Šta vas je danas iznerviralo?

Bijeli macak. Ujutro sam sjela da se nasminkam i on mi je skocio u krilo da se mazi. Problem je nastao kad sam posla ustati, a on nije htio. Podigla sam ga, a on mi je kandzama malo poderao nove farmerke.

Odvratni, užasni, po stoti put ljigavi FEJS. Ne mogu da shvatim onu šaradu tamo, ne mogu, muke žive su me pojele, ospice me izbiše...Šta mene bre zanima gde ste bili, idete li na more, da li ste vereni, koje novine čitate, na šta miriše fekalija kad je pustite u šolju, vaši nokti, kučići, skupa kola, kajle... ribe i ludilo, sva ta šljašteća kičerijada, sav taj grand sindrom, ovo-ono, tebra-rebra, mini-skini i te gluposti, dalje od mene ......! Ujedam!

Iznervirao me kolega.  Danas je zadnji dan pakovanja i on se nije pojavio u kancelariji do 10.30, a samo njega cekamo pa da dovrsimo pakovanje.  Kao da to nije bilo dovoljno onda je od mene trazio da zovem vladine ustanove i pitam kako prijaviti promjenu adrese, sto je zadatak koji je njemu povjeren jos prije nedelju dana.  Rekao je da danas radi pola dana, a ima namjeru da ode iz kancelarije u 13 sati!  To je dakle 2.5 sata, i za to ce biti placen punu platu.  Kada sam ja radila krace vrijeme po povratku sa bolovanja radila sam sest sati dnevno i njegova pametna sestra pocela je odmah da me placa po satu.  Izem ti nepravdu!

Iznervirao me direktor novih kompanija. Prije mjesec dana poslala sam mu cek da potpise i posalje snabdjevacu. Sada dobijam poruku da je cek poslat bez potpisa i da treba da napisem i posaljem njemu na potpis novi cek. Nije prvi put da se ovo desava. I inace me ljuti kada tako nesto napravi i duplira mi posao, a sada sam pogotovo naelektrisana jer otkako smo presli u novu kancelariju nemamo prostor da fino sortiramo cekove, nego svi cekovi stoje nagurani u jednoj kutiji koju je tesko izvaditi. I bez ove gluposti imam posla preko glave, samo mi je jos trebalo da se sada i oko toga bakcem.   

Vrelo ulje po prstu. Mrzim kada mi se to desi.

Po redu:

- Namrgodjena i neljubazna prodavacica
- guzva u saobracaju i par idiota za volanom
- bratov sef koji nije nesto zavrsio i sad svi stojimo zbog njega (a on se u petak derao da kasnimo)
- sto sam izgubila 2 sata cekajuci vozaca, jer kolegica nije mogla da me saceka pola sata da zavrsim sa vizom, pa da krenemo zajedno, jer smatra da kad vozac vozi treba da vozi samo nju i nikog drugog u autu (i da je kupi ispred kuce)
- sto je ta ista kolegica otisla s posla u 14 (a dosla u 10:30) tako da nismo nista stigle zavrsiti i sad je na meni da to zavrsim, a pitanje je hoce li se njoj cefnuti da dodje sutra na posao pa da to konacno zavrsimo
- spor racunar, koji treba novi Windows hitno, ali nikako da stignem
- Google Chrome i problem sa mailom, koji me je dodatno usporio danas

Danas sam se toliko iznervirao na poslu da sam u jednom trenutku poželeo da ustanem, kažem ‚‚Hvala lepo, ali doviđenja" i izađem pre nego što počne da mi bije krv na uši.

Od nas sedmoro koji radimo crnački posao ove nedelje će nas biti troje. Jednoj koleginici koja je 12 godina radila tu a nije primljena za stalno prekipelo je i otišla je u ponedeljak. Druge tri su na odmoru. Ostalo je nas troje i mi treba da pokrijemo i njihov deo posla. Na svakih 15 minuta stizale su mi nove obaveze i to onako, bez saosećanja, sa visine, kao da sam miš. Tako isto i ovim dvema koleginicama. Svo troje smo šizeli.

Čim smo došli ujutru, rečeno nam je da ćemo do kraja nedelje svi raditi od 9, jer nas je malo (inače smo se nas troje smenjivali, pa smo svakog tećeg dana dolazili u 9), što nije problem i 9 nije nenormalno rano, ali pri tom se (prećutno) podrazumeva da ostanemo do 18 bez primedbe. I da se uveče ulogujemo po dva puta svako treće veče da se bakćemo oko sajta. Bez primedbe.

A radimo za sitne pare - naše tri plate su kao jedna pristojna plata (osobe koja nema decu). Da da, mnogi nemaju posao, šta se ja žalim? Imam prokleto pravo da se žalim, jer radim kao konj i nemam ništa od toga. Čisto preživljavanje. Traži drugi posao? Tražim, kopam, ali kome treba lektor u društvu u kojem 90 odsto ljudi nije briga za pismenost?

Već radim nešto što ne volim, iskusio sam to - ubija me. Ne mogu da se prilagodim nečemu što me apsolutno ne zanima i ne mogu da se prebacujem na drugi posao koji neću voleti. Zaista nema smisla. A i ko to traži nekog pismenog? I danas su tegljači najtraženiji. Hiljadu puta mi je stiglo na mejl obaveštenje da se traži prodavac, mesar, pekar, konobar, promoterKA, a samo desetak puta nastavnik (stranog jezika) i samo jednom lektor.

J***na realnost me tresnula u glavu. I ne mogu da je podnesem.

Sinoc se desilo, ali sam jos iznervirana zbog toga. Brat i ja smo bili na veceri sa svoji partnerima i tetkom koja je dosla u posjetu. Dok je brat pricao nesto sa tetkom, njegova djevojka je uzela njegov telefon rekavsi nam da mora da provjeri nesto. Okrenula je na Viber i na razgovor mog brata sa nasom novom kolegicom. Vidjela je zadnju poruku "Cigaretisen?" i puhnula, pokauzujuci mi "znala sam" i tuzila se na to zasto moj brat komunicira uopce sa novom kolegicom. Znaci po njoj nije u redu da njen momak i njegova kolegica odu i zapale u toku radnog vremena ispred zgrade (sa vjerovatno jos dvoje kolega ili sa mnom), ali je u redu uzeti citati tudje poruke pred svima nama. Najvise me je iznervirao brat koji mi se tuzio na to ranije, ali to ipak dopusta.

Izbegavam ovu temu jer želim da se otarasim ružnih utisaka, a ne još i da ih zapisujem i pamtim, ali kad se jedna te ista stvar ponavlja, prosto ne mogu da izdržim.
Četvrtkom i nedeljom imamo probe hora. Članice su, 90%, radnice u školi (učiteljice, nastavnice, profesorke). Umesto da pokažu kako su u prosveti sa razlogom, one su čist dokaz zašto javnost treba da omrzne prosvetu. To su tako iskompleksirane i tupave osobe, da ja ne znam na koju foru se one uopšte interesuju za muziku.
Pričaju konstantno (i to se još trude da nadglasaju klavir i grupu koja peva; pritom, pričaju kad se uči nova melodija i kad se daje intonacija); jedna UPORNO donosi sa sobom nešto šuškavo - ili kesu koju sve vreme otvara i dira, ili bombone čiji su omoti užasno bučni i dekoncentrišu; tokom probe razgledaju kataloge, pa bar da ćute - nego se konsultuju; dovikuju se sa onima iz poslednjeg reda; nikad ne čuju da i naš glas treba da peva, pa zbog njih dva puta počinjemo kompoziciju...
Prošle godine sam pravila pauzu, jer sam pošizela od njih. Ne mogu da verujem da te prostakuše, u stvari, vaspitavaju decu. Eto, to me najviše iritira.
Ima gomana u prosveti, i baš neka nas pljuju. Dok ne uvedu psihičku i psihološku, etičku, kulturološku i vaspitnu proveru studenata pred diplomiranje.

Iznervirale su me slike zmija, a ubilo u pojam lik starice iz komšiluka. Ne radujem se previše ni promjenama koje primjećujem na sebi.

Što sam vidjela lice jedne djevojčice nagrdjeno bubuljicama i neku sredjenu ženu svu naboranu kao suva smokva.

- Vozac jer nije javio da kasni
- Brat, koji je danas uzeo slobodno, jer smo sinoc kasno dosli kucama (rekao je da je bolestan)
- Direktorov sin, kog smo ispred njegove zgrade cekali 10 minuta

Buka iz komšiluka.

Doktorica mog momka, nije htjela napraviti testove, a prepisala mu je dvaput antibiotike: najprije za anginu, a zatim za nesto drugo. Dvije sedmice je na antibioticima koji mu nista nisu pomogli, jer je ona odbila napraviti testove. Glupaca!

Ljudi koji imaju računare decenijama a i dalje pitaju "kako da skinem ovo/ono" bez iole volje da upamte najednostavnije stvari oko kojih su već pitali bilion puta.

... Namešteni konkurs za mesto bibliotekara ... unapred se znalo koga će primiti. Nemam reči. Al' ne mogu ni nešto preterano da se nerviram...

Iznervirala me nevidjena glupost moga ljekara. Zbog problema sa alergijom tražila sam mu jači lijek (desloratadine) koji se ne može dobiti bez recepta. Rekao je da će poslati recept apoteci. Suprug sad išao da digne lijek i otkrije da je ovaj maloumnik prepisao slabiji lijek (loratadine) koji se može kupiti i bez recepta.

Tri dana čekam na recept da bi mi glupavi majmun dao recept za lijek koji mogu kupiti i bez njegove pomoći! Dabogda mu čitava familija dobila jaku alergiju na polen i liječili ih maloumnici kao što je on!

Bezobrazluk, ljenost i neznanje jedne tzv. doktorice. Odnosno, prica o istoj, posto srecom tu nisam bila. Tetka je vadila nalaze, ima velikih zdravstvenih problema i sumnja se na tumor. Ta doktorica je trebala samo da napravi par klikova na racunaru i ocita rezultate. Umjesto toga doktorica cijelu sedmicu odugovlaci, a danas je ranije razgulila s posla, te rekla da se dodje po rezultate u cetvrtak, jer nema ona vremena?! Glupaca!

Kolegica, koja svake druge sedmice „pokusava“ da prestane sa pusenjem. To obicno traje 2 dana (najduze je bilo 7). Redovno mora o tome pricati, nagovarati druge da i oni prestaju, kukati, hvaliti se kako je uspjela 24 sata, skretati svaku temu na to. A kad traje vise od 2 dana (kao sto je sad slucaj) onda joj se ne smije prici, tersa svima. Redovno posustane, jer je kao iznervirana kolicinom posla koju ima. Svaku, ali svaku temu skrece na svoje odvikavanje od pusenja. Pusacima posebno ide na zivce, posto kad god je u fazi odvikavanja im drzi lekcije o stetnosti cigareta, te kako moraju biti karakter da bi prestali (a ona kao jeste, jer ona bar pokusava). Kad posustane, onda samo nama nepusacima ponavlja kako smo mi sretni. Mislim da joj je jednostavno samo jako dosadno u zivotu i da zeli skrenuti svaku temu na sebe.

Jučer, hrvatske željeznice.
Išla sam u Osijek. Moje selo je, posebno preko ljeta, užasno povezano s ostatkom svijeta, autobus vozi dvaput dnevno do najbližeg grada i isto toliko puta iz grada do mog sela. Onda u gradu moram hvatati vlak kako bih stigla do Osijeka. To mi je uvijek jako stresno jer nikad ne znam što će me snaći.
Jučer sam i u autobusu i u vlaku uzela povratne karte jer sam se isti dan htjela vratiti pa mi tako izađe jeftinije. Sve je bilo u redu dok nisam došla na željeznički kolodvor i čekala vlak da se vratim kući. Tim sam vlakom putovala već nebrojeno puta, znam gdje staje, kada dolazi na kolodvor i kada kreće. Došla sam nekoliko minuta prije, vidjela da vlak još nije tamo (iako je trebao biti) i već sam se malo zabrinula da će sve poći naopako, no i dalje sam ga čekala. Kada je već bilo vrijeme polaska, ušla sam na kolodvor i vidjela na ekranu da piše kako umjesto vlaka vozi bus. Naravno, bus treba čekati na drugom mjestu, na koje bih stigla na vrijeme jedino da sam imala krila. Tu sam propustila priliku da stignem na posljednji bus koji ide za moje selo pa sam 3 sata morala čekati drugi autobus koji ide okolo. Povratna karta za vlak mi je propala (jer vrijedi samo 1 dan), za bus sam dala bratu koji dolazi kući sljedeći tjedan pa će ju moći iskoristiti, a ja sam morala platiti i treću kartu i još su morali dolaziti autom po mene jer bus vozi samo do susjednog sela. Izgubila sam tonu živaca.

1. Koleginica koja je čekala do zadnjeg trenutka da mi zatraži hrpu podataka koji su joj hitno potrebni, a znala je za to već dva - tri dana.
2. Mama svojom pričom. Bože koliko smo nas dvije različite!
3. Suprugovi roditelji koji su stvarno pomatušili. Preklinjali su nas da ne idemo sutra na odmor jer je, kao, opasno zbog izbjeglica. Pa nismo krenuli u Siriju ili Afganistan!
4. Suprug koji je pobjesnio kada sam rekla da više neću da prećutkujem kada me neko iznervira, pa se i mi posvadjasmo.
5. I ja se pitam šta je sledeće na redu.

Iznervirao me čovjek koji radi na šalteru u Zavodu za zapošljavanje. Bila sam se prijaviti i svi koje sam pitala rekli su mi da ne trebam nositi nikakve dokumente, da mi treba samo osobna iskaznica, jer oni ionako sve imaju zapisano na računalu. I stvarno imaju, ali čovjeku se očito nije baš dalo klikati... Prvo me je napao kako to da nisam donijela ugovor koji sam potpisala s njima i sa školom, kako on da zna gdje sam ja radila i do kad sam radila... Onda sam mu rekla sve podatke koji su mu trebali, a on je i dalje gunđao kako sad sve mora napamet, kako nije on neki tamo istražitelj da me stalno ispituje, kako bi mu bilo lakše da pročita s papira. Ja sam samo grizla jezik i čekala da prestane. Naravno da je nakon tri klika na računalu pronašao sve što mu je trebalo, tj. sve ono što sam mu i ja rekla. No očito se nije još dovoljno iživio na meni pa mi je rekao nešto u smislu kako to da sam magistra, a ne znam što treba ponijeti na Zavod i da ne zna tko mi je uopće izdao osobnu iskaznicu kad vjerojatno ne donosim sve potrebne dokumente (mislim, dobro da mi nije rekao da sam glupa, samo je još to falilo). Toliko sam bila ljuta da bih valjda eksplodirala, samo da iza mene nije bilo još desetak ljudi koje je čekalo isto.

Mrzim kad su ljudi koji rade na takvim mjestima, s ljudima, toliko neljubazni i isfrustrirani i onda se istresaju na klijentima/kupcima...

... što mi je lice izgorelo na suncu i baš me peče.

Jos jedna slaba organizacija u firmi. Naime, svaki mjesec saljemo timesheetove (pregled toga sta smo radili koji dan, po koliko sati) nakon sto nam COO ili njegova asistentica posalju mail da im to posaljemo. Taj mail bi trebala da salje ta asistentica, medjutim, ona iz nekog razloga to izbjegava, te je to samo jednom dosad napravila, kad sam ja odbila (na fin nacin, nakon sto sam to vec par puta uradila umjesto nje i ako nemam nikakve veze sa istim). COO je bio na putu, ona mail sa zahtjevima za timesheetove nije poslala, pa je poslao on kad se vratio, tek juce. Vecina nas je imala spremne sheetove jos od prvog i vecina je poslala cim je zatrazeno. Medjutim, par njih nije poslalo i odlucili su nas „nagraditi“ tim sto nam nece dati plate dok svi ne posalju. To znaci da dok se kolega koji je na odmoru i vjerovatno ne pregleda mailove ne vrati, niko nece dobiti platu? Zasto fino ne kazu, saljite prvog u mjesecu i gotovo? Kako samo mogu ovako glupe stvari iskomplikovati? Iznerivrala sam se, a znam da im je ovo samo jos jedan razlog za ponovno kasnjenje plata.

Upravo očekujem isporuku namještaja zbog koje sam danas uzela dan odmora. Kasne već više od sat vremena i kada sam nazvala i tražila broj telefona vozača nisu mi mogli dati broj, nego su obećali da će me neko nazvati. Toliko su neorganizovani i nesposobni da mi dodje da nekoga zadavim!

S kakvim debilima ja moram imati posla to je strašno!