Pandora je svemu kriva!

Ja smatram da je čovek po svojoj prirodi radoznalo biće. Radoznalost, a sa njom i ambicija, potrebna je da bi čovek neprestano napredovao. Međutim, kako kažu Englezi: 'Curiosity killed the cat', a što smo mi preveli i koristimo kao ‚‚Radoznalost je ubila mačku", preterana radoznalost ponekad i nije dobra. Nekad je bolje ne znati nešto i živeti u zabludi. Ako se unapred plašimo onoga što možemo otkriti, onda se treba zapitati da li uopšte vredi ‚‚otvarati kutiju".
Ipak, ja mislim da sam radoznala osoba, nekada čak i previše i volim da znam sve. Nekad mi se to i obije o glavu. Međutim, ono što je pozitivno u vezi s mojom radoznalošću jeste to da, kada saznam nešto, a što mi na kraju ne bude previše interesantno ili inspirativno, ja to ubrzo i zaboravim.
Da sam ja bio na Pandorinom mestu, verovatno bih otvorio kutiju, osim ako bi mi izričito bilo zabranjeno da je ne otvaram radi opšteg dobra.
Radoznalost je sama po sebi dobra, ali ume da bude i nepotrebna (kao kada ljudi žele da znaju sve o nečijem životu, a pritom ih se ne tiče). Ona je korisna kao pokretač čoveka koji ga tera da saznaje više (posebno u nauci, bez radoznalosti ne bi bilo ništa). Dakle, biti radoznao, ali ne po svaku cenu.