Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Priče za lep dan

Strana 9 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Pon Apr 02, 2012 12:47 pm


Dragi prijatelji, danas smo se ovdje okupili da ispratimo ‚‚NE MOGU”. Dok je bio sa nama na zemlji, uticao je na živote svakog od nas, na neke više, na neke manje. Na nesreću, njegovo ime spominje se na svakom javnom mjestu, u školi, gradskoj skupštini, državnim organima, pa čak i u Bijeloj kući.

Položili smo ‚‚Ja ne mogu“ u njegovu vječnu kuću i obezbijedili smo mu nadgrobnu ploču sa epitafom. Nadživeli su ga njegova braća ‚‚Ja mogu” i ‚‚Namjeravam to odmah da uradim”. Oni nisu čuveni kao njihov poznati rođak, a ni tako jaki i moćni. Možda će, jednog dana, uz vašu pomoć, postati značajniji na ovom svijetu.

Neka ‚‚Ja ne mogu” počiva u miru i neka svi prisutni požive i uznapreduju u njegovom odsustvu. Amin.

Dok sam slušao posmrtni govor, shvatio sam da ti đaci nikada neće zaboraviti taj dan. Čitav taj čin je bio simboličan, neka vrste metafore za život. To se urezuje u pamćenje i zauvijek će ostati u svijesti i podsvijesti. Ispisivanje rečenica koje počinju sa ‚‚Ja ne mogu”, njihovo sahranjivanje i posmrtni govor – to je bio učiteljičin nevjerovatan trud. Ali, to nije sve. Kada je završila posmrtni govor, napravila je krug sa učenicima i vratila ih u učionicu. Proslavili su odlazak ‚‚Ja ne mogu” uz keks, kokice i sokove. Kao dio proslave, Dona je izrezala veliku nadgrobnu ploču od papirne kese. Ispisala je riječi ‚‚Ja ne mogu” na vrhu i ‚‚Počivaj u miru” u sredini. Datum je bio na dnu. Nadgobna ploča visila je u Doninoj učionici do kraja školske godine. Kada se neki đak, mada se to rijetko dešavalo, zaboravi i kaže ‚‚Ja ne mogu”, Dona bi samo pokazala na natpis ‚‚Počivaj u miru”. Đaci bi se tada sjetili da je ‚‚Ja ne mogu” mrtav i preformulisali bi svoju izjavu.

Nisam bio Donin đak. Ona je bila moj đak. Ipak, toga dana od nje sam naučio tu lekciju. I danas, mnogo godina poslije, kad god čujem rečenicu koja počinje sa ‚‚ja ne mogu”, vidim sliku sahrane i učenike četvrtog razreda. Tako se, kao i đaci, sjetim da je ‚‚JA NE MOGU” mrtav.


Deo Čik Murmanoove priče


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Čet Apr 05, 2012 10:59 pm


Zarobljeni orao



‚‚Noćno Krilo'' bijaše, bez sumnje, najjači letač u jatu mladih orlova koje se gnijezdilo na izvoru ispod Triju stijena.

‚‚Grrraaak!” Kad bi se taj krik prolomio zrakom, žrtvi na koju se odnosio nije bilo spasa. Noćno krilo bi u okomitom spustu postizao brzinu i do tristo kilometara na sat. Golubovi, grlice i druge ptice koje bi mu se našle na putu, učas bi završile u njegovim snažnim kandžama. Noćno krilo bijaše nepogrešiv lovac i sjajan letač.

Njegovi umjetnički letovi nebom bijahu veličanstveni i svim su šumskim stanovnicima ulijevali strah u kosti.

No jednoga sparnog ljetnog popodneva Noćno krilo je načinio kobnu grešku. Na gumnu pred kućom jednog uglednog seljaka, kojeg je uvijek izbjegavao, spazio je veliko ugojeno pile. Bijaše to za njega preteško iskušenje. Nekoliko je puta nadletio nastojeći otkriti moguće opasnosti, a kad ih nije našao, sletio je. U zraku je odjednom nastalo komešanje. Velik crni pas počeo je lajati, ali oštre orlovske kandže čvrsto su zgrabile plijen. Noćno krilo, međutim, nije dobro procijenio težinu žrtve i kad se počeo dizati, krila su ga podigla svega nekoliko centimetara od zemlje. Uznemirena bukom, domaćica je istrčala iz kuće i počela metlom žestoko tući po orlu.

Kad je došao k sebi, Noćno krilo se nije mogao maknuti od boli, ali bio je čitav. Sunce bijaše na zalazu. Zamahnuo je krilima, no stropoštao se na zemlju. Sa zebnjom u srcu vidio je da mu je noga jakim konopom privezana za stub. On koji bijaše vičan prelijetati kilometre i kilometre, sada je mogao poletjeti svega nekoliko metara.

Nije se predavao, počeo je kljucati konop, ali uzalud. Promatrao je plavo nebo i zalijetao se svim snagama, ali konop ga je uvijek vraćao na zemlju. Pokušavao je danima i danima. Noga mu bijaše posve krvava, a prekrasna krila izranjavana.

Konačno je, nakon nekoliko mjeseci, odustao. Privikao se i živio zajedno s ostalom peradi u dvorištu.

Kljucao je po zemlji, a prema nebu bi pogledao samo da vidi hoće li padati kiša.

Nije uopšte shvatio da je konop kojim je bio povezan istrunuo od jesenskih kiša i zimskoga snijega.

Bio bi dovoljan i jedan udarac kljunom i orao bi bio slobodan, ali on na slobodu više nije ni pomišljao.


Bruno Ferero


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Sub Apr 07, 2012 11:13 pm


Nakon dugo godina susrela se dva prijatelja – nekadašnja zatočenika koncentracionog logora.

‚‚Jesi li oprostio nacistima?”, upita prvi.

‚‚Da.”, odgovori drugi.

‚‚E pa, ja nisam! I nikada i neću! Mrzim ih iz dna duše i tako bih se rado osvetio samo kad bi mi se pružila prilika za to.”, pun besa na to odvrati prvi.

‚‚Onda si ti još uvijek njihov zatočenik.”, s tugom izgovori drugi.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Ned Apr 08, 2012 10:52 pm

Kako promeniti svet?

U jednom kraljevstvu je vladao glup i razmažen kralj. Naročito su ga ljutile neravnine na putevima njegovog kraljevstva. Ranjavale su mu noge svaki put kad bi krenuo na putovanje. Zato je izdao naredbu da se putevi u celom kraljevstvu prekriju mekim životinjskim krznom.

Kad to ču dvorska luda, obuze je grohotan smeh. Bez imalo bojazni posavetova kralja:

"Dragi kralju, pa to je nemoguće! Zašto trošiti toliko bogatstvo? Bolje uzmi dva komada krzna, pa ih priveži na svoja stopala."

Kralju se svide savet dvorske lude. Učini tako, i nastadoše prve cipele.

Naravoučenije: Deo sveta koji treba da promeniš je tvoje srce.

nepoznati autor
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Pon Apr 09, 2012 6:32 pm

Obrad

Obrad Milićević, rodom iz sela Zvjerine u Hercegovini, gde ne uspeva ništa drugo sem Hercegovaca, odluči da se 1922. prijavi za žandara u Bileći. Prođe sve ispite.

Bio je zdrav k'o dren, pametan, pošten i hrabar, pogađao je u metu, trčao brže od ostalih, rukovao sabljom i bajonetom, bacao najdalje kamena s ramena, nije pušio ni pio, a bio je, kao što se zna, iz dobre familije...

Na kraju, pošto ga primiše u žandare, trebalo je da potpiše rešenje, ali on odbi da to učini.

'Zašto nećeš da potpišeš?', upitaše ga.

'Ne umijem', odgovori. 'Nijesam pismen'.

'Kako, jadan, nijesi... pismen? Pa kako ćeš pisati prijave i zapisnike kad se što desi?'

I tako ga i pored svega ne primiše u žandare, te se on iseli u Ameriku, kuda otputova italijanskim šipom 'San Đovani di Mesina' iz luke Kotor, gde je neki Dubrovčanin, po imenu Baltazar Gradi, sakupljao Hercegovce za rad u rudnicima Bjut Montane.

Kao što kaže stara poslovica: 'Hercegovina sav svijet naseli, a sebe opet ne raseli.'

Posle mnogih potucanja, Obrad, kojem su u Nevjorku upisali novo ime O'Brajen, tražeći mesto slično rodnoj Zvjerini, naseli se na severozapadu države Arizone, prema granici Kalifornije, ispod planine Krosman. Živeo je siromašno baveći se onim čim se bavio i na Zvjerini - uzgajao ovce čije je meso prodavao u obližnjem gradu Havasa Sitiju. Država Arizona mu dala sto jutara potpuno neplodne zemlje za simboličnu cenu od pet dolara.

Jednoga dana dok je kopao veliku rupu da napravi čatrnju, istu onakvu kao što je imao u Hercegovini (u tom kraju nije bilo druge vode sem kišnice), iznenada poteče nafta. Postao je tako bogat preko noći. Sagradio je prostranu kuću u kolonijalnom stilu, a za svoju dušu podigao jednu sasvim malu, kamenu, kao što je bila ona u kojoj se rodio, sa ognjištem, gredama i ovnujskim kožama na kojima je spavao sanjajući Zvjerinu.

I tako, dođe i dan da se njegova kompanija spoji sa Standard ojl kompanijom, koja je iz Feniksa poslala čuvenog advokata da se potpišu ugovori. Ali on odbi da stavi svoj potpis!

'Zbog čega nećete da potpišete ugovor?', upita ga zapanjeni advokat.

'Nijesam pismen', odgovori on.

'Gospodine O'Brajen', reče advokat, 'vi ste jedan od najbogatijih ljudi u Arizoni. Šta biste tek postali da ste znali da pišete!'

'Postao bih žandar u Bileći', odgovori Obrad.

Momo Kapor
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Čet Apr 19, 2012 8:10 pm

Nakovanj

Neki je čovjek bio zaljubljen u jednu vrlo visoku ženu. Svake večeri bi je pratio kući poslije posla i stalno se nadao da će je poljubiti, ali je bio previše stidljiv da bi je za to i upitao. Jedne večeri smogao je hrabrosti.

“Mogu li da te poljubim?” upitao je. Pristala je. Ali taj čovjek je bio izuzetno niskog rasta, pa su pogledali naokolo ne bi li našli nešto na šta bi se popeo. U blizini je bila napuštena kovačnica, pa se popeo na nakovanj, koji mu je omogućio da je poljubi.

Produžili su dalje i, nakon stotinjak metara, čovjek je opet upitao: “Draga, mogu li da te poljubim?”

“Ne”, odgovorila je, “dosta je bilo za večeras.”

“Zašto mi to onda ranije nisi rekla, da ne teglim ovaj prokleti nakovanj!?”

***
Kada ljubav nosi teret, uopšte ga ne primjećuje.
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Ned Apr 29, 2012 9:54 pm

Mudrost šoljica čaja

Grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem.

"Čini mi se da vam treba šoljica dobrog čaja", rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio se s velikim loncem iz kojeg se pušio čaj i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih... Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane...

"Poslužite se."

Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio:

"Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari bio potreban dobar čaj, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice. Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je čaj poput života. A posao, novac i položaj u društvu... poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo.

Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u čaju. Pijete čaj, a ne šoljicu. Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno."
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Sre Maj 02, 2012 10:31 pm

Praštanje

Dva su muškarca posetila svetog čoveka želeći ga upitati za savet. „Sagrešili smo i savest nam je uznemirena.

Možeš li nam reći šta nam je činiti kako bi nam bilo oprošteno i kako više ne bismo grešili?“, upitaše ga.

„Kažite mi svoje grehe“, reče im sveti čovek.
.
„Učinio sam veliki greh“, odgovori prvi muškarac.


„A ti?“, upita sveti čovek drugog muškarca.

„O“, odgovori ovaj, „ja sam počinio više loših stvari, ali su tako male da jednostavno nisu zametljive“.
.
Pobožni je čovek dugo razmišljao. „Evo što morate napraviti“, konačno reče. „Pođite i za svaki greh koji ste počinili donesite kamen.

“Muškarci su otišli. Prvi se brzo vrati s iznimno teškim kamenom, tako teškim da ga je jedva nosio. Stavi ga pred svetog čoveka. Nakon dugog vremena stiže drugi muškarac noseći bez napora vreću kamenčića. I on ih stavi pred svetog čoveka.
.
„Sada“, reče sveti čovek, „uzmite kamenje i vratite ga tamo odakle ste ga uzeli.

“Prvi muškarac uze svoj kamen i vrati ga na mjesto odakle ga je uzeo. Drugi se sjeti mjesta gdje je uzeo tek nekoliko kamenčića, a odakle je uzeo ostale nije se mogao sjetiti. Vrati se za nekoliko trenutaka i reče da mu je taj zadatak pretežak.
.
„Moraš znati, sinko moj, da su gresi kao kamenje. Što je čovek teže sagrešio, to dublje shvata težinu greha, a kad se iskreno kaje, tada mu je oprošteno. Ako čovjek ponavlja manje grehe, ne osjeća posebnu krivicu pa mu zato nije žao i ostaje grešnik. Sada vidiš koliko je doista važno kloniti se kako malih tako i velikih grijeha.“
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Sub Maj 05, 2012 7:06 am

Komadić ogledala

Kad je profesor završio s predavanjem, upitao je kao i obično, iz navike: ‚‚Ima li pitanja?”
Ne očekujući nikakav odgovor, bio je silno iznenađen kada ga je jedan od studenata upitao: ‚‚Profesore, koji je smisao života?”
Neki od studenata koji su već izlazili čudno su se podsmehnuli na tu izjavu svog kolege i nastavili svojim putem.
Zatečen, profesor je neko vrijeme promatrao studenta pitajući pogledom je li to pitanje bilo zaista ozbiljno ili samo neka šala. Shvatio je da ga je student ipak ozbiljno postavio.
Profesor reče: ‚‚Odgovoriću vam.”
Posegne u džep i izvuče novčanik, a iz njega izvadi komadić ogledala veličine novčića.
I zapocne svoju priću: ‚‚Bio sam dečak u vreme rata. Jednog dana sam na ulici ugledao bezbroj komadića ogledala koje je neko razbio. Budući da nisam imao igračaka, uzeo sam jedan od tih komadića kako bih se njime malo poigrao. Kada sam se počeo igrati pgledalom, ponelo me saznanje da mogu sunčevu svetlost usmeriti u neka mesta gde sunce nikad nije moglo dopreti: duboke rupe, tamne prostorije na severnoj i hladnoj strani zgrada...
Kada sam odrastao i postao čovek, shvatio sam da to nije bila samo igra, već i metafora onoga što bih mogao činiti u životu.
I ja sam delić jednog ogledala kojeg ne poznajem u celosti i svoj njegovoj veličini.
Ali s onim što imam i što mislim da jesam, mogu uneti bar malo svetla, istine, razumevanja, dobrote i nežnosti u tamne i skrivene kutke ljudskih srdaca i možda promeniti nešto u čoveku čije je srce mračno.
Ako i drugi ljudi to primete i shvate, možda se potrude učiniti isto – uneti svetlo tamo gde ga nema.
Eto, u tome je za mene smisao života i zbog toga još uvek čuvam komadić ogledala jer mi je svojom igrom svetlosti pokazao put.”

avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Sub Maj 05, 2012 10:21 pm

Sok od pomorandže

Priznati stručnjak na polju ljudskih potencijala držao je predavanje. Nakon uvodnog govora, on uze pomorandžu u ruke i upita publiku: "Ako stisnem iz sve snage ovu pomorandžu, šta će izaći iz nje?"

Neka mlada devojka iz prvog reda dobaci: "Pa kakvo je to pitanje? Ako stisnete pomorandžu onda će iz nje izaći sok od pomorandže. To je ono što je unutra, i ne može ništa drugo izaći iz nje."

Čovek reče: "Tačno. To i jeste odgovor na moje pitanje. Iz pomorandže će izaći pomorandžin sok jer je upravo to unutra. A sad, ako proširimo sliku, i zamislimo da vas neko tako stisne. Da vas stisnu vaši problemi, brige, strahovi, da vas ogovaraju, da vas neko uvredi, da vam nanese bol i slično. I iz vas izađu bes, mržnja, prezir, strah, ljutnja, zloba, itd. Vi biste rekli da je to izašlo iz vas zbog toga što vam je neko rekao ovo ili uradio ono, ali prava istina je da je ono što iz vas izlazi - ono što nosite u sebi. Zapamtite, ako vas neko 'stisne', iz vas će uvek i baš uvek izaći ono što je u vama. Iz pomorandže nikada neće izaći sok od jabuke. Isto tako iz vas nikad neće izaći ono što već nije u vama."

* * *

"Nema dobrog drveta koje donosi rđav plod, ni rđavog drveta koje donosi dobar plod. Jer, svako drvo se poznaje po svom plodu. Sa trnja se ne beru smokve, ni grožđe sa kupine. Dobar čovek iz dobre riznice svoga srca iznosi dobro, a zao čovek iz zle riznice iznosi zlo, jer usta govore ono čega je srce puno." (Evanđelje po Luki 6:43-45)

avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Pet Maj 18, 2012 4:51 am

Najviša cena



Draguljar je sedeo za stolom i kroz izlog svoje otmene trgovine posmatrao prolaznike. Neka se devojčica približila trgovini i prislonila nosić na izlog. Kao nebo plave oči radosno zasjaše kad ugleda jedan od izloženih predmeta. Ušla je odlučno i prstom pokazala ogrlicu od modrog tirkiza.

"To je za moju sestru. Možete li mi je zapakovati kao poklon?"

Trgovac s nevericom pogleda devojčicu i upita: "Koliko novca imaš?"

Ona se podiže na prste, stavi na sto limenu kutijicu, otvori je i isprazni. Bilo je onde nekoliko manjih novčanica, šaka sitniša, nekoliko školjki i figurica.

"Hoće li biti dovoljno?", upita ponosno. "Želela bih starijoj sestri da kupim poklon. Otkada nemamo mamu, ona obavlja sve poslove i nema ni trenutka vremena za sebe. Danas joj je rođendan. Uverena sam da će je poklon veoma obradovati. Njene su oči iste boje kao taj dragi kamen."

Trgovac je otišao u malu prostoriju i u zlatnocrven papir zapakovao kutijicu.

"Uzmi i pažljivo ponesi", reče devojčici.

Ona uze paketić kao pobednički pehar i ponosno izađe iz trgovine.

Sat vremena kasnije u trgovinu uđe prekrasna devojka s kosom boje meda i divnim modrim očima. Stavi na sto kutijicu koju je trgovac pažljivo zapakovao i upita: "Ova ogrlica je kupljena u Vašoj trgovini?"

"Da, gospođice."

"Koliko je koštala?"

"U mojoj trgovini cene su stvar poverenja, tiču se samo mene i mojih kupaca."

"Moja sestra je imala nesto sitniša, sigurno nije mogla da plati ovako vrednu ogrlicu!"

Trgovac zatvori kutiju, složi omot i vrati je devojci.

"Vaša sestra je platila najvišu cenu: dala je sve što je imala."
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Pet Maj 18, 2012 11:12 pm

Kako se odnosimo prema najbližima?

Zaletela sam se u stranca dok je prolazio.

"O, oprostite mi, molim Vas!", rekla sam.

On je rekao: "Molim Vas, oprostite Vi meni nisam Vas video."

Bili smo tako kulturni, taj stranac i ja.

Pozdravili smo se i otišli svojim putem.

Ali kod kuće se pričala drugačija priča o tome kako smo tretirali svoje voljene, mlade i stare.

Kasnije toga dana, dok sam spremala večeru, moj sin je stao iza mene vrlo tiho.

Kad sam se okrenula, gotovo sam se sudarila s njim.

"Makni mi se s puta!", rekla sam uz viku.

On je otišao, a njegovo malo srce se slomilo.

Nisam shvatila koliko sam oštro govorila.

Dok sam ležala budna u krevetu, tihi glas mi je progovorio:

"Dok si delila sa strancem uobičajenu uljudnost, tvoja porodica koju voliš, bila je povređena. Idi i pogledaj na kuhinjski pod, naći ćeš cveće pored vrata. To cveće je tvoj sin doneo za tebe. Ubrao ih je sam: ružičasto, žuto i plavo. Stajao je vrlo tiho da ne pokvari iznenađenje, nisi videla suze koje su ispunile njegove male oči."

Tada sam se osetila tako malenom, i suze su mi počele teći niz lice.

Tiho sam otišla i kleknula pored njegovog kreveta;

"Probudi se, maleni, probudi se", rekla sam.

"Jesi li ti ubrao za mene ove cvetove?"

Smešio se. "Našao sam ih napolju, kod drveta. Ubrao sam ih zato jer su lepi kao ti. Znao sam da će ti se svideti, posebno plavi."

Rekla sam: "Sine, jako mi je žao što sam se onako ponela danas; nije trebalo da vičem tako na tebe."

Rekao je: "O, mama, u redu je. Svejedno te volim."

Ja sam rekla: "Sine, i ja tebe volim, i volim cveće, posebno plavo."

Jesmo li svesni da nas, ako umremo sutra, firma za koju smo radili lako ubrzo može zameniti. Ali, porodica koju ostavljamo iza sebe bi osećala gubitak do kraja njihovih života.

I, molim te, razmisli unosimo li se u posao više nego u svoje porodice? Zar ne misliš da to nije mudro ulaganje?



nepoznata autorka
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Pon Maj 21, 2012 9:08 pm

Tedi

Zvala se gospođa Tompson. Prvog dana školske godine svojim đacima petog razreda je ispričala jednu laž. Poput većine učiteljica rekla je djeci da ih sve podjednako voli. Ali to je nemoguće jer je u prvom redu poguren za klupom na svom mjestu sjedio dječak, po imenu Tedi Stodard.

Gospođa Tompson je posmatrala Tedija prethodne godine i primijetila da se rijetko igra sa ostalom djecom, odjeća mu je neuredna i da se ne kupa redovno. Tedi je takođe znao da bude neprijatan. Došlo je dotle da je gospođa Tomson zaista uživala da piše velike masne jedinice crvenom hemijskom olovskom na njegovim zadacima. U školi gdje je gospođa Tomson predavala, nastavnik je na kraju godine bio dužan da prije nego što napiše svoje mišljenje o svakom đaku, pročita mišljenja ostalih nastavnika od prethodnih godina. Gospođa Tomson je ostavila Tedijev izvještaj za kraj. Kada ga je pročitala doživjela je veliko iznenađenje.

U prvom razredu, za Tedija je pisalo, “Tedi je bistro dijete i uvijek se smije. Uredan je i lijepo vaspitan. Pravo je zadovoljstvo poznavati ga.”

U drugom razredu, “Tedi je odličan đak, svi ga vole, ali ima problema kod kuće jer mu je majka neizlječivo bolesna.”

U trećem razredu, “Teško je podnio smrt svoje majke. Trudi se koliko može, ali njegov otac uopšte ne obraća pažnju i ako se nešto ne promijeni, to će loše da se odrazi po njega.”

U četvrtom razredu, “Tedi se povukao u sebe i ne pokazuje interes za školu. Nema mnogo drugova i ponekad spava na času.”

Gospođa Tompson je sada shvatila u čemu je problem i postidjela se. Još joj je gore bilo kada su joj đaci donijeli božićne poklone umotane u ukrasne papire, svi osim Tedija koji je svoj poklon donio nespretno umotan u običnu braon papirnatu kesu.

Gospođa Tompson je uz veliki napor otvorila baš njegov poklon između svih ostalih. Neka djeca su počela da se smiju kada je otkrila ogrlicu od plastične imitacije kamenja, gdje su neki vidno nedostajali, kao i do pola ispunjenu bočicu parfema. Utišala je dječiji smijeh tako što je rekla
da je ogrlica predivna i stavila je oko vrata, a parfem je kanula sebi na nadlanicu. Tedi je ostao poslednji posle škole da bi joj rekao:

“Gospođo Tompson, danas ste mirisali kao nekada moja majka.”

Pošto su djeca otišla, plakala je skoro sat. Od tog dana je prestala da predaje djeci gramatiku i matematiku. Umjesto toga počela je da ih uči. Gospođa Tompson je obratila posebnu pažnju na Tedija. Kako je radila sa njim, tako je živnuo. Što ga je više podsticala, brže je napredovao. Na
kraju godine Tedi je postao jedan od najboljih đaka u razredu, pored toga što je slagala da podjednako voli svu djecu Tedi je postao njen omiljeni đak. Sljedeće godine je pronašla poruku ispod vrata od Tedija, da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu.

Šest godina je prošlo prije nego što je dobila novu poruku od Tedija. Napisao joj je da je završio srednju školu, treći u generaciji, ali da je ona i dalje najbolja učiteljica u njegovom životu. Poslije četiri godine, dobila je još jedno pismo da mu je ponekad bilo teško, ali je završio fakultet sa najboljim ocjenama. Uvjeravao je gospođu Tompson da je ona i dalje najbolja učiteljica koju je imao u svom životu. Poslije četiri godine stiglo je još jedno pismo u kome je pisao da je odlučio da I dalje nastavi sa studiranjem. Pismo je bilo potpisano sa Dipl. Ing. Teodor F. Stodard.

Ali ovdje nije kraj priči. Stiglo je još jedno pismo tog proljeća. Tedi je rekao da je upoznao jednu djevojku i da će se vjenčati. Objasnio joj je da mu je otac umro prije nekolko godina i pitao je gospođu Tompson da li bi pristala da na vjenčanju uzme mjesto obično rezervisano za mladoženjinu majku. Naravno da je gospođa Tompson pristala. I kao što već pogađate, stavila je onu ogrlicu i onaj parfem.

Zagrlili su se i Dr. Stodard joj je šapnuo:

“Hvala gospođo Tompson što ste vjerovali u mene. Hvala vam mnogo što ste mi omogućili da se osjećam posebnim i da mogu da postigem nešto u životu.”

Gospođa Tompson, je sa suzama u očima, šapnula:

“Tedi, griješiš, ti si taj koji mi je omogućio da postignem nešto u životu. Prije tebe ja nisam znala kako da učim druge.”
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Pon Jun 04, 2012 9:07 pm

Drugačije razmišljanje



Mladi student na jednom univerzitetu je pošao u šetnju sa svojim profesorom. Dok su šetali i razgovarali ugledaše pored puta par starih cipela koje su, po svemu sudeći, pripadale siromašnom seljaku koji je u blizini radio u polju i koji je privodio kraju svoj posao. Student reče profesoru: "Hajde da se našalimo sa seljakom: sakrićemo mu cipele, a zatim ćemo se skloniti iza grmlja i posmatrati njegove reakcije dok ih bude tražio."


Profesor mu odgovori: "Mladiću, nikada se nemoj šaliti na račun tuđe nevolje i bede. Budući da si bogat, možeš sebi priuštiti veće zadovoljstvo od ovog siromaha. Stavi zlatni novčić u svaku njegovu cipelu, a tada ćemo se sakriti i posmatrati njegovu reakciju."

Student to i učini i obojica se skloniše iza nekog grma u blizini. Seljak je završio svoj posao i ubrzo došao preko polja do mesta uz put gde je ostavio svoj kaput i cipele. Dok je oblačio kaput, gurnuo je nogu u jednu cipelu i otkrio da mu je nešto u cipeli. Prvo je pomislio da je kamenčić, ali ubrzo shvati da je to zlatni novčić.

Sav u čudu pogleda u novčić, osvrnu se oko sebe, te poče posmatrati novčić neko vreme. Ponovo se osvrnuo na sve strane, ali nije video nikoga. Stavio je novčić u svoj džep, te nastavio obuvati drugu cipelu. Ali njegovo iznenađenje je bilo još veće kada je i u njoj pronasao novčić. Odjednom su ga savladale emocije. Bacio se na kolena, podigao glavu prema nebu i glasno počeo izgovarati molitvu u znak zahvalnosti. U njoj je govorio o svojoj bolesnoj i bespomoćnoj ženi i svojoj deci koja su bez hleba, a zahvaljujući nevidljivoj ruci koja mu je poslala novac, oni će biti spaseni.

Student je ostao duboko ganut, sa suzama u očima. Profesor ga upita: "Da li bi bio srećniji da si se našalio sa ovim seljakom nego što si sada?" Mladić mu odgovori: "Naučili ste me lekciji koju nikada neću zaboraviti. Sada stvarno razumem ove reči koje pre nisam razumeo: ,,Više je blagosloven onaj koji daruje, nego onaj koji prima!"
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Uto Jun 05, 2012 8:33 pm

Pozitivan stav

Džeri je menadžer restorana. Uvijek je dobro raspoložen. Kad god bi ga neko pitao kako je, odgovor bi uvijek bio isti:
“Da sam bolje ne bi valjalo!”
Mnogi konobari u njegovom restoranu dali su otkaz kada je on promjenio posao… da bi ga pratili od restorana do restorana. Zašto?
Džeri je umio da motiviše ljude.
Ako je neko od kolega imao loš dan, Džeri je uvijek bio tu da ga ohrabri i da mu ukaže na pozitivne strane čitave situacije. Uočivši to, postao sam znatiželjan. Jednog dana otišao sam do Džerija i pitao ga:
“Ne razumijem! Niko ne može biti pozitivan čitav dan. Kako ti to uspijeva?”
Džeri mi je odgovorio:
“Svakog jutra se probudim i kažem sam sebi, danas imam dva izbora: loše ili dobro raspoloženje.
Uvijek izaberem dobro raspoloženje. Svaki put kada se dogodi nešto loše mogu izabrati da budem žrtva ili da učim iz toga. Ja uvijek odaberem učenje. Kada neko dođe i počne da mi se žali, mogu da prihvatim njegovu žalbu ili mogu da istaknem pozitivnu stranu života. Uvijek izaberem pozitivnu stranu života.”
“Ali to nije uvijek tako lako,” rekao sam mu.

“Da, lako je,” rekao mi je Džeri
“Sve se u životu vrti oko izbora. Kad rješavaš raznorazne gluposti sve je to pitanje izbora. Biraš kako ćeš reagovati na situacije. Biraš kako će drugi uticati na tvoje raspoloženje. Biraš dobro ili loše raspoloženje. Tvoj izbor je kako ćeš proživjeti svoj život.”
Par godina kasnije, čuo sam da je Džeri slučajno učinio nešto što u njegovom poslu nikako nije dozvoljeno činiti. Ostavio je otvorena zadnja vrata restorana. U restoran su upala tri naoružana muškarca. Dok je pokušavao da otvori sef, tresući se od straha, nikako nije uspijevao da pogodi pravu kombinaciju. Jedan od pljačkaša se uspaničio i pucao je u Džerija. Srećom, Džerija su brzo pronašli i prevežen je u bolnicu. Poslije duge i teške operacije i intenzivne njege, Džeri se oporavio. Vidio sam ga šest meseci poslije ranjavanja. Kada sam ga pitao kako je, odgovorio je:

“Da sam bolje ne bi valjalo. Hoćeš li da vidiš ožiljke?”
Odbio sam, ali sam ga pitao o čemu je razmišljao za vrijeme pljačke.
“Prvo što mi je proletilo kroz glavu bilo je da sam trebao da zaključam zadnja vrata.”
“Kada su me pogodili, dok sam ležao na podu, sjetio sam se da imam dva izbora: Da živim ili da umrem. Odlučio sam da živim.”
“Zar te nije bilo strah?” upitao sam ga.
Nastavio je: “Bolničari su bili odlični. Stalno su mi govorili da će sve biti u redu. Ali kada su me unijeli u kola i kad sam im vidio izraze na licima, uplašio sam se. Čitao sam im u očima:

“On je mrtav. Znao sam da je vrijeme za akciju”
“Šta su oni uradili?” pitao sam
“Vidiš, tamo je bila jedna krupna medicinska sestra ko ja me stalno nešto pitala kako bih ostao pri svjesti. Pitala me da li sam na nešto alergičan.”
“Da, na metke,” bio je moj odgovor. Dok su se smijali rekao sam im:
“Biram život. Molim vas, tretirajte me kao da sam živ – ne mrtav.”
Džeri je preživio zahvaljujući dobrim doktorima, ali i zbog svog zadivljujućeg stava. Od njega sam naučio da svakog dana imaš izbor: Uživati u životu ili ga mrziti. Jedina stvar koja je samo tvoja – koju niko osim tebe ne može kontrolisati – je tvoj stav. I ako vodiš računa o tome, sve u životu postaje lakše.
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jun 30, 2012 1:44 pm


Topli kamen


Prema jednoj legendi, kada je izgorela čuvena Aleksandrijska biblioteka u Egiptu, sačuvana je jedna knjiga. Pošto nije bila posebno vredna, knjiga je prodata nekom siromašnom čoveku za nekoliko novčića. Knjiga nije bila ni posebno zanimljiva, ali je između njenih stranica bilo umetnuto nešto veoma zanimljivo. Bio je to veoma tanak papirus na kojem je bila zapisana tajna ‚‚toplog kamena”.

Topli kamen je mali oblutak koji je mogao pretvoriti bilo koji metal u čisto zlato. Na papirusu je pisalo da je topli kamen negde među hiljadama drugih sličnih kamenčića koji su skoro istog oblika. Tajna je bila u sledećem: topli kamen širi toplotu, dok su svi ostali hladni.

Odlučivši da krene u potragu za toplim kamenom, čovek je prodao svoju skromnu imovinu, kupio osnovne namirnice, preselio se na obalu mora i krenuo da pretražuje oblutke.

Znao je da bi se moglo desiti da – dok bude tražio svoj magični kamen – uzme jedan isti oblutak mnogo puta. Zato je sve one koji su bili hladni bacao u more. Ceo dan bi proveo tražeći, ali nije našao topli kamen. Ipak nije odustajao. Uzmi kamen. Hladan – baci ga u more. Uzmi sledeći. Baci ga u more.

Tako su se dani nizali u nedelje, nedelje u mesece. Jednog dana je, međutim, uzeo kamen koji je bio topao. Bacio ga je u more pre nego što je shvatio šta je uradio. Razvio je tako snažnu naviku bacanja kamenja u more da nije ni primetio onaj koji je mesecima tražio.

Tako je i sa prilikama u životu. Ako nismo dovoljno obazrivi lako se može desiti da uopšte ne primetimo priliku koja nam se pruža i tako nam izmakne iz ruku.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Pon Jul 02, 2012 6:07 am


Nikad ne odustajte!


Vinston Čerčil se tri godine mučio da se provuče kroz osmi razred osnovne škole jer mu je učenje maternjeg engleskog jezika jako teško padalo. Zvuči pomalo ironično da ga je čuveni Oksfordski univerzitet pozvao nekoliko decenija kasnije da održi govor na dodeli diploma budućim diplomatama.

Čerčil je na ovu prigodu došao sa uobičajnim rekvizitima: cigarom, štapom i cilindar šeširom. Dok se Čerčil približavao podijumu, cela dvorana je ustala i gromoglasno ga pozdravila. Prepoznatljivim govorom tela umirio je prisutne i samouvereno stao ispred njih. Izvadivši cigaru iz usta i odlažući šešir na govornicu, Čerčil je netremice gledao u publiku punu iščekivanja. Iz njega se prolomio autoritativan glas: ‚‚Nikad ne odustajte!”

Prošlo je nekoliko sekundi pre nego što se propeo na vrhove prstiju i ponovio: ‚‚Nikad ne odustajte!” Njegove reči su odzvanjale u ušima prisutnih. U dvorani je vladala grobna tišina dok je, uzevši šešir i cigaru, podupirući se štapom, odlazio sa podijuma. Njegov govor je bio završen.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 07, 2012 3:28 am


Vrednost vremena


Zamisli da postoji bankovni račun koji na tvoj račun svako jutro prebacuje 86.400 evra. Međutim, taj račun ne prenosi ništa od onoga što nije potrošeno u sledeći dan. Svako jutro banka izbriše svaki delić onoga što nisi potrošio prethodnog dana. Šta bi ti uradio da to znaš? Pa skinuo svaki cent, naravno!

Svako od nas ima takvu banku. Njeno ime je VREME. Svako jutro daