Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Jovan Dučić - vaš izbor

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - vaš izbor

Počalji od Ateh taj Pon Feb 08, 2010 2:00 am

Jovan Dučić - vaš izbor Duaia10

Jovan Dučić je bio srpski pesnik, pisac i diplomata. O godini rođenja postoje sporovi i nejasnoće. Pero Slijepčević navodi da je Dučić rođen, najverovatnije, 1872. u Trebinju. Veći broj istraživača tvrdi da je rođen 1874. Svetozar Ćorović u svojim sećanjima navodi (prema M. Miloševiću, Rani Dučić) da je Dučićeva godina rođenja 1872. Datum rođenja bi mogao da bude 15. jun ili 15. jul.

Dučićev otac Andrija bio je trgovac. Poginuo je u Hercegovačkom ustanku 1875. godine, a sahranjen u Dubrovniku. Majka Jovanka, pored Jovana i Milene, imala je dvoje dece iz prvog braka sa Šćepanom Glogovcem (Ristu i Soku). Osnovnu školu učio je u mestu rođenja. Kada se porodica preselila u Mostar, upisuje trgovačku školu. Učiteljsku školu pohađa u Sarajevu 1890 — 1891. godine i Somboru gde maturira 1893. Učiteljevao je kratko vreme po raznim mestima, između ostalog u Bijeljini, odakle su ga austro-ugarske vlasti proterale zbog patriotskih pesama „Otadžbina“ („Ne trza te užas b’jede, nit’ te trza užas rana/Mirno spavaš, mila majko, teškim sankom uspavana“) i „Oj Bosno“. Zbog njih Dučić biva stavljen pod istragu, a zatim, u maju 1894. godine, vlasti ga proteruju iz grada. Odmah nakon progonstva, pesnik nije mogao naći učiteljsku službu gotovo nigde, pa se zapošljava u manastirskoj školi u Žitomisliću.

Kao učitelj radi u Mostaru od 1895. do 1899. godine. Član je društva ‚‚Gusle''. U društvu sa Šantićem stvorio je književni krug i pokrenuo časopis Zora. Poslednje godine boravka u Mostaru, zajedno sa prijateljem i piscem Svetozarom Ćorovićem, uhapšen je i otpušten sa posla. Iste godine odlazi na studije u Ženevu, na Filozofsko-sociološki fakultet. Proveo je skoro deset godina u inostranstvu, najviše u Ženevi i Parizu. Za to vreme održava veze sa prijateljima piscima iz Mostara, upoznaje Skerlića u Parizu, sarađuje sa mnogim listovima i časopisima (Letopis, Zora, Srpski književni glasnik). Na ženevskom univerzitetu je završio prava i potom se vratio u Srbiju. Godine 1907. u Ministarstvu inostranih dela Srbije dobija službu pisara. Od 1910. je u diplomatskoj službi. Te godine postavljen je za atašea u poslanstvu u Carigradu, a iste godine prelazi na isti položaj u Sofiji. Od 1912. do 1927. službuje kao sekretar, ataše, a potom kao otpravnik poslova u poslanstvima u Rimu, Atini, Madridu i Kairu (1926-1927), kao i delegat u Ženevi u Društvu naroda. Potom je privremeno penzionisan. Dve godine kasnije vraćen je na mesto otpravnika poslova poslanstva u Kairu.

Biran je za dopisnog člana Srpske kraljevske akademije, a za redovnog člana izabran je 1931. Sledeće godine postavljen je za poslanika u Budimpešti. Od 1933. do 1941. prvo je poslanik u Rimu, potom u Bukureštu, (gde je 1937. godine postavljen za prvog jugoslovenskog diplomatu u rangu ambasadora u Bukureštu), a do raspada Jugoslavije poslanik je u Madridu.

Uoči nemačke invazije i kasnije okupacije Jugoslavije 1941. godine Jovan Dučić odlazi u SAD u grad Geri, Indijana, gde je živeo njegov rođak Mihajlo. Od tada do svoje smrti dve godine kasnije, vodi organizaciju u Ilinoisu (čiji je osnivač Mihajlo Pupin 1914. godine), koja predstavlja srpsku dijasporu u Americi. Za to vreme piše pesme, političke brošure i novinske članke pogođen razvojem situacije u Jugoslaviji i stradanjem srpskog naroda, te osuđuje genocid nad Srbima koji vrši hrvatska ustaška vlada.

Prvu zbirku pesama objavio je u Mostaru 1901. godine u izdanju mostarske Zore, zatim drugu u Beogradu 1908. u izdanju Srpske književne zadruge, kao i dve knjige u sopstvenom izdanju, stihovi i pesme u prozi – ‚‚Plave legende'' i ‚‚Pesme''. Pisao je dosta i u prozi: nekoliko literarnih eseja i studija o piscima, ‚‚Blago cara Radovana'' i pesnička pisma iz Švajcarske, Grčke, Španije itd.


