Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Omiljeni stihovi

Strana 3 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Sre Avg 03, 2011 1:07 am

Opomena
Čovječe pazi
da ne ideš malen
ispod zvijezda!

Pusti
da cijelog tebe prođe
blaga svjetlost zvijezda!

Da ni za čim ne žališ
kad se budeš zadnjim pogledima
rastajo od zvijezda!

Na svom koncu
mjesto u prah
prijeđi sav u zvijezde!

A. B. Šimić
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Čet Avg 04, 2011 11:30 am

Nemoj, nemoj ići


Zaboraviti treba
Sve što je moguće
Onog koga nema
Vrijeme rastanka
Izgubljeno vrijeme

Treba znati kako
Preboljeti sate
Što ubiti mogu
Udarcima svojim
Samo srce sreće

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Pokloniću tebi
Svaki biser kiše
Iz onih zemalja
Gdje ni kiše nema

Prokopaću zemlju
Sve do iza smrti
Da ti skrijem tijelo
Svjetlošću i zlatom

Stvoriću zemlju
Gdje će ljubav biti
I vladar i zakon
Ti kraljica moja

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići
Izmisliću za te
Besmislene riječi
A ti ćeš ih znati

Pričaću ti priču
O zaljubljenima
Što vidješe svoja
Srca gdje se ljube

Pričaću ti priču
O onome kralju
Što je davno umro
Jer te nije sreo

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Dešava se često
Da izbije vatra
Iz starog vulkana
Što je davno umro

I, čini se, ima
Izgorjele zemlje
Koja žitom rodi
Bolje nego druga

A kad dođe veče
I upali nebo
Zar se stopiti neće
Crveno i crno

Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići
Nemoj, nemoj ići

Plakati više neću
Govoriti neću
Sakriću se negdje
Samo da te gledam
Kako plešeš srećna

Samo da te slušam
Kako pjevaš srećna
I samo ću biti
Sjena tvoje sjene
Sjena tvoga psa

Nemoj, nemoj ići

Nemoj, nemoj ići.

Žak Brel


Našao sam samo na ijekavskom...


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od pahuljica taj Čet Avg 04, 2011 11:32 am

Besmrtna pesma

Ako ti jave: umro sam,
a bio sam ti drag,
onda će u tebi
odjednom nešto posiveti.
Na trepavici magla.
Na usni pepeljast trag.

Da li si uopšte ponekad
mislio šta znači živeti?

Ako ti jave: umro sam
evo šta će biti.

Hiljadu šarenih riba
lepršaće mi kroz oko.

I zemlja će me skriti.
I korov će me skriti.
A ja ću za to vreme
leteti visoko...
Visoko.

Zar misliš da moja ruka,
koleno,
ili glava
može da bude sutra
koren breze
il' trava?

Ako ti jave: umro sam,
ne veruj
to ne umem.

Na ovu zemlju sam svratio
da ti namignem malo.
Da za mnom ostane nešto
kao lepršav trag.
I zato: ne budi tužan.
Toliko mi je stalo
da ostanem u tebi
budalast i čudno drag.

Noću,
kad gledaš u nebo,
i ti namigni meni.
Neka to bude tajna.
Uprkos danima sivim
kad vidiš neku kometu
da nebo zarumeni,
upamti: to ja još uvek
šašav letim, i živim.

Mika Antic
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Ned Avg 07, 2011 11:57 pm

Odakle meni


Odakle meni u džepu vetar
Koji je mrsio tvoju kosu
Nekoliko kamenčića
Koje si bacala iza sebe
Govoreći da ćeš tako lakše naći
U povratku put do kuće
A vrapci ih neće pojesti
Odakle meni mali komad papira
Na kome si napisala
Volim te
I tvoja slika
Iz vremena kada si volela da gledaš
Kako opada lišće
Kada si volela da gaziš po njemu
Odakle meni u kutiji od šibica
Malo peska sa zamka
Koji si sama sagradila
I u kome sam te Princezo
Poljupcem probudio iz sna
Odakle meni snovi puni tvojih reči
I gomile rečenica
Koje ti pričaš samo meni
Odakle meni to da nikada ne kasnim
Na sastanke sa tobom
Jer ti uvek dolaziš ranije
Odakle meni glupa navika
Da ti nikada ne kažem
Ja te volim
Samo zbog toga što znam da znaš
A meni je teško da te reči izgovorim
Odakle meni devojka
Koja se osmehne uvek kada me vidi
I kaže mi samo jedno ćao
Koje znači i volim te
I drago mi je što si tu
I poljubi me
I budi blizu mene
I lepo je što si baš ti moj
Odakle meni sanjalica
Odakle meni neko ko ne ume da svira
Ali čiji je svaki pokret
Čija je svaka reč pesma
Odakle meni ti?


M. Marinović

Ovu pesmu sam pre nekoliko meseci našao na netu. Ne znam kako se zove autor, ali sam našao ovako potpisanu pesmu. Ako nekad neko naiđe na ovo, a zna nešto o autoru pesme, bio bih zahvalan da mi pošalje privatnu poruku ili na neki drugi način kaže ponešto o autoru kako bih mogao doći do još nekih pesama.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Eurinome taj Uto Avg 16, 2011 1:48 am

I dalje, svakog dana, izlazim u setnju po zici.
Nisam postal nista bolja,
samo sada znam da to nije nevidjeni spektakl
od koga gledalistu zastaje dah.
Svako hoda po svojoj, cutke,
eventualno zastane i baci pogled na druge uhvacene usled koraka,
balansirajuci na nemogucem.
Ako je ravnoteza tako teska,
da li pad vise boli ?

Ivana [prezime ne znam] ;[
avatar
Eurinome
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1131
Ženski Datum upisa : 15.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od dalila taj Sre Avg 17, 2011 3:18 am

Svidjaš mi se kad šutiš

Sviđaš mi se kad šutiš jer si kao odsutna,
i čujes me izdaleka, i glas moj ne dodiruje te.
Čini mi se kao da su ti letjele oči
i čini se da ti je poljubac jedan zatvorio usta.
Kako su stvari sve ispunjene dušom mojom
izranjaš iz stvari, ispunjena dušom mojom.
Leptirice sna, duši mojoj si slična,
i slična si reči melanholija.
Sviđas mi se kada šutiš i kad si kao udaljena.
I kada kao da se žališ, leptiricu u gukanju.
I čujes me izdaleka, i glas moj ne dostiže te:
Pusti me da šutim s mučanjem tvojim.
Pusti me da ti govorim takođe s tvojom šutnjom
jasnom kao sveća jedna, prostom kao jedan prsten.
kao noć si, šutljiva, zvezdana.
Šutnja tvoja je zvezdana, tako daleka i jednostavna.
Sviđas mi se kad šutis jer si kao odsutna.
Udaljena i bolna kao da si umrla.
Jedna reč tada, osmeh dovoljan je jedan.
I veseo sam, veseo što nije tačno.

love
P.Neruda
avatar
dalila
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 199
Ženski Datum upisa : 05.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od hermina taj Sre Avg 17, 2011 6:39 am


Spiram te sa kože



Spiram te sa kože,
Sa minulih leta,
Miris hladnog limuna,
Zelen martovski prhut,
Iskašljavam te,
Talog ispod jezika,
Vreo šljunak u krvi,
Ljuštim te sa nokata
Oštrim nožem kajačem
Nema te, nema te,
Nema te.
Reči te se odriču i
u laž me ušuškuju,
Nisi postojala
sem u pesmama, nisi
postojala ni toliko
da bi se pomirili
sa iščeznućem,
Istresam te iz džepova
starih košulja,
Stružem te okom
sa fotografija
Stresam te sa kose,
Davni prosinački sneg,
Proklinjem pesme
u kojima stanuješ,
jedeš, spavaš, umivaš se,
Sve bih ti oprostio
samo da te ima,
Da ima krvi u tebi.
Srce od najfinijeg drveta
izvajao bih i pod rebra
ti ga sakrio,
More bih ti u san
donosio.
Vetrovi bi ti bili pokorni,
Kišama bih te uspavljivao,
Samo da te ima
imalo izvan reči,
Samo da postojiš.
Kako ćeš i ovu
Molitvu čitati
Ako te nema
Ako uporno tvrdiš
Da te nema,
Da sam te
Izmislio.


Pero Zubac
avatar
hermina
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 117
Ženski Lav Godina : 30
Lokacija : Neverland
Datum upisa : 25.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Eurinome taj Sre Avg 24, 2011 12:54 am

Sve oči jedne žene_odigrane na istoj slici..
Crte voljene osobe, koju sudbina goni ispod nepomičnog cveta, jednog odvratnog tapeta..
Bela trava ubistva u šumi stolica..
Na mermernom stolu_raspojen prosjak od kartona..
Pepeo od cigare na pločniku perona..
Portret jednof portreta..
Tajna jednog deteta..
Kuhinjskog kredenca neosporna krasota..
Krpice na vetru neposredna lepota..
Ludi strah od zamke u pogledu ptice..
Nesuvisnog konja njisak besmisleni..
Nemoguća svirka praporaca mazge..
Bik sa šeširima mrtav u areni..
Nikad ista noga snene riđokose i ogromno uvo_malih briga njenih..
Večito kretanje rukom uhvaćeno..
Ogroman kip kameni od zrna soli morske..
Svakodnevna radost..
Neizvesnost smrti..
Ljubavnog sečiva_rana nasmejana..
I, najdalja zvezda sićušnog psa nekog..
I, na staklu slani ukus hleba mekog..
Linija sreće izgubljena, nađena, slomljena i ispravljena..
Ritama nužnosti plavim ukrašena..
Zalušna pojava zrnca suvog grožđa_na kohu od pirinča..
U krčmi jedan brat, crnjakom lomi vrat_bolu za rodnim krajem..
Mnoštvo sveća sija zaslepljujućim sjajem..
Prozor prema moru_otvoren k’o školjka..
I, kopito konjsko..
Bosonog suncobran..
I, ljupkost beskraja_samotne grlice u kući ledenoj..
Mrtav teret sata_vreme izgubljeno..
Somnambulno Sunce, koje se naglo budi, usred noći..
Sanjivu i odjednom zasenjenu lepotu, baca na njena ramena ogrtač dimnjaka i i odvlači je sa sobom u crni dim_maskiran pojalističkim belilom, odeven u papir za kolaž..
I, još toliko stvari..
Gitara od zelenog drveta, što uspavljuje detinjstvo umetnosti..
Železnička karta sa mnogo prtljaga..
Ruka_ koje pored tuđe izgleda lice, koje predeo neki gleda..
Devojka nasmejana_nova i naga..
Srećna i bestidna s maznom vevericom_što nenadno izbije iz sanduka za boce ili ormana za ploče, poput žilavih i faličnih trava..
Koje, takođe, nenadno izbiju iz trulog debla..
Nostalgične, i kao antika, beznadežno stare, lepotice akademske palme..
I, staklena zvona jutarnja_što prskaju od vike prodavca večernjih novina..
Zastrašujuće štipaljke raka, koji se pomalja iz korpe..
Poslednji cvet jednog drveta, sa dve kapi vode osuđenika..
I, odveć lepa, usamljena nevesta, koju je na skerletnom divanu ljubomore_ostavio bledi užas njenih prvih muževa..
U zimskoj bašti_mačka uzbuđena na naslonu se proteže, a brkovi njenog repa ispod carskog nosa leže..
Živi kreč pogleda nekakve starice_što sedi kraj korpe sa kamenim licem..
I na svežem minijumu ograde belog fara..
Zgrčene ruke modre lutalice-Arlekina_koji posmatra more i njegovu ergelu konja i sutom zaspalu iznad dubina, što se nodrva zapenjenih sjajnih očiju, budi od treperenja_luda svetlošću fara zasleplena..
I, u ustima prosjaka ševa pečena..
U parku luda majka, žena sakata, k’o lutka, što se bolno osmehuje i obsmrlo čedo uljuljkuje..Prljavom nogom, crta u prašini siluetu svog deteta, njegove izgubljene profile prolaznicima_čedo pokazuje-koje su rite prekrilew..
Gledajte, čoveče, i Vi, dobra ženo-čudo neviđeno, to vanbračno dete..S jedna strane dečak, s druge devojčica, k’o sat ih navijam, on ujutru plače, nju tešim uveče..
Sa divljenjem gleda čuvar skvera veče..
I, život pauka što o koncu visi..
Lutkina nesanica, zbog poluge slomljena, krupne staklene oči_zauvek otvorene..
Smtr beloga konja-mladost jednog vrapca..
I, velika Avgustinci, nasađbi na ogradu, jedne kuće u uličici, čije ime nose..
Svi ribari Antiba i samo jedna riba..
Žestina jajeta i očaj vojnika..
Nesnosno prisustvo ključa, sakrivenog između otirača i stepenika..
Nišanska linija i linija smrti..
Na zapovedničkoj i punačkoj ruci_utvare gojaznog čoveka što bunca, brižljivo krijući, iza zastrašujućih zastava i kukastih raspeća, paradno istaknutih na velikom balkanu-smtri muzeja ratnih počasti, i počasti smešnu, živu statuu, koja ne uspeva, uprkos velelepnom i velikodušnom osmehu Kaudilja, da sakrije neizlečive i jadne znake straha..
Čamotinje mržnje i gluposti urazane na njegovoj rđastoj i bledoj masci od mesa_kao nepristojne žvrljotine megalomanije, koje su kukavni mučitelji novog poretka- ispisali u nužnicima noći..
A, iza njega, u kusturnici, poluotvorenog diplomatskog kofera-običan leš siromašnog seljaka, koga su zlatnim poolugama u sopstvenoj njivi_premlatili nepogrešivi bankari..
I, tu-pored, na stolu raspukli nar, a unutra čitav grad..
I, sav bol tog grada sa zemljom sravljenog i raskrvavljhenog..
I, cela civilna garda oko nosila kom+nje poigrava..
Na konjima jiš uvek_mrtav Ciganin sanja..
I, sav gnev naroda, zaljubljenog, divnog, bezbrižnog i vrednog, izbija odjednom, k’o javno zaklanog petla-krik crveni..
I Sunčana sablast nadničara bednih, krvava izlazi iz krvavog doba_radnikove kuće. A u ruci nosi jadnu svetlost bede krvavu lampu Gernike i na svojoj jakoj i istinitoj svetlosti, otkriva strašne laži, boje izbledenog sveta_do potke izanđalog, do srži isisanog.
Sveta umrlog..
Svete osuđenog i zaboravljenog,udavljenog, ugljenisanog hiljadama vatri..
Tekuće vode narodnog potoka..
I, gde krv naroda teče neumorno, nepresušno, neosporno..
U žilama i venama zemlje, u žilama i venama prave dece njene..
I, loice bilo kog njenpg deteta_na hartija belojh nacrtano..
Ice Asndre Bretona i Pola Elijara..
I, lice kočijaša viđeno s trotoara..
Svetlost saučesnička u očima travara..
I, osmeh razdragani veseloga vajara_što od kestenja figure gradi....
I, gipsana ovca, što bleji k’o živa kudrava_un ruci gipsanog pastira, što stoji pored utije..
Pored prazne cigaretne kutije..
Pored olovke zaboravljene..
Pored Ovidijevih Metamorfoza..
Pored jedne pertla ostavljene..
Pored jedne fotelje s nogama, koje su godine skratile..
Pored jedne kvake..
Pored mrtve prirode, na kojoj detinajsti snovi, jedne bedinerke, umiru na hladnom kamenunkuhinjske česme, kao što se guše i crkavaju ribe na vrelom šljunku..
I kuća do temelja uznemirena žalopojkama mrtve ribe, odjednom, očakne bedinerke, koja doživljava brodolom bačena podvodnim talasima parketa iu stoji, jadna, nasukana u vrtovima zelenog Udvarača na obali Sene..
Na kjlupu seda i ne zna kud da se dene..
Svodi račune..
Ne vidi sebe, belu, trulu. Od uspomena k’o žito pokošenu..
Samo joj soba spavaća ostaje..
I, kad se ona odluči da je na kosku stavi, s pustom nadom da dobije na vremenu, diže se jakia moluja u trodelnonom ogledalu, sa svom vatrom životne radosti, munjama životinjske toplote, svim bleskovima dobrog raspoloženja..
I, dokrajčivši kuću u haosu, zavese spavaće sobe pali, od posteljine pravi kuglu vatrenu,s osmehom otkrivajući pred celim svetom_igru ljubavi na parčad rastavljenu..
Pablo je izabrao komade sve..
Oko vrata ljubavnika-noge žene, na stražnjici oči,m ruke-bilo gde..
Noge pidignute, dojke rasturene..
Dva tela spojena, jedno drugom poklonjena

I, ljubav slobodna, srećna, obezglavljena, po sagu se valja glava ostavljena..
Ideje daleke i zaboravljene, a radost ih čini sasviom neškodljivim..
Ideja se boji ljuba u boji..
Ideje prizemne i podzemne, unezvere se kao jadni pacovi smrti, kad predosete strašni brodolom Ljubavi..
Ideje vraćene, na mesto pred sobna vrata, pored hleba i cipela..
Ideje ugljenisane, nestale, propale..
Ideje skamenjene pred ravnodušnošću sveta punog strasti..
Sveta ponovo otkrivenog..Sveta nepobitnog i neobjašnjivog..
Sveta bez bontona, ali rdošću ponesenog..
Sveta umerenog, sveta opijenog..
Tužnog i veselog..
Surovog i nežnog..
Stvarnog io nadstvarnog..
Užasnog i smešnog..
I noćnog i dnevnog..
Nečudnog i čudnog..
Prelepog.
avatar
Eurinome
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1131
Ženski Datum upisa : 15.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Sre Avg 24, 2011 2:34 am

Eurinome, ko je autor?


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Eurinome taj Sre Avg 24, 2011 4:02 am

Still, ne znam, to sam davno pronasla u jednoj staroj zbirci i prekucala u komp..
Mislim da bese anonimno, ne veruj mi, ipak..
avatar
Eurinome
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1131
Ženski Datum upisa : 15.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Sre Avg 24, 2011 4:07 am

U redu onda. Mislio sam da si ispustila da napišeš, a bilo bi dobro da se to piše da bismo znali.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Eurinome taj Čet Avg 25, 2011 11:55 am

Tetovirana jesen


Ti ne znaš kako je čarobno znati da negdje postojiš,
jednako draga i krhka,
i na poluđelom moru u ovu tetoviranu jesen,
koje se sve manje bojiš,
u svijetu u kojem leptiri i ne dočekuju zore.

Sakriven u tvojim venama,
ja sam kap što ne otiče,
ma kako bili daleko,
ma kako izgledali tuđi.
Srećom, ne gube klovnovi na kraju svake priče,
mada, iz nje izlaze bar za mm luđi.

A, ti, ti si zvijezda zaspala na mome dlanu,
i ja te čuvam i ne dam i nemoj da se bojiš.
A, ako već budeš bodež
i napraviš nekakvu ranu,
i tada ću da budem sretan što još uvjek negdje postojiš.

Te jeseni je , u mojoj ušećerenoj krvi,
zaspalo ciganče modrozelenih očiju,
i dvije ranjene srne iz neke daleke basne.
Sećaš se...bio sam kočijaš zaljubljen u svoju kočiju,
i u svjetlost naše zvijezde koja polako gasne.


Suton...iz mene izlaze klovnovi ulicom koja ne postoji,
I hiljade svitaca donose svijeće
našem nerođenom sinu.
Oprosti.
Na nebu je uštap i moja se senka boji trubadura koji, uglavnom, razbija mandolinu.

Sad...nemam ništa sem rima,
a i njih bi najradije da vratim nekoj dalekoj zvijezdi,
sa koje sam sišao ranjiv.
Neću ti reći hvala,
a neću ni da ti platim,
jer si najveći krivac što sam nežan i ranjiv.

Te jeseni mi je ostao osmjeh, a
a i njega sam ubrzo izgubio..

A, kada ostavim zvijezde,
hoću da budeš kraj mene,
jer mogle bi i one za čas da odu k vragu.
Duboko, ispod vode, mutno ogledalo,
bar zbog najlepših tajni kojima smo bili na tragu,
ostani koji trenutak,
samo još malo.

Jer, kada odeš iz rime,
u noć, jezivo strašnu,
ja ću manirom klovna staviti šešir od slame,
poderan kaput i
trošnu krvavu leptir mašnu,
i svojim sanjivim rukama ogroman Mjesec na rame.

Kiša i nebo mutno od plača.
San je posljedna mogućnost da se sačuva ono što mora da ode.
Ne budi me.
U očima pijanog svirača,
jutros je previše vode, nemir, i jedna jesen daleka.

Ni slavuji ne zvižduću pjesmu koju znaju sve ptice.
Pusti,
u praskozorje između smreka,
naći će uplašene zvijezde i upaljene svijeće
..veče i jedan komadić bola.

Reči će uvjek reći manje, nego što govore oči.
Ne okreći se.
Čaše su na kraju stola,
al’ više nema nikog da ih natoči.

Tajna je samo tajna, ako je prihvati zora.

Možda zvijezde večeras namjerno na pčelinjak liče,
dok svjetlost klizi niz lice i zvezdane kapi bodu.
Ti znaš da postoje i dobre i loše priče,
al’ ne znaš kad dođu, još manje kad odu.

Valovi se, ponekad, i bez oseke, iznenada povuku.

Zamisli rijeku koju Mjesec dijeli na pola,
i nad njom bijelog galeba koji je zaboravio da leti.
Slikar je po najdražem platnu prosuo mrvicu bola u vidu kapi krvi,
A dalje,
Tko zna..kada će smjeti.

Miris odlaska nosi u sebi, više soli od mirisa bola.

Ne budi me.
U snovima je nedostižno malo tuge.
Smejući se, mi igramo jednako komičnun rolu,
a oni, koji se provuku,
u praskozorje ispod duge,
možda će u drugu jesen,
s anđelima ići u školu.

I, lađe kad potonu, još dugo sanjaju luku.

Sad uzmi tetoviranu jesen i kao bumerang zavtri.
Volim te, kao što pčela voli dunju u cvatu.
Mi smo sve bajke večno krali od smrti,
a da nismo ni znali da su nam duše u matu.
Jer,
tajna je samo tajna, ako je prihvati zora,
valovi se, ponekad, i bez oseke, iznenada povuku,
miris odlaska nosi u sebe, više soli od mirisa mora,
i lađe kad potonu, još dugo sanjaju luku.

Ja više nemam za čim da žalim i kome da praštam,
sem maloj krpici svetla što me pokatkad, dodirne i razbudi.
I da vjerujem i da ne vjerujem.
I da sanjam i da ne sanjam,
Isto se vraćam i isto krvarim,
i isti me trag vodi u uzalud, kao slikara koji bi ponovio svoju najbolju sliku
na komadu beloga zlata, a život teče dalje

Ti ne znaš, da već danima sanjam istog leptira,
samo svetiljke nisu iste,
ili se bar budim s nadom da nisu.
On nema lica i nema ništa po čemu bi ga prepoznao,
sem malog ožiljka na lijevom krilu,
a meni je i to dovoljno.
Znam,
trebalo je da bude proleće,
a bila je jesen na splavu meduza,
i nije bilo sjaja u travi.

Ne, ne boj se.
Moje rime, sem što me nikad ne ostavljaju samog,
ponekad znaju, tako divno da šute.

Sve je istetovirano i izgubljeno, i ova jesen,
mada, još uvjek mogu sam sebe da ubijedim
Da sam sve sanjao.
A, ti?
Šta ćeš?

Da li se ponekad seti,
gledajući kroz tuđa okna niz ulice puste i kišne,
da l’ je bar malo zaboli.

Ona ne zna koliko boli ono –što se nikad ne vrati,
kao noći koje se čuvaju u očima što dvostruko gore.
Sve nema svoju cijenu, ali, ipak, sve se plati,
jednim sanjivim vriskom Mjeseca što pada u more.

Ja sam najljepšu pjesmu,
zaključao u njenoj kosi,
i sve sam osmjehe sakrio u zavjesu kiše,
a ona je predobro znala-šta ta jesen nosi,
ali nije htela da prizna i nije nas bilo više.

Ko zna...možda joj noćas neke slike ponovo znače,
možda se zaista voli, samo jednom u životu,
a ja sam samo klaun, koga su natjerali da plače,
sa željom da samog sebe igra za bjednu svotu.

Meni je sasvim dovoljno, ako joj zadrhti lokna,
pa makar nikad ne rekla-da me još uvjek voli.

Milion svetionika u noći,
i nebo od pečene gline,
i tvoje vruce usne, sočnije od zreloga nara,
u očima, usnula kiša i oblak vrele tišine,
jedno platno za sliku,
pomalo nespretnog slikara.



Krvario je u vodi Mjesec, zaklan do pola,
nad tvojim polu-zbogom noć se sklopila crna.
Sećam se-bila si zvijezda, veća od velikih kola,
seti se-bio sam svitac, manji od makova zrna.

I, onda sam do obale,
s očima što ne drže plimu,
težak kao bura, lagan kao jugo.
Ko zna ko noćas gubi..vatra što gori u dimu ili dim iz te vatre..ili možda.. i jedno i drugo..

Ah, da, jednom davno,
skoro se ne sećam više,
sa druge strane svjetla,
tetovirano sanjiv do zore,
jedan je klaun kroz suze sanjao ostrvo kiše,
kao što mrtav delfin zamišlja usnulo more.

Iznad pepela najdraže slike,
našli su dušu slikara,
valovi što u zoru uguše sve što se olako ožari.
Kada jednom kroz miris mora, osjetiš miris nara,
povjeruj da negdje za mnom, Mjesec zaklan krvari.


Miladin Beric
avatar
Eurinome
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1131
Ženski Datum upisa : 15.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Troja taj Pet Avg 26, 2011 10:54 am

Vratimo se malim stvarima...

Igranju jutarnjih senki na sanjivim prozorima
Protezanju u krevetu i brčkanju u toploj kadi
Metalnom plesu koraka na tvrdom asfaltu.

Vratimo se malim stvarima....

Lenjom šapatu u tišini popodnevnih kafana
Razgledanju izloga s rukama u praznim džepovima
Skrivenoj klupi na kojoj su zvezde zaboravile sinoćnju tugu.

Vratimo se malim stvarima....

Sumračnim šetnjama kraj zamrzlog pristaništa
Travi koja se zanela slušajuci pesmu cvrčaka
Lajanju mahalskih pasa i besciljnom kreketanju žaba.

Vratimo se malim stvarima...

Satrulom brvnu preko nekog presahlog potoka
Zaboravljenoj igrački u napuštenom dvorištu
Maloj stanici kroz koju retko prolaze vozovi.

Vratimo se malim stvarima...

Tamo gde je svaki početak i svaki kraj
Tamo gde se jedanput doživljeno više ne ponavlja
Tamo gde su prvi izvori naših pesama i naših suza

Vratimo se malim stvarima...

Ali, tiho, bez velikih reči, bez slavoluka
Posle tramvaja i aviona ruke nam traže tišinu.

Vratimo se dostojno svome početku..
avatar
Troja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 15612
Ženski Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Dora_Mar taj Čet Sep 15, 2011 6:13 am

Kad dođeš u bilo koji grad

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se s tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.

Kad dođeš u bilo koji grad
Odakle bilo
Iz Veljeg Dubokog ili Kolašina
Ili niotkud sasvim svejedno
Kad odeš od svoje kuće
Bilo kuda
Samo da što pre odeš
I dođeš u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Kad god da dođeš
Doći ćeš vrlo kasno
Jer se dugo putuje
Dok dođe u tvoj život
I tu se zauvek zaustavi
Ona koja je prema tebi krenula
Iz velike daljine
Odnekud iz Ruskog Jerusalima
Sa Kavkaza iz Pjatigorska
U kome nikad nije bila
I zvala se kako se zvala
Recimo Vera Pavladoljska
I izgledala kako je izgledala
Kako više niko na svetu ne izgleda.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Jer gradovi su uvek daleko
I u njih se dolazi iz daljine
A svako putovanje se oduži
Jer svi misle jedino o povratku
Mada povratka nema
A ko god odluči da putuje
Mora krenuti jednog dana
A kad god krene
Krenuće u ono doba
U koje uvek neko kreće od kuće
Obično u nedelju
Kad si i ti krenuo
A kad god je nedelja
Najčešće si u nekom drugom gradu
A u kojem god budeš
Recimo u Valjevu
Biće to jedini grad
U kome si oduvek bio
A čim si čuo njeno ime
I pre nego što si je sreo
Oduvek si je znao
I voleo već vekovima.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Doći ćeš korakom koji dvostruko odjekuje
Tvojim i batom još nekoga
Ko s tobom putuje
I glas mu ide po vetru
U dan neobičan za to doba godine
Da ni sam nećeš biti siguran
Ni koji je to grad
Ni koji su tvoji koraci
Samo ćeš poznati onaj glas
Koji ne ide po vetru
Nego se javlja u tebi
U dan neobičan za to doba godine
Kad nije ni bilo vreme da budeš u Valjevu
U koje si došao kao neznanac
Ne znajući nikoga
Ni grad ni Veru Pavladoljsku
Ni da se zavole najviše
Oni što se znaju najmanje.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Svet će postati uspomena na nju
I neće biti ni jednog mesta na zemlji
Gde te neće sačekivati
Ni ogledala u kojem je nećeš videti
Ni plave kose koja nije njena
Ni oblaka bez njenog svilenog osmeha
Zapamtio je prostor
Gora i voda
Onakvu kakvu si je prvi put video
U bilo kojem gradu
Recimo u Valjevu
U Karađorđevoj ulici
Između Pošte i Suda
I evo nailazi ono doba godine
Ili tvoga života
Kad su sve žene ona
I nose njenu glavu
Ali ni jedna celu
A ona živi nepoznata među ljudima
Odmara se i od tebe i svoga imena
Ali ma gde živela i ma ko bila
Znaćeš da je to ona
I da ne može biti niko drugi
Jer nikog drugog na tvome svetu nema.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Recimo u Valjevo
Okružiće te deca kao svakoga pridošlicu
I u celom gradu nećeš poznavati nikoga
Jer su svi otišli
I s tim bi se nekako pomirio
Ali niko se ne vraća
Sve je gotovo a još nikoga nema
Niti ima čvrstih obećanja
Da ćemo se ponovo sresti
I to je ono što najviše zabrinjava
Pa ipak čovek nije manje nego voda
Pa voda ne umire
Niti je smrt nešto
Što se na svetu događa prvi put
I da živimo hiljade godina
Prošle bi kao jedna
Jer godine su tu da dođu i odu
Ali sve što je njino
Nije Vera Pavladoljska
Koja ti je dala što ni sama nije imala
I uvek bila pomalo u oblacima
I u njih se konačno preselila
Ali dok iko ikom čita ovu pesmu
Ona se rađa sve svilenijeg osmeha
I nema ništa sa grobljem i smrću.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Sve će ti biti odnekud poznato
Kao poljubac već davan nekome
U grad ko zna koji
Kad dođeš ko zna kad
I ko zna otkud
Iz Veljeg Dubokog ili niotkud
Sasvim svejedno
Sve će biti isto kao da nisi dolazio
I da uopšte ne postojiš
Jer proviđenje ne žuri
I ništa ne zaboravlja
I ne fali mu ni mašte ni ideja
Da sve poveže i ispuni
Kao što je pisano
Samo ti ne bi bio isti
I ništa ne bi bilo kao što jeste
Da je moglo biti kao što nije
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedan dolazak
I samo jedan susret
I svaki je prvi i jedini
I nikad pre ni posle nije se dogodio
I svi gradovi su jedan
Delovi jednoga jedinoga grada
Grada nad gradovima
Grada koji si ti
Prema kome svi idu
Da se sretnu sa sobom
Dobro je što si došao
Da se u to uveriš
Baš u Valjevu
I sretneš Veru Pavladoljsku
A čim si je video
Oduvek si je voleo
I unapred oplakivao rastanak
Koji se zbio
Pre nego što si je sreo
Jer postoji samo jedan grad
I samo jedna žena
I jedan jedini dan
I jedna pesma nad pesmama
I jedna jedina reč
I jedan grad u kome si je čuo
I jedna usta koja su je rekla
A po svemu kako su je izgovorila
Znao si da je izgovaraju prvi put
I da možeš mirno sklopiti oči
Jer si već umro i već vaskrsnuo
I ponovilo se ono što nikad nije bilo.

Kad dođeš u bilo koji grad
A u bilo koji grad se dolazi vrlo kasno
Kad dođeš vrlo kasno u bilo koji grad
Ako taj grad slučajno bude Valjevo
Gde sam i ja došao
Doći ćeš putem kojim si morao doći
Koji pre tebe nije postojao
Nego se sa tobom rodio
Da ideš svojim putem
I sretneš onu koju moraš sresti
Na putu kojim moraš ići
Koja je bila tvoj život
I pre nego što si je sreo
I znao da postoji
I ona i grad u koji si došao.



Matija Bećković
avatar
Dora_Mar
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2797
Ženski Vodolija Godina : 25
Lokacija : negdje...
Datum upisa : 17.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Čet Okt 13, 2011 8:18 pm

Kiša mi šiba lice

Kiša u lice i ključne kosti
i iznad jarbola grom
mene si prosto zadesio
kao sudar oluje s brodom

Što god da se sada desi
ja i ne želim znati
hoću li se razbiti o stijenu
ili će mi sreća zasjati

Istovremeno strašno i lijepo
kao da tim brodom brodim
ne žalim što sam te upoznala
ne bojim se da te volim.

Bella Akhmadulina


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od pahuljica taj Sub Okt 22, 2011 10:40 pm

Matija Beckovic "Za tebe govorim"

Ako jednom stavis na gramofon moje srce,
Cuces ono sto sam izmislio samo da bih tebi rekao:
"Mozak svih biljaka, mozak svakog drveta nalazi se u zemlji,
Da li je tamo vec i mozak covecanstva?"
Javno iznosim recenice kojima sam te osvojio,
Govoreci o drugim stvarima govorio sam o tebi,
Pucajuci u plafon izjavljivao sam da te volim
I sve sto sam lepo rekao o drugima tebi je namenjeno,
Dok sam s tobom govorio telefonom
Moja krv je tekla zicom do tvojih usana
I telefonska mreza se pretvarala u krvotok,
Kao sto se bolest pismom prenosi iz drzave u drzavu,
Kao sto stotine koza ubijenih zivotinja cine tvoju bundu,
Kao sto je u mojoj glavi prostor manji od ovog izvan nje,
Tako je i u mojoj utrobi sapeto nesto vece od mene.
"Ako eksplozija provetri utrobu zemnje
Izletece iz nje kamenje vece od nase planete,
Oko bivse zemlje ostace kao kavez nagoreli meridijani,
Kao konstrukcije porusenih hangara,
Kao kosturi konja na nekoj visoravni. "
Neka mi bude zabranjeno da te volim,
Hocu da ispastam, hocu da pokazem sta mogu da ucinim za tebe.
Neka mi na ledja natovare betonsku kuglu,
Hocu da zamenjujem gipsanog roba na ulazu u tvoju kucu!
Neka postari odbiju da ti uruce moja pisma,
Neka mi bude zabranjena upotreba javnog saobracaja i telefona.
Sve sto je receno o buducnosti,
Da je receno o tebi, bilo bi istinito i ne bi propalo.
Da je uzidano u tebe ono sto je uzidano u hramove,
Sve to ne bi bilo besmisleno.
Ono sto se govori tudjim zenama ja sam govorio tebi,
Iz punih pluca pod slemom i pod punom ratnom spremom,
Jer nista ne zasluzuje himne i toliku patetiku osim ljubavi.
Zato sto me volis ja volim sve ostalo,
I nikome ne zelim zlo.
Moja ljubavi, digla si me toliko visoko
Da i kad bih pao - do zemlje bi se naziveo!
Dizem primitivnu buku kao sto sneg grmi i dimi se u klancima,
Da si muskarac imao bih najboljeg druga!
Neka se izvrne sav svet i na levak sruci u tebe,
Neka nice drvece koje niko nije posadio.
Neka se niko ne pridrzava svojih oblika i granica,
Neka tresnje, neka jabuke ne budu okrugle,
Nego kakve god i kolike god hoce,
Neka se slonovi uvuku u misje rupe!
Neka moju dusu grubo istovare na prvom djubristu,
Neka najjaci glasovi sruse sve plafone,
Neka se nebesa otarase snega i kise,
Neka sve ostane cisto i slobodno,
Neka samo moji prsti budu prljavi od mastila,
I neka se proglasi ludakom
Svako ko pomisli da te vise voli!
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Pon Okt 24, 2011 5:24 am

Kakva je bila...

Kakva je bila svjetlina kose njezine, više ne znam,
Al svjetlinu polja znam,
Bogatog klasja ljeta ozlaćenoga
I u toj zlatoći, opet je osjećam.

Kakva je bila plavet očiju njezinih, više ne znam,
Al kad se jesenska nebesa otkrivaju,
Pri blijedom opraštanju rujanskom
Boji očiju njezinih u snima se vraćam.

Kakva je bila svila glasa njezina, više ne znam,
Al kad proljetna livada uzdiše,
Topli prosluh Anina glasa osjećam
Iz tog proljeća, kao nebo dalekoga.

Gyula Juhász


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Virginija_Woolf taj Pet Okt 28, 2011 4:03 am

Moja te rec dotakla

Moja te rec dotakla
u trenu kad si odlucila
da ne verujes nikom ko je
odrastao i ko pokusava
da te ukroti.

Kao ptica nevidljiva
kao zuti list koji te
u setnji presretne naglo
i upozori na pad.

Jer jesen je.Jer sve je
prolazno i sve se smenjuje.

Kao da gledas veliku reku
u predvecerje koja odnosi
bele ladje,a iza svakog
malenog osvetljenog prozora
mozda odlazi neko koga bi

mogla zavoleti zauvek...

Pero Zubac
avatar
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 24
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Virginija_Woolf taj Sub Nov 05, 2011 3:17 pm

Ali i da nijedna od njih nije Ona.

Navikao sam, nekako sa godinama
da na svaku novu jesen poželim
samome sebi
da se zaljubim.
Da mi hladni vjetar i žutilo lišća
natjeraju suze na oči
pa da kroz boje te vodnjikavosti u mojim očima
razgledam, u izlozima mojih ulica, djevojke oko sebe.
Kao kroz kaleidoskop da odmjeravam njihove bokove
osmjehe, mirise i glasove,
tiha šaputanja, tajne i manje tajne razgovore.
Da mi u boji mojih suza
svaka od njih bude preljepa i samo moja.
I da su vrijedne moje pažnje,
da moj sljedeći stih o njima ima smisao.


Ali i da nijedna od njih nije Ona.

I to sam navikao.



Navikao sam, najvjerovatnije sa godinama
da mi jesen donese na moj prag trag njenog mirisa
koji još samo na jesen prepoznajem
i koji samo u jesen mogu da preživim.
I da ga svaki put sačuvam na svome džemperu
taj miris meda i badema, kiše i mokrih ulica
sa blagim dodirom mentola i pečenih kestena.
I da šetamo taj njen miris i ja
zagrljeni ispod moga kaputa
tragom naših starih godina
sve do prvih snjegova.

Navikao sam s jeseni, vjerovatno ide to uz života vijek
da mi se čak i golubovi smiješe
i kao da izgovaraju njeno ime i mjesto i vrijeme
kada ću sa prvim pahuljama da je opet izgubim.
A za Novu godinu ću opet da poželim
još samo jednu jesen da doživim
i još samo jednu šetnju sa njenim mirisom
ispod moga kaputa da prošetam
na stazama naših poljubaca.


A od sljedeće jeseni ću kako znam i umijem...
avatar
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 24
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Ned Nov 06, 2011 2:05 am


Sonata od sna


Od čega žive oči tvoje
Kad stalno iz njih isijava san?
O što bi dragulj dragane moje
dao da tako bar načas sja.

Tvoje su oči u meni zašle.
Taj sjaj nije od ljudi.
Svakoga jutra moje se lice
s tvojim očima budi.

Ko snijeg si koji pao nije,
satkana sva si od sna,
latico sniježna zgusnuta svjetla,
sva si ko cvijeta prah.

- Ne sklanjaj pogled. Čega se bojiš?
Ljubavi, zar te je strah?
Zacijeli riječi cjelovima,
s usana strgni mi dah.

Čemu se smiješiš?
Obujmi me jače,
sva krv nek mi utrne!

Kad zagrlim te ovako,
znaš što ja vidim:
Dva križa koja se grle.

A međ’ njima diše
još nerođen Bog,
prikovan poljupcima…

A što ako boginja neka
pod mojom usnom sniva?

Pod tvojom usnom sni violina,
u violini pjesma, u pjesmi plod.
O kad me dodirnu usta tvoja:
harfa se boja prospe u svod.

Prsti su tvoji vidre vedre
što se u igri tope.
A ćutiš li kako iz moga struka
iskaču antilope.

O kad bi moglo uho čuti
tvoj dodir, glazbo nijema,
napisao bih ti od sna sonatu,
al klavir tih dirki nema.

Povedi me u kut svijeta
neki tih.
Da te ćutim. Da te dišem.
Da te snim.

Što je život? Oka treptaj.
Tajna tajne.
Između dva otkucaja
srca stane.

Enes Kišević


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Uto Nov 08, 2011 1:14 am

Sjećanje

Išao sam gradskim ulicama dugo
Zamišljen, sumoran, jedne kišne noći.
Bilo mi je samom makar kuda poći,
Makar kuda poći i ne željet drugo.

Slušao sam kako sa krovova svije'
Po kamenu voda, kroz tišinu, pada;
Kako zvoni bolno, u toj noći kada
Nimalo mi duša za radosti nije.

Želio sam da bih utonuti mogo
U maglu, u tamu, iščeznut ma kuda;
Da počinka nađe moja pamet luda
I duša osamom ispaćena mnogo.

Kočije su brojne mimoišle mene
I sa šumom mnogi automobili,
U njima su dame bile sve u svili
Umotane, snene, tiše i od sjene.

I posljednji gosti iz sjajnih kavana
Odlažahu kući brzijem korakom,
A ja sam očajan, sam, sa teškim mrakom:
Dušom koja ne zna ni sreće ni dana.

Ostadoše gradske tad ulice same,
Krijuć sva stradanja moje duše mlade,
I tek noć je ona mogla da mi dade
Ženu, od nekuda, rođenu iz tame.

Kao da sanjaše da ja čekam na nju
Te podijeli sa mnom onu noć i tugu,
Prišla mi je dobra kao znanom drugu
I dala mi radost ni od sunca manju...

Opet noćas, evo, sa krovova svije',
Dok na pločnik voda, kroz tišinu, pada
I dok zvoni bolno, u toj noći, sada,
Kad mi duša trudna za radosti nije

Za radosti one, što ih svatko ima,
Ja te želim, ženo, oh, ženo izgnana,
Te kô ni ja ne znaš ni sreće ni dana
Da nas opet silna obezumi plima!

Vladimir Čerina


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Virginija_Woolf taj Čet Dec 01, 2011 10:52 am

Smrt pusi moje cigare

Znaš: Ponovo sam ovde
I pijan
I slušam Čajkovskog na radiju.
Isuse, čuo sam ga pre 47 godina
Kada sam bio izgladneli pisac
I sada evo ga
Ponovo
Sada kada sam stekao delimičnu slavu
Kao pisac
I smrt šeta ovom sobom
Gore-dole
Pušeči moje cigare
Cirkajući moje vino
Dok Čajk uporno odrađuje
Svoju Pathetique
Kakav je to samo put bio
I sva sreća koja me je zadesila bila je
Samo zato što sam kockice bacio
Kako treba:
Ginuo sam za svoju umetnost
Ginuo sam da se dokopam
5 prokletih minuta, 5 sati
5 dana
Sve što sam želeo bilo je da izbacim
Reč iz sebe
Slava, novac nisu bili važni:
Ja sam želeo da izbacim tu reč iz sebe
A oni su me želeli za štanc-presom
Fabričkom trakom
Želeli su da budem magacioner u
Robnoj kući.
Pa, kaže smrt, prolazeći sobom
Svejedno ću te ščepati
Ma šta bio:
Pisac, taksista, svodnik, kasapin
Padobranac, ščepaću te
Važi srce, kažem joj
I sada pijemo zajedno
Dok jedan po ponoći polako prelazi u dva
Po ponoći i
Samo ona zna pravi trenutak
Ali sam je ipak zajebao:
Izvukao sam svojih
5 prokletih minuta
i još mnogo
preko toga.

Č. Bukovski
avatar
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 24
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Čet Maj 10, 2012 1:14 am

Stara pjesma

Ti ljubi druge, ja ću tebe ljubit,
ja na te stavih sve što sam imo,
mnogiput već mnogi znao je izgubit,
jer je volio koju nije smio.

Ti ljubi druge, ja ću tebe ljubit
i željeti da budeš nevjernome žena,
da ti njega, a on da drugu ljubi,
da tako i ti budeš ponižena.

Ti ljubi njega, ja ću tebe ljubit,
a tvoj će dragi, isto tako, drugu;
nastoj da drugi tu drugu mu snubi,
i svijet će lijepo vrtjet se u krugu.

Janez Menart


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od polly88 taj Uto Jul 03, 2012 11:16 pm

Zemlja

I povedoh je do rijeke
vjerujući djevojka je...
Lorca


Žalila je stabljike
zapaljene vrelim tijelom
i nije čula kad vjetar zaplaka u travi.
A mislila je –
dubine će ugasiti žeđ
i prste je lomila u grudima zemlje.
Jer je u njoj htjela da ostavi
plamen svoga čela.
I umirala je,
a možda je samo sebe tražila,
nemoćna da otkrije
svoju prisutnost nijemu.

Po bedrima su već klizili tuđi prsti
- i sve je lakša bila zemlja pod njom.
Ruke su postale rijeke.
I protekle su nemirno.
Jer ih je zemlja –
crna zemlja upila.
I onda je tek shvatila
da je oduvijek,
oduvijek bila dio nje
i da se sa njom stopila.

Srbo Ivanovski


Gnothi seauton!
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Still_dreaming taj Pon Avg 27, 2012 8:02 am

Upravo otkrio i odmah ih mogu svrstati u omiljene. Pronašli su me.


Mora


Šta to radiš, sine?
Sanjam, majko.
Sanjam, majko, kako pjevam,
a ti me pitaš, u mome snu: šta to činiš, sinko?
O čemu, u snu, pjevaš, sine?
Pjevam, majko, kako sam imao kuću.
A sad nemam kuće. O tome pjevam, majko.
Kako sam, majko, imao glas, i jezik svoj imao.
A sad ni glasa, ni jezika nemam.
Glasom, koga nemam, u jeziku, koga nemam,
o kući, koju nemam, ja pjevam pjesmu, majko.

Abdulah Sidran
1986.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Omiljeni stihovi

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 3 od 6 Prethodni  1, 2, 3, 4, 5, 6  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu