Izvinjavaonica

Izvini što sam brzoplet i nepažljiv

Prvomu...
Oprosti što ti nisam rekla što sam osjećala, nisam imala hrabrosti. Sada je svemu kraju. Još ću samo jednom testirati svoje osjećaje, a onda zbogom. Treba mi netko snažniji od tebe, netko tko će me probuditi, netko tko će mi dati razlog da ga pogledam u oči, a ne da spuštam pogled. Oprosti i što ti nisam lagala; znam da sam te tako povrijedila... a neke su riječi mogle ostati neizgovorene. Oprosti, ali misilm da više nećemo moći biti ni prijatelj. Bit će preteško i sjećat će nas na ono što je moglo biti. Možda ćemo se i pitati, može li to "nešto" biti jednom u budućnosti. Ali ne želim... Oprosti...

Drugomu...
Oprosti na ignoriranju, ali, sjeti se, nisam ništa gora od tebe... Oprosti i što sam te kasnije namjerno provocirala... I što sam ti obećala nešto što sam znala da neću ispuniti. Ne zato što nisam htjela, nego zato što bi to bilo previše. Ne želim ništa svaljivati na tebe, ali jednom i sam moraš odlučiti što točno želiš. Oprosti mi što se ja nisam odlučila za tebe. Bit će da si ipak premlad...

Trećemu...
Kada malo bolje razmislim, i ti bi se meni trebao ispričati. Jer ja još uvijek čekam... Oprosti što sam dopustila da se dogodi sve što se dogodilo, a da mi ni u jednom trenutku ni najmanje nije bilo stalo. Navikao si na drukčije, ali, dragi moj, isti si kao i ja i znaš to jako dobro. Oprosti što sam toliko pakosna da jedva čekam da mi se javiš, a za "naš dan" već imam neki drugi dogovor. Znam da sam zlobna, ali samo želim da se spustiš na zemlju.

Četvrtomu...
Oprosti što sam te povrijedila. Ne moraš glumiti, znam da jesam; i nije mi drago zbog toga. Možda si stvarno dobar, bolji od svih do sada, ali uz sve probleme koje trenutno imam, ne mogu se još i s tobom zamarati. Ispala sam gadura, oprosti...

Izvini što sam bio nepažljiv i ponovo napravio grešku...

Izvini što nisam onakva kakva bi ti voljela da sam. Što sam neodgovorna, neorganizovana, hirovita, što ne ličim na tebe, što ne ličim ni nakoga od svih onih savršenih koje navodiš za primjere. Izvini što je došlo do toga da sumljaš u moje riječi i kad se radi o banalnostima i što te navedem da kažeš čak i ono što ne misliš, jer drugačije ne možeš da dopreš do mene. Izvini što niko na taj način i ne uspije da dopre!
Izvini što misliš da me ne poznaješ, što se kidaš zbog mene i ne vidiš rezultate svog vaspitanja. Izvini jer ne odglumim da mi je krivo zbog greske i zagrlim te, što ne umijem na taj način, u tim trenucima da ti pružim ljubav i izgledam kao hladnokrvni debil, ali znaš da me svaki me put iz korijena uzdrma naša prepirka bez većeg povoda, nikad ga nije ni bilo.
Mamac, meni je ovako dobro, nemoj molim te da brineš o mom načinu života, opametit ću se ja valjda nekad, ako ovo nije dobro. Znaš ko uvijek uči na svojim greškama.

Iko, izvini što ne postavih čestitku za tvoj rođendan na Glavnu stranicu. Juče uopšte, ni na pola minuta, nisam bio na Zidu. Pojavih se tek posle ponoći.

Izvini. Morao sam negde.

Izvini što nekad na tebe vičem bez dovoljno dobrog razloga.
Izvini što i na tebe nekad vičem bez dovoljno dobrog razloga.
Izvini što te se ne setim tako često.
Izvini što često pomislim na tebe kad je kasno.
Izvini što ne mogu da se zaljubim u tebe.
Izvini što sam te zapostavio.

Oprosti, što sam tek danas sam saznala.
Oprosti...ćutanje, riječi, premalo ispijenih kafa, ćutanje...što sam danas zurila u prazno lijući suze, tražeći riječi, što ih ni sad nemam...što su mi trebale godine...da te (ne) pronađem.
Oprosti, jer znala sam (od)uvijek.

Izvini što sam obojila tvoju najdražu mačku. Znaš da sam dete, da sam nezrela i da nikad neću sazreti. Molim te izvini, biće on ponovo lep.