Stari spomenari

Imala sam dva, ali još uvijek čuvam onaj prvi mali roza boje :<3: Mislim da imam i onaj drugi samo se nemrem sjetit gdje je A fino je vidjeti kakve smo škrabotine pisali kao djeca

Imala sam ih nekoliko, ali svi su izgubljeni.
I mnogo mi je zao sto ih nemam jos uvijek samo da bih ponekad mogla da prizovem djetinjstvo i nasmijem se svemu napisanom u njima.

Heh,kad se setim samo ...Kod nas su uglavnom fenseri i glavne face imali spomenare,ja nikad nisam bila medju njima,mada smatram da sam na tom
podrucju stvaralastva mogla napraviti nesto kvalitetno
Uglavnom tada me je mrzelo,a vreme je brzo proslo,tako da smo ih vrlo brzo "prerasli".Posle je vec bilo kasno,druge stvari su dosle na red...
Bilo bi fino imati sad takvu neku stvarcicu i cuvati je,videti ko je bio u koga zaljubljen,sta se tada slusalo,kojim smo pesmama i serijama bili zaludjeni.Ko se sa kim druzio,ko je koga voleo...
Verovatno bi to bila najvrednija stvar iz detinjstva!Ovako sam osudjena samo na secanja!

Hah,sta smo sve lupali po spomenarima kao djeca....A glavno pitanje tada `hoces da mi se upises u leksikon?`
i sad kad otvorim bas mi je drago sto sam sacuvala te stvarcice.
Bas sam se prije neki dam presmijala dok sam citala pricu koju je drug napisao u tom spomenaru(leksikonu)...

Spomenari xaxxa .. ko jos nije imao spomenar?Kad se samo sjetim swix slicica, zapaljenix stanica,latica od ruza,imena simpatija,potpisiwanja i citanja sa frendicama pa to je nesto najljepse ..Swa ona nasa smijanja zezanja zauwjek ce mi ostati u srcu i uwjek cu ix se sjecati sa osmijexom na licu

Mozda sam nekada davno i imala spomenar, ne sjecam se, ali znam za sigurno da sam pisala dnevnike... Sve moje uspomene iz mladosti su nestale u vihoru rata kada su roditelji iselili iz stana, i pustili neke njima neznane ljude da usele. Imala sam i neke lijepe crteze, ali je sve pobacano.

To mi je bas zao. Bilo bi se lijepo prisjetiti sta smo pisali kada samo bili mali.

Osmeh imam na licu, jer se secam svog spomenara.Sakrivena sveska, i to 'ukoricana', izlepljena raznim slicicama iz nekih novina...ukrasena raznim bojama, srca na coskovima..cvetici,,,jaoj kako je to lepa sveska bila...ostala mi je tamo gde sam odrasla.I, tacno i sad znam gde je...jer su mi je uzeli i kaznili me tako Da bi mi je vratili ne znam posle koliko godina.I, jas sam je ostavila tamo.
Ove kasnije sveske, nisu tako lepe, i ne znam gde su...secam se jednu su mi 'oteli'...tu je bio i moj dnevnik..koji su svi citali..neka 'losa deca'..nije me bilo sramota sto citaju, jer ja sam uredno sve pisala, i, i tu sam se razlikovala od njih.Kad su mi je vracali, nisam htela da je uzmem...
I, imam jednu sad svesku u kuci, koju cuvam, i koju krijem (kao....) samo nije tako lepa kao ona prva iz Osnovne skole...koju prelistam s' vermena na vreme ..ponekad i napisem nesto...tacnije dopisem...sa datumom

Baš sam pre nekih mesec dana naišao na neke takve stvari. Slatko sam se ismejao. U jednu svesku sam lepio fotografije izvođača i tekstove pesama i trudio se da pišem kaligafskim slovima. U drugu svesku zapisivao sam svoje pesme, tipa: ‚‚Moj tata je tata-mata, iako više voli brata'' Skoro pa me bilo sramota samog sebe, ali na kraju krajeva sve je to slatko.

Imala sam spomenare,
ko nije?
Sve je to na jednom mestu, zajedno sa dnevnicima, salvetama,slicicama i ostalim stvarima iz detinjstva.
Sad ne moram da brinem da ce ga neko uzeti, procitati i da ce videti ko mi je simpatija axaxxa
Prvo cega se setim jeste.....ispisu se imena najboljih drugarica, pa se podvuce crta i napise ono B.F.F.
Volim cesto listati te stvari jer se uvek moze procitati nesto smesno......dovoljno je videti onaj rukopis...

Imam isto sveske gde sam pisala tekstove pesama, pa lepila slicice poznatih licnosti....sekla iz Bravo novina, cool girl,huper...
A dnevnici su najsmesniji.....drugarica i ja uzmemo pa citamo kad nam je dosadno, jer sve u detalje su opisane neke ludoorije....

Naravno! Imala sam ih gomilu. Odista ne znam broj.
Neki su još u životu, barem po koji list, slika, zapis, ne u celini, neki sasvim, a neke sam u ljutnji ili bacila ili zapalila.
Često smo ih ja i drugarice zvale pesmaricama. I izgled istih zavisio je od svačije kreativnosti.
Ove koje sam sačuvala bude moje najdraže uspomene iz detinjstva i najranije mladosti, ali imam i jednu koja je puna rana, zatvorenih doduše, ali se ne usuđujem da je spalim. Neka stoji. Ne traži hleba.