Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Opera

Zid :: Umetnost :: Muzika

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Opera

Počalji od Still_dreaming taj Uto Dec 18, 2012 3:32 pm


Opera se može definisati kao drama u kojoj glavni akteri uglavnom pevaju većinu svoje uloge. Smatra se jednim od najkompleksnijih oblika umetnosti. Kombinuje pevanje, glumu, orkestralnu muziku, kostime, scenario (libreto), a često i balet kao vrstu plesa.

Reč opera je skraćeni oblik italijanskog izraza opera in musica (muzičko delo), čime se želi opisati opera kao zbir muzičkih dela: solo pevanja, horskog pevanja, kao i igre u jednom delu. Prvo delo koje se smatra operom u današnjem smislu je opera ‚‚Dafne'' (Daphne) italijanskog kompozitora Jakopa Perija iz 1597. godine, a tekst za tu operu obnovio je Otavio Rinučini. Napisana je za elitni krug firentinskih humanističkih umetnika koji su se okupljali u prostorijama ‚‚Camerata". Namera je bila da se operom ‚‚Dafne'' oživi klasična grčka tragedija, kao deo celokupnog buđenja antičkih vrednosti u periodu renesanse. Sledeća Perijeva opera, ‚‚Euridika'' (Euridice), iz 1600. godine, najstarija je sačuvana operska partitura.

Izgovoren ili deklamiran dijalog uz svirku orkestra, što se u operi zove recitativ, jest temeljna osobina melodrame u njenom izvornom smislu. Najpoznatiji primer takve muzike je Mendelsonova muzika za ‚‚San letnje noći''. Nevidljivi orkestar koji je u melodrami 19. veka naglašavao dramsku radnju danas se može prepoznati u filmskoj muzici. Filmski spektakli s ozbiljnom muzikom direktno nasleđuju tradiciju melodrame, a njihovi specijalni efekti mogu se smatrati naslednicima i konkurentima oblika velike opere.

Među ranim elementima iz 16. veka, koji se još nisu složili u prepoznatljivu operu, treba spomenuti dvorsku paradu zvanu ‚‚maska''. Novi elementi maske mogu se videti u drami Oluja Vilijama Šekspira (oko 1611. godine). Muzičko-dramski elementi mogu se videti i u madrigalima iz 16. veka, koji su se ulančavali kako bi se postigla dramska radnja.

Ako se osvrnemo na još starija razdoblja, videćemo da se muzika koristila već u srednjovekovnim misterijaima. Sačuvalo se jedno muzičko delo koje je starije od ‚‚Dafne'' - ‚‚Filoteja'', koje je na verski tekst komponovao sveštenik po imenu Silberman. Osim toga, muzika Hildegarde iz Bingena izvodila se na sceni u dramskom obliku.

Opera se ubrzo proširila izvan okvira dvorske publike. Oko 1637. godine u Veneciji se pojavila ideja „operne sezone" (unutar karnevala), gde su se opere izvodile javno uz naplatu ulaznica. Istaknuti operni kompozitori 17. veka su Frančesko Kavali i Klaudio Monteverdi, čiji je ‚‚Orfej'' (1607) najstarija opera koja se još uvek izvodi. Monteverdijevo kasnije delo ‚‚Odisejev povratak'' (1640) takođe se smatra vrlo važnom ranom operom. Te rane barokne opere mešale su komediju s elementima tragike, što je smetalo profinjenijim duhovima, pa je tako pokrenuta prva u velikom nizu opernih reformi. Vođa reforme je bio pesnik Pjetro Metastasio, čija libreta su uvela oblik opera seria (‚‚ozbiljna opera"), pun moralizovanja. Komedija je u baroknoj operi dobila svoju granu: opera buffa (‚‚smešna opera"), koja se razvijala zasebno, a delimično se zasnivala na tradiciji commedia dell'arte.

Italijanska opera je postavila standarde za barok. Italijanska libreta bila su standard, čak i za Nemca Hendla, koji je pisao za Engleze, ili Mocarta, koji je pisao u Beču krajem 18. veka.

Doba koje nazivamo bel canto (it. ‚‚lepo pevanje'') najbolje predstavljaju opere Rosinija, Belinija, i Donicetija.

