Vajarstvo

izvini, postoji određena razlika između skulptora i vajara. nije isto.

Skulpture se danas rade na drugaciji nacin jer se u umetnost tezi ka prevazilazenju svih granica postojeceg al se ipak cesto pojavljuju posebno delovi zenskih tela al ipak na neki specifican nacin jer kreativni stvaraoci vise kreiraju na svoj sopstven nacin nego sto kopiraju ono sto vide. Kod skulpture se danas koriste kombinacije raznovrsnih materijala a cesto i razne vrste elektricnih naprava kojima se skulpture pokrecu il menjaju oblik al jos uvek postoje i skilpture koje su izradjene na star nacin al u novijim dimenzijama.Skulpture danas na zapadu nisu zapostavljene.

nexstosic ::izvini, postoji određena razlika između skulptora i vajara. nije isto.

nex,veoma me zanima koja je razlika,molim te da nam objasniš. :

Vajanje il vajarstvo se radi mekim materijama a klesanje il skulptura tvrdim mada tu nema neke velike razlike a posebno ne danas jer se veoma cesto desava da se skulpture rade kombinovanom tehnikom koje po nekad nemaju veze ni sa jednim ni sa drugim. Danas se takodje veoma cesto desava da se skulpture prave na elektricnom pogonu il kao mehanicke naprave koje opet nemaju veze ni sa jednim ni sa drugim. Danas je retko cilj skulpturama da predstavljaju neku stvarnost vec stimulisu nasu mastu kao sto je slucaj kod ,,Panamarenko, Paul Mccarthy...''

Po mom mišljenju, vajarstvo i skulptura su bliski pojmovi, ali postoje nijanse u kojima se razikuju. Zajednička im je trodimenzionalnost, ali se razlikuju u vrsti materijala koji je upotrebljen prilikom njihove izrade. Za vajarstvo se koriste materijali koji su mekši (glina i slično) i kojima može da se oblikuje i doterava, dodaju i oduzimaju delovi da bi se dobio željeni oblik. A što se tiče skulpture, ona se radi iz jednog čvrstog komada sa kojeg samo mogu da se skidaju (klesanjem) delovi da bi se došlo do oblika. U svakom slučaju, ono što ih na kraju spaja je završni oblik koji je u oba slučaja čvrsta tvorevina.

U Srbiji je posebno skulptura retka. U mom odeljenju u srednjoj školi je bio samo jedan klesar (od mogućih 6) koji je upisao iste godine kad i ja. Veoma je delikatan posao i mali propust može da bude velika greška, jer deo kamena koji otpadne ponekad ne može da se vrati na mesto, a i ako se vrati to više ne može biti isto.

Ja lično sam u srednjoj školi najviše voleo vajanje. Slikanje mi nije išlo, crtanje kako-kad, ali sam zato vajanje obožavao. Jednom sam uradio u reljefu minijaturnog Isusa razapetog na krstu. Uživao sam u doterivanju nabora njegove oskudne odeće i u pokušajima da na malom prostoru predstavim skoro svaki mišić koji se ocrtavao. A pritom sam trebao da pazim da od svega toga najispupčenija bude sagnuta glava(jer je najbliža oku posmatrača). Naravno, zbog mog tolikog truda, moj rad je tada bio najbolji.


Raspisah se ja, al došlo mi...

Kada je u pitanju klesanje a posebno kamenom il neka slicna kombinovana tehnika u modernom vajarstvu moze uvek da se nadje neko novo resenje jer sve to zavisi od kreativnosti stvaraoca il njegove(njene mastovitosti) a kada je u pitanju kopiranje neceg postojeceg onda se kreativnost oganicava sa onim sta posmatramo. Kod svih umetnickih dela greske su spontane il one nastaju podsvesno tako da cesto i nisu greske vec nas ta slucajnost navodi na novi put il na novo interesantnije resenje. Nase emocije i osecanja su podsvesne isto kao i slucajnost. Ponekad kada se opustimo igrajuci podsvesno bez ikakvog cilja mozemo da dodjemo do nekih savrsenih resenja do kakvih nikada nebi mogli da dodjemo u svesnom stanju a kada bi tu svoju spontanost uspeli da kontrolisemo, obogacujemo i usmeravamo na pravi put doveli bi nasu kreativnost na vecem nivou.
Da li je greska uvek greska il je mozda pravo resenje???