Navike koje ne volite kod drugih

Kod supruga mi je smetalo sto kada opere casu ili tanjir isprska sve okolo i tako ostavi. Prigovorila sam nekoliko puta i savjetovala ga da posusi radnu povrsinu ako sta pere. Poslusao me je i to vise nije problem. Njemu je kod mene smetalo sto nisam zatvarala vrata dnevne sobe. I ja sam njemu izasla u susret, te je i on zadovoljan.

Kod mame mi smeta sto nikada ne kaze da je dobro, nego uvijek odgovara sa "ne dam se" kao da ima ne znam kakvih problema, ali eto ona je hrabra. Kada joj je stvarno lose ne kaze "ne dam se" nego bas potone. Takodje joj nije jaca strana da kaze "hvala", a da i ne spominjem da se nikada ni za sta ne zna izvinuti, niti priznati da i ona negdje nije bila u pravu.

Baš ne volim kad ljudi grickaju nokte, iako sam ja manijak za bubuljice i sva ispupčenja na koži, što je nekako podjednako gadno.

Nervira me kad se stvari ne vraćaju na mesto na kom su bile, jer to oduzima nekoliko sekundi, a nije neki napor, samo treba razmišljati.

Izluđuju me žene sa torbama koje moraju da ih drže na povijenom laktu usred gužve u gradskom prevozu. Em nekog bodu laktom, em torba zauzima prostor za još jednu osobu.

Nervira me kad neko halapljivo jede, kao da će mu neko oteti sa stola i kao da će ostati gladan, pa uz jedan zalogaj, na primer, uzme dve kašike salate, iz sve tri činije!

Nervira me kad neko voli da se umeša u svaku priču, iako ga se nimalo ne tiče, čisto da se izjasni, jer "jedini ima ispravan stav".

Nervira me kad neko ide okolo i viče "nepravda, nepravda, nepravda" i stalno se svrstava u grupu onih koji su oštećeni. I ovde moglo i to da me nervira kad se ljudi potresu zbog svake sitnice.

Ima još toga, dopisaće se u naletu nekog besa.

Nerviraju me ljudi, a i djeca, koji u gradskom prevozu stavljaju noge na sjedista. Nerviraju me i oni koji se tu sminkaju, jedu ili piju napitke, te covjek od mljackanja, mirisa hrane i straha da ce biti poliven picem i isflekan mora da bude u grcu. Takodje me nerviraju oni koji vrlo glasno slusaju muziku sa telefona makar i sa slusalicama, te osobe koje su pored njih bivaju terorisane zvukom.

Nerviraju me neuvidjavni vozaci i biciklisti koji ne staju ispred pjesackog prelaza, prolaze kroz crveno svjetlo na semaforu ili sijeku drugome put. Nerviraju me pjesaci koji bulje u telefone dok prelaze ulicu ili hodaju kroz guzvu.

Nerviraju me razmazena djeca koja na javnim mjestima prave scene jer, zaboga, nisu dobili neku sitnicu one sekunde kada su je pozeljela, kao i ljudi koji takvu djecu dovode u restorane i muzeje.

Nerviraju me neljubazni, agresivni ljudi koji su ocigledno isfrustrirani svojim zivotom, pa se onda istresaju na drugima.

Still_dreaming ::Nervira me kad se stvari ne vraćaju na mesto na kom su bile, jer to oduzima nekoliko sekundi, a nije neki napor, samo treba razmišljati.

Veliki potpis na ovo.

Still_dreaming ::Nervira me kad neko voli da se umeša u svaku priču, iako ga se nimalo ne tiče, čisto da se izjasni, jer "jedini ima ispravan stav".

I mene ovo nervira.

Kod tate mi ide na zivce sto zaista nema naviku NIKAD da kaze da mu je dobro. Bas obrnuto, ima naviku da se stalno zali, da stalno stvara dramu od bilo cega. Ako je kod njega sve ok i nema razloga da se zali, zali ce se na to kako je njegovom kolegi s posla majka tesko bolesna. A kad ja samo spomenem pricu o ocu moje najbolje drugarice ili mog dragog koji su njegovih godina i tesko bolesni, odmah govori kako nece o tom.

Kod brata me nervira navika da odgovara na poruke poslije par sati, mada je stalno pri telefonu.

Kod macehe i brace me nervira navika da pisu poruke u stilu:
danas sam isao do grada
kod zubara
zub me boli
vec sedam dana
naplatio mi je
100
eura

Pa daj sastavi cijelu recenicu i odjednom je posalji!

Nerviraju me ljudi koji pljuju po ulici. Iz nekog razloga to mi se strasno gadi

Navike ljudi da te grle, ljube uz lazni osmijeh i obavezno "Pa odkud ti?", a jedva se znate ili ste isli zajedno u razred, a da se nikad niste nesto druzili.

Sve navike "parova na pokaz", tj. one sto izjavljuju ljubav na Facebook zidu, cestitaju jedno drugom rodjendan po tom istom zidu, a zajedno zive. U drustvu se ne odvajaju jedno od drugog, stalno se ljube i grle i ne bi rekli ni u sali nesto za ovo drugo, a nasamo ti ona kaze kako hoce da ga ostavi ili kako je ignorise... I da, konstantno tvrde da se nikad ne svadjaju

ces@ric@ ::
Kod tate mi ide na zivce sto zaista nema naviku NIKAD da kaze da mu je dobro. Bas obrnuto, ima naviku da se stalno zali, da stalno stvara dramu od bilo cega. Ako je kod njega sve ok i nema razloga da se zali, zali ce se na to kako je njegovom kolegi s posla majka tesko bolesna.

Jesi li sigurna da ovdje nije rijec o mojoj mami, a ne tvom tati?  Dobro sam je izruzila zbog ovoga i navela joj primjer svoje svekrve koja je umrla od raka, a koja se ni u vec poodmaklim fazama bolesti nikada nije zalila da joj je lose ili da je nesto boli.  Ne kazem da i moja mama treba bas isto tako da se ponasa, ali u svacijem zivotu postoje nesto bolji i nesto gori dani, pa zasto onda nekada ne istaci i nesto lijepo i pozitivno?