Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Dž. R. R. Tolkin

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Dž. R. R. Tolkin

Počalji od Still_dreaming taj Sre Feb 15, 2012 10:00 am



Džon Ronald Ruel Tolkin (engl. John Ronald Reuel Tolkien) je bio profesor anglosaksonskog jezika na Oksfordskom univerzitetu u periodu od 1925. do 1945. godine, kao i profesor engleskog jezika i književnosti, takođe na Oksfordu, od 1945. do 1959. godine. Bavio se pisanjem epske fantastike, fantastike uopšte i poezije tokom celog života, i kroz njih je doživeo međunarodnu slavu.

Van naučnih krugova, najpoznatiji je kao autor romana „Gospodar prstenova”, zatim njegovog prethodnika, „Hobita”, kao i velikog broja posthumno izdatih knjiga o istoriji zamišljenog sveta zvanog Arda, najviše jednog njenog kontinenta, Srednje zemlje, gde se odigrava radnja ova njegova dva najpoznatija romana. Velika popularnost i uticaj ovih dela su ustoličila Tolkina kao oca žanra moderne epske fantastike.

Što se tiče naučnih krugova, bio je cenjeni leksikograf i stručnjak za anglosaksonski i staronordijski jezik. Bio je član udruženja pisaca The Inklings i blizak prijatelj K. S. Luisa.

Tolkin je rođen 3. januara 1892. godine u Blumfontejnu u današnjoj Južnoafričkoj Republici, kao sin Artura Tolkina (Arthur Tolkien), engleskog bankara, i Mejbel Tolkin (Mabel Tolkien). Većina Tolkinovih predaka po ocu, koliko je poznato, bili su zanatlije. Porodica Tolkin potiče iz Saksonije u Nemačkoj, ali živi u Engleskoj od 18. veka. Prezime Tolkin je anglicizirano Tollkiehn od nemačkog tollkühn, ‚‚ludo odvažan''.

Tolkin se sa svojom majkom, koja se teško nosila sa afričkom klimom, vratio u Englesku u trećoj godini – otac mu je umro u Južnoj Africi od teškog krvarenja u mozgu pre nego što im se mogao pridružiti. Pošto je on bio jedini član porodice koji je bio zaposlen, živeli su sa Mejbelinim roditeljima u Birmingemu neko vreme, ali su uskoro, već 1896, prešli u Serhol (Sarehole), tada selo u Vorvikširu (Warwickshire), a danas deo Birmingema.

Mejbel je podučavala svoja dva sina i Džon je bio predan učenik. Naučila ga je mnogo o botanici, ali najviše su ga zanimali jezici – majka ga je naučila osnovama latinskog vrlo rano. Naučio je da čita u četvrtoj godini, a ubrzo je znao i dobro da piše. Pohađao je Školu kralja Edvarda (King Edward’s School), Akademiju kralja Filipa (King Phillip’s Academy) i studirao je na Egzeter koledžu u Oksfordu (Exeter College, Oxford).

Njegova majka je prešla u rimokatoličku veru, uprkos oštrim protestima njene porodice. Umrla je od dijabetesa 1904, kada je Tolkinu bilo dvanaest godina, a on je ceo život smatrao da je postala mučenik za svoju veru, što će imati veliki uticaj na njegova katolička uverenja. Tolkinova predana vera je bila značajni faktor u prevođenju K. S. Luisa u hrišćanstvo, a njegova dela sadrže dosta hrišćanske simbolike i vrednosti.

Budući siroče, odgajio ga je otac Frensis Morgan (Father Francis Morgan) iz Birmingemskog oratorijuma, u delu Birmingema zvanom Edžbaston (Edgbaston), gde je dalje i odrastao. Tamo je upoznao i zaljubio se u Edit Brat (Edith Bratt) (koja će kasnije poslužiti kao model za Lutijenu). Uprkos mnogim preprekama, on uspeva da se oženi njome, svojom prvom i najiskrenijom ljubavi u životu.

Tolkin se priključio britanskoj vojsci tokom Prvog svetskog rata. U tom periodu je video mnoge sadrugove, od kojih su neki bili njegovi najbliži prijatelji, kako ginu, a on sam je uskoro završio u bolnici zbog rovovske groznice. Tokom oporavka, počinje da piše seriju bajki, zasnovanih na proučavanju mitologije i folklora, koje naziva „Knjiga izgubljenih priča” (The Book of Lost Tales). Proučavaoci njegovih dela kažu da je rat uticao na njegovo pisanje i to tako što je kroz fantaziju nalazio put da pobegne od okrutne realnosti fabrika, mašina, pušaka i bombi 20. veka.

Njegovo prvo civilno zaposlenje nakon rata bilo je na Oksfordskom rečniku engleskog jezika (Oxford English Dictionary), u kojem je, među mnogim drugim, reč morž (engl. 'walrus') njegov unos. 1920. godine postaje docent za engleski jezik na Univerzitetu u Lidsu (University of Leeds), ali se 1925. vraća u Oksford kao profesor anglosaksonskog jezika. 1945. godine prelazi na oksfordski koledž Merton (Merton College, Oxford), gde postaje profesor engleskog jezika i književnosti, što ostaje sve do penzionisanja 1959. godine.

Tolkin je umro u Oksfordu 2. septembra 1973. godine, i sahranjen je na groblju Volverkot (Wolvercote Cemetery) kraj svoje žene Edit, a na nadgrobnom spomeniku su uz njihova imena uklesana i imena Berena i Lutjene, upoređujući njihovu ljubav sa najvećom ljubavnom pričom Srednje zemlje.


Tolkin je uživao u izmišljanju priča da bi zabavio decu. Svake godine je za njih pisao pisma od Božić Bate i slao im ih za Božić. Ona su sakupljena i izdata u knjizi pod imenom „Pisma od Božić Bate” (The Father Christmass Letters).

Tolkin nikada nije očekivao da će njegove priče postati popularne. Na nagovor bivšeg studenta, izdao je knjigu koju je napisao za svoju decu pod naslovom „Hobit” (The Hobbit) 1937. godine. Iako namenjena deci, postala je popularna i kod odrasle čitalačke publike, i to dovoljno popularna da izdavačka kuća „Allen & Unwin” zatraži od Tolkina da napiše nastavak. Ovo je rezultiralo njegovim najpoznatijim delom, koje će postati trotomni roman „Gospodar prstenova” (The Lord of the Rings) (izdat u periodu 1954 — 1955). Tolkinu je trebalo skoro deset godina da napiše svoju sagu, tokom kojih je imao svesrdnu podršku prijatelja iz The Inklings, posebno K. S. Luisa, autora poznate serije knjiga o zemlji Narniji.

„Gospodar prstenova” je ubrzo postao veoma popularna knjiga kod mlađe populacije 1960-ih, i do danas je ostao u vrhu čitanosti kao jedno od najpopularnijih dela fantastike 20. veka, i prema prodaji i prema ispitivanjima čitatelja. Tolkin je u početku nameravao da ispriča dečiju priču sličnu „Hobitu”, ali ona je ubrzo prerasla u mračnije i ozbiljnije delo. Iako direktan nastavak ‚‚Hobita'', obraća se starijoj publici, opisujući mnogo dublju i veću istoriju Srednje zemlje, čija će se veličina i sjaj pokazati tek u posthumno skupljenim rukopisima izdatim u knjizi „Silmarilion“ (The Silmarillion) i drugim knjigama.

Tolkin je bio profesionalni filolog i jezici i mitologije koje je proučavao ostavili su veliki trag u njegovim delima. Tako imena Patuljaka iz „Hobita“ potiču iz mitova Voluspa (Völuspá) i Eda (Edda), dok su neki zapleti (npr. krađa pehara iz zmajevog legla) uzeti iz epa „Beovulf” (Beowulf).

Tolkin je nastavio da se bavi istorijom Srednje zemlje do svoje smrti. Njegov sin Kristofer Tolkin je uz pomoć pisca fantastike Gaja Gavrijela Keja (Guy Gavriel Kay) sredio deo tog materijala i izdao ga u jednom delu pod imenom „Silmarilion” 1977. godine. Kristofer je nastavio da sređuje i izdaje materijal vezan za nastanak Srednjeg sveta, odnosno dela kao što su „Istorija Srednje zemlje” (The History of Middle-earth) u dvanaest tomova i „Nedovršene priče” (Unfinished Tales). Ona sadrže nedovršene, napuštene, alternativne i često kontradiktorne verzije priča na kojima je Tolkin radio decenijama, često ih prerađujući, prepisujući i proširujući. Samo je „Silmarilion” u skladu sa prethodno izdatim romanima, i to samo zahvaljujući Kristoferovoj preradi – iako i on sam kaže da i dalje ostaju neke nesuglasice. Čak je i „Hobit” ostao delimično neusaglašen sa „Gospodarom prstenova” nakon njegovog izdavanja, iako je mnogo toga izmenjeno i čak jedno celo poglavlje prerađeno u drugom izdanju iz 1951.

U univerzitetu Market (Marquette University) u Milvokiju, Viskonsin, SAD (Milwaukee, Wisconsin, USA) čuvaju se originalni rukopisi „Gospodara prstenova” i „Hobita”, dok su u Oksfordu rukopis „Silmariliona” i Tolkinovih naučnih radova (među kojima i najbolji prevod epa „Beovulf” na engleski jezik, koji je nađen tek nedavno, ali je već postao obavezna literatura za studente engleskog jezika i književnosti u Oksfordu).

Filologija, nauka o jezicima, ostala je Tolkinova najveća ljubav tokom celog života. Budući lingvista, stvorio je čak petnaest veštačkih jezika, od kojih su napoznatija dva vilovnjačka iz „Gospodara prstenova”: kvenija i sindarin. Kasnije je razvio čitavu kosmogoniju i istoriju Srednje zemlje kao pozadinu za te jezike. Uz ogromno poznavanje anglosaksonskog i drevnog norveškog jezika, Tolkin je govorio ili razumeo dosta evropskih jezika, od velškog i gelskog do romanskih (francuski, španski i italijanski), germanskih (rani oblici nemačkog i holandskog, kao što je stari saksonski) i baltičkih i slovenskih (kao što su litvanski i ruski, a sa razumevanjem je čitao i srpski). Od svih jezika koje je znao, najviše je voleo finski, koji je naučio da bi u originalu mogao pročitati finski ep ‚‚Kalevala'' (Kalevala); govorio je da mu zvuk finskog najviše prija.

Dela:

Proza: ‚‚Hobit ili Tamo i opet natrag'' (‚‚The Hobbit or There and Back Again'', 1937), ‚‚Mazalov list'' (kratka priča; ‚‚The Leaf by Niggle'', 1945), ‚‚Farmer Gil od Buta'' (‚‚Farmer Giles of Ham'', 1949), ‚‚Gospodar prstenova'' (‚‚The Lord of the Rings'': ‚‚The Fellowship of the Ring'' (1954, ‚‚Družina Prstena''), ‚‚The Two Towers'' (1954, ‚‚Dve kule''), ‚‚The Return of the King'' (1955, ‚‚Povratak kralja'')), ‚‚Drvo i List'' (O Vilinskim pričama i Mazalov List uz pesmu Mitopeja; ‚‚Tree and Leaf'', 1964), ‚‚Tolkien on Tolkien'' (1966, autobiografija), ‚‚Kovač iz Velikog Vutona'' (‚‚Smith of Wotton Major'', 1967).

Poezija: ‚‚The Battle of the Eastern Field'' (1911), ‚‚Goblin Feet'' (1915), ‚‚The Happy Mariners'' (1920), ‚‚Iumonna Gold Galdre Bewunden'' (1923), ‚‚The City of the Gods'' (1923), ‚‚The Eadigan Saelidan'' (1923), ‚‚The Princess Ni'' (1924), ‚‚Light as Leaf on Lindentree'' (1925), ‚‚The Nameless Land'' (1926), ‚‚Errantry'' (1933), ‚‚Fíriel'' (1934), ‚‚The Dragon's Visit'' (1937), ‚‚Imram'' (1955), ‚‚Bilbo's Last Song'' (1966), ‚‚Once upon a time'' (1965), ‚‚Lay of the Children of Húrin'' (1985) itd.

„Gospodar prstenova” je adaptiran u film iz tri dela (2001, 2002. i 2003), koji je režirao novozelandski reditelj Piter Džekson. 1978. godine je Ralf Bakši (Ralph Bakshi) režirao animirani film (sniman u rotoskop tehnici) koji pokriva otprilike polovinu romana, a čiji nastavak nije nikada snimljen. 1980. je drugi reditelj, Rankin-Bas (Rankin-Bass), snimio dečji animirani film koji se ugrubo nastavlja na Bakšijev, pod nazivom ‚‚Povratak kralja'', a isti reditelj je nešto ranije (1977) snimio i animirani TV film prema „Hobitu”.



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21877
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dž. R. R. Tolkin

Počalji od polly88 taj Uto Sep 11, 2012 3:49 am

Čudi me što u temi o Tolkienu nema ni jedan komentar. Nekako mi se čini da su zadnjih nekoliko godina svi zaluđeni njime... I eto baš mene da ostavim prvi komentar, a Tolkien mi se uopće ne sviđa.

Pročitala sam "Hobbita" iz znatiželje i nije toliko loša knjiga, za djecu. Nekako je razigrana. E, onda sam iz još veće znatiželje uzela prvi dio "Gospodara prstenova" jer, eto, svi su to već pročitali, pogledali filmove, a ja pojma nemam o čemu se radi i čemu tolika strka oko toga. Moram priznati da me je odbilo već ono što je Tolkien napisao u Predgovoru:

Što se tiče nekog dubljeg značenja ili poruke, pisac nije imao ništa slično na umu. Ovo djelo nije ni alegorijsko ni aktualno.

Dok čitam, volim tragati za dubljim značenjem. Ne za onim „što je pisac htio reći“, već za svojim značenjem; to ne mora biti točno, to je samo ono što za mene neka knjiga znači u danom trenutku. Značenje se može mijenjati ako knjigu pročitam više puta. Ali kad me pisac ovako upozori odmah na početku da nemam što tražiti u njegovom djelu, da je to samo gola priča... Samo sam automatski čitala, bez uživanja. Htjela sam što prije doći do kraja, ali ni to nije bilo lako.

Na stranu sad moj subjektivni doživljaj, Tolkien je doista stvorio novi svijet i pregršt likova koje ljudi obožavaju već godinama. Zavidim mu na toliko razvijenoj mašti i sposobnosti osmišljavanja mitologije koja je postala poznata skoro koliko grčka ili rimska. Još samo nedostaje da se proučava u školama. No do mene taj svijet nije uspio doprijeti... Pa nek' me sad razapnu svi oni koji toliko štuju Tolkiena :D Ja sam svoje morala reći.


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6362
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dž. R. R. Tolkin

Počalji od Still_dreaming taj Uto Sep 11, 2012 4:01 am

Slažem se, polly. I ja sam pročitao ‚‚Hobita'' i nije mi se dopalo, nisam uživao, ništa mi nije ostalo u sećanju. Evo, sad kad pomislim na tu knjigu, znam samo da je šarena, tj. da je korica lepo urađena. :D

Inače ne volim epsku fantastiku da čitam, ali da gledam volim. ‚‚Gospodar prstenova'' u ekranizovanoj formi mi se dopada, ali nikad neću uzeti da čitam to. Isto npr. i ‚‚Game of Thrones'' (iako to nije Tolkinovo) - oduševljen sam serijom, ali knjige čitati neću ma koliko ljudi mi ih ishvalilo, pa makar i na poklon dobio neku od njih, čisto možda da bih bio naveden na čitanje toga.

Temu o Tolkinu sam otvorio samo zato što sam se oduševio saznavši da je stvorio 15 veštačkih jezika, od kojih je neke koristio u delima, a i zato što možda ima onih koji ga vole.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21877
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dž. R. R. Tolkin

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu