Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Vladislav Petković Dis

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Vladislav Petković Dis - Ona, i njoj

Počalji od ThePoet taj Pet Nov 15, 2013 2:00 pm

Ona, i njoj

Tamo gde zima i leto, proleće i jesen vlada,
Gde čovek živi u borbi sa ljudima i samim sobom,
Gde bezazlena nevinost večito pati i strada,
Vetar potresa ogolele grane nad tvojim grobom.

Tamo gde ti je kolevku mati dala na svom nedru,
Gde se osmeh i suza ukrstili nad tvojom glavom,
Gde ti je lepota smelo krasila devičnost vedru,
Ležiš u daskama, pokrivena busenjem i travom.

Tamo gde te mladost uvi tkaninom ljubavnih boja,
Gde si uvek koračala ponosna, gorda i laka,
Gde si verovala i gde se podigla propast tvoja,
Ostavila je trag na groblju humka i tvoja raka.

Tamo gde ti je s iluzija budućnost, sreća sjala,
Gde si zanosno gledala snove što ih nada plela,
Gde ničeg ne nađe sem bol i sećanje da si pala,
Tamo si ponovo došla, jer si tu i mreti htela.

Znam da tada ni nebo ni čovek zaplakao nije,
Znam da si najzad našla humanost i vrata
          bolnice,
Znam da zemlja sačuva vlagu, njom da te mirno
          pije,
Znam da ti svet i Bog sve uzeše, divna
          bludnice.

***

Jednog dana, kada se uzburka moje mrtvo more,
Kad duh i bol udare u svoja zvona jekom mnogom,
Onda će pesnik dozvati tebe, mada si tamo gore,
Da zakuka, da zaplače s tobom; a već dotle...
          zbogom!


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Vladislav Petković Dis - Cvetovi slave

Počalji od Ivana_ taj Čet Sep 18, 2014 7:49 am



CVETOVI SLAVE


Oni spavaju svi do jednog, redom,
U plitkom grobu, neskrštenih ruku,
Bez svog pokrova i pod teškom bedom,
I trunu mirno kao u sanduku.

Oni spavaju, nesebični, blagi,
S ranama živim i mrtvim očima,
Velike duše kao kamen dragi,
Večita pesma koju im otima.

Oni spavaju, ti naši sinovi,
U svojoj krvi, bezbrižni k'o tići,
Zaboravljeni k'o mrtvi krinovi,
I ponositi k'o stari plemići.

Oni spavaju po Balkanu celom,
Za dobro tudje, za spas svog plemena:
Nikad ne behu sa zastavom belom,
Ti mladi momci velikog vremena!

Oni spavaju prosti, bez ukrasa,
I njine grudi gusti crvi plave;
I dok se gube iz svog lepog stasa,
Humke im rastu u cvetove slave.


*Jako volim Disa i on će za mene zauvek ostati najsvetlija zvezda u plejadi moga odabira poeta. S njim se moja duša davno srodila.
Sva moja ljubav i divljenje, dragi Dise, gde god da ste il' da niste Wink


She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
                           
avatar
Ivana_
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 3048
Ženski Jarac Godina : 29
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012

Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu