Šta je to ‚‚normalno''?

Svako ima svoje "normalno" i svako "normalno" je razlicito.
Do zakljucka da je NAMA nesto normalno jeste ono shvatanje kao i ponasanje osoba koje su bliske sa nama u tom pogledu. O "normalnom" se ne moze pricati na globalnom nivou bas zbog razlicitosti ljudi, njihovim kulturama, shvatanjima i nacinu ponasanja . Smatram da rec "normalno" nema znacenje bez blize definicije.

Znate priču o kraljevstvu gde se voda zatrovala i svi stanovnici poludeli? Samo kralj pio svoje zalihe vode i ostao normalan. Međutim, podanici mislili da su oni normalni a kralj lud. Digne se kuka&motika da se svrgne "poludeli" vladar. Onda je on popio vodu sa izvora, poludeo i svi se smirili i živeli srećno.
Šta je normalno a šta nije odlučuje većina, nažalost. Tekovina demokratije. Ja sam za tehnokratiju: da ne vredi svačiji glas isto.

"Nije normalan onaj cija se ludost ne poklapa sa ludoscu vecine"

^Moje ludilo je unikatno.

Postujem , postujem ! Svako ima nesto svoje...

Normalno je ono sto prihvata vecina ljudi, a to ne mora obavezno da znaci i ispravno.Ne postoje nikakva "vjecna pravila" o tome sta je normalno a sta ne.Ono sto je bilo ok prije 200 godina, nije i danas, ljudi se mijenjaju, mijenjaju pravila a samim tim i taj pojam cije znacenje sami odredjujemo.

Kako dolazimo do zaključka da je nešto normalno?
Zašto ne bi bilo normalno nešto sasvim suprotno?
Da li je normalno jedino ono što je blisko nama samima, a nenormalno ono što se kosi našim shvatanjima?

U pravu ste - normalnim se smatra nesto sto vecina prihvata, i pojam normalnog se mijenja kroz vijekove. Medjutim - moram reci da neke stvari jednostavno nisu normalne, bez obzira na to sta neko kaze o tome. Na primjer, ici ulicom i galamiti i pricati sam sa sobom je jedan blazi vid poremecaja, gdje osoba usred prevelikog pritiska gubi samokontrolu i ponasa se na nacin koji niti je uobicajen, niti previse razuman. Jedino razumno u tome je da ce se ta osoba vjerovatno "isprazniti" na taj nacin, smanjiti nivo stresa, i smiriti se prije nego da samo cuti. Jos je nenormalnije ubijati, klati i slicno. Znam da ljudi i drzava to opravdavaju, pogotovo u vrijeme ratova, ali to nije normalno stanje stvari. Niti je normalno na nekome se mazohisticki izivljavati, gasiti mu cigarete po tijelu, muciti i ubijati zivotinje i slicno. Sve su ovo primjeri teskih poremecaja ljudskog ponasanja, koji ne bi trebali biti prihvaceni ni u jednoj ljudskoj zajednici.

Vjerujem da cudne vidove ponasanje najvise ispoljavaju ljudi koji su dugo zivjeli u siromastvu, bili maltretirani, ili im je mozak ispran nekom demagogijom, pa vjeruju da pocinjavaju zvjerstva u ime nekih visih ciljeva (cistoca rase i slicno). Moram priznati da sam nekada cak i ja podlijegala demagogiji i opravdavala neke stvari koje zdrav razum odbacuje kao neprihvatljive (na primjer - rat).

Nikada mi nije bio jasan taj termin :-D Svako je dementan na svoj način. U svakom biću ima neprirodnosti i odstupanja. Ubeđena sam da i ta većina ili kako je već tretirana - glumi nekakvu normalnost. E sad ako se opet vratimo na izmišljotine ljudskog društva koje je stvorilo niz pravila po kojima se normalnost određuje kao poželjno ponašanje i bla bla bla - onda mi je već muka. :-D ovde bih stala. :-D

Danas je "normalno" ono za šta većina kaže da je normalno. Zašto bi to bilo tako? Ne postoji pravilo o tome šta je "normalno"To je,po meni, relativan pojam. Ono što je za jednu osobu normalno, za drugu nije. Koliko ljudi toliko shvatanja i mišljenja o "normalnom".