O Dučićevoj poeziji

Kao i Šantić, Dučić je u početku svoga pesničkog stvaranja bio pod uticajem Vojislava Ilića; ali kad je otišao u inostranstvo, on se toga uticaja sasvim oslobodio i izgradio svoju individualnu liriku prema uzorima francuskih parnasovaca, dekadenata i naročito simbolista. U doba opšteg kulta prema modi sa Zapada, njegova je poezija odista značila novinu i osveženje, i u motivima i u izražaju.

Umesto snova, patnji, čežnji i draži na svom tlu, u idealima svoje rase, on čudnom i sjajnom gipkošću uzima tuđi, zapadni i latinski ideal lepote i života, zapadni estetizam, otmen i virtuozan ali hladan, lišen dubokih zanosa i uzvišene etike. On otkriva sasvim nove motive u našoj poeziji, dotle neslućene, retka osećanja, bizarna, prefinjena. Čak i lična raspoloženja, svoju erotiku na primer, on neće reći jednostavno niti će dozvoliti da izgleda obična. On ima dvostruki strah: od vulgarnosti misli i osećanja i vulgarnosti izraza. Snaga i lepota njegove poezije je u izražaju. On je pesnika shvatio kao „kabinetskog radnika i učenog zanatliju na teškom poslu rime i ritma“.

Naći najsavršeniji izražaj, to je vrhovno načelo njegove poezije. U obradi, on je odista nadmašio sve što je do njega stvarano u našoj lirici, toliko je on jak u izrazu — otmen, diskretan, duhovit i ljubak. Njegova poezija blešti slikovitošću i melodičnim ritmom. Ona je toliko neodoljiva svojim oblikom i toliko je suvereno vladala, da su se najmlađi pesnici počeli buniti protiv nje, osećajući i sami njen čar i njen pritisak ujedno.

U jesen 1893. godine, na balu u tek sagrađenom hotelu „Drina“ u Bijeljini, mladi i ambiciozni učitelj Dučić susreće tek svršenu učenicu Trgovačke škole Magdalenu Nikolić. S njom se tajno verio 5. novembra 1893. godine, a njihova prepiska će se nastaviti i nakon Dučićevog odlaska iz Bijeljine i prelaska u Mostar na učiteljovanje od 1895. do 1899. godine.

Jedan deo te korespodencije je sačuvan, kao i pismo koje je Dučićev prijatelj i pesnik Aleksa Šantić uputio Magdaleni 6. aprila 1901. godine moleći je da pomogne u prikupljanju pretplate za svoje „Pesme“. Ljiljana Lukić, profesor u penziji, čuva u ličnom vlasništvu prepisku između Dučića i Magdalene.

Profesor Ljiljana Lukić navodi da je Dučić kratko stanovao u kući Magdalene Nikolić koja je živela sa sestrom. Posle raskida sa Dučićem, Magdalena se zarekla da nikada više neće izaći iz kuće. „Kao kakva romaneskna heroina, živela je od uspomena i jedine srećne trenutke nalazila je u čitanju pisama i pesama čoveka koga je volela“, zaključuje profesor Lukić. Dučićeva tajna verenica u amanet je ostavila da joj nakon smrti na spomenik uklešu sledeće reči, koje se i dan danas čitaju na bijeljinskom groblju: „Maga Nikolić-Živanović, 1874-1957, sama pesnik i pesnika Jove Dučića prvo nadahnuće“.

Dvadeset godina pre Magdalenine smrti, Dučiću je, dok je bio opunomoćeni ministar Kraljevine Jugoslavije, stigla molba koja svedoči o dubokom tragu koji je Dučić ostavio u Bijeljini. Pevačko društvo „Srbadija“ tražila je od ministra pomoć za izgradnju doma za potrebe društva. „Na prvom mestu, u ovome idealnom poslu, društvo je slobodno da Vam saopšti da bi želelo i da bi bilo srećno, ako vidi da vaš dom ’Srbadije’ bude sazidan i nazvan Zadužbina pesnika Jovana Dučića-Srbadija“, stoji između ostalog u pismu poslatom 1937. upućenog ministru Dučiću. Na margini pisma stoji Dučićev rukopis: „Poslao 6. decembra 1937. godine prilog od 1000 din. Molio da neizostavno nazovu svoj dom imenom velikog pesnika Filipa Višnjića, njihovog najbližeg zemljaka“.


Bibliografija

- Pjesme (1901)
- Pesme (1908)
- Pesme u prozi (1908)
- Pesme (1908)
- Pesme (1911)
- Sabrana dela, Knj. I-V. Biblioteka savremenih jugoslovenskih pisaca, Beograd, Izdavačko preduzeće „Narodna prosveta“ (1929-1930).
Knj. I Pesme sunca (1929)
Knj. II Pesme ljubavi i smrti (1929)
Knj. III Carski soneti (1930)
Knj. IV Plave legende (1930)
Knj. V Gradovi i himere (1930)
Knj. VI Blago cara Radovana: knjiga o sudbini, Beograd, izdanje piščevo, 1932.
- Gradovi i himere (Putnička pisma; 1940)
- Federalizam ili centralizam: Istina o “spornom pitanju“ u bivšoj Jugoslaviji, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.
- Jugoslovenska ideologija: istina o “jugoslavizmu“, Centralni odbor Srpske narodne odbrane u Americi, Čikago, 1942.
- Lirika, izdanje piščevo, Pitsburg, 1943.
- Sabrana dela (1943, 1951, 1969, 1989; različita izdanja)

Nagrada „Jovan Dučić“ je nagrada za pesništvo. Dodeljuje se svake godine tokom manifestacije „Dučićeve večeri“ u Trebinju.

ovan Dučić je umro 7. aprila 1943. godine u Geri (Indijana, SAD). Njegovi posmrtni ostaci preneseni su iste godine u portu srpskog manastira Svetog Save u Libertvilu, SAD. Njegova želja je bila da ga sahrane u njegovom rodnom Trebinju. Ova poslednja želja Jovana Dučića ispunjena je 22. oktobra 2000. godine.

Za sve fanove Dučićeve poezije,pišite njegove stihove,komentarišite,razmenjujte misli...
Ateh
Ateh
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 104
Ženski Jarac Godina : 32
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - De profundis

Počalji od Ateh taj Pon Feb 08, 2010 2:16 am

jedna od mojih omiljenih...

De profundis

Ti utehu čekaš. Ne, utehe nema;
Što utehom zovu, zovi zaboravom:
Jad istinski dubok nikad ne zadrema.

Rastrzana tako među snom i javom,
Gledajući kako nepomično bdije
Taj Anđ`o Stradanja nad tužnom ti glavom,

Ti želiš i čekaš.I ne znaš da nije
Ni sad ispijena ta čemerna čaša,
I svirepi otrov jedne ironije;

I da će nas večno strašna prošlost naša
U nemirne noći da trgne i seti,
Kao zveket lanca starog robijaša.

Surovi će dani doći i uzeti
Svaki po svoj deo od srca što bunca,
Što želi, što moli; a ti ćeš se peti,

Peti neprekidno do kobnog vrhunca,
Golom stopom, bleda, smrzla,jadno dete,
Pružajući ruke i vapijuć`:Sunca!

I tako ti dani bez sreće i mete,
Odnoseć` svoj deo stradanja i suza,
kao gavrani će kraj nas da prolete,

I ne pokidavši ni jednu od uza
Što nas vežu i sad za prošlost,što stoji
Za nama i gleda na nas k`o Meduza.
Ateh
Ateh
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 104
Ženski Jarac Godina : 32
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 01.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Pesma ženi

Počalji od Still_dreaming taj Sre Mar 17, 2010 1:16 am

Pesma ženi

Ti si moj trenutak i moj sen
i sjajna moja reč u šumu,
moj korak i bludnja
i samo si lepota koliko si tajna
i samo istina koliko si žudnja.

Ostaj nedostižna, nema i daleka
jer je san o sreći više nego sreća.

Budi bespovratna, kao mladost.
Neka tvoja sen i eho budu sve što seća.

Srce ima povest u suzi što leva,
u velikom bolu ljubav svoju metu.
Istina je samo što duša prosneva.
Poljubac je susret najlepši na svetu.

Od mog priviđenja ti si cela tkana,
tvoj plašt sunčani od mog sna ispreden.
Ti beše misao moja očarana,
simbol svih taština, porazan i leden.

A ti ne postojiš, nit' si postojala.
Rođena u mojoj tišini i čami,
na Suncu mog srca ti si samo sjala
jer sve što ljubimo - stvorili smo sami.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Jablanovi

Počalji od Still_dreaming taj Sre Mar 17, 2010 1:22 am

Jablanovi


Zašto noćas tako šume jablanovi,
Tako strašno, čudno? Zašto tako šume?
Žuti mesec sporo zalazi za hume,
Daleke i crne, ko slutnje; i snovi.

U toj mrtvoj noći pali su na vodu,
Ko olovo mirnu i suvu, u mraku.
Jablanovi samo visoko u zraku
Šume, šume, cudno, i drhću u svodu.

