Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Portret

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Portret

Počalji od Still_dreaming taj Sub Avg 24, 2013 10:12 am


Portret (fr. slika nečijeg lika; od lat. protrahere, što znači izneti na videlo) u likovnoj umetnosti označava prikaz nekog određenog čoveka, odnosno njegovog lika (i figure). Pored čisto spoljašnje sličnosti, treba da se istaknu i psihološke osobenosti onoga ko se portretiše. Funkcija portreta je da reprezentuje određenu osobu i da sačuva uspomenu na nju. Mnoga učenja i religije (na primer islam) odbacuju portret upravo zato što za njega vezuju neke okultne osobine.

Ne računajući vrstu umetnosti (crtež, ulje na platnu, akvarel), stilski pravac (na primer barok) i vrstu materijala (na primer portret u bronzi) razlikujemo sledeće vrste portreta:

- prema položaju glave delimo ih na profil, poluprofil, izgubljeni profil i anfas;
- u zavisnosti od prikaza figure: slika glave ili poprsja, polufiguralni ili celofiguralni portret, portret do kolena, figura u ležećem, sedećem ili stojećem položaju, figura konjanika i akt;
- prema broju portretisanih osoba razlikujemo pojedinačni, dvostruki i grupni portret;
- u zavisnost od povoda imamo na primer venčani, pogrebni ili ktitorski portret;
- u zavisnosti od toga od koga potiče imamo autoportret;
- u zavisnosti od formata slike: minijaturni portreti ili portreti na medaljonu;
- prema položaju u društvu predstavljenog, odnosno predstavljenih: portret vladara, umetnika, naučnika, portret streljačke družine itd.



Istorijski razvoj portreta

U starom Egiptu postupno se, iz idealizovanih oblika drevnih orijentalnih portreta vladara (Amarna stil), razvio plastični portret sa finim psihološkim crtama. U poznom antičko grčkom periodu i helenizmu, razvio se izvesni naturalizam u prikazivanju fizionomije. U Rimu je najpre bio zastupljen izrazito realistički stil sa mnogo individualnih karakteristika - što je bilo uslovljeno kultom predaka i etrurskim uticajem - a zatim su portreti sve više idealizovani pod uticajem vladarskih kultova careva. Ovo je na kraju dovelo do potpunog osiromašenja umetničkog prikaza. Pod rimskom vladavinom u Egiptu su nastali portreti na mumijama, što su bile prve samostalne portretske slike na drvetu.

U ranohrišćanskoj i srednjovekovnoj umetnosti izgubila se antička tradicija portretisanja, jer ovozemaljski čovekov oblik nije smatran važnim i dostojnim prikazivanja. Kod srednjovekovnih portreta (na primer na nadgrobnim pločama ili u slikanju minijatura) bili su dovoljni atributi (insignije, grbovi) za identifikaciju onoga ko je predstavljen. Inače, lik je prikazivan mlad, sveden, shematizovan i idealizovan.

Prva promena ovog stava pokazala se u 14. veku, na primer na portretskim bistama radionice Parler u Pragu ili na figurama ktitora na oltarskim kompozicijama. Tada su nastali i prvi autoportreti u plastici. Prvi autonomni dvostruki portret u punoj figuri naslikao je Jan van Ajk oko 1425. godine (venčana slika bračnog para Arnolfini). U slikarstvu i umetnosti izrade medalja italijanske rane renesanse preovladalo je najpre klasični strogi portret profila (npr kod Pizanele).

Početkom 16. veka, novovekovna umetnost portreta dostigla je, pod uticajem novog humanističkog gledanja na čoveka, svoj prvi procvat i razvila je čitavu lepezu oblika. Značajni portretisti iz doba renesanse su Leonardo da Vinči, Rafaelo i Ticijan u Italiji, a severno od Alpa to su Albreht Direr, Luka Kranah Stariji, Antonis Mor, Žan i Fransoa Klue. Slikarstvo portreta malog formata koje se razvilo u Francuskoj u 15. veku steklo je internacionalan značaj zahvaljujući Hansu Holbajnu Mlađem, a u epohi rokokoa uznapredovaće do omiljenog oblika slikanja portreta.

U baroku je najpre bila vodeća umetnost portreta koja je dolazila iz Holandije, a u 18. veku to je bila portretska umetnost Engleske (Tomas Gejnsboro, Džošua Rejndols, Henri Rejbern). Slikarstvo portreta uspelo se na lestvici vrednosti do najznačajnijeg umetničkog zadatka - za šta je primer situacija u apsolutističkoj Francuskoj gde su na dvorovima kraljeva radili specijalisti za portrete. Važnija od psihološkog izraza bila je uzvišena reprezentativnost koja se stvarala uz pomoć patetične poze i pompeznog drapiranja raskošnim tkaninama, često u okviru neke mitološke scene.

Krajem 19. veka, portretsko slikarstvo gubi svoj najistaknutiji značaj usled pojave fotografije, uprkos tome što se povremeno koriste nove tehnike (Franc fon Lenbah). U 20. veku prvenstveno nemački slikari ekspresionizma omogućili su parcijalno oživljavanje ove umetničke vrste (Lovis Korint, Oskar Kokoška, Maks Bekman). Više se nisu tražili realistični ili idealizujući prikazi, nego samo psihološko predstavljanje. U radu nekih umetnika (kod Pabla Pikasa, na primer) ovaj pristup vodio je do apstrakcije.




Volite li portrete?
Koje?

Postavite ih ovde, jer ovo je tema namenjena njima.
Obavezno navedite autora i vreme kada je portret nastao.
Portret može biti naslikan, nacrtan, urađen tehnikom akvarela - izbor je vaš.
*U ovu temu ne spadaju autoportreti, nego samo umetnička dela na kojima je umetnik predstavio druge. Autoportreti spadaju u ovu temu.(KLIK)


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21757
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu