Venčanja

Moram priznati da se cudim vecini svojih prijateljica i poznanica i tome koliko je taj dan bitan u njihovim zivotima. Bivsa cimerka mi je svojevremeno rekla da povremeno vjezba prvi ples sa ocem kao udata zena. Nije bila u vezi tad, ali joj je to bilo bitno.
Ja iskreno to bas i ne razumijem. Najprije, nemam pojma o svim tim obicajima, niti imam namjeru da ih postujem. I nikako ne mogu da razumijem da se tolike pare daju za taj jedan dan? Nekako mi se cini da je vecini zena taj dan bitniji od onog sto slijedi nakon njega.

Ustvari, ja bih voljela jednog dana biti u braku, ali da nekako preskocim to vjencanje

Mislim da vjencanje jeste vazan dogadjaj u bilo cijem zivotu jer obicno razdvaja mladost i bezbriznost od zivota u kome preuzimamo odgovornost za apsolutno sve u svom zivotu na sebe.

Iz nekog razloga nisam nikada zamisljala svoje vjencanje prije nego sto se desilo, niti mastala o njemu kada sam bila djevojcica.
Znam samo da nikada nisam zeljela neko veliko vjencanje, i zelja mi se ispunila. Vjencala sam se u Londonu i osim mene i supruga tu su bili jos samo kumovi kao svjedoci. Nosila sam dugu haljinu od tamno zelene svile uradjenu u orijentalnom stilu, a suprug odijelo. Poslije vjencanja otisli smo u restoran u najboljem dijelu grada gdje smo mezili i pili do predvecernjih casova. Potom smo otisli u restoran Majkla Kejna u luci u Celsiju na svecanu veceru. Restoran je bio izvrstan, sa pogledom na ukotvljene jahte i brodice. Konobari su se utrkivali ko ce nam prije dosuti pice i posluziti nas. Izvrsno smo se proveli. Vece je bilo krunisano povratkom kuci za vrijeme koga smo slusali izvrsnu muziku sa poznate radio stanice. Toliko sam bila sretna i zadovoljna da sam zeljela da se taj dan nikada ne zavrsi.

Mislim da su vjencanja tradicionalno imala vise zvanica i garderoba je bila nesto drugacija. Morali su se pozvati svi rodjaci i prijatelji, mlada bi nosila bijelu vjencanicu. Mnogi su se tradicionalno vjencavali i u crkvi. Moj brat je imao takvo vjencanje sa vise od stotinu zvanica. Moje vjencanje je primjer modernog vjencanja. Druga varijanta modernog vjencanja bila bi kada mladenci pozovu samo prijatelje na vjencanje. Neki se cak i vrlo neformalno oblace i na taj dan.

Inace, ne znam previse o obicajima raznih naroda. Znaju mi se nekada dopasti i velika vjencanja gdje sve djeveruse nose iste duge haljine, ali smatram da je zaista glupo potrositi toliki novac za jedan jedini dan svog zivota. Ono sto slijedi poslije vjencanja je isto tako vazno kao i taj dan, ne mislim da treba pretjerivati i ulaziti u dugove da bi ucinio jos razlicitijim taj jedan dan zivota. Uostalom, ako se zaista volite i cijenite prijatelje koje cete pozvati na svadbu, taj dan ce vam i onako ostati u neizbrisivoj uspomeni.

Nekako bi trebalo da razmišljam o ovoj temi, ali mi se neće. Jednostavno, ne osećam potrebu za vezivanjem i zajedničkim životom, decom, i svim ostalim.
Iskreno, nekada su mi bile važne određene stvari, principi i pravila... Nisam baš zamišljala white wedding, ali sam razmišljala o jednom intimnom porodičnom skupu. Međutim, kad bolje pogledam, najviše me porodica i rastužuje i povređuje. Ne volim nikakva naša okupljanja, uvek ima neke tenzije, napetosti, i mogu misliti kako bi mi izgledao ,,najsrećniji dan" sa svima njima međusobno posvađanima.
Možda je venčanje neki davnašnji ritual da se mladima posreći, da njihov zajednički život počne u veselju.
Volela bih da se udam kada jednom zaistinski poželim da se budim pored njega, i da to izvedemo u roku od 20 minuta.  Može i u ,,Starkama", što se mene tiče, a čak i ne moraju biti bele.

Kad je moj brat bio kum na vjencanju svog prijatelja Rusa, morao je najprije kupiti mladu raznim izazovima sto mi je djelovalo kao simpaticno. Tu mu je, naravno, trebao pomoci mladozenja, ali su obojica bila prilicno pijana (kao i komnpletni svatovi, koji se danima nisu trijeznili). Jedan od izazova je bio lavor vode, a zadatak "stavi u njega sta dusa mlade zeli" (naravno, mladozenja je trebao stati u to). Moj brat i mladozenja su se pogledali i spustili bocu votke   Jedan od izazova je bio da od obrisa poljubaca na papiru mladozenja pogodi koji je od njegove buduce zene. Naravno, svaki put kad pogrijesi, kum mora da plati. Drugi je bio da pogodi koja je njena cipela. Pa da kum otpjeva 10 pjesama u kojima se spominje rijec "ljubav". Moj brat je poceo na ruskom (par kojih je znao), pa na engleskom da bi zavrsio na bosanskom (Edo Maajka    )... Sve u svemu, nisam bila tu, ali zvuci zabavno...

Poet ::
Koliko je venčanje/svadba zaista bitan događaj u životu žene, a koliko u životu muškarca?

Lično .. ama apsolutno nebitno .. tačno se osjećam klaustrofobično .. i sve bih da pobjegnem i na samu pomisao o kojekavim svadbama i sl .. evo sam se stresla od neke grozomorne jeze u kičmi .. strahotno ..

Poet ::Za one koji i dalje nisu našli prigodnu osobu za ženidbu/udadbu - šta vi očekujete od tog dana?

Očekujem da ga ne bude ..

Poet ::Kako su venčanja izgledala ranije, a kako sad?

Gužva, galama, gomila nepoznatih ljudi, loša muzika, ... nekad i sad ...

Poet ::Šta od običaja za venčanje našeg naroda ... vam je nepotrebno i glupo?

Sve? ..

Poet ::Da li su venčanja zaista toliko bitna ili je to samo mit?

Da se citiram ..
Ama apsolutno nebitno ..

Venčanje - eh... od kad sam bila devojčica maštala sam o svom venčanju sa voljenom osobom, to je, valjda prirodno. Dok sam bila sa svojim prvim dečkom i jedinim koji me zaprosio maštala sam o velikoj svadbi sa svime i svačim, venčanje u crkvi, sa puno ljudi, buke, raskoši, sa trubačima i svime - pravu srpsku svadbu. Onda je to opalo i svelo se na sasvim skromne želje. Kada bih upoznala osobu sa kojom želim brak volela bih da to bude blaga ceremonija pukog obeležavanja, bez mnogo pompe i koještarija, sa malo bliskih ljudi, možda u nekom prirodnom ambijentu, negde napolju, u nekoj divno uređenoj bašti... Haljina bi mi bila jednostavna, i nosila bih cveće u kosi... Ne znam, to su samo neke moje zamisli.

Ranije su venčanja obavezno bila sa previše ljudi. Nekako opterećena i pretrpana. Mada je bilo i dosta siromašnih ljudi koji su taj dan slavili isključivo u okviru porodice i najbližih prijatelja. Dopadaju mi se diskretna venčanja - nebitno koja je zemlja ili vera u pitanju. Ono što se meni dopada kod nas i u većini naroda je da je mlada toga dana u belom. Nekako mi je to prirodno... Ipak je belo početak, čistota, nagoveštaj - sve mi je nekako lepršavije uz tu boju, nekako anđeosko. Jedini običaj koji se meni kod nas dopada je dovođenje mlade do oltara. Sve ostalo mi je bezveze. Naročito mi je smešno gađanje jabuke na glavi mlade iz puške i ono ispijanje pića iz mladine cipele... Ali dobro, običaji su deo kulture, koja se ionako polako gasi.
Što se važnosti samog čina venčanja tiče - ne znam. I bitno mi je i nije. Lepo je nekako, makar simbolično obeležiti taj dan, ali najvažnije mi je odista da se ljudi vole. A sad - hoće li venčanja biti ili ne - sasvim je stvar dogovora, materijalnih mogućnosti, ukusa i mnogoh drugih faktora.

Ivana_ ::Ono što se meni dopada kod nas i u većini naroda je da je mlada toga dana u belom. Nekako mi je to prirodno... Ipak je belo početak, čistota, nagoveštaj - sve mi je nekako lepršavije uz tu boju, nekako anđeosko. Jedini običaj koji se meni kod nas dopada je dovođenje mlade do oltara. Sve ostalo mi je bezveze. Naročito mi je smešno gađanje jabuke na glavi mlade iz puške i ono ispijanje pića iz mladine cipele... Ali dobro, običaji su deo kulture, koja se ionako polako gasi.

Bijela boja vjencanice dolazi iz vremena kada su mladenke bile nevine i ta boja i naznacava cistotu i nevinost. Posto danas tesko da ima puno (imalo?) takvih onda smatram da je bijela boja vjencanice stvar izbora. Ko voli nek' izvoli, ali sasvim je u redu imati i vjencanicu neke druge boje. Smatram da je pametno izabrati neku vrlo lijepu haljinu koja ce se moci nositi u jos nekim prilikama i nakon vjencanja, osim za ljude koji imaju nevjerovatno puno para i prostora za skladistenje.

Sto se tice tih obicaja gadjanja jabuke na glavi mlade iz puske i ispijanja pica iz mladine cipele - sta? Nikad nisam cula za to i zapanjena sam da to ikome pada na pamet. Stvarno smo mi jedan cudan i divalj narod.

Troja ::Sto se tice tih obicaja gadjanja jabuke na glavi mlade iz puske i ispijanja pica iz mladine cipele - sta? Surprised Nikad nisam cula za to i zapanjena sam da to ikome pada na pamet. Stvarno smo mi jedan cudan i divalj narod.

Da, da Ovde na jugu to je još praktikuje. O istoku Srbije i gore o vlaškim Srbima i da ne govorim - pravi pagani i ko zna kakve sve običaje nemaju.
Ima tu još - obavezno je zlato za mladu, pa kupovanje, prodavanje, cenjkanje. Pa je kriju pre venčanja - maler je videti je. Onda ona preko ramena baca pšenicu, prosipa vino, sitne novčiće i šta sve ne. Negde se plete venac koji ih sjedinjuje na samom obredu venčanja - glave im se proviru kroz njega. Ima puno. I sve mi je to bezveze.

Što se tiče haljine - slažem se da je u redu biti u kojoj god boji neko želi, moja drugarica je imala divnu bordo venčanicu i zaista je bila prelepa. Druga je nosila nebo plavu i kratku, iznad kolena, sa tilom - kao balerina. Ali ja sam samo navela moju želju... nešto jednostavno, ali belo. Lepo mi je to. Inače volim belu boju. Meni nevinost i ne predstavlja nužno čistotu nečije duše. Seks je prirodna i normalna stvar. Ima nevinih i zlobnih - e to ne mogu da zamislim u belom. Ali i Đavo može citirati Sveto pismo za svoje potrebe - kaže dobra stara.

Slazem se da nevinost ne znaci nuzno i cistotu duse. I sasvim mi je u redu da ti zelis bijelu vjencanicu. Samo sam htjela ukazati na to da u danasnje vrijeme ima i drugih mogucnosti koje su isto tako prihvatljive. Ne rade mi smajlici, to me bas nervira, ali da znam da se osmjehujem svim srcem.

Sama reč ''svadba'' u meni izaziva gnušanje.