Volim li sebe ili mene?

Ovako gledano ipak volim mene. Zadovoljan sam onim što vidim, onim što sam postigao za sada. Nekad mi kažu da imam mnogo zrelije mišljenje nego osobe 15 godina starije od mene. Možda, i jesam nekako na brzinu evoluirao pritisnut svojom prirodom i događajima sa stane.

Ali opet volim i sebe. Desi mi se da upadnem u kraću ''depresiju'' ali se brzo trgnem jer uvek vidim ispred sebe cilj radi kojeg vredi ići napred.

Povremeno se ne volim uopšte, ali ne mogu da se odlučim između "sebe" i "mene"... aj da kažemo da volim svoje "ja"

gramatički gledano, voleti sebe je ispravno.
a da odgovorim, volim sebe kao mene.

Mislim da vise volim sebe.Zadovoljna sam, moje mane su mi simpaticne(nisam narcis, tako posmatram i druge ljude).Depresija?Ne, osim ako se ne racuna neki izliv emocija kad popijem malo, ili ovako...koji traje otprilike sat vremena.A tek samoubistvo?!Nema sanse, ja volim da zivim, preko svega se moze preci.Ako se posmatram kroz oci nekoga ko me je skoro upoznao, ili su se slucajno tu zatekli, najcesce misle ovako "Nije los prizor ali dzabe kad je glupaaa.i cudna."...I sta su moji najbolji prijatelji mislili o meni dok se nismo poznavali,dok smo bili manje-vise samo poznanici.Horor.

Kad postignem jedan svoj poseban cilj, ili kad se barem bacim svim svojim snagama na postizanje istog...onda cu neizmjerno voljeti mene (i zbog tog posebnog ostvarenog cilja, a i zbog milion drugih koje sad ne pikam dok ne ostvarim taj..).
Do tad volim sebe, uvijek sam se voljela iako tako uvijek nije izgledalo, i uvijek sam radila sve da eliminisem patnju iz sebe, i za krajnje dobro sebe.

Volim sebe.
Jako.
Ako ne volim sebe necu znati voleti ni druge.

Zanimljiva tema...

Bilo je dana kad nisam nesto volela sebe...i, ti dani su davno bili..ne zelim da se secam na te dane....dobro je da sam nekako i tada nasla neki trag ljubavi prema sebi, i sacuvala sam sebe.
Sada...tacnije vec poduze vremena-godina...nisam narcis, ali ja bas gotivim sebe.Cak i mnogi oko mene me gotive, naravno ne sto sam nesto lepa...vec mislim da umem da se pravilno postavim, i da sam uvek tu.
Jos kad bi bila lepa...ijaoooojjjjjjjjjjjjj

Ako ne volim sebe necu znati voleti ni druge.

Ovo je tacno!

Ja volim i sebe i mene.

Sudeci po definiciji vise volim mene nego sebe. Prolazila sam u zivotu kroz periode depresije, pa cak nekada zeljela i da me nema. Kada izadjem iz perioda mraka obicno sam zadovoljna sobom i ne mogu se pozaliti da bih voljela da promijenim neke svoje osobine (osim sto bih voljela da sam malo mladja!). Nekada je i meni samoj veoma cudno da su te obje krajnosti dio jedne te iste osobe.

Srecom, obicno preovladava svjetlo.

Volim i sebe i mene. Ima tu još stvari koje tek treba da se izgrade ali u svakom slučaju bitne su obe. Čovek bi u potpunosti trebalo da bude zadovoljan sobom da bi bio srećan.