Dogodivštine sa decom

Odlicna tema!  

Vec sam spominjala da smo ja i moja braca odgajani u nekom antireligioznom, komunistickom duhu, tako da smo u djetinjstvu cesto bili recimo politicki glupi.

94' smo brat i ja putovali sa tatom autobusom na neki turnir. Zaustavili nas je neka vojska i lik koji je sjedio sa mojim bratom je pitao mog tatu ciji su ovo. Tata mu je odgovorio da su to Cetnici, da bi se moj brat, kojem je tad bilo 6 godina proderao da ga cijeli autobus cuje:
- Kako Cetnici kad nemaju bradu?!
Nastao je tajac, vise od pola autobusa je vjerovatno pomislilo kako ce nas sad sve pobiti. Jedan od Cetnika je prisao mom bratu i rekao mu - - Nisu svi Srbi Cetnici i ne nose svi Cetnici bradu.

Bila je to skroz naivna izjava mog brata, koja je danas smijesna, ali u tom trenutku nije nimalo bila.

Moj najmladji brat kad je imao negdje 5 ili manje (nije znao citati), pak, na pitanje zna li ko je na naslovnici "Globusa", a bio je Draza Mihajlovic izjavio:
- Ne bih znao, ali mora da je neki veliki Musliman, jer ima ovoliku bradu!

A kad je ucio da cita i procitao "dr. Franjo Tudjman" neko ga je pitao zna li sta znaci to "dr", na sto je on u stilu "cuj sta znaci" rekao: - Pa drug Franjo Tudjman!"  


Isla sam nocnim autobusom iz Beca za Sarajevo i na nekoj pauzi jedna me zena zamolila da joj pricuvam sina dok ode do toaleta. Ja sam se zaigrala sa malim i nisam primijetila da je u autobusu jos jedno dijete, koje nas je posmatralo. Kad sam ga konacno primijetila, osmjehnula sam mu se, a on je uvrijedjeno rekao: - Znas i ja sam dijete.
To je bilo kao "I ja sam dijete, a ti se igras samo s njim, kozo!"  

Moja kuma se zaigrala jednog dana sa svojim komšijom, dečkićem od 4 godine. ,,Kuvali" su zajedno čorbu, kako to samo deca umeju - u izmišljenim šerpama, nepostojećim kašikama. I, kad je ta čorba bila gotova, sipaju je u tanjire i moja kuma, naravno, pošto je bila ,,gladna", zahvati da odmah jede.
- Ne! - uzbunio se komšija. - Moraš prvo da duvaš da ohladiš, mnogo je vruća!

 

Kada sam u septembru išla na svadbu bratu u Pirot, prespavala sam kod sestre koja ima tri preslatka dečaka od 4, 8 i 10 godina. Spremamo se za spavanje, meni priđe najmanji da me nešto pita, i ja ga zamolim da ga poljubim u kosu pred spavanje. Dozvolio mi je, a cmoknula sam i drugog, osmogodišnjaka, pošto se našao tu, da ne pomisli kako mi je manje drag. Za to vreme nas gleda najstariji, sa sprata, pa mi kaže:
- Možeš i mene da poljubiš.
E, tu nisam znala da li da se rasplačem ili nasmejem onako, od srca. Ko bi rekao da su dečaci takve maze.
Naravno, odmah sam pošla gore da poljubim i njega.  

Desetogodisnja sestra moje prijateljice: Oh, there's Santa! Where's his weed? Santa has to have weed.
Moja prijateljica zbunjena: What?!
Sestra: You see, he spends his whole day with annoying children peeing on his lap. He has to have weed.

   

Pretprosle sedmice u firmi ispod nas su bila neka djeca (ne znam zasto, valjda je neko ostao bez dadilje). Jedan od tih malih (4-5 godina) im je pobjegao na sprat iznad, tj. kod nas. Mi smo svi bili po kancelarijama kad smo odjednom culi da neko neprekidno trci nasim hodnikom. Par nas je izaslo da vidi sta se dogadja i ostali smo zacudjeni kad smo vidjeli malog, u carapama. Racunovodja ga je uzeo za ruku (nakon kratkog trcanja za njim) i odveo sprat nize na recepciju. Dok je racunavodja pricao sa recepcionistkinjom, mali je pozvao lift i opet bio kod nas. Tako da kad se racunovodja vratio stepenicama, mali ga je docekao