Sam, kraj mutne vode, u noći, ja stojim
Ko potonji čovek. Zemljom prema meni,
Leži moja senka. Ja se noćas bojim,
Sebe, i ja strepim sam od svoje seni.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Akordi

Počalji od zanesena taj Čet Maj 06, 2010 8:34 am

Akordi

Slušam u mirnoj ljubičastoj noći
Gde šušte zvezde; i meni se čini
Da često čujem u nemoj samoći
Pevanje sfera na toploj vedrini.


I čujem tiho u osami tako
Večiti šumor iz zemlje i svoda;
I slušam dugo, nemo i polako,
Te reči lišća i taj govor voda.


I ja razumem te glase što huje,
Taj jezik Bića i taj šapat stvari...
Često sve stane, još se samo čuje
Kucanje mog srca. No isti udari


Čuše se šumom, mirno zakucaše
Udar za udarom, iz stabla; i jasno
Kucnu iz crne rogozi i šaše -
Duž celog polja ... Najzad, mnogoglasno,


Dole, pod zemljom! Negde u dubini
Jednakim ritmom, kao muklo zvono,
Ogromno srce začu se u tmini:
Udari mirno, tiho, monotono.
zanesena
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 36
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Tajna

Počalji od zanesena taj Pet Maj 21, 2010 3:32 am

Tajna

Nase dve ljubavi pune kobne moci,
od sviju skrivene, zive u svom stidu.
Kao pod zvezdama, zaspali u noci,
dva mirna pauna na starinskom zidu.

Krijem svoju ljubav kao mrznju drugi -
istom silom lazi i svim podlostima;
Kao drugi staklo otrova, svoj dugi
svoj bol bezutesni ja krijem medj svima.

Koliko je suman eho moje lazi,
da ne prenu nikog udarci mog srca!
I koliko mira u reci gde grca
cela jedna dusa i san od sveg drazi!

Sva je moja radost znati bol da skrijem;
Sva mudrost, ljubavi dati izgled zlobe;
Vrlina, da prezrem suze koje lijem,
i pokazem srce kao prazne sobe.

I tako dve nase ljubavi ocajne,
ogrnute lazju vecitom i niskom,
stoje nemih usta u dnu nase tajne -
Dva crna pauna na zidu starinskom
zanesena
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 36
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Mala princeza

Počalji od Sanjalica taj Sre Maj 26, 2010 4:31 am

Mala princeza

Mala princeza, čije su kose imale boju mesečeve
svetlosti,
čiji je pogled bio modar, i čiji je glas imao
miris žutih ruža, mala
princeza je umorna od života,
i ona je tužna.
Ona je na
svojim širokim mramornim teracama nad
morem, pored ogromnih vaza u
kojima su mirno umirale
njezine krizanteme, plakala kradomice u duge
mutne
veceri. Nejasna nostalgija i neizvesna tuga umarale su
njenu
krv i njeno telo, koji su bili isti kao krv i telo
u ljiljana.

I u tople noći, kada je vazduh pun zlatne zvezdane
prašine, i dok
na mračnim zidovima spavaju mirni paunovi
i kada svi cvetovi otvaraju
svoja srca, otvaralo
se i srce male princeze. Zato su te noci bile
tako pune
tuge i toplote.
A kada je umrla, nečujno i spokojno,
kao što su poumirale
njezine krizanteme, dugo su sa katedrale pevala
stara
zvona. Glasovi tih zvona bili su mirni i svečani
kao glasovi davno
pomrlih sveštenika.


JOVAN DUČIĆ 'PLAVE LEGENDE'
Sanjalica
Sanjalica
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 113
Datum upisa : 25.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Srce

Počalji od Still_dreaming taj Pet Jul 09, 2010 11:52 pm

Srce

Srešćemo se opet, ko zna gde i kada,
Nenadno i naglo javićeš se meni
Možda kad duši bolno zastudeni,
I u srcu počne prvi sneg da pada.

Na usnama našim poniktnuti neće
Ni prekor, ni hvala; niti tuga nova
�to ne osta više od negdašnjih snova
Ni kaplja gorčine, ni trenutak sreće.

Ali starom strašću pogledam li u te:
To nove ljubavi javlja se glas smeo!
Jer što srce hoće to je njegov deo-
Uvek novi deo od nove minute.




Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Suza

Počalji od Sanjalica taj Ned Jul 11, 2010 4:40 am

Суза

Ко јесења шума тако умираше
Цео један живот тихо и
нечујно.
И још носећ срце и жељно и бујно,
Ми смо осећали задње
дане наше.

Мотрећи у кобни символ што се диже,
Душа нам се
мрзла и тровала тугом;
И држећ све чвршће руку једно другом,
Ми
смо корачали раскршћу све ближе.

Ми смо своју сузу крили у том
часу,
Ону сузу чедну, свету, неумрлу;
Но она се свагда јављала у
грлу,
И увек се тужно расула у гласу.
Sanjalica
Sanjalica
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 113
Datum upisa : 25.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Put

Počalji od Sanjalica taj Ned Jul 11, 2010 4:41 am

Пут

Да ми је да нађем нови ритам неки,
И горду способност
којој не знам име,
Да свагда без страха пут пронађем далеки-
Пут
од једног бола до његове риме.

И да моја мисо никад не залута
У
томе часу свечану и ретку,
Увек свету ватру носећ целог пута,
Велику
и светлу као у зачетку.

И да накрај песме не осетим тада
Боле
које ништа не може да спречи:
У души још толико јада,
За које
немамо ни сузе ни речи.
Sanjalica
Sanjalica
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 113
Datum upisa : 25.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Poznanstvo

Počalji od lunja taj Uto Sep 21, 2010 8:28 am

Poznanstvo

Kada je poznah, nebo beše mutno,
Vrti su mreli s bolnim nestrpljenjem;
Jesenje vode šumile zloslutno,
I sve očajno žurilo za mrenjem.
I mladost moja nije više znala
Za dane strasti i trzanja njina:
U moju dušu njena sen je pala,
Bleda i hladna, kao mesečina.
Glas njezin beše ko muzika tuge:
I zato mišljah, u slušanju mnogom,
Samo na prošlost, na jeseni duge,
Na hladna neba, i na tužna zbogom.
Poljubac njezin beše tih i ledan,
Mramorni poljub; a kosa joj plava
Odisala je setan miris jedan
Bokora ruža koji docvetava.
I mnogo puta, u jutra, bez moći,
Prenem se kao iz olovnih uza:
Ja ne znam šta sam snevao te noći,
Ali mi oči mutne, pune suza.
lunja
lunja
Početnik
Početnik

Broj poruka : 54
Datum upisa : 20.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Poslednja pesma

Počalji od lado taj Uto Sep 21, 2010 7:07 pm

Poslednja pesma

Bol je dao ovoj ljubavi gorčinu,
Lepotu i tajnu; mračna sumnja moja:
Sav prostor i užas; kob i očaj; njinu
Svemoć; zadnja suza: neba sedam boja.
Nit znäde za vino u kupi od zlata,
Niti za poljubac u zakletvi; sama,
Mučki kao zlotvor, ušla je na vrata,
S nožem, ne u ruci, već u zenicama.
Njen je plašt sunčani možda tkivo laži;
Laž s tih usta kaza reč najdublju njene
Strašne misterije: no dok udar traži,
Sve cveta pod njenom nogom kuda krene.
Jer od tvog otrova moj san beše jači:
Tvoj sam pojas tkao od sunčanih mlaza,
I ti si svetlila; jer svemu kud zrači
Moje sunce dadne sijanje ekstaza.
Svoju veru nađoh u svom snu o veri...
Tvoj nož ne ubija nego blista blistom...
Jer ti beše trenut u mojoj himeri,
Moj san o dobroti i vera o čistom.
lado
lado
Novajlija
Novajlija

Broj poruka : 16
Datum upisa : 07.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Žena

Počalji od chegirl taj Pet Okt 01, 2010 3:17 am

Жена

Jа сневам о жени, већој но све жене,
Чија ће лепота бити тајна свима,
Што је као божји дах у просторима,
Који не дотаче никог осим мене.

Њен чар да је моје велико откриће;
Да мирно присуство те чудесне жене
Не разуме више нико осим мене,
Осим моје вечно очарано биће.

И пред чијом гордом лепотом од свију
Само ја отворих очи очаране,
И срце кô црни цвет из глухе стране,
Невидљиве капи док на њега лију.

И њена лепота, тако недогледна,
Необешчашћена хвалама глупакâ,
Да обиђе тихо, као снопље зрака,
Све тамне путеве душе, само једне.

И ја кључар чудне лепоте, да с тајном
Срећом видим јасно да је ова жена
Од истога светлог ткива начињена
Од кога и болни мој сан о бескрајном.

:fala:
chegirl
chegirl
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2818
Ženski Devica Godina : 26
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Sonata

Počalji od polly88 taj Sub Okt 02, 2010 12:36 am

Sonata

Htedoh da mi ljubav ima lice sretno,
Kao rečna nimfa, čije vlasi duge
Veselo crvene; ali beše setno,
I kose joj behu tamne, ko u Tuge.

Htedoh da zapevam mlad ditiramb sreće,
A ja najtužniju ispevah poemu;
Počnem da se nadam, a osetim veće
Neku slutnju davnu, zaspalu i nemu.

Tako novu želju prati suza stara;
Tako nova ljubav u časima holim
Neosetno rane starinske otvara -
Pa me strah da želim, i užas da volim.
polly88
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6404
Ženski Blizanci Godina : 31
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Simbol

Počalji od zanesena taj Sub Nov 27, 2010 8:37 am

SIMBOL

Gledam tvoje krupne oci zaljubljene,
Gde sja vatra - ko zna - gresna ili sveta.
Svejedno, ljubis li drugog ili mene:
Ti ljubis nevino kao cvet sto cveta.

Ljubav bi ti moja bila zatocenje,
U tvom bezgranicnom granica i meta;
Takva, vecna zeno, kroz zivot i mrenje
U slavi instinkta ti si samo sveta.

Ti si sat od kojeg nebo zarumeni,
Simbol veci nego bol ljudski sto grca;
I ti si bozanstvu bliza nego meni:
Vise zakon sveta nego zakon srca...
zanesena
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 36
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Zavet

Počalji od zanesena taj Pet Dec 03, 2010 9:33 pm

Zavet



Reče mi moj Tvorac u veliko jutro:
Čoveče, digni se i javi u ploti.
I u svoj taštoj i pustoj nagoti,
Idi kobnom stazom koju budeš utro.

Bićeš silnik svemu kad i žrtva svačem;
Živeće u tebi isti čas - znaj čuda -
Prorok, lakrdijaš, kralj i njegov luda,
Rob s lancem o vratu, i osvetnik s mačem.

No bićeš neveran i bolu i sreći;
Sumnja će ti dojku otrovanu dati;
I bez tople vere ti ćeš mene zvati,
I bez prave sumnje mene se odreći.

Svagda, kao krila, te sumnje beskrajne
Nad svačim će tebe da drže visoko,
Dokle ne zatvoriš bolno svoje oko
Na međi večite istine i tajne.

Tako, kao odjek u samotnu goru,
Vratiće se putem koji meni vodi,
Tvoj duh, sav okupan u večnoj slobodi -
Kao crna ptica u sunčanom moru.

zanesena
zanesena
Počasni član
Počasni član

Broj poruka : 2574
Ženski Ribe Godina : 36
Lokacija : na oblaku...
Datum upisa : 17.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Lepota

Počalji od Still_dreaming taj Sre Mar 23, 2011 10:58 am

Lepota

Na mome uzglavlju svu noć mirisahu
Čežnjivo i slatko tvoje tamne kose,
Dok se šapat čuo kao pesma rose,
I duge zakletve u očajnom dahu.

A ja ipak ne znam za radost i sreću;
Ja se bojim tvoje podmukle Lepote,
Da osvetu jednom ne zatraži veću
Za svirepa prava što joj drugi ote.

Blagosiljaš ropstvo i tegobne uze,
Srce ti je puno nebeskoga plama,
I sišla sa mnom do patnje i srama,
I prolila si najsvetije suze.

A strepim pred tvojom podmuklom Lepotom -
Da ne digne jednom, kao gladna vila,
Dok žalosna srca i ne slute o tom,
Dva svoja u suze zamočena krila.

I dok ljubav gori svim željama njenim,
I noć teče duga, mirisava, sobna,
Kraj nas, kao sužanj, bdi čudna i kobna
Lepota, s očima večno zamišljenim.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Duša / Saputnici

Počalji od Still_dreaming taj Pet Jun 24, 2011 12:05 pm

Duša

Zašto plačeš, draga, svu noć i dan ceo,
Izgubljena sreća još uvek je sreća!
I taj jad u duši što te na nju seća,
To je jedan njezin zaostali deo.

Ne daj mutnoj suzi na sumorno oko,
Sreća nikad ne mre, ni onda kad mine.
Taj eho kog jedva čuješ iz daljine,
To još ona zbori u tebi duboko.

U samotne noći, kad žalosno šume
Reke pune zvezda, gore pune sena.
Do sluha ta pesma ne dopire njena,
No duša je sluti, čuje i razume.



Saputnici

Sve za svojim putem, ja sam žudno hteo
Sve za svojim putem! Ali zaman muke:
Na raskršću svakom uvek sam se sreo
S kažiprstom kobnim nevidljive ruke.

Htedoh u svom srcu da glas sebe čujem,
A ja čuh u sluhu glas ko zna otkuda.
Htedoh da se otmem, da snevam, da snujem:
Društvo nevidljivih pratilo me svuda…

Ja gde sam? zavapih. Moje delo gde je?
Koga sledim večno, nesvesno i strasno?
I u meni samom koliko je mene?
Koliko? Sve ćuti. Ah! to je užasno.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Re: Jovan Dučić - vaš izbor

Počalji od Still_dreaming taj Ned Jun 26, 2011 11:57 pm

‚‚U neprestanom maštanju i strahovanjima od svega oko nas, mi doživimo više nego što doživimo u stvarnosti, i to kroz ceo dugi čovečji život. Najveći deo naših nesreća bile su zato čisto imaginarne ili bezmalo preterivane, a čitave katastrofe kojih ste se bojali da ih ne doživite, nikada niste ni doživeli. Zbog tog imaginarnog sveta, naš život izgleda načinjen od hiljadu života, a naša sudbina od hiljadu sudbina. Samo udubljivanjem u svoju ličnost, čovek uspe da bolje pozna i prirodu drugih ljudi, i odmeri svoje odnose prema stvarima i najzad, da bar donekle potisne iz sebe naš urođeni mračni strah od života. Što čovek duže vremena živi u društvu, on sve više živi u strahu; i osamiti se, to znači u mnogom pogledu, lečiti se od straha. Usamljen čovek je jedini čovek oslobođen. I samoća je jedino mesto gde se ne strahuje. Usamljen čovek se najmanje boji gubitaka, pošto usamljeniku najmanje treba. Pećinski čovek se jedino bojao jače životinje nego što je on, dok današnji društveni čovek živi u strahu od hiljadu priviđenja. Uglavnom, izvor sve njegove bede na zemlji, jeste strah više od priviđenja nego strah od stvarnih mogućnosti.''


Jutra sa Leutara


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Re: Jovan Dučić - vaš izbor

Počalji od Still_dreaming taj Čet Jun 30, 2011 11:17 pm

“Pokušajte da u životu od svog neprijatelja napravite prijatelja i vidjećete kako od neprijateljstva do prijateljstva nema ni koraka. Od dvojice zakrvljenih suparnika, nijedan ne nosi svoju mržnju drukčije nego nešto tegobno, i gorko, i neprirodno, i koje ga smanjuje u njegovim sopstvenim očima. Treba ponekad ukloniti samo jednu malu predrasudu ili pretpostavku, pa da istog časa padne zid koji je izgledao do neba visok između dva čovjeka, čak i onda kada je povod za mržnju obojici izgledao prirodan i neizbježan. To je stoga što se ljudi najmanje sukobe zbog protivnih uvjerenja, a najviše zbog loših nerava.”


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Sunce

Počalji od polly88 taj Ned Okt 02, 2011 7:51 am

Sunce

Rodio se na Jonskom moru, na obalama punim sunca, tamnih vrtova i bledih statua, i, kao galeb, okupao se u azuru, svetlosti i mirisu večito zagrejanih voda. Majka ga je često nosila po studenim senkama drveća čije je lišće imalo miris sna.
Nesrećni pesnik! Detetom je otišao u kraj gde je nebo bledo i smrzlo, na kome gori belo i hladno sunce, i po čijim obalama plaču vetrovi. I jedna misao, kao rana, opominjala ga je na njegovu sunčanu jonsku obalu, tamne vetrove i bele statue. I zajedno s talasima i vetrovima, plakao je gorko i neutešno na žalovima melanholičnog tuđeg mora.
Tako mnogo godina. I kad su njegove kose, plave kao uvelo lišće, postale bele; kada su njegove strasne i velike oči, nekada zelene kao limunovo lišće, postale mutne; i kad je u svojim venama osetio jesen koja više nema svog proleća, on se vratio na svoje sunčane obale Jonskog mora.
Sve je tamo bilo kao i pre. Ali on više nije bio onaj isti. I nije mogao da pozna te sunčane obale rodnog kraja. Bolno, on zatvori oči i pogleda u sebe. I gle, tamo on vide sve onako kao što je bilo nekad; nepregledne obale sa drvećem i senkama, koje su išle do kraja sveta; i blede statue u kojima je uzrujano strujila bela krv strašću i zanosom; i jedno ogromno sunce, koje je izgledalo veće nego svemir. Ono je davalo prostore svodu, sjaj i oblike stvarima, jasnoću i čistotu mislima i pozlaćivalo sve kuda je palo.
To je bilo sunce koje se ne rađa na istoku sveta, Sunce Mladosti, koje izlazi i zalazi na granicama koje su šire od sviju prostora, sunce koje je davalo dubinu nebeskom svodu, boju predelu, trepetanje zvezdama, lepotu strasti i kobi u očima žene; i koje je sada svetlilo još samo duboko u večernjem sutonu jedne duše.
Jer stvari imaju onakav izgled kakav im dade naša duša.

Jovan Dučić - vaš izbor 2hennie


Gnothi seauton!
polly88
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6404
Ženski Blizanci Godina : 31
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Ekstaza

Počalji od Still_dreaming taj Ned Okt 30, 2011 12:30 pm

Ekstaza


Ostaće daleko za mnom ovi puti,
Nestaće i ove suze kud i druge,
Ja ću nove želje u svom srcu čuti,
Kao nove laste. U večeri duge,

Prah srebrnih zvezda dok lagano pada,
I s cveća se diže svila, kao kose,
Moja nova ljubav rodiće se tada
Kao novi listak i nova kap rose.

I kraj druge žene ja ću da se nadam,
I da svoje srce rasipam i gubim:
I opet misleći da prvi put stradam,
I prvi put želim, i prvi put ljubim.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Ljubav

Počalji od Still_dreaming taj Pon Nov 21, 2011 12:38 am

Ljubav


Je li ovo ljubav, ili bolna jedna
Potreba da ljubim? Ova želja plava,
Je li želja srca moćnoga i čedna?
Ili napor duše koja malaksava?

Je li ovo žena koju ljubim, zbilja?
Il’ sen na prolasku preko moga puta,
Tumaranje misli bez svesti i cilja,
I sve delo jednog bolnoga minuta!

Ne znam; no na međi toga sna i jave,
Vidim moje srce da čezne i pati.
I suze kad dođu, rane zakrvave -
Ja ni onda od tog ništa neću znati.


Amor fati

Live today
Still_dreaming
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 22079
Muški Jarac Godina : 32
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Re: Jovan Dučić - vaš izbor

Počalji od Virginija_Woolf taj Pon Jan 16, 2012 3:58 am

"Te noći, u zvonari jedne katedrale, pored gotskih zvona, sedeo je Mefisto bled i nem.Njegove studene oči od čelika bile su uprte na ogromni grad, zaleđen u jednom strašnom snu.Stotine praznih mostova gurili su se nad belom rekom u kojoj je tinjalo nekoliko zvezda.Noć je bila studena i tužna.

Mefisto seđaše isto onako grozan i bled kao nekad nad Tebom, nad Vavilonom i Jerusalimom, u sate njihove propasti.U tamnom i nepomičnom vazduhu oko njega stršile su tanke gotske crkve, u kojima je te noći bio utamničen jedan nemoćan Bog.Ali je Mefisto oklevao da učini ikakvo novo zlo.

Je li se u njemu prenuo glas nekadašnjeg dobrog heruvima, glas ljubavi? I on, koji je stajao izvan svega i protiv svega, je li osetio sad da se najzad vraća u večitu, tihu i toplu Harmoniju? Ili je, naprotiv, te noći smišljao svoju najstrašniju orgiju, svoju najveličanstveniju poemu Razorenja?
Ne, nepomičan i nem, u studenoj noći bez neba, pored zagluvelih zvona, on oseti srce prazno i malo.U njemu ne beše više ni ljubavi ni mržnje; u njemu beše sada samo studena Ravnodušnost, kao zeleno more otrova i žuči.I Mefisto pozna to nepoznato osećanje ravnodušnosti koje nikada nije imao ni Bog ni Satana, i koje je samo osećanje Čovekovo.
Tada bog zla uvide svu dubinu poniženja i oseti najsvirepiji od svih bolova."
Virginija_Woolf
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 26
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Jovan Dučić - Himera

Počalji od Ika taj Sre Mar 14, 2012 6:34 pm

Himera

Nevidljivom suncu pružam žudne ruke
I otvaram srce nekom koga nije,
Duša mi je puna mračne harmonije,
Kojoj nikad nisam saslušao zvuke.

Prostore sam prazne naselio sobom.
I rasuo sebe, ko orion sjajan,
U neki svet srca i duša, beskrajan,
I živim nad strahom i lebdim nad dobom.

Od istine sam strašniji i veći.
Niti me što vredja i niti me što boli.
Moja žudna duša neizmerno voli
I svaki moj korak, to je korak sreći.

Počnem jutrom onde gde večerom zasta,
Uvek držeć čvrsto kraje zlatne niti
I moj dan bezmeran ushićeno sviti,
S pesmom jata bolno raspevanih lasta.

I dok nosim želju otrovanu svoju,
Kao ples zlih vila život šumi, vrvi
I sve ima ritam moje žedne krvi
I sve mojih snova ima strašnu boju.

I tako, pun tamne nevidjene vere,
Idem kobnom stazom što je uvek ista-
Ko zlokobno sunce, dok u meni blista
Nasmejano lice večite Himere.

Ika
Zavisni član
Zavisni član

Broj poruka : 4253
Muški Lav Godina : 33
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Jovan Dučić - vaš izbor Empty Re: Jovan Dučić - vaš izbor

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu