Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

od **Still_dreaming** Sre Mar 07, 2012 3:02 pm

U ovoj temi ćemo na drugi način pogledati na istorijske događaje. Nećemo menjati činjenice, nego se truditi da ih iznesemo što detaljnije i tačnije, ali uz jedan dodatak. U obzir dolaze samo događaji koji su bili inspiracija umetniku da na osnovu njih stvara. U obzir dolaze slike, pesme, crteži, umetničke fotografije, pa čak i one fotografije koje nisu umetničke, samo ako ilustruju određeni istorijski događaj.

Tema služi isključivo tome da malo upotpunimo svoje znanje. Umetničko delo je polazište ove teme, ali ne i njen centar. Centar je istorijski događaj koji je predstavljen. Umetničko delo, dakle, služi samo kao jedan od načina gledanja na događaj i samo kao ilustracija.

Neophodno je postaviti sliku / fotografiju / crtež ili pesmu (celu), a zatim ispod toga napisati istorijske činjenice vezane za taj događaj (što je opširnije i detaljnije, to je bolje). U nekim slučajevima je potrebno uporediti činjenice i umetničko delo, jer se ne poklapaju u svemu, a ako je moguće i objasniti zašto dolazi do nepoklapanja.

Komentari i pitanja na postove članova koji odgovore na temu su, naravno, dobrodošli.

od **Liza_N.** Sub Mar 10, 2012 10:07 pm

Велика сеоба Срба одиграла се почетком 1690. године, током Великог бечког рата, који је трајао од 1683. до 1699. године и завршио се миром у Сремским Карловцима.

Савез хришћанских сила и Света лига (Свето римско царство, Пољска, Русија и Млетачка република) ратовали су против Османског царства. Аустријска војска је успешно ратовала, ослободила је Угарску, Србију и продрла до Македоније. Приликом проласка кроз Србију, Срби су подигли устанак и прикључили се аустријској војсци 1690. године. Тада је Француска напала Аустрију, па се аустријска војска повукла из Србије на леву обалу Дунава и Саве. На челу је био Пећки Патријарх Арсеније III Чарнојевић.

Године 1690. у Београду је одржан црквено-народни сабор. Срби су поставили захтев о неком свом изабранику, епископу Исаију Ђаковићу и послали су га аустријском цару Леополду I и тражили су од њега да да дозволи да се населе и да им гарантује црквено-школску аутономију. Послао им је повељу у којој им дозвољава да се населе све до Будима и Коморана и гарантовао им је црквено-школску аутономију уз услов да они буду аустријски војници. Овом повељом је озакоњен положај Срба у Угарској.

Око 37.000 српских породица прешло је у Аустрију, што је најмање 185.000 људи, а 360 села је опустело.

Ovo je sa Vikipedije, ja nisam baš toliko upućena u istorijske detalje...
U svakom slučaju, ovaj događaj (kao i Druga seoba) dao je, sigurna sam, brojna umetnička dela, ali ja mogu da se setim samo dva:

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja 4

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja 4

Paja Jovanović, Seobe Srba

i:

Seobe - M. Crnjanski

od **Liza_N.** Sub Mar 10, 2012 10:11 pm

Бомбардовање Гернике је био ваздушни напад на баскијски град Гернику, ког су 26. априла 1937. извршили припадници Легије Кондор која је припадала немачким ваздухопловним снагама Луфтвафе током Шпанског грађанског рата. Бомбардовање је резултовало потпуним материјалним уништењем града и огромним бројем људских жртава у републиканском граду Герника. Иако није први пут примењена, ова тактика је запањила цео свет величином рушења цивилних циљева и бројем цивилних жртава.

Бомбардовање је извршила ваздухопловна јединица Кондор коју је формирала и упутила нацистичка Немачка да се бори на страни генерала Франка у Шпанском грађанском рату.

Бомбардовање је овековечено на познатој слици Пабла Пикаса, која је први пут изложена у Шпанском павиљону на Светској изложби 1937. године.

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja Gernika

od **ThePoet** Čet Mar 21, 2013 2:47 pm

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja Kosovka-devojka

Uroš Predić, KOSOVKA DEVOJKA, 1919.
ulje na platnu
115 h 88 cm
U 179

Kosovka devojka je naslikana u Beogradu prema ikonografskom modelu slikara Ferda Kikereca, nastalom 1879. Slikana u duhu akademskog realizma, izražava načela koja je umetnik, školujući se na Umetničkoj akademiji u Beču, usvojio i negovao. Predić je rad na slici započeo pred Prvi svetski rat, a završio 1919. Skica nastala 1914, bila je namenjena Kolu srpskih sestara za izradu razglednica koje su prodavane u humanitarne svrhe. Slikar je bio inspirisan prvom bolničarkom iz nacionalnog mita. Za motiv je odabrao izgled bojnog polja neposredno posle Kosovske bitke. Kompozicija nosi patriotsku poruku i, zbog obilja detalja u realističkom prikazu bojišta i bojovnika, pre je dokumentarno nego monumentalno delo. Slika je rađena za oleografsku reprodukciju, za Adama Čaklovića iz Zagreba, i stekla ogromnu popularnost.

Izvor: Muzej grada Beograda

od **polly88** Sre Avg 28, 2013 9:02 am

Napoleonova vojska korača u snježnu smrt

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja Rjvm

Adolph Northen - Napoleonovo povlačenje iz Moskve

U tami, prije zore 19. listopada 1812., velika vojska cara Napoleona napustila je požarom uništene ruševine Moskve. Dok su se vojnici povlačili poput lopova u noći, jedan je od njihovih viših časnika zabilježio koliko je 'turobna' bila atmosfera: ,,Noćna tmina, tinjajuće ruševine po kojima gazimo, sve je to zajedno donosilo sumorne misli".
Napoleon i njegove snage počeli su se povlačiti samo pet tjedana nakon što su ušle u Moskvu na kraju marša od 800 km kroz Rusiju, ostavljajući za sobom trupla i opustošena sela i gradove. No, Moskva nije bila nagrada vrijedna toga. Njezini su građani otišli, a grad je namjerno zapaljen.
Napoleon se nadao da će car Aleksandar I. pristati na njegove mirovne uvjete i pokoriti se francuskoj okupaciji. No, ruski car za to nije htio ni čuti. Stoga, umjesto da provede stravično hladnu zimu u Moskvi, Napoleon se odlučio povući iz Rusije kako bi na domaćem tlu mogao razmisliti kako najbolje nastaviti osvajanje Europe.
S teškom mukom velika vojska krenula je prema svojem opskrbnom stožeru kod Smolenska. U prvome tjednu studenoga počeo je padati prvi jaki snijeg. Velika je hladnoća, s temperaturama koje su se spuštale i do -30°C, neke ljude otjerala u ludilo. Mnoštvo vojnika je izgubilo prste ruku i nogu zbog ozeblina, a drugi su pali na putu i smrznuli se.
Velika vojska je izmučena, izgladnjela i s mnogim ljudima oboljelima od dizenterije doteturala do Smolenska 9. studenoga. Napoleonovo se 'taktičko povlačenje' pretvorilo u poraz.

od Sponsored content

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Re: Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Re: Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Re: Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Re: Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja

Re: Umetničko delo kao ilustracija istorijskog događaja