Utočište

Imam dva utočišta, jedno je u realnosti, a drugo u ovom internet svetu.

Prvo je mesto gde odavno idem kad god mi je potreban mir u duši, mesto na kome pronalazim sve odgovore, mesto gde jesam sama, ali nikad nisam zaista sama... To je crkva, ali ne bilo koja, iako, jer sam vernik, volim da posećujem crkve i manastire. Moje utočište je Saborna crkva u Beogradu,tj. Hram Svetog Arhangela Mihaila.

Drugo utočište je Zid. Ovde se opuštam, družim, upijam divnu energiju, uživam, ponekad napišem nešto ne tako lepo i prosto izbacim iz sebe, znajući da sam na dobrom i sigurnom mestu, i da nikad neću biti pogrešno shvaćena.. Realno jesam sama, iza ekrana, ali na Zid i ne dolazim da bih bila sama, tako se i ne osećam kad sam ovde čak i kad sam jedina ulogovana.

Jedino što ne bih mogla da kažem je da na ova mesta bežim, kako je navedeno u uvodnom postu. Čovek možda može pobeći od ljudi, fizički, ali ne i od samog sebe, a ljudi u mom životu su uvek ‚‚tu" čak i kad se osamim.

Meni je isto Zid moje utočište.
Milion puta sam pobegla od svih i od svega ovde i kad god sam ovde osećam neopisiv mir.
Evo i sada, pre spavanja, ja sam ovde
Kafu pijem ovde i to onu prvu, koja me čeka prohlađena.
Spremam ručak uz Zid, perem veš uz Zid, ispraćam i dočekujem moje uz Zid.
Zid je živ, ćesto osećam kako diše

U reali, reka, šumica, parkić... ali na prvom mestu je Zid i što kaže Maja, ne osećam se samom i kad sam sama ovde

Odlazim u moje carstvo-sobu.
Koja zraci mirom. Sednem za komp. pojacam muziku do daske i budem na forumu.
To je moj svakodnevni ritual, tako punim baterije.

A neko imaginarno mesto,
bilo gde, moze i kao majmun ispod palme, ili da visim na grani
ali samo da ima komp-net

Nekada je to muzika, nekada kafa koju popijem sama u kafiću koji je meni topao i fin i prijateljski a u koji opet ne dolaze ljudi koji mi u tom trenutku ne bi bili potrebni.
Nekada je to razgovor sa najboljom prijateljicom, jer nekada samo želim da pobjegnem od većine ljudi, ali ne i svih.
Najčešće je to Zid.
Samoća mi je nekada neophodna jer me ljudi umaraju. U samoći tada uživam jer mi je potrebna da se odmorim od njihovih užurbanih života, problema koje mi pričaju, savjeta koje im pružam, svakodnevnih priča koje čujem, svojih problema i obaveza.
Volim vrijeme provedeno sa samom sobom. Mogu da sredim misli, sagledam neke stvari, pobjegnem od svakodnevnice, posvetim se sebi u nekom drugom smislu.

Ponekad mi se čini da nemam utočište, jer moje utočište je prazan prostor oko mene. Nebitno koji i čiji prazan prostor, samo da je prazan, bez ljudi. U poslednje vreme utočište nalazim i u zagrljaju, ali prazan prostor, čiji vazduh samo ja crpim, neophodan mi je. Postajem razdražljiv ako duže vremena ne ostanem sam.

Imaginarno mesto? Postoje ljudi koji su sve to tako dobro osimislili umesto mene. U čitanju se izgubim i pobegnem. I tad mi je veoma bitno da budem sam, mada ne moram uvek.

Utočište najčešće nalazim u sebi i zbog toga sam sebi neophodan da nasamo popričamo.

Pored knjige, sakrijem se i u muzici. I na Zidu, kad sam inspirisan i najčešće kad nikoga nema na forumu. Volim da pišem kad sam sam, iako znam da će svi to pročitati kad-tad.

Utočište mi može biti bilo koje mesto gde mogu pronaći mir. Obično bežim od sveta među stranice neke knjige, među stihove pesame, među oblake.
Ponekad mi je utočište i taj dobro poznati glas, poželim da se izgubim, potonem u tom zvuku i zagrljaju. Tu se osećam najsigurnije.
Zamislim nekad brvnaru negde u planini kraj jezera, sa predivnim pogledom i cvrkutom ptica. Kad zatvorim oči tu sam.

Najčešće utočište pronalazim u našoj dnevnoj sobi, u jutarnjim satima srijedom kada sam sama. Tada se odmaram od buke i ljudi, trke i briga šta će donijeti novi dan. Obično to vrijeme provodim na forumu ili čitajući i povremeno se čujem sa suprugom, jer moj mir ne bi bio kompletan bez njega, pa makar on tu i ne bio fizički prisutan. 

Što se tiče idealnog imaginarnog mjesta, bila bi to vjerovatno neka duga pjeskovita plaža po kojoj bih mogla pješačiti bosonoga. Divne su i divljine Škotske, gdje sam nekoliko puta bila sa suprugom i baš odmorila dušu.