Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Antoni Gaudi (Antonio Gaudi y Cornet)

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Antoni Gaudi (Antonio Gaudi y Cornet)

Počalji od Ika taj Ned Avg 25, 2013 5:17 am

Snaga Antonija Gaudija (1852 - 1926), arhitekte, leži o obilju novih oblika koje je izmislio, a oni su rezultat neuobičajenih konstrukcija, maštovite upotrebe materijala i jedinstvenog osećaja za dekorativnost. Biološki stil - samosvojan stil A. Gaudija bio je zasnovan na primeni kamena, drveta i kovanog gvožđa. Gaudi je često improvizovao i eksperimentom dolazio do rešenja na licu mesta i na taj način pravio spoj konstrukcije i ekspresionističkog oblikovanja. U njegovim delima izražena je vajarska i strukturalna plastika postignuta raskošnom i maštovitom upotrebom mozaika od keramike, stakla slikanih pločica.

Karijeru je započeo u periodu kada je Barselona, šireći se, počela da probija stare gradske okvire. Najveći broj njegovih dela nalazio se u novim predgrađima. Kao mlad, privukao je pažnju nekih dobrostojećih katalonskih porodica srednje klase i novih plemića koji su delili njegovu sklonost ka raskošnoj arhitekturi, cenili ga i podržavali. posvećenost arhitekturi kod njega je bila pomešana sa sve većim predavanjem religiji, što ga na vrhuncu karijere navodi da napusti svetovne poslove i sasvim se preda završavanju nove velike crkve u Barseloni (Hram Iskupljenja Svete Bogorodice) - Sagrada Familia.
Na njoj je radio skoro trideset godina. Poput mnogih velikih savremenih arhitekata svoju struku je smatrao apostolskom misijom, izgradnjom jedne nove utopije u kojoj bi se oblikovalo savršeno društvo.
Gvožđe je prvi materijal kojem je oprobao svoje snage. otac mu je bio kujundžija. Gaudi je težio da metalu koji oblikuje utisne silovit izraz.


Kasa Vinses (1878 - 1888)
Gaudijeva prva kuća u Barseloni, po duhu je bliska srednjem veku na jedan fantastičan, polumavarski način, a fantastični su isto tako i šiljasti listovi palme ili zvezde na gvozdenoj kapiji.
Teško se može zamisliti ekstravagantniji debi za mladog arhitektu ove zgrade. Ona izranja pred nama kao zamak iz bajke, a zapravo je mala kuća proizvođača cigli i keramičkih pločica. Deset godina je prošlo od kada je napravljen nacrt za ovu kuću do njenog završetka, a pet godina je građena. U sebi objedinjuje špansku buržuasku tradiciju i vekovima staru arapsku tradiciju. Gaudi je od ove građevine napravio nešto sasvim posebno, idući od podnožja koje je upotpunosti rešeno na španski način (jeftini kamen), ka vrhu koji sve više postaje arapski ili čak persijski (pločice).

Paviljoni Guel (1884 - 1887)
Gaudi je svoj treći arhitektonski rad usvojio hladan dizajn. ne postoje spoljni prozori, a zidovi sa uniformno dekorisanom površinom, polukružnom ornamentikom lako mog da podsete  na sultanov harem. Ulaz nije mogao biti jednostavniji.
S leve strane na uglu mala portirova kućica pozdravlja posetioce, a na desnoj strani dugačka ravna građevina sa raskošnom kupolom deluje potpuno nepristupačno. Ako neko i dalje želi da uđe, suočava se sa gvozdenim zmajem koji zatvara put i formira veliku i moćnu gvozdenu kapiju.

Iako ova impozantna fasada ne čuva kraljevsku palatu, već samo imanje, pokazuje nivo vlasnikovog bogatstva.

Palata Guel  (1885 - 1889)
To je njegov prvi ozbiljni posao, gde su oblici manje napadni i skladniji, ali to je parabolični luk glavnih ulaznih vrata isto toliko neočekivan i samosvojan, bez veze prethodnika u prošlosti, kao što su i valovite linije oblika od gvožđa. Lakoća sa kojom se kovano gvožđe savija i isteže, koja  omogućava da se ono izvuče u fine oblike nalik na stabljike, učinila ga je najdražim materijalom ar nuva. Ma gde stajali u ulici, teško ćete videti celu palatu koju je Gaudi sagradio za svog prijatelja Eusebija Guela. Ovo je palata sa bajkovitom baštom na svom krovu.

Kuća Kalvet (1898 – 1900)
Gaudi je stekao reputaciju majstora veličanstvenih, raskošnih dela iako su njegove arhitektonske kreacije mahom bile male građevine i obično su služile trivijalnim namenama. Kuća Kalvet trebalo je da se koristi i u komercijalne svrhe i kao dom.
Verovatno je da je to razlog zašto predstavlja njegovo najkonvencionalnije delo. Upravo je za ovu zgradu dobio nagradu od grada i to je jedino zvanično priznanje koje je ikada dobio. Iako je za arhitektonsko rešenje ove zgrade, koja se nalazi na najuglednijem delu Barselone, izbegao arhitekturalnu ekstravaganciju, ipak je doza ekscentričnosti pronašla svoje mesto.
Glave tri sveca na vrhu zgrade prkosno gledaju nadole, a visina zgrade je premašila zvanično propisan limit.
Gaudijeve stolice za kuću Kalvet odlikuju se čudnom plastičnošću, pužoliki zavoji kojima se završavaju nasloni za ruke ubedljivi su ii u estetskom i u funkcionalnom smislu. Stolice  su dovele do krajnosti estetiku ar nuvoa, na njima nema prave linije, klone se veze s prošlošću i fanatično su samosvojne. Elementi koji po obliku podsećaju na kosti čisto su Gaudijevi.


Kripta kolonije Guel  (1898 - 1917)
Nalazi se u mestu Santa Koloma de Kervelo. Prvenstveno je zamišljeno da to bude crkva. Gaudijev nacrt i dalje postoji mada se na njemu vidi jako malo detalja. Više se oslanjao na svoju inspiraciju za vreme konstruisanja i gradnje. Ova kripta je do te mere nedovršena da se morakonsultovati crtež radi dobijanja čak i maglovite predstave o tome kako je Gaudi zamislio ovo svoje veličanstveno delo. Postoje nepogrešive sličnosti sa Sagrada Familijom. Ono što se danas može videti jeste upravo deo  koji se kod većine crkava sakriva od pogleda posetilaca – kripta, a ovaj fragment zgrade je sam po sebi toliko ingeniozan da se smatra jednim od remek-dela Gaudijeve umetnosti.
U kapeli nema talasastih linija, sve je oštro i uglasto. Sve to deluje jednako neočekivano kao i Kuća Mila i Kuća Balto, kao suprotstavljanje tradicijama prošlosti i poreklu pravih uglova. Koncepcija je potpuno asimetrična, čak ni okrugli stubovi u unutrašnjosti ne odgovraju jedni drugima. Oslonci postavljeni u nagibu, neki od opeke, a neki od kamena, obrađeni su grubo ili ostavljeni u obliku koji im je priroda dala, a podupiru rebra o čijim je detaljima odlučivao na licu mesta.

Park Guel (1900 - 1914)
Kada je Gaudi počeo ovde da radi niej bilo ni traga od parka. Nisu postojali izvori , zemlja je bila jalova, lišena bilo kakve vegetacije. Gaudiju treba zahvaliti za drveće i žbunje koje tamo raste.
To mesto prvobitno nije bilo zamišljeno kao odmaralište i rekreativni centar za stanovnike Barselone.
izuvijani podupirači postavljeni dijagonalno, dorski stubovi potpuno normalnog oblika ali nagnuti, svodovi od stalaktita koji nemaju nikakve veze sa betonskim drvećem ili naslonom na dugačkoj klupi koja se vijuga kao zmija, svetlim bojama nasumice raspoređenim.

Sedište je obloženo keramičkim pločicama, a na naslonu, kao i njegovim krovovima našli su primenu i razbijeni tanjiri, šolje, slomljene podne i zidne pločice.

Kuća Batlo (1904 – 1906)
Prvo što se ugleda kada se prolazi kroz ulicu si moćni stubovi koji liče na noge nekog džinovskog slona.
Sa druge strane, krov, oivičen izreckanom formom prolaznike podseća na leđa divovskog dinosaurusa. Fasada se nalazi negde između ta dva sa smojim malim balkonima koji izgledaju kao ptičja gnezda.
Sama fasada blista od obilja boja, a u njoj su umetnute male okrugle pločice koje izgledaju kao riblja krljušt. Na njoj ne postoje ivice, čak su i zidovi zaobljeni.
Ovaj utisak mekoće i prirodnosti odiše čitavoj unutrašnjosti zgrade.

Kuća Mila (1906 - 1910)
Na ovoj poslednjoj svetovnoj kući koju je napravio pre nego što je svu svoju energiju usmerio ka sagrada Familiji, gaudi je ostvario paradoks. Veštačku, a opet prirodnu zgradu koja je istovremeno zbir svih formi po kojima je do tada bio poznat.
Krov je valovit, stepenast, podseća na klupu iz Parka Guel, a sa njega uzdiže serije impresivnih bizarnih dimnjaka od kojih su neki prekriveni mozaicima.
Razlog zbog kog se svaki čovek zaustavlja pred bilo kojom kućom Gaudija su upravo utisci laganog gibanja, ako lava koja se preliva.
 Kuća Mila je napravljena od rupićastog kamena, ritam stubova podseća na talase, a balkoni na morske alge.

Sagrada Familija
Na njenom  podizanju radio je do kraja života. Bio je katolik i religija je zauzimala centralno mesto u njegovom životu.


1884. Godine  poverena mu je gradnja tek započete novogotičke građevine. Nastavio je gradnju u tom stilu, ali je postepeno postajao sve smeliji i slobodoumniji.  Tornjevi su bez presedana, a započeti su tek 1903. godine.

avatar
Ika
Zavisni član
Zavisni član

Broj poruka : 4253
Muški Lav Godina : 30
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu