Priznajem...

...Trunku me rastužila epizoda HIMYM (čitati: trunku sam bila plačipička, a kad kažem trunku mislim zaista mnogo, pretjerano, izvan svake granice, nenormalno, itd).
...Sad sam, više-manje, ok

...nešto fali

... da ne mogu da prestanem da mislim na tebe. A istovremeno to prezirem. I želim to prevazići. U prevazilaženju je umetnost življenja.

...Još me drži fasciniranost, ne samo sveopštom povezanosti, nego i sličnosti, podudarnosti, itd...

...da sam mrtva umorna, a tek je ponedeljak.

... da cesto kad procitam nesto na forumu mi nedostaje brat ili najbolja prijateljica da onako kao za sve ostalo u zivotu se pogledamo i prasnemo u smijeh na neciju izjavu/glupost, ili okrenemo ocima u stilu "yeah, right".

...sjetim se Mirjana tvojih ruku, i pogleda gospođe Zent...onog njenog toplog treptaja očiju koji mi kaže Ne, n... ...ponekad mi nedostaju vaše riječi...i svaki put dođu...milozvučni drhtaji žica crvene violine...

...da mi ne nedostaju zlobni ljudi.

... da se bojim za tebe. Da ti želim pomoći ali ne znam kako.

... da me nerviraju svi ovi koje kao crni humor vrijedja i drze lekcije o tome zasto se ne valja o tom salit. Ma, opusti se, ako ti nemas smisla za humor, pusti druge da se smiju!

...da bih voleo da sam sve što sam u besu pomislio na neki papir zapisao umesto što sam bacio u vetar izgovarajući. U poslednje vreme momenti besa su najjače i najbolje što imam.
...da sam ljut i na ljude i na sebe i na sve što je moglo, a nije samo zbog okolnosti i drugačijih pogleda na određene (uglavnom trivijalne) svari.
...da me tek sad nervira što dva dana nismo rekli ‚‚ćao". Ja sam te osećao u svakom koraku. Volim da mislim da je tako bilo i između tvoja dva plućna krila (jeste, slušam je opet).

...oke su... ... ... ... uff... ...

...(borderlajn) sociopata + je ne sais quoi, annoying, itd... ... ... ... uff... ...

Da više ne znam ni ko sam, ni šta radim. Ni šta me vodi, ni kuda idem ... Da sve manje znam. Sve sam više zbunjena i sobom i tobom i svima ... Ljudska priroda je očaravajuće nestalna.

...da me rastuzuje razmisljanje i ponasanje nekih ljudi koji su, u znak svoje podrske teroristima iz Pariza, poceli stavljati slike pokolja sirom svijeta, odsjecenih glava, krvi na sve strane. Pa ljudi moji da li ste uopste normalni?! Da li zaista mislite da je to prigodan sadrzaj za forum civilizovanih ljudi? Ja bih rekla da, prije nego sto ista poduzmete, trebate dobro razmisliti o onoj biblijskoj: "Neka onaj bez ikakve krivice baci prvi kamen."

... da ŠIZIM! Sto dvadeset hiljada dinara dugujem državi!
... da ŠIZIM!
... ŠIZIM!

...da sam se jutros jedva probudila. Ni sad nisam mnogo bolja.

...taj ugao... ... ... ... uff... ...

... da želim da te poljubim na kiši! I da te ugrizem. Okrenem se, i odem.

...da još ne znam da li će da skoči.

...da sam u iskušenju da kupim još jednu zimsku jaknu iako mi je pola ormara već ispunjeno jaknama. Uvijek kukam kako nemam dovoljno prostora za garderobu. Možda je sad pravi trenutak da se zaustavim.

...da mislim da su gazde, šefovi, vlasnici nazovi ih kako hoćeš, toliko umišljeni
...da imaju problem da uvjek druge krive za sve, nikad oni nisu krivi
...a da u stvari blage veze sa životom nemaju
... i da sad, kad sam to shvatila, jednostavno me ne dotiče njihova ozlojeđenost jer nisu dovoljno bitni niti za moje živce niti da budu razlog mog neraspoloženja

...da se bas fino nasmijah za vrijeme razgovora sa momcima iz bezbjednosti. Duh? Yeah, right.

...da me je presjeklo na pola kad smo je danas vidjele...nije rekla ništa...samo je odmahnula sa spoljašnjim dijelom ispružene šake...kao sa mačem...

...da mi nije dosta i da imam problem. Da su svi uslovi tu da se pronađem, a ja bih i dalje da lutam. Dokle?

... da me do srži boli i razlama što mi se gasi san života. Bilo.
Pred očima mi je samo slika sa prijemnog ispita. Nisam uspela. Očito je ovako moralo.