Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Poreklo nejednakosti (Žan Žak Ruso)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Poreklo nejednakosti (Žan Žak Ruso)

Počalji od Still_dreaming taj Pon Jun 27, 2011 12:21 pm

Prvi koji je ogradio zemljište i rekao: ‘Ovo je moje!’, naišavši na prostodušne ljude koji su mu poverovali, u stvari je osnivač obrazovanog društva. Koliko li bi sprečio zločina, ubistava i ratova, od kolike li bi bede i strahote poštedeo ljudski rod onaj koji bi počupao koplje i zatrpao jarak, dovikujuči bližnjima: ‘Ne verujte varalici!’ Propašćete ako smetnete s uma da plodovi pripadaju svakom i da zemlja nije ničija.

Žan Žak Ruso

Dakle, glavni izvor sukoba i nejednakosti među ljudima je, po mišljenju Rusoa, svojina, čovekov autonomni prostor koji je u njemu probudio ono racionalno i egoistično, kategorija koja je jednog čoveka učinila dominantnim nad drugim. U početku se svojina ticala porodice, kao primarne društvene zajednice, međutim, zbog obilatosti resursa, a retke naseljenosti, nije dolazilo do sukoba. Život na istom staništu i u okviru mikrodruštva – porodice, stvorio je bračnu i očinsku ljubav. U okviru porodice su prvi put počeli da se kristališu odnosi između nadređenog oca, koji je obezbeđivao egzistenciju, i podređenog deteta. Kako je vreme prolazilo, a ljudi se sve više i više naseljavali, više porodica se grupisalo u veće zajednice, i pripadnici zajednica sa istim obeležjima su počeli da se definišu jedni s drugima. Ljudi su sve više počeli da budu međuzavisni, i sve više im je bilo bitno šta drugi članovi društva misle o njima, pa je to, pa mišljenju Rusoa, ‚‚bio prvi korak prema nejednakosti”. Onaj ko je bio cenjen u javnosti, imao je svoju vrednost. Onaj ko je bio najjači, najveštiji, najlepši, najrečitiji, najviše je i cenjen. ‚‚Iz ovog isticanja nikle su, s jedne strane, sujeta i prezir, a s druge strane, stid i zavist, dok je vrenje, nastalo od ovakvog kvasca, proizvelo jedinjena opasna po sreću i nevinost.” Iz tog odnosa među ljudima je postepeno počeo da se formira odnos poštovanja, koji je jako bitan, jer je prećutno uveo u zajednicu kodekse moralnog ponašanja koje se ticalo poštovanja uspešnih, a svako nepoštovanje pomenutih je za sobom nosilo i neku vrstu društvene osude, svojevrsne sankcije koja je u čoveku izazivala poniženje. Upravo u tim odnosima poniženih i uvređenih, s jedne strane, i uspešnih i nadmenih s druge, Ruso vidi osnovu za krvave sukobe. Takođe, upravo u ovoj tački dolazi do glavnog razlaza imeđu Rusoovog i Hobsovog poimanja prirodnog stanja, jer Ruso smatra da je ovakvo stanje rata izvedeno i da je već daleko od prirodnog stanja, dok je Hobsu to stanje početna tačka teorije, pa Ruso kaže da ‚‚…pojedinci nisu mogli da uvide koliko su oni (ljudi u stanju rata – prim. aut.) daleko od prirodnog stanja, pa su požurili da zaključe kako je čovek po prirodi svirep i kako je potrebna policija da ga kroti… za jedan dan bitke počinjeno je više zločina i više strahota, nego vekovima za vreme prirodnog stanja”. Takvo stanje anarhičnosti, opšteg haosa, u kome je svako svakome bio vuk, moralo je biti na neki način uređeno, i tu dolazimo do nastajanja zakona, odnosno, upravne vlasti, druge ključne kategorije u odaljavanju od prirodnog stanja i slobode, kojeg Ruso navodi kao konačnog utemeljivača nejednakosti. Ljudi su se našli tada pred velikim paradoksom: ‚‚Svi pohrliše u susret svojim okovima, misleći da će im oni obezbediti slobodu.” Bilo je potrebno da ljudi žrtvuju jedan deo svoje slobode koju bi preneli na suverena zarad svoje sigurnosti, pa su se obavezali na poštovanje svih pravila koja bi zakonodavac doneo, a s druge strane, pored toga što bi suveren trebao da štiti živote svojih građana, bilo je neophodno da se ograniči u mogućnosti da ih tlači. Tako je nastao ugovorni odnos između suverena, s jedne strane, i naroda s druge, svojevrsni društveni ugovor, odnosno država. Tu dolazimo do jednog od ključnih problema o kojima priča Ruso, o problemu suverena, odnosno, kome poveriti vlast, jer, kome god da se poveri vlast, taj će biti u nadređenom položaju u odnosu na onog kojim vlada, a time će se otvoriti mogućnost da se nejednakost utemelji na nivou društva, jer bi bogatiji postali još bogatiji, jači još jači, a siromašniji sve siromašniji. Tu Ruso nepobitno biva preteča kasnijih socijalista i teorije klasnih sukoba, i nesumnjivo da su veliki deo njegovog učenja preuzeli teoretičari egalitarnog socijalizma. Ovakvim klasnim jazom su ideali slobode i jednakosti iz prirodnog stanja srušeni, a forme vlasti koja se formira društvenim ugovorom su, po mišljenju Rusoa, samo veće ili manje zlo. Najveće zlo je vlada jednog čoveka, kraljevina, jer ‚‚nejednakost koja se ispoljava između vođa i naroda, osetiće se ubrzo i među pojedincima i dobiće razne oblike”. Ovakvo viđenje kraljevine je Ruso verovatno izneo kao direktan napad na tadašnjeg kralja Luja XV i socijalnu nejednakost u tadašnjoj Francuskoj, praktično pozivajući narod na revoluciju, a to se može primetiti u nešto skrivenijoj formi i u rečenici na početku ‚‚Porekla nejednakosti”, u kojoj poziva na vraćanje u prirodno stanje: ‚‚Nezadovoljan sadašnjim stanjem iz razloga koji tvojim nesrećnim sledbenicima nagoveštavaju još veća nezadovoljstva, možda bi hteo da se vratiš! Takva bi težnja služila na čast tvojim precima, savremenici bi je osudili.” Druga opcija vladavine je vlada nekoliko njih, plemstva, a treća, ujedno i vlada koja je najbliža prirodnom stanju, samim tim i najkorisnija za ljude, je narodna vlada. Prve dve čine podanici, a treću građani. Na kraju dela ‚‚O poreklu i osnovama nejednakosti među ljudima” Ruso završava rečima: ‚‚Protivno je zakonu prirode, pa ma kako on bio shvaćen, da budala vodi pametna čoveka, da dete naređuje starcu i da se šaka ljudi guši u izobilju, dok izgladnelo mnoštvo nema ono što mu je najpotrebnije”.

Izvor: differentia-nis.org




Šta vi mislite o ovome?
Da li bi bilo dobro da smo se zadržali na nivou ‚‚prirodnog čoveka''?
Ako ne, kako bi mogla biti sprečena nejednakost među ljudima, a da se pri tom napreduje?


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21828
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poreklo nejednakosti (Žan Žak Ruso)

Počalji od Troja taj Uto Jun 28, 2011 2:32 am

Ja sam zivjela i u socijalizmu koji je bio blizi "prirodnom covjeku" i u kapitalizmu, gdje vladaju oni koji su se na jedan ili drugi nacin uspjeli odvojiti od gomile. Ja bih rekla da jednakost nije nuzno prirodna, bez obzira sto su ljudi na niskom stupnju razvoja imali mnogo manje razlike izmedju sebe nego kasnije. Po meni je prirodno da oni koji su pametniji i sposobniji vode i zaradjuju vise od onih koji to nisu. Koju god civilizaciju pogledamo, egipcane sa njihovim faraonima, ili neke druge, uvijek su se izdvajali vladari koji su imali svoje sluge i vece bogatstvo od ostatka stanovnistva. Neuspjeh socijalizma je potvrdio da ljudska savjest nije dovoljno razvijena da bi se ljudi trudili oko onoga sto pripada svima kao i oko onoga sto pripada samo njima, te je tako socijalizam, komunizam i slicno osudjen na finansijsku propast, jer ljudi prolaze slicno i ako leskare i ne trude se da drustvo bude sto razvijenije i ako naporno rade. Kapitalizam ima drugu opasnost - da se ljudi iskoristavaju do maksimuma da bi se postigao sto veci napredak, uz sto vece profite.

Neka vrsta uspjesne zajednice je ostvarena u nekim skandinavskim zemljama sa vrlo visokim standardom, gdje su prava i siromasnijih slojeva stanovnistva donekle zagarantovana veoma razvijenim sistemom socijalne pomoci, koja omogucava i siromasnima, pa cak i nezaposlenima, da mogu doci do stana i osnovnih sredstava za zivot, a i imati zdravstveno osiguranje. Slican sistem postoji i u Engleskoj, mada je ovaj sistem donekle trenutno ugrozen velikom finansijskom krizom. Opasnost ovog sistema je da mnogi pripadnici nizih klasa nece da se trude da se skoluju i rade jer mogu bolje da zive od pomoci nego od svojih sposobnosti.

Po meni, najbolje je oporezovati one koji imaju vise od onih koji imaju manje, pa da se te pare onda prelivaju u kase za pomoc siromasnima. Takodje, veoma je vazno svakome dati nadu za bolji zivot, i jeftino skolovanje je jedan od sljedecih mjera koje bi trebale pomoci siromasnima da poprave svoj zivotni standard.

Obogacivanje stanovnistva vodi i do sljedeceg problema - niko nece da radi prljave i teske fizicke poslove. Engleska taj problem rjesava primanjem velikog broja doseljenika iz siromasnijih zemalja Azije i Afrike, koji po svom dolasku cesto preuzimaju takve poslove, bar dok se ne snadju bolje.
avatar
Troja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 15526
Ženski Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poreklo nejednakosti (Žan Žak Ruso)

Počalji od ms.k taj Sub Nov 22, 2014 8:12 am

"Prirodan čovjek" je nejedak .. jer da je jednak mi bismo bili jednaki .. valjda .. :jj:
Dakle .. ljudi su nejednaki pa su nejednaki .. to da budemo jednaki je garant palo na pamet   ili   nekom iskompleksiranom kompleksom niže vrednosti jer je nesnalažljiv i(li) zavidan i(li) ljubomoran i(li) ko zna šta sve ne   ili   nekom iskompleksiranom kompleksom više vrednosti jer psihoperfekcionista ..
Pa čak i da smo svi jedanki garant bi bilo ono prvi/drugi/treći/... među jednakima ..
Što me podsjeti .. jedva podnošljivi tj. borderlajn nepodnošljivi .. Ethan Hawke Jude Law Uma Thurman .. ali totalno kul (tema/problematika) film(a) .. Gattaca .. :ahda:
avatar
ms.k
Zavisni član
Zavisni član

Broj poruka : 3652
Ženski Datum upisa : 20.12.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Poreklo nejednakosti (Žan Žak Ruso)

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu