Ljubavno pismo

Nije zamro. Zadnjih godina sam dobila ljubavno pismo (pisano rukom, ne u elektronskoj formi) od tri razlicita momka. I to je jedan napisao 5 stranica A4 formata. Dva dana sam ga citala. No, problem je nastao kad sam na to trebala odgovoriti, jer ako ne odgovorim, nije mi stalo, nisam romanticna... E tad mi je postalo jasno, zasto je to tako rijetko danas.
Ova druga dvojica su napisala po stranicu, ali prepateticno za moj ukus. Jednom je poslije dosadilo pa je poslao duuugacak mail Vidio da je lakse.

Kao klinka sam dobila ljubavno pismo. U osnovnoj školi sam tada bila.
Sada više ne. Izgleda da muškarci sebe smatraju previše mačo tipovima da bi sebi to dozvolili ili smatraju da će ih cure gledati kao patetične, mada ja to smatram baš slatkim,ako je sa ukusom naravno

Je li običaj pisanja ljubavnih pisama zamro?

Nažalost jeste.

Jeste li vi nekad pisali ljubavna pisama nekome? Činite li to još uvek?

Naravno da sam pisala.
Bile su prelepe koverte u raznim bojama, tako da se ljubavno pismo razlikovalo i po koverti.
Da l sad pišem...Ne.
Čak ni čestitku za Novu godinu ne napišem.Plašim se da ne zaboravim olovku da držim u ruci.

Inače imam par ljubavnih pisma.Vilotić kad je išao kod svojih (zabavljali smo se,Bože kako mi sad to "zabavljali se" zvuči nevino, lepo )pisao mi je.
Naravno on moja ne čuva

Still_dreaming ::Je li običaj pisanja ljubavnih pisama zamro?

Kod mene je opstao. Dopisujem se sa Ukrstenicom.

Lijepo receno, male. I sasvim si u pravu, mada si se ti mozda salio - i razmjena e-maila ili bilo kakvih poruka moze biti romanticna.

Ja bih rekla da se pisma pisu manje nego prije, ali neki ljudi ih jos pisu. Ja sam dva-tri puta napisala suprugu ljubavna pisma, duga (ali definitivno ne kao ona od cetiri A4 stranice koje je primila ces@ric), i on je bio odusevljen njima. Cuvala sam godinama jedno od tih pisama i kada se pocelo raspadati prekucala sam ga i ponovo odstampala da ga i dalje cuvam.

Divna tradicija - ljubavna pisma.

Pišem ljubavna pisma, ali ih ne šaljem. Čekam trenutak da ih lično predam, da gledam lice i reakciju dok čita.
Sva pisma koja su pristigla na moju adresu čuvam, a među njima ima onih koja su starija od 10 godina, pisana dečijom rukom, od moje prve simpatije.
Još uvek mi izmami osmeh sećanje na to prvo čitanje. Ponekad otvorim kutiju, izaberem par, nasumično i pročitam ih.

Nedavno mi je stiglo jedno u kom nije bilo ništa više do par reči, ali su te reči rekle više nego što bi neko mogao danima da priča.

U osnovnoj školi smo imali kutiju,i u nju su se pre dana zaljubljenih stavljala ljubavna  pisma,koja su kasnije dostavljivana dotičnim osobama.To je više bila neka zezancija,ne ozbiljno.Ja nikad nijedno nisam dobila,niti sam slala.
Mislim da su SMS-ovi i internet zamenili ljubavna pisma.Prosto,mnogo je brže,lakše i jednostavnije.