Nasuprot operama uvezenim iz Italije, razvila se zasebna francuska tradicija, gde se pevalo na francuskom. Zasnovao ju je jedan Italijan, Žan-Batist Lili, koji je osnovao francusku muzičku akademiju i vladao francuskom operom od 1672. godine nadalje. Lilijeve uvertire, tečni i uredni recitativi, plesna intermeca, divertismani i orkestralni pasaži između scena postavili su shemu koju je promenio tek Gluk gotovo sto godina kasnije. Tekst je bio jednako važan kao i muzika: komplikovane alegorije služile su za laskanje kralju, a završetak je gotovo uvek bio srećan. Opera je u Francuskoj zatim uključila i baletne delove, kao i razrađenu scensku mašineriju.

Francuska barokna opera, koju je razradio Ramo, dobila je jednostavniji oblik zbog reforme koju je sproveo Kristof Vilibald Gluk krajem 1760-ih godina. Francuska opera je bila pod uticajem škole bel canto, koju su zastupali Rosini i drugi Italijani.

Opera buffo ili komična opera, nastala je iz italijanske uvertire. Francuska opera s govorenim dijalogom naziva se komična opera bez obzira na temu. Jedna vrsta komične opere je opereta. Opereta je zajedno s vodviljom dovela do mjuzikla, koji je dosegao vrhunac u Njujorku.

Đuzepe Verdi je glavni predstavnik romantične opere. Elementi francuskog oblika velike opere pojavili su se prvi put u Rosinijevoj operi ‚‚Viljem Tel'' (1829) i Mejerberovoj operi ‚‚Robert le Diable'' (1831).

Mocartov singspiel ‚‚Čarobna frula'' (1791), napisan na nemačkom, uveo je tradiciju nemačke opere, koju su u 19. veku razvili Betoven, Veber, Heinrich Marschner i Vagner.

Vagner je stvorio stil u kojem se recitativ i arija mešaju uz stalnu pratnju orkestra. Vagner je takođe obilno koristio lajtmotive (iako ih je prvi koristio Veber) koji povezuju određenu melodiju s određenim likom ili pojmom tokom cele opere.

Španija je stvorila svoj oblik opere, nazvan zarzuela. Počevši od Mihaila Glinke, ruski kompozitori su napisali više značajnih opera (Modest Musorgski, Rubinštejn, Petar Čajkovski i Nikolaj Rimski-Korsakov).

Nakon Vagnera, opera je krenula raznim putevima. Jedna reakcija kratkog veka bila je sentimentalna „realistična“ melodrama verizma. Tu možemo spomenuti veliko ime, Đakomo Pučini s operama ‚‚Manon Lescaut'', ‚‚Boemi'', ‚‚Toska'', ‚‚Madam Baterflaj'', ‚‚Turandot'' i dr. Druga reakcija na Vegnerov mitski srednji vek je psihološka snaga i socijalna analiza Riharda Štrausa.

Tokom 20. i 21. veka, iako je po čitavom svetu opera postala popularnija nego ikad, moderne opere koje su ušle u kanon mogu se nabrojati na prste, a među njih spadaju: ‚‚Wozzeck'' (Berg), ‚‚Život razvratnika'' (Stravinski), ‚‚Piter Grimes'' (Britn) i ‚‚Razgovori karmelićanki'' (Poulenc).

Pevanje predstavlja samu srž opere. U velikoj operi (grand opera), vrsti opere koja se najčešće izvodi u današnje vreme, čitav tekst je pevan. Ovakve opere obuhvataju kako solo pevanje, tako i horske deonice i igračke numere (uglavnom baletske), a često su i briljantni primeri likovne umetnosti u pogledu scenografije i kostima. Za razliku od ovoga, u komičnim operama (opera buffa) najčešće nema većih, grandioznih scena, a često ni hor nije toliko zastupljen, a radnja između arija je prikazana rečitativima (it. recitativo), polu-govornim polu-pevanim pasažima uz (uglavnom samo akordsku) pratnju najčešće redukovanog orkestra ili klavijaturnog instrumenta (klavir ili čembalo). Sam termin ‚‚komična opera'' ne implicira zabavnu radnju. Ovaj naziv se odnosi na opere sa vedrijom temom od tzv. ‚‚ozbiljnih opera'' (it. opera seria). Ova razlika se pojavila u 18. veku i smatralo se da komične opere treba da se bave običnim ljudima i mestima i da imaju srećan kraj, dok ozbiljne opere treba da se bave mitološkim ili istorijskim temama koje se završavaju tragično. Kasnije, tema komičnih opera je postala osnova za verističke opere, ali one su se najčešće završavale tragično (takve su ‚‚Travijata'' Đuzepea Verdija, ‚‚Kavalerija Rustikana'' Pjetra Maskanjija (Pietro Mascagni), ‚‚Boemi'' i ‚‚Madam Baterflaj'' Đakoma Pučinija i mnoge druge). Veselije teme su u 19. veku postale osnova za operete koje su se kasnije (u 20. veku) razvile u vodvilje i (najpre u SAD) mjuzikle.

Pevačke uloge se u operi razvrstavaju po rasponu i boji glasa. Muški glasovi mogu biti (od najvišeg ka najnižem):
  • kontratenor (it. contratenore),
  • tenor (it. tenore),
  • bariton (it. baritono),
  • bas-bariton (it. baritono basso),
  • bas (it. basso).


Ženski glasovi su:
  • sopran (it. soprano),
  • mecosopran (it. mezzo[-]soprano) i
  • alt (it. alto), koji se nekada nazivao i kontralt (it. contralto).


Svaki od ovih glasova ima i podvrste.


Volite li da slušate operu?
Jeste li nekad bili u operi?
Koja operska dela su vam najdraža?
Kojeg operskog pevača / pevačicu najviše volite?



*Ovde možete postavljati i snimke operskih dela, ali uz njih obavezno morate ostaviti i nekakav kometar (vaše je da odlučite kakav), inače će post biti obrisan.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21976
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Opera

Počalji od Troja taj Čet Jan 03, 2013 11:39 pm

Volim da slusam opere i isla sam na operske predstave gdje god sam zivjela. Cini mi se da je od opera koje sam gledala najravnomjerniji kvalitet izvedbe imala Carmina Burana, mada su mi neke arije iz Aide i Madam Batterfly mozda vise prirasle srcu. Inace, jako mi se dopada i Carobna Frula, Don Giovanni i generalno Mozartovo, Puccinijevo i Verdijevo stvaralastvo.

Sto se operskih pjevaca tice, volim naravno Placida Dominga i Renatu Tebaldi, ali i mnoge druge izvodjace. Rijetko se desilo da slusam operu i budem bas razocarana izvedbom.
avatar
Troja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 15643
Ženski Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Opera

Počalji od Liza_N. taj Pon Maj 06, 2013 12:15 am

Volim operu, mada nemam uslova da je posećujem onoliko koliko bih želela. Nisam gledala, to jest slušala veliki broj dela. Čini mi se da sam Karmen slušala najviše. Ali, prvi pravi, pozitivan utisak učinila je Čarobna frula. Tada sam se ,,zaljubila" u Olivera Njega. Embarassed i Mocarta.
Volela bih da slušam Lakme od Delibesa, jer sam godinama opčinjena kompozicijom Flower duet, a da nisam do skoro ni znala ko je kompozitor.

http://www.youtube.com/watch?v=8Qx2lMaMsl8





Always believe that something wonderful is about to happen...
avatar
Liza_N.
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2032
Ženski Datum upisa : 04.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Opera

Počalji od Ika taj Sre Avg 28, 2013 7:35 am

Sve što mogu da kažem u vezi ovoga je da se divim tome koliko je moći u njihovim glasovima.
avatar
Ika
Zavisni član
Zavisni član

Broj poruka : 4253
Muški Lav Godina : 31
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Opera

Počalji od Troja taj Pon Feb 03, 2014 8:55 pm

Pocetkom marta idem da gledam Pucinijevu operu Boemi.  Unaprijed se radujem!

Evo i jedna arije za vas.

avatar
Troja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 15643
Ženski Lokacija : London
Datum upisa : 08.12.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Opera

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Zid :: Umetnost :: Muzika

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu