke porodice. Međutim, kako nije mario za žene, a za decu još manje (iako je za njih napisao najlepše basne) sporazumom su se razveli. Otišao je u Pariz, gde se družio sa Molijerom i Rasinom živeći kao pravi boem. Bio je rasejan, sve je zaboravljao, naopako je stavljao periku i obuvao čarape.

Predložen je 1683. za člana Francuske akademije, ali je bio odbijen jer se njegovom izboru protivio Luj XIV. Ipak, sledeće godine je primljen. Pisao je mnogo, ali samo su ga basne učinile besmrtnim.

Umro je 13. aprila 1695. godine.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Tom Henks - 9. jul

Počalji od Still_dreaming taj Pet Jul 08, 2011 11:46 am


Tomas Džefri Henks, rođen 9. jula 1956. godine, američki je glumac.

Henks je tumačio raznovrsne likove od osetljivog Forest Gampa (Forrest Gump) preko inspirisanog vođe u filmu ‚‚Filadelfija" i hrabrog komandira Džima Lovela u filmu ‚‚Apolo 13" do mafijaškog ubice u filmu ‚‚Put bez povratka" (Road to Perdition).

Tom Henks je na početku karijere uglavnom glumio u komedijama; prvi put je zapažen u komediji ‚‚Bliski prijatelji" (1980-82), a postao je zvezda filmom ‚‚Veliki" (Big). Vremenom se udaljio od komedija i počeo da glumi u dramama.

Henks je trenutno jedan od najtraženijih glumaca u Holivudu. Film ‚‚Da Vinčijev kod'' iz 2006. godine je najuspešniji film u kojem je glumio - zaradio je čak 750 miliona dolara.

Tom Henks je prešao u grčku pravoslavnu crkvu nakon što se 1988. godine oženio Ritom Vilsom, pripadnicom pravoslavne vere. Do ulaska u pravoslavlje, Henks je bio rimokatolik, mormon, nazaren i evangelista. Henks je svoje simpatije prema pravoslavlju pokazao u filmu „Moja mrsna pravoslavna svadba“, koji je producirao.

Nagrade:
Dobitnik Oskara kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Filadelfija'', 1993. godine.
Dobitnik Oskara kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Forest Gamp'', 1994. godine.
Dobitnik Zlatnog globusa (drama) kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Forest Gamp'', 1995. godine.
Dobitnik Zlatnog globusa (drama) kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Filadelfija'', 1994. godine.
Dobitnik Zlatnog globusa (drama) kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Izgnanik'', 2001. godine.
Dobitnik Zlatnog globusa (mjuzikl ili komedija) kao najbolji glavni glumac u filmu ‚‚Veliki'', 1989. godine.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Nikola Tesla - 10. jul

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 09, 2011 12:07 pm


Nikola Tesla je rođen 10. jula 1856. godine u selu Smiljan kod Gospića u Lici (Vojna Krajina, Austrijsko carstvo, danas Hrvatska) u srpskoj porodici. Jedan je od najpoznatijih svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike.

Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.

Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek na izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.

Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa, Tesla.

Nikola Tesla je autor više od 700 patenata, registrovanih u 25 zemalja, od čega u oblasti elektrotehnike 112.

Umro je 7. januara 1943. godine u Njujorku. Pošto nikada nije obraćao mnogo pažnje na svoje finansijsko stanje, umro je u svojoj 87. godini, siromašan i zaboravljen.

Više o Tesli možete pročitati i u jednoj temi na Zidu posvećenoj njemu.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Liza_N. taj Ned Jul 10, 2011 4:58 am

"Učio sam tuce jezika, proučavao literature i umjetnost, proveo svoje najbolje godine u knjižnicama čitajući sve što bi mi došlo pod ruku i osjetio sam da sam tratio vrijeme, ali ubrzo sam shvatio da je to bilo najbolje što sam ikada učinio."


Always believe that something wonderful is about to happen...
avatar
Liza_N.
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2032
Ženski Datum upisa : 04.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Maja taj Ned Jul 10, 2011 5:16 am

„Ako budem imao sreće da ostvarim barem neke od svojih ideja, to će biti dobročinstvo za celo čovečanstvo. Ako se te moje nade ispune, najslađa misao biće mi ta da je to delo jednog Srbina.“ (Nikola Tesla u vreme posete Beogradu 1892. godine).

‚‚Ne žalim što su drugi pokrali moje ideje. Žalim što nemaju svoje."

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Suzanne Vega - 11. jul

Počalji od Still_dreaming taj Ned Jul 10, 2011 11:20 am


Suzanne Vega, rođena 11. jula 1959. godine, američka je pevačica i kantautor.
Amerikanka rođena u Kaliforniji, već u prvoj godini života sunčanu Santa Moniku menja za problematične kvartove Harlema u Njujorku. Getoizirano okruženje je očigledno prijalo maloj umetnici, jer je prve stihove napisala sa samo devet godina, a već sa 14 počela i da komponuje. Pohađala je časove modernog plesa u čuvenoj njujorškoj Srednjoj školi za scenske umetnosti, da bi nakon toga upisala studije engleske književnosti na Kolumbija univerzitetu. Dane na koledžu koristila je i da bi povremeno nastupala u malim klubovima obližnjeg Grinič Vilidža u kome su nekoliko decenija ranije počinjali i slavni kantri i folk pioniri Voody Guthrie, Dilan i mnogi drugi, gotovo svako ko je kasnije dosegao određene visine. I gospođici Vega sa posrećilo, pa je serijal nastupa u ‚‚Cornelia Street Cafeu" ponedeljkom uveče okončan potpisivanjem ugovora za veliku izdavačku kuću. Debi album iz 1985. godine, nazvan punim imenom umetnice ‚‚Suzanne Vega", privukao je pažnju muzičke kritike koja je u introspektivnim akustičarskim poemama videla pojavu punu obećavajuće svežine i optimizma, što se i ostvarilo već na sledećem izdanju, legendarnom ‚‚Solitude standing" dve godine kasnije.

Potpuno neuobičajene za ondašnje prilike, dve numere postižu senzacionalan uspeh i haraju svetskim top-listama i radio i TV programima: ‚‚Luka" koja govori o zlostavljanju dece, a Suzanne se inspirisala posmatrajući igru komšijskih mališana među kojima je bio i jedan tog imena i ‚‚Tom's dinner" nastala u sasvim običnom restoranu na uglu 112. ulice i Brodveja, koji je zahvaljujući pesmi postao poznat.
Naredni albumi su po pravilu nosili i neku novinu, pa je treći ‚‚Days Of Open Hand" iz 1990. pun muzičkih eksperimenata, ali i naglašeno snažnih emocija, dok već na ‚‚99,9 F" dve godine kasnije muzička matrica donosi neočekivanu kombinaciju folk napeva sa dens ritmovima i industrijal ambijentom. 2001. godine objavila je album ‚‚Songs in red and gray".

Krhka i nežna gotovo do prozirnosti, ali i dovoljno hrabra da stane pred auditorijum i otvori srce, Suzanne Vega je netipična pojava na prebukiranom zvezdanom pop-nebu. Mada je kantautor i sama piše pesme koje izvodi, nalik na mnoga slavna imena iz prošlosti poput Boba Dilana ili Joan Baez, njen poetizovani muzički izraz ne sadrži i obaveznu dozu pobune koja bi se očekivala od svakog savremenog trubadura dok sam sa gitarom baca svetu istinu u lice. Ipak, Suzanne po pravilu zauzima čvrst stav koji saopštava na naglašeno lirski i melodičan način, pa je kritičari s pravom porede sa velikim Leonardom Cohenom.

Ostali albumi:
2007. ‚‚Beauty & Crime"
2010. ‚‚Close-Up Vol. 1, Love Songs"
2010. ‚‚Close-Up Vol. 2, People & Places"
2011. ‚‚Close-Up Vol. 3, States of Being"




Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Liza_N. taj Pon Jul 11, 2011 3:39 am






Always believe that something wonderful is about to happen...
avatar
Liza_N.
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2032
Ženski Datum upisa : 04.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Pablo Neruda - 12. jul

Počalji od Still_dreaming taj Pon Jul 11, 2011 11:00 am


Pablo Neruda je bio čileanski književnik i dobitnik Nobelove nagrade za književnost. Svoj literarni pseudonim Neruda koji je kasnije prihvatio kao lično ime odvodio je od imena češkog pesnika i pisca Jan Nerude.

Rođen je 12. jula 1904. godine u gradu Peral u Čileu kao Rikardo Neftali Rejes (Ricardo Neftali Reyes). Počeo je da piše veoma rano. U 19-toj godini (1923). objavljuje svoju prvu knjigu poezije „Crepusculario“, a već u 20-toj i drugu pod nazivom „Dvadeset poema o ljubavi i jedna pesma bez nade“.

Studirao je francuski jezik i pedagogiju. Španski građanski rat i smrt svoga prijatelja Federika Garsije Lorke na njega ostavlja neizbrisiv trag. Priključuje se revolucionarnom pokretu i tada piše pesme sa revolucionarno-socijalnom tematikom.

Od 1927. do 1935. godine radi pri Čileanskom konzulatu. Od 1939. do 1940. godine je konzul u Parizu, a nakon toga u Meksiku do 1943. godine. Vraća se u rodni Čile 1945. godine i postaje senator. Zbog neslaganja sa tadašnjim predsednikom Čilea biva progonjen. Uspeva da pobegne u Evropu, gde je boravio u raznim zemljama. U Čile se vraća 1952. godine gde živi do svoje smrti 23. septembra 1973.

Dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 1971. godine.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Harison Ford - 13. jul

Počalji od Still_dreaming taj Uto Jul 12, 2011 11:01 am


Harison Ford (engl. Harrison Ford) je američki glumac, rođen 13. jula 1942. godine u Čikagu. Najpoznatije uloge je ostvario kao Han Solo u tri filma Ratova zvezda i kao Indijana Džouns u ‚‚Otimači izgubljenog kovčega'', ‚‚Indiana Jones and the Temple of Doom'' i ‚‚Indiana Jones and the Last Crusade''.

Maturirao je na Maine East High School u Park Riddžu (Ilinois, SAD), a kasnije je pohađao Ripon College (Viskonsin, SAD), gde je učio glumu. Nakon toga se venčao sa Mary Marquardt 1964. godine i sa njom se seli u Los Anđeles (Kalifornija, SAD), gde je potpisao ugovor od $150 dolara sedmično za Columbia Pictures. Ford se venčavao dva puta, sa Mary Marquadt (1964-1979), sa kojom ima dva sina (Bendžamina i Vilarda) i Melisom Materson (1983-2001) sa kojom ima sina i kćerku (Malkolm Karsvel i Džordžija).

Svoju prvu veću ulogu je ostvario u filmu ‚‚Američki Grafiti'', 1973. godine. Posle ove uloge igra u još nekoliko manjih filmova, a kasnije dobija uloge u velikim filmskim hitovima kao što su: ‚‚Ratovi zvezda Epizoda IV: Nova nada'', ‚‚Ratovi zvezda Epizoda V: Imperija uzvraća udarac'', ‚‚Otimači izgubljenog kovčega'', ‚‚Ratovi zvezda Epizoda VI: Povratak Džedaja'', ‚‚Indiana Jones and the Temple of Doom'', ‚‚Indijana Džons i poslednji krstaški rat'', ‚‚Patriotske igre'', ‚‚Neposredna opasnost‚'', ‚‚Anđeo sa dva lika'', ‚‚Vazduhoplov jedan'' i mnogim drugim.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Gustav Klimt - 14. jul

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jul 13, 2011 11:07 am


Egon Šile, Gustav Klimt in a Blue Smock, 1913.

Gustav Klimt je rođen u Braumgardenu, u blizni Beča, u Austriji 14. jula 1862. godine. Bio je austrijski simbolistički slikar i jedan od osnivača Bečke secesije.

Otac, češki emigrant, nije uspeo kao zlatar, pa su deca Klimtovih rasla u neimaštini. Počinje da pohađa školu za primenjenu umetnost u Beču (1879—1883). Svoju karijeru otpočinje slikajući predvorje Umetničko-istorijskog muzeja u Beču. Kasnije Klimt postaje počasni član Bečkog i Minhenskog univerziteta.

Godine 1897. grupa umetnika, koja je želela na moderniji, pustolovniji način da stvara svoja dela, osnovala je Secesiju, a Klimt je postao prvi predsednik. Njegove dekoracije počele su izazivati oštre kritike konzervativnog Beča, ali je on slikanjem veličanstvenih portreta žena iz otmenog društva mogao dovoljno raskošno živeti, oslobođen narudžbina.

Život Gustava Klimta podudara se sa zlatnim dobom Beča s kraja 19. vijeka. Bilo je to vreme umetničke obnove i umetničkog bunta, rađanje modernizma. Nova umetnost, art nouveau, donosi svoje samosvesne i dekadentne pravce u slikarstvu i literaturi, kroz koje se provlačila snažna opčinjenost erotikom. Bio je to Frojdov Beč koji je naizgled još bio u duhu viktorijanskog morala, ali neobuzdano ponašanje bila je glavna tema dana. Bečka zanesenost erotikom našla je u Klimtu velikog pesnika. Nijedan drugi umetnik nije tako slavio Erosa, a iznad svega žene, kao muze vampa i konačnog ispunjenja svrhe života.

Njegovo slikarstvo ispunjeno je naturalističkim prikazima erotskog i težnjom da platna ispuni sjajnim zamršenim dekoracijama. U njegovim najpoznatijim radovima, kao što je ‚‚Poljubac'', osećanja i dekorativna prekomernost sjedinjeni su na veličanstveni način.

Klimt nije bio buntovnik. Klonio se javnosti, a i privatni život držao je za sebe. Iz njegovih slika zračili su unutarašnji svet i lepota puna senzualnosti. Umro je u Beču 6. februara 1918. godine, nekoliko meseci pre potpunog sloma Austro-Ugarske i svijeta kakav je poznavao.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Kondor sa Anda taj Čet Jul 14, 2011 3:33 am
















Klimtovi radovi imali su veoma velikog uticaja na slikama Egon Šilea.
U novembru 2003, Klimtova slika Landhaus am Attersee prodata je u SAD-u za 29,128,000. dolara.
Raul Ruiz snimio je film o Gustav Klimtu, u kojem je glavna uloga dodeljena Džon Malkoviču. Premijera je prikazana na internacionalnom filmskom festivalu u Roterdamu 28. januar 2006.
2006. godine na aukciji prodato je platno „Portert Adele Bloh-Bauer I“ To je do sada najskuplje prodata slika ikad sa svojih 104 miliona dolara.
avatar
Kondor sa Anda
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1165
Muški Ovan Godina : 28
Datum upisa : 24.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Rembrant Harmenson van Rejn - 15. jul

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jul 14, 2011 11:04 am


Autoportret sa kapom, otvorenih usta

Rembrant Harmenson van Rejn je rođen 15. jula 1606. godine u Lajdenu u Holandiji. Bio je najveći i najpoznatiji holandski slikar i jedan od najuticajnijih umetnika u tradiciji umetnosti zapadne Evrope 17. veka. Psihološka dubina njegovih portreta i produbljena interpretacija biblijskih događaja koje je rado slikao ostale su do danas jedinstvene i neponovljive.

Njegovo slikarstvo pripada stilskoj epohi baroka. Ovo doba je poznato kao Zlatno doba Holandije, kada je ona doživela politički, ekonomski i umetnički procvat.

Već za života Rembrantova dela su kopirana i imitirana. Posle njegove smrti kritičari pristalice klasicizma nisu imali visoko mišljenje o njegovom kolorističkom slikarstvu, dok su njegove slike ostale ominjene i na ceni kod kolekcionara. U 18. veku pojavili su se slikari u Nemačkoj i Engleskoj koji su bili inspirisani njegovim delom. Rembrantov život postao je predmet mistifikacija i legendi. Tek su se sredinom 19. veka pojavili ozbiljni istraživači njegovog života i rada. Od 1970. „Istraživački projekat Rembrant“ se bavi istraživanjem i atribucijom njegovih dela. Danas se smatra da je Rembrant sam naslikao oko 350 dela.

Zaokupljale su ga biblijske teme i portreti. U lajdenskom razdoblju likovi su smešteni u sumračne enterijere s kontrastima svetla i tame. Amsterdamsko razdoblje počinje naturalističkim portretom lekara Tulpa s asistentima (tzv. ‚‚Čas anatomije"), a završava tzv. ‚‚Noćnom stražom", remek-delom grupne kompozicije. Tada nastaju i njegovi prvi pejzaži. Trajni model celog života bio mu je vlastiti lik (oko 100 autoportreta). Otkrio je najsuptilnije nijanse i prelaze između svetla i tame. Bio je manje cenjen kao slikar nego kao bakropisac sve do druge polovine 19. veka kada je otkrivena sva njegova veličina.

Umro je 4. oktobra 1669. godine u Amsterdamu.

Više o njemu u temi otvorenoj u njegovu čast.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Reinaldo Arenas - 16. jul

Počalji od Still_dreaming taj Pet Jul 15, 2011 11:12 am


Reinaldo Arenas je bio kubanski pesnik, romanopisac i dramaturg koji je u mladosti podržavao kubansku revoluciju, da bi se kasnije pobunio protiv komunističkog režima i postao jedna od njegovih najpoznatijih žrtava.

Arenas je rođen u ruralnom delu kubanske provincije Orijente 16. jula 1943. godine. Nedugo posle njegovog rođenja, njegov otac je napustio njega i majku, tako da su živeli u kući roditelja njegove majke. Godine 1963. preselio se u Havanu, gde je studirao filozofiju i književnost, ali nije završio studije. Neko vreme radio je u biblioteci ‚‚Hose Marti", gde je njegov rad bio primećen tako da je za svoj prvi roman ‚‚Pevanje iz duše" dobio nagradu Kubanskog udruženja pisaca. Međutim, njegova kasnija pisanja, kao i činjenica da nije skrivao svoju homoseksualnost, dovela su ga u sukob sa komunističkim režimom na Kubi.

Godine 1973. zatvoren je pod optužbom za ‚‚ideološku devijaciju", ali je pobegao iz zatvora i pokušao da napusti Kubu. Nakon što su ga kubanske vlasti našle, poslali su ga u zloglasni zatvor „El moro kastl“, gde je bio zajedno sa najozloglašenijim kriminalcima. Preživeo je pomažući zatvorenicima da pišu pisma svojim ženama i ljubavnicama. Na taj način uspeo je da sakupi dovoljno papira kako bi nastavio da piše romane. Međutim, prilikom pokušaja da prokrijumčari svoja dela iz zatvora otkriven je i kažnjen. Iz zatvora je pušten 1976. godine, a 1980. godine napustio je Kubu i zajedno sa još 100.000 kubanaca emigrirao u SAD.


Značajnija dela:
1966. ‚‚El mundo alucinante'' (‚‚Halucinacije'')
1982. ‚‚El palacio de las blanquisimas mofetas'' (‚‚Palata belih tvorova'')
1987. ‚‚Otra vez el mar'' (‚‚Zbogom more'')
1982. ‚‚El color del verano'' (‚‚Boja leta'')
1990. ‚‚El Asalto'' (‚‚Napad'')
1987. ‚‚El portero'' (‚‚Portir'')
1992. ‚‚Antes que anochezca'' (‚‚Pre nego što padne noć'')
1980. ‚‚La vieja Rosa'' (‚‚Stara ruža'')
1981. ‚‚Termina el desfile'' (‚‚Prada se završava'' (‚‚Parada je gotova''))
1984. ‚‚Arturo, la estrella más brillante'' (‚‚Arturo, najsjajnija zvezda'')
1986. ‚‚Necesidad de libertad'' (‚‚Potreba za slobodom'')
1987. ‚‚La Loma del Angel'' (‚‚Groblje anđela'')
1989. ‚‚Voluntad de vivir manifestándose'' (‚‚Demonstracija volje za životom'')
1990. ‚‚Viaje a La Habana'' (‚Putovanje u Havanu'')
1991. ‚‚Final de un cuento'' (‚‚Kraj priče'')
1996. ‚‚Adiós a mamá'' (‚‚Zbogom mama'')


Godine 1987. Arenasu je dijagnostifikovana sida, ali je on nastavio da piše i govori protiv kubanskog režima. Bio je mentor mnogim kubanskim piscima u egzilu. 7. decembra 1990. godine izvršio je samoubistvo u Njujorku, tako što se predozirao tabletama i alkoholom. U poruci koju je ostavio, napisao je sledeće:

Zbog mog zdravstvenog stanja i strašne depresije u kojoj se nalazim, nisam više u stanju da pišem i da se borim za slobodu Kube, zbog toga okončavam svoj život... Želim da ohrabrim sve kubance u zemlji i izvan nje da nastave da se bore za slobodu.... Kuba će biti slobodna. Ja već jesam.

Autobiografija Reinalda Arenasa ‚‚Pre nego što padne noć" koju je Njujork tajms uvrstio među 10 najboljih knjiga 1993. godine, ekranizovana je 2000. godine u istoimenom filmu. Kao glumci pojavljuju se Havijer Bardem, Džoni Dep, Oliver Martinez, Andrea Di Stefano i drugi.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Donald Saderland - 17. jul

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 16, 2011 11:17 am


Donald Saderland (Sutherland) je kanadski glumac, rođen 17. jula 1935. godine u Sent Džonu. Njegova karijera traje već preko 50 godina. Neke od najzapaženijih Saderlandovih uloga uključuju atipične ratnike iz filmova kao Dvanaestorica žigosanih, M*A*S*H i Kelly's Heroes, ili detektiva iz trilera Klute. U novije vreme glumi u američkoj tv seriji Dirty Sexy Money.

Rođen je u Saint Johnu, Novi Brunswick, Kanada, kao sin lokalnog preduzetnika. U mladosti radijski novinar, pohađa Victoria College na Univerzitetu u Torontu, gde istovremeno diplomira mašinstvo i dramske umetnosti. Jedno vreme član pozorišne grupe "UC Follies" u Torontu. Odlučuje da odustane od poziva inženjera i upućuje se u Englesku gde pohađa London Academy of Music and Dramatic Art. Početkom 1960-ih glumi manje uloge u britanskim filmovima i tv serijama, pa se ističe uglavnom u hororima zajedno s Christopherom Leeom, i u dva navrata u seriji The Saint. 1967. glumi u Dvanaestorici žigosanih, prvom od tri ratna filma kojima postiže uspeh. 1970.godine glavni je glumac u trileru Klute zajedno s Jane Fondom, s kojom je 1972. producent anti-ratnog filma F.T.A.. 1970-ih glumi niz glavnih uloga, kao u psihološkom hororu Ne okreći se (1974.), ratnom trileru The Eagle Has Landed (1976.), naslovnu ulogu u biografskom filmu Il Casanova di Federico Fellini (1976.), ili u naučno-fantastičnom filmu Invazija telokradica (1978.). Uspeh postiže i epskim filmom Novecento Bernarda Bertolučija, kao i dramom Obični ljudi (1980.), redateljskim prvencem Roberta Redforda. Tokom 1980-ih i 1990-ih, neke od najpoznatijih Sutherlandovih uloga su u južnoafričkoj drami A Dry White Season (1989.), u akcionom filmu Backdraft (1991.) i u drami Six Degrees of Separation (1993.). 1991., ostvario je intrigantnu ulogu u političkom trileru JFK Olivera Stonea.

U novije vreme, zapažena je Saderlandova uloga u drami o američkom građanskom ratu Studengora (2003.), u rimejku filma The Italian Job (2003.), u književnoj adaptaciji Ponosa i predrasuda (2005.) i tv seriji Commander in Chief (2005. - 2006.).


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Nelson Mandela - 18. jul

Počalji od Still_dreaming taj Ned Jul 17, 2011 11:05 am


Nelson Rolilala Mandela, rođen 18. jula 1918. godine, prvi je demokratski izabran predsednik Južne Afrike i prvi crnac koji je obavljao ovu funkciju (9. maj 1994 — jun 1999). Važi za jednog od glavnih boraca u borbi protiv dominacije belaca nad crnim narodom Južne Afrike i protiv aparthejda.

U mladosti je studirao pravo. Bio je aktivan u političkom pokretu za ostvarenje prava crne većine u Južnoj Africi. Godine 1961. bio je jedan od osnivača vojnog krila Afričkog nacionalnog kongresa koje je organizovalo sabotaže. Zbog ove aktivnosti, bio je optužen za terorizam, zbog čega je proveo 27 godina u zatvoru (1964—1990).

Posle oslobađanja iz zatvora reaktivirao se u politici. Bio je cenjen zbog svog nerevanšističkog stava prema belcima i zbog napora koje je uložio da ujedini Južnoafrikance, koji su vekovima živeli rasno i plemenski podeljeni.

Dobitnik je Nobelove nagrade za mir 1993. godine.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Vladimir V. Majakovski - 19. jul

Počalji od Still_dreaming taj Pon Jul 18, 2011 11:00 am


Vladimir Vladimirovič Majakovski, rođen u Bagdadi pored Kutaisa, 19. jula 1893. godine, bio je ruski književnik.

Pošao je u slikarsku školu, bio zatvoren zbog socijalističke agitacije, oduševljeno prihvatio Oktobarsku revoluciju i stavio u njenu službu svoj pesnički i slikarski talenat. Pesnički rad počeo je kao futurista, stojeći ujedno na čelu toga pokreta. Nastojao je da stvori novu poeziju koja bi odgovarala urbanom a zatim i revolucionarnom razdoblju istorije Rusije i čovečanstva. Uvodi u poeziju vulgarizme, žargonske reči, namerno grube antiestetizme, stvara vlastite kovanice, služi se vrlo često igrom reči, dotada nepoznatim metaforama, a posebno voli hiperbole.

Razbija tradicionalnu ritmičku strukturu stiha i stvara novi, u grafičkom slogu "stepenasti" stih, koji posebno pogoduje stavu retoričkog pesnika koji se direktno obraća velikom auditorijumu. Smisao takve poezije odvodi ga direktno na revolucionarnu tribinu, miting. Eksperimentalnu liriku slede velike lirske poeme monološkog tipa ‚‚Oblak u pantalonama", ‚‚Rat i svet", ‚‚Čovek". Stavljajući poeziju svesno u službu revolucije piše agitacijske pesme (‚‚Levi marš"), scensko delo na temu revolucije s biblijskim motivima ‚‚Misterija Bufo".

Svojim delom izvršio je veliki uticaj na razvoj sovjetske poezije, a delovao je i na pesnike izvan SSSR-a (Aragon, Beher, Vapcarov i dr.)

Završio je život samoubistvom 14. aprila 1930. godine u Moskvi.

Na Zidu postoji i tema posvećena Majakovskom.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Žan Reno - 20. jul

Počalji od Still_dreaming taj Uto Jul 19, 2011 11:22 am


Žan Reno (fr. Juan Moreno y Herrera Jiménez), rođen 20. jula 1948. u Kazablanci, francuski je glumac španskog porekla.

Bežeći od Frankovog režima, roditelji mu odlaze u Kazablanku. Iz Alžira se sele u Francusku, gde je Žan Reno započeo glumačku karijeru.

Otkrio ga je Lik Beson ponudivši mu ulogu u filmu Veliko plavetnilo. Potom slede filmovi Leon profesionalac i Nikita. Reno je sarađivao sa gotovo svim velikanima francuskog filma: Žerarom Depradjeom, Kristijanom Klavjeom, Fransisom Veberom, Žan-Mari Poareom i Matjeom Kasovicom. Tri puta je nominovan za nagradu Cezar u kategoriji za najboljeg glumca - dva puta za glavnu mušku ulogu u filmovima Leon profesionalac i Posetioci, a jednom za sporednu ulogu u Velikom plavetnilu.

Jedan je od retkih francuskih glumaca koji je ostvario zapaženu karijeru u Holivudu: Nemoguća misija sa Tomom Kruzom, Godzila sa Metjuom Broderikom, Ronin sa Robertom de Nirom, Pink Panter sa Stivom Martinom i Da Vinčijev kod sa Tomom Henksom.

Izuzetno je popularan u Japanu. Manje je poznato da je odbio ulogu Morfeusa u kultnom Matriksu (uloga je pripala Lorensu Fišbernu) kako bi igrao u filmu Godzila koji je znatno lošije prošao kod publike.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Žan Reno - 20. jul

Počalji od Maja taj Uto Jul 19, 2011 1:54 pm

:žb: givenheart



love love love love love love love love love love love love love love love love love love love love

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Ernest Hemingvej - 21. jul

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jul 21, 2011 12:42 am


Ernest Miler Hemingvej, rođen 21. jula 1899. godine, bio je američki pisac i novinar. Bio je pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina dvadesetog veka, i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao „izgubljena generacija“. Dobio je Pulicerovu nagradu 1953. godine za svoj roman ‚‚Starac i more'', kako i Nobelovu nagradu za književnost 1954. godine.

Svojim posebnim načinom pisanja koji karakteriše škrtost na rečima, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj fantastične književnosti dvadesetog veka. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke književnosti.

Hemingvej je od oca nasledio avanturistički duh i nemiran temperament što je vrlo rano odredilo njegov životni put. Nije hteo da troši vreme na sticanje univerzitetskog obrazovanja. Počeo je da radi kao novinar, otkrio je svoj spisateljski dar i pisanje mu je postalo životni poziv. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobiji. Kad god je putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu, Havani.

Aktivno je učestvovao u Prvom svetskom ratu, grčko-turskom ratu, španskom građanskom ratu i Drugom svetskom ratu. Bio je ratni dopisnik ali i borac, što mu je omogućilo da stekne ogromno iskustvo i skupi solidnu građu za svoje pisanje.

Hemingvej je voleo intenzivno življenje koje je podrazumevalo putovanja, lov, koridu, piće, žene. Istovremeno je putovao, ratovao, uživao u lepotama života i neprekidno pisao. Hemingvej se oglasio kao pisac u Parizu. Kada se iz rata vratio u Ameriku, fizički i psihički ranjen na italijanskom ratištu, nije mogao da se smiri. Ugovorio je dopisnički rad za jedan američki list, oženio se i vratio se u Pariz, koji je u to vreme bio središte književnog i kulturnog života starog kontinenta.

Tu će ući u krug Getrude Stajn i Ezre Paunda, koji će podržati Hemingvejeve književne ambicije. Objaviće ‚‚Tri priče i deset pisama'' (1923), ‚‚U naše vreme'' (1924) i ‚‚Prolećne bujnice'' (1926). Ove knjige skreću pažnju na novo književno ime, a ono će odjednom bljesnuti 1926. godine kada izlazi jedan od njegovih najboljih romana ‚‚Sunce se ponovo rađa''. To je bio roman o ljudima „izgubljene generacije“ — izraz Getrude Stajn, kojim je označena generacija mladih koja je preživela strahote svetskog rata i iz njega ponela ne samo fizičke nego i duševne ožiljke, ali i duboko razočarenje zbog izneverenih ideala i pomerenih vrednosti u posleratnoj stvarnosti. Hemingvej živi, putuje i piše: ‚‚Zbogom oružje'' (1929), ‚‚Snegovi Kilimandžara'' (1935), ‚‚Imati i nemati'' (1937). Iskustvo iz španskog građanskog rata pretočiće u roman ‚‚Za kim zvona zvone'' (1940), još jedan roman koji će osvojiti veliki broj čitalaca i još više učvrstiti reputaciju Ernesta Hemingveja kao velikog pisca. Popularnosti ovoga romana doprineće njegova filmska verzija sa Gari Kuperom i Ingrid Bergman u ulogama Roberta Džordana i Marije. Posle toga nastaje velika pauza ćutanja, ali intenzivnog života i putovanja. Godine 1950. izlazi roman ‚‚Preko reke pa u šumu'', koji kritika proglašava najslabijim delom Ernesta Hemingveja. To je pogodilo pisca koji 1952. godine objavljuje roman ‚‚Starac i more'' i njime zadobije nepodeljena priznanja kritike, Pulicerovu nagradu za književnost, a 1954. godine i Nobelovu nagradu. Kada je osetio da mu zdravlje popušta i onemogućava život kakav je želeo da živi, izvršio je samoubistvo lovačkom puškom 2. jula 1961. godine, završivši kao i njegov otac 1928. godine.

Posthumno je, 1964. godine, objavljena memoarska proza ‚‚Pokretni praznik'' - o životu u Parizu i „izgubljenoj generaciji“.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Mireille Mathieu - 22. jul

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jul 21, 2011 11:01 am


Mireille Mathieu je jedna od najtiražnijih francuskih pevačica ikada. Rođena je 22. jula 1946. godine u Avinjonu, na jugu Francuske. Živela je u siromašnoj porodici (otac kamenorezac, majka nije radila), u kojoj je bilo četrnaestoro dece. U crkvenom horu je počela da peva u četvrtoj godini života. Sa 13 godina je napustila školu i zaposlila se u lokalnoj fabrici. Svu zaradu je trošila na časove pevanja.

U 17. godini je pobedila na takmičenju mladih pevača, koje je organizovala državna televizija. Naredne godine je izašla njena prva ploča, a među pesmama se našao i jedan od njenih najvećih hitova Mon credo. Nakon toga, nizali su se veliki hitovi, kao i obrade drugih pesama na francuskom jeziku: C'est Ton Nom, La Dernière Valse, Santa Maria de la mer, Acropolis adieu, La paloma adieu i druge.

Zahvaljujući svojim pesmama, proputovala je čitav svet, a u Srbiji je gostovala 1985. godine u Sava centru.

Opširnija biografija.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Slash - 23. jul

Počalji od Still_dreaming taj Pet Jul 22, 2011 11:03 am


Saul Hudson, poznatiji kao Slash (Sleš), bivši je gitarista hard rock benda Guns N' Roses. Trenutno je glavni gitarista rock benda Velvet Revolver. Prepoznatljiv je po svojoj dugoj kovrčavoj kosi, velikom šeširu, njegovoj ljubavi prema Jack Daniel'su, i, naravno, cigareti u ustima. Trenutno živi na Beverli Hilsu sa svojom ženom Perlom, i dva sina, London Emilio i Cash Anthony.

Slash je rođen 23. jula 1965. u Hampstedu, Engleska, od oca Entonija Hadsona, engleskog Jevrejina i majke Ole Hadson, afroamerikanke. Oboje roditelja se bavilo šoubiznisom (majka je dizajnirala odjeću za Dejvida Bouija u filmu ‚‚Čovek koji je pao na Zemlju").

Sredinom 70-ih, njegovi roditelji su se razveli i Slash se preselio kod svoje babe. Do jedanaeste godine odrastao je u Stoke-on-Trentu kad su se on i njegova majka preselili u Los Angeles, SAD. Otac je ostao u Engleskoj. Slash je u SAD pohađao srednju školu Beverli Hills zajedno sa budućim zvezdama među kojima su Lenny Kravitz i Nicolas Cage.

Kad je imao oko 15 godina, Sleš je dobio akustičnu gitaru s jednom žicom na kojoj je učio da svira. Slash-ovi rani uzori su bili Led Zeppelin, Thin Lizzy, Rory Gallagher, Eric Clapton, The Rolling Stones, Queen, Aerosmith, Jimi Hendrix, AC/DC i Jeff Beck. Prva pesma koju je naučio da svira bila je ‚‚Smoke on the Water" Deep Purple-a. Uzimao je lekcije, ali je hteo i sam da uči. Slash je vežbao 12 sati na dan, što je uticalo na njegovo školsko obrazovanje. Konačno, Slash je odustao od škole u jedanaestom razredu. Dok je bio deo scene Los Angelesa, išao je na audiciju za Glam Metal bend Poison i bio je finalista dok ga nije pobedio nadmoćniji C.C. DeVille. Zatim je upoznao bubnjara po imenu Steven Adler i njih dvojica formirali su bend Road Crew (koji je imao problema sa zadržavanjem članova osim njih dvojice).

Slash i Adler su kasnije upoznali budućeg ritam gitaristu Guns N' Roses-a - Izzy-ja Stradlin-a koji im je pustio kasetu na kojoj je Axl Rose pevao. Slash i Adler su ubrzo upoznali Axl-a. Kasnije, kad gitarista Traci Guns i bubnjar Rob Gardner iz Axlovog novog benda, Hollywood Rose, nisu mogli da dođu na prvih nekoliko koncerata u Seattle-u, Slash i Adler su se ponudili i ubrzo ušli u bend. Bend je postao Guns N' Roses ubrzo nakon toga.

1988. godine Guns N' Roses su izdali album ‚‚G N' R Lies'', koji je sadržavao kontroverznu pesmu ‚‚One in a Million" (među stihovima pesme se našla riječ "niggers" (crnje)). Nakon Use Your Illusion turneje, Slash je dobio američko državljanstvo. Dok je svirao u Gn'R kao gitarista, Slash je surađivao sa mnogim muzičarima među kojima su Lenny Kravitz, BLACKstreet, Michael Jackson i Queen.

1991., Gansi su krenuli na 28 meseci dugu turneju Use Your Illusion, odmah nakon izlaska njihovih novih albuma, ‚‚Use Your Illusion I'' i ‚‚Use Your Illusion II''. Albumi su označili promenu u muzičkom smeru benda, uključujući umetničke i dramatične pesme poput ‚‚November Rain" i ‚‚Estranged". Ovakve pesme su, zajedno s baladama poput ‚‚Don't Cry", doprinele napetostima u bendu zbog kojih se i raspao. Slash je kasnije naveo ovu činjenicu kao ključnu komponentu njegove nemogućnosti rada s Axl-om.

Pri kraju turneje, nakon izlaska albuma ‚‚The Spaghetti Incident?'', zadnjeg albuma Guns 'n' Roses-a na kojem svira Slash, počeo je da ulazi i izlazi iz benda u bend. 1994. i 1995. započeo je projekat po imenu Slash's Snakepit (u kojem su pomogli i gitarista Gilby Clarke i bubnjar Matt Sorum, obojica iz Gn'R) koji je izdao svoj debitantski album, ‚‚It's Five O'Clock Somewhere''.

Slash je službeno napustio Gn'R 1996. godine nakon što je izjavio da ne može da radi sa Axl-om. Navodno su on i Rouz imali nekoliko nesuglasica u pogledu muzičkog smera benda i Slash je bio ljut kad je Axl zamenio Gilby-evu gitaru s Paul Tobias-ovom na pesmi ‚‚Sympathy for the Devil". Zatim se usredio na Slash's Snakepit, svirajući nekoliko koncerata pre raspuštanja benda kasnije iste godine. Ponovno je okupio Snakepit 1998. godine, da bi ga ponovno raspustio u julu 2001. Nakon izdavanja drugog albuma, ‚‚Ain't Life Grand'', godinu dana pre.

Od sredine 90-ih do ranih 2000-ih, Slash je proveo vreme svirajući sa mnogim bendovima, često kao gost na različitim albumima i turnejama uključujući različite stilove muzike. Međutim, nije zapravo bio u bendu sve do 2002. godine, kad se sastao sa Duff-om McKagan-om i Matt-om Sorum-om za humanitarni/memorijalni koncert za Randy-ja Castill-a. Shvatajući da još ima hemije među njima, odlučili su da sastave novi bend.

Velvet Revolver je počeo kao "The Project", potraga Slesh-a, Duff-a, i Matt-a za novim pevačem. Za ritam gitaru su pozvali Izija Stradlina, ali to nije išlo jer je Izi imao drugih poslova i turneja. Na kraju su uzeli Dave-a Kushner-a, iz benda u kojem je Duff bio pre nego što se ujedinio sa Slash-om. Njih četvorica mesecima su slušali demo snimke potencijalnih pevača, celi proces je zabeležio VH1. Nakon mnogo meseci su hteli da odustanu. Ali Stone Temple Pilots su bili na produženom odmoru, i pevač Scott Weiland se prijavio za "The Project". Slash, Duff, i Matt su se odmah složili sa njim i Velvet Revolver je nastao.

Bend je svirao koncerte leta 2003. i izdao svoj prvi singl, ‚‚Set Me Free" kao deo soundtracka za film The Hulk. U junu 2004., izdali su svoj prvi studijski album, ‚‚Contraband''. Usledila je turneja od 19 mjeseci, kako je album postao platinasti i ustanovio Slash-a među masama koje su ga zaboravile tokom godina. Turneja se završila u januaru 2006, a Slash i kolege su uzeli odmor pre početka rada na drugom albumu. Bend je snimio novu pesmu za Steven Spielberg-ov zadnji film ‚‚Monster House'' u maju 2006.

17. januara 2007. Slash je dodat u Hollywood Rock Walk of Fame, rame uz rame sa legendama poput Jimmyja Pagea i Eddieja Van Halena.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Aleksandar Dima (otac) - 24. jul

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 23, 2011 11:06 am


Aleksandar Dima (otac), rođen 24. jula 1802. godine, francuski je književnik, jedan je od začetnika takozvanog romana-feljtona. Talentovan pisac bogate fantazije i živog duha, podjednako uspješno se okušao u pozorišnim djelima i u istorijskim romanima. Najpozantije mu je djelo avanturistički roman „Tri musketara“, poznat po zanimljivom zapletu, mnogim pustolovinama i simpatičnim i hrabrim junacima. Uticaj Diminih istorijsko-avanturističih romana osetio se gotovo u celoj evropskoj popularnoj literaturi. Napisao je, što sam, što u saradnji s drugima, oko 300 romana i drama. Za pozorište je zaslužan jer je napisao prvu istorijsku romantičnu dramu „Henrik III i njegov dvor“.

Još neka od dela:
‚‚Dvadeset godina nakon'', ‚‚Grof Monte Kristo'', ‚‚Kraljica Margot'', ‚‚Četrdeset i pet čuvara'', ‚‚Kraljičina ogrlica'', ‚‚Vitez Crvene Kuće'', ‚‚Crni tulipan'', ‚‚Zlatni razbojinici'' itd.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21809
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Kalendar poznatih

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 17 Prethodni  1, 2, 3 ... 9 ... 17  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Zid :: Društvo :: Kultura

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu