Volim te...

Ne mogu tek tako da kazem, ne znam zasto...

Umem da pokazem, i to jasno bude kao dan.

Sto se kaze: nek govore dela, a ne reci... Nije ni malo lako reci Volim te, narocito ako niste navikli da svakome to pricate... Ne znam ni sama kako pojedine osobe mogu to da kazu, a ne osecaju. Nikada to ne bih mogla.

smatram da ako se to ne misli, onda da se i ne pomislja da se izgovara. ako je iskreno, onda naravno da treba reci. ili ako nekog drugog volite, ali ne kao recimo devojku, onda morate i imati razlog zasto bas tu osobu volite i na koji je nacin volite. (ne postoji samo ljubav u vezi ili braku, postoji i prijateljska ljubav, ljubav prema nekoj osobi koja vam je ucinila nesto lepo, i sl.)
P.S. Prvi put sam cuo 'volim te', namenjeno meni, tek prosle godine malo kasnije kad sam upoznao buducu najbolju drugaricu, i toliko mi je bilo toplo oko srca i prvi put sam se osecao blazeno i prelepo i od tada se sve promenilo na bolje.

Vise sam da se to volim te pokaze kroz djela, a ne samo da se izgovara...
Samo jednom sam to izgovorila i tad sam to zaista osjecala...
Nemam potrebu da ljubav izrazavam rijecima...ali jasno to pokazujem kroz sve svoje postupke....

Catwoman ::Sto se kaze: nek govore dela, a ne reci... Nije ni malo lako reci Volim te, narocito ako niste navikli da svakome to pricate... Ne znam ni sama kako pojedine osobe mogu to da kazu, a ne osecaju. Nikada to ne bih mogla.

Upravo tako
Jezim se od likova koji na prvom sastanku to govore i koji govore svakoj djevojci, bez znacaja... Zato to nikad nisam izgovorila.No, ne mogu vise na ovu temu, cijeli dan o istom raspravljam na drugom forumu

Meni je toliko teško bilo da kažem ovo, čak i kad sam osećao to. Činilo mi se da uvek posle toga sve biva drugačije, da se sve promeni jer to jedno ''volim te'' u tuđim ušima zvuči ''imaš me''. I dalje to mislim...

Samo mi sad nije teško da to kažem jer je prvo meni neko rekao ''Imaš me...'' Tako da se sad imamo uzajamno.

Ah... Meni je veoooma tesko reci "volim te" jer to smatram cinom stavljanja svog srca u necije ruke. Nazalost, srce nije nesto nesalomivo...
Treba vremena da se neko stvarno zavoli, i veoma mi je cudno i ruzno kada cujem reci "volim te" nakon kratkog perioda poznavanja.

Govorila sam "volim te" i kada nisam bila sigurna da je to istina, a nisam te rijeci izgovorila nekada kada sam mislila da bih mogla umrijeti od zaljubljenosti.

Kada sam govorila ne misleci da je tako, bila sam u vezi koja je posla na gore, ali nisam bila sama sa sobom rascistila da imam snage da raskinem sa tim deckom. Te rijeci su mi dale malo vise vremena da se pregrupisem i razmislim o problemima sa kojima sam se tada suocavala. Mi smo na kraju raskinuli i onako, ali ne znam da li bi ista bilo bolje da smo raskinuli nekoliko mjeseci ranije.

Mislim da oni koji brzo izjave nekome ljubav to cine ili zato sto su vec neko vrijeme bili platonski vezani za tu osobu, pa im se to ne cini brzo, ili su se nabrzinu "popalili" ili su (na zalost ima i takvih!) to rekli da bi ostvarili neki svoj cilj - stvorili iluziju da je veza u mnogo odmaklijoj fazi i dosli na brzinu do seksa i slicno.

Jako mi je tesko da izgovorim `volim te`,i to radim onda kada to zaista i osjecam.Neki to brzopleto kazu,ne osjecaju to,a to je tako teska i mila rijec.
Nebitno da li se radi u ljubavi ili prijateljstvu,ovu rijec ne upotrebljavam olako.

Meni se kosa dize ne glavi kad cujem 'volim te'...Imala sam momka koji je umeo za sat vremena da mi kaze milion puta...a, ni jednim gestom to nije pokazao.
Toliko mi to lici na frazu, da ni deci ne kazem... Zasto bi govorila...?! Kuckajuci razmisljam...


Znam coveka, koji mi retko kaze, ali kad kaze, on i pokaze...inace ja to mnogo lepse kazem...pokazem...mozda tako sto sam uvek tu...za sve...

Kada je u pitanju prijateljstvo, recimo da cesto izgovaram "volim te"...jednostavno imam potrebu da svojim najiskrenijim prijateljima pokazem koliko mi je stalo do njih i koliko mi znace, na ovaj ili onaj nacin.....A kada je u pitanju ljubav, rijetko.....jer smatram da VOLIM TE treba da bude upuceno samo onoj osobi prema kojoj stvarno to i osjecamo....

Da li vam je teško da izgovorite ''Volim te'' ili vam to ne predstavlja problem? Jeste mi teško da izgovorim ako to zaista ne osećam i ne mislim.
Kako znate kad treba to da izgovorite? Pa izgovorim kada osetim potrebu. Nije bitno kada i gde.
Da li ste nekad rekli ''volim te'' a da to niste osećali? Ne. Ali dešavalo mi se da prećutim tj. uzvratim sa istim.

Volim pa volim i šta sad? Uvek sam govorila prva čim osetim. Verovatno sam na kraju zbog prevelike pažnje i davanja svega od sebe pa i toga ''Volim te'' ostala sama. Svijetu se ne može ugoditi i svijet je pun gada, kako reče Ivo Andrić, ali to ne znači da ja to možda u životu više nikad neću reći. Kada god osetim kažem. Mami postojano govorim. Ranije sam bila kreten i ćutala. Ocu nikada to nisam rekla, i krivo mi je i kajem se što nisam. Od tad, kad god mi je neko drag ja volim i želim da to zna, pa nek sam i budala. Ja sam neko ko ima potrebu da stalno daje ljubav, svemu, svima... To je možda bolesno ali ------ neka je. I nek mi se o glavu obije. Najdraže mi je kad nekoga grlim i gledam u oči i uz svu prisnost sveta mu kažem ''Volim te odista, iskreno, dečije.'' Sama u sebi porastem, nešto u meni procveta. Imam dušu neokaljanog deteta i to se neće promeniti.

Moram samo pomenuti svog profesora koji nije više živ, ali koga sam jako volela i koji nam je na prvom času uporedne književnosti rekao - Onoga momenta kada budete rekli voljenoj osobi da je volite znajte da ste je pola izgubili.(S.Obradović) Iako je bio u pravu, ja nikako da se opametim. Srce na dlan. Pa nek gori svet.

Prije par mjeseci sam prvi put to nekom rekla. Cinilo se ispravnim. Bilo mi je tesko to prelomiti i napokon reci, no sad mi je drago. Doduse, nisam bila prva, no i ovo je veliki pomak za mene. Nakon toga sam mu rekla jos par puta kad je bio pravi trenutak za to i kad sam to najvise osjecala. No, jos uvijek nije postalo nesto sto svakodnevno izgovaram