Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Bertold Breht

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Bertold Breht

Počalji od Still_dreaming taj Sre Dec 21, 2011 12:05 am



Bertold Breht (takođe Bertolt Breht, nem. Bertolt Brecht) — 14. avgust 1956.) je nemački pisac drama, pozorišni teoretičar i liričar 20. veka. Njegova dela se danas izvode širom Nemačke i sveta. Breht važi za osnivača epskog teatra. Rođen je kao Eugen Berthold Friedrich Brecht 10. februar 1898. godine u Augsburgu (Bavarska) u buržoaskoj porodici. Prve svoje tekstove je objavio 1914. godine za vreme studija filozofije i medicine. Godine 1918, na kraju Prvog svetskog rata, napisao je svoju prvu dramu ‚‚Bal''. Sledile su drame ‚‚Bubnjevi u noći'' 1919. i ‚‚U džungli gradova'' 1921. Sve tri su izražavale njegove anarhističke stavove.

Godine 1924. pridružio se Nemačkom teatru u Berlinu (Deutsches Theater) (tada pod upravom Maksa Rajnharta) i upoznao glumicu Helenu Vajgl. Pisao je političke drame. Veliki uspeh je postigao 1928. kada je napisao ‚‚Operu za tri groša'' (muziku je komponovao Kurt Vajl), jedan od najvećih muzičkih uspeha u doba Vajmarske republike.

Oženio se sa Helenom Vajgl i postao marksista. Jačanje nacizma u Nemačkoj, gde su njegova dela zabranjena i spaljivana, naterala su ga da ode u egzil 1933. Prošao je Evropu (Danska, Finska, Rusija), pre nego što je stigao u SAD, u Kaliforniju. Zbog marksističkih ideja, napustio je SAD 1947. Tokom ovog perioda, napisao je dosta drama, uključujući ‚‚Galilejev život'', ‚‚Majka hrabrost i njena deca'', ‚‚Zadrživi uspon Artura Uija'', ‚‚Kavkaski krug kredom'' i ‚‚Mali organon za teatar'' gde je teorijski obrazložio svoje shvatanje teatra.

Definitivno se nastanio u Berlinu 1949, gde je bio upravnik Berliner ansambla. Predstave su ilustrovale njegove socijalističke ideje. Osnovao je marksistički pokret ‚‚Epski teatar''. Podržavao je diktatorski režim Valtera Ulbrihta i cinično poručio kritičarima: ‚‚Ako narod loše misli, promenite narod!''. Postao je omiljena ličnost režima u NDR i dodeljena mu je Lenjinova nagrada za mir 1955. Umro je od infarkta u Berlinu 14. avgusta 1956.

Breht je želeo dati odgovor na Lenjinovo pitanje „Kako i šta treba naučiti?“. Stvorio je uticajnu teoriju pozorišta ‚‚Epski teatar'', po kojoj predstava ne treba da navede gledaoca da se emotivno identifikuje sa akterima radnje, već da u njemu izazove racionalno preispitivanje i kritiku onoga što vidi na sceni. Verovao je da katarza emocija ostavlja publiku samozadovoljnom. Umesto toga, želeo je da publika iskoristi svoju kritičku moć da prepozna zlo u društvu i da ga promeni.

Breht je opisivao svoje predstave kao „kolektivne političke sastanke“ u kojima učestvuje i publika. Po ovome se vidi da je on odbacivao elitističko viđenje politike po kojem visoki političari izdaju uredbe za upravljanje masama. Da bi ovo postigao, Breht je koristio tehnike koje podsećaju gledaoce da je predstava slika realnosti, a ne sama realnost. To je on zvao „efekat distanciranja“ (Verfremdungseffekt). Postupci koje je koristio su: direktno obraćanje glumaca publici, izlaganje teksta u trećem licu ili u prošlosti, glasno deklamovanje, neobični svetlosni efekti, korišćenje songova, itd. Naglašavajući konstruisanost pozorišnih zbivanja, Breht se nadao da će publika shvatiti da je realnost konstrukcija koja se može promeniti.

„Istorifikacija“ je još jedna od njegovih tehnika. Naime, njegove drame se često bave istorijskim ličnostima ili događajima. Smatrao je da će publika tako moći da održi kritičku distancu prema događajima i da će prepoznati paralele sa socijalnim problemima u savremenom vremenu.

U jednoj od svojih prvih režija, Breht je upotrebio panoe sa natpisom „Ne buljite tako romantično“ (Glotzt nicht so romantisch!). Stvorio je politički teatar u kome publika učestvuje interpretirajući značenje.

Njegova teorija teatra je snažno uticala na savremeno pozorište, mada se smatra da se efekti epskog teatra gube posle nekoliko odgledanih predstava. Neke od njegovih inovacija su postale uobičajene u savremenom teatru. Brehtov uticaj je vidljiv i u savremenim filmovima. Režiseri poput Larsa fon Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara u svojim su filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.


Dela

Pozorišni komadi: ‚‚Bal'' (1922), ‚‚Bubnjevi u noći'' (1922), ‚‚U džungli gradova'' (1924), ‚‚Život Edvarda II Engleskog'', ‚‚Čovek je čovek'' (1926), ‚‚Opera za tri groša'' (1928), ‚‚Uspon i pad grada Mahagonija'' (1928), ‚‚Lindbergov let'', ‚‚Lekcija o razumevanju'', ‚‚Onaj koji kaže da. Onaj koji kaže ne.'', ‚‚Preduzete mere'', ‚‚Sveta Joana'', ‚‚Izuzetak od pravila'', ‚‚Majka'' (1932), ‚‚'Okrugle glave' i 'šiljate glave' '' (1936), ‚‚Užas i jad Trećeg rajha'', ‚‚Galilejev život'' (1943), ‚‚Majka hrabrost i njena deca'' (1941), ‚‚Suđenje Lukulu'', ‚‚Dobri čovek iz Sečuana'' (1943), ‚‚Gospodar Puntila i njegov sluga Mati'' (1948), ‚‚Zadrživi uspon Artura Uija'' (1956), ‚‚Vizije Simone Mašar'', ‚‚Švejk u Drugom svetskom ratu'', ‚‚Kavkaski krug kredom'' (1954), ‚‚Dani komune'', ‚‚Antigona'' (1947), ‚‚Koriolan'' (po Vilijamu Šekspiru, 1952/53)

Lirika: ‚‚Psalmi'' (1920), ‚‚Augzburški soneti'' (1925–1927), ‚‚Songovi za Operu za tri groša'' (1928), ‚‚Iz knjige građanina'' (1926–1927), ‚‚Noćni logor'' (1931), ‚‚Poeme iz revolucije'' (1932), ‚‚Soneti'' (1932–1934), ‚‚Engleski soneti'' (1934), ‚‚Kineske pesme'' (1938–1949), ‚‚Studije'' (1934–1938), ‚‚Svendborške poeme'' (1926–1937), ‚‚Štefinska zbirka'' (1939–1942), ‚‚Holivudske elegije'' (1942), ‚‚Pesme iz egzila'' (1944), ‚‚Nemačke satire'' (1945), ‚‚Dečije pesme'' (1950), ‚‚Bukovske elegije'' (1953).

Proza: ‚‚Augzburški krug kredom'', ‚‚Razgovori izbeglica'', ‚‚Poslovi gospodina Julija Cezara'' (1949), ‚‚Ranjeni Sokrat'' (1949), ‚‚Prosjački roman'' (1934), ‚‚Kalendarske priče'' (1949).



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21751
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Bertold Breht - Rođenima posle nas

Počalji od Virginija_Woolf taj Ned Apr 01, 2012 10:46 am

Rođenima posle nas

I

Zaista, živim u mračno vreme!
Bezazlena reč je glupa. Bezbrižno čelo
Znak je neosetljivosti. Onaj ko se smeje
Samo još nije primio
Užasnu vest.

Kakvo je to vreme u koje je
Razgovor o drveću gotovo zločin
Zato što podrazumeva ćutanje o tolikim zlodelima!
Zar onaj što tamo mirno prelazi ulicu
Zbilja nije kod kuće za svoje prijatelje
Koji su u nevolji?

Istina: još zarađujem za život.
Ali verujte mi: pukim slučajem. Ništa
Od svega što činim ne daje mi za pravo da se sit najedem.
Slučajno sam pošteđen. (ako me napusti sreća,
Bicu izgubljen.)

Kažu mi: Jedi i pij! Budi srećan što imaš šta!
Ali kako da jedem i pijem
Kad ono što pojedem otimam gladnome,
A čaša vode koju popijem nedostaje žednome?
A ipak jedem i pijem.

Voleo bih i da sam mudar.
U starostavnim knjigama piše šta je mudro:
Ne mešati se u spor u svetu i svoj kratki vek
Proživeti bez straha.
Održati se i bez nasilja,
Zlo uzvraćati dobrim,
Svje želje ne ispunjavati, nego ih zaboravljati –
Smatra se mudrim.
Ja sve to ne mogu:
Zaista, živim u mračno vreme!

II

U gradove sam došao u vreme nereda
Kad je u njima vladala glad.
Među ljude sam došao u vreme buna
I zajedno sa njima sam se bunio.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Jeo sam između bitaka,
Legao sam na počinak među ubice.

Ljubav sam vodio nemarno,
A prirodu gledao bez strpljenja.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Putevi su u moje vreme vodili u močvare.
Govor me je odavao dželatu.
Malo šta sam mogao. Ali bi vlastodršci,
Nadam sam se, sedeli bezbednije da mene nije.
Tako mi je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

Snage su bile slabe. Cilj je
Ležao veoma daleko.

Bio je jasno vidljiv, premda za mene
Gotovo nedostižan.
Tako je proteklo vreme
Koje mi je bilo dato na zemlji.

III

Vi što ćete izroniti iz potopa
U kome smo mi potonuli,
Spomenite se,
Kad budete govorili o našim slabostima,
I mračnog ovog vremena
Kome ste umakli.

Jer mi smo išli, menjajući zemlje češće no cipele,
Kroz ratove klasa, očajni
Kad je samo nepravde, ali ne i bune bilo.

A znamo i sami:
Mržnja, čak i prema podlosti,
Unakažava crte lica.
Gnev, čak i onaj zbog nepravde,
Čini glas promuklim. Ah, mi
Što htedosmo da pripremimo tle za ljubaznost,
Sami nismo mogli biti ljubazni.

Ali vi, kad najzad dođe vreme
Da čovek čoveku bude drug,
Spomenite nas se
S trpeljivošću.

Najznačajnija pesma velikog Bertolda Brehta, jednog od onih koji i u paklu nacizma nisu ćutali.
avatar
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 23
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bertold Breht

Počalji od polly88 taj Pon Apr 09, 2012 12:48 am

"A tako, tvoj rat neka ždere košticu a neka ispljune krušku! Tvoj okot neka se deblja od rata, a njemu neka se ništa ne plaća. Sam neka se pobrine kako do svoga, a? Zoveš se Courage, a? A bojiš se rata, svoga kruhodavca? Tvoji ga se sinovi ne boje, to o njima znam."

"Tko od rata živjeti se lati
Morat će ratu ponešto i dati."

Majka Hrabrost i njezina djeca


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6300
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bertold Breht

Počalji od chegirl taj Ned Dec 02, 2012 3:49 am

Pusti da ti kažu: ti si
Peti točak.
I ne misli da sam ja, koji ti to kaže,
Hulja,
I ne laćaj se sekire nego
Čaše s vodom.

Znam - ti više ne čuješ,
Ali
Ne govori glasno da je ovaj svet rđav.
Kaži to tiho.

Jer - četiri nije premnogo, suvišan je
Samo peti točak.
A ovaj svet nije rđav
Nego
Pun.
avatar
chegirl
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2818
Ženski Devica Godina : 23
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Bertold Breht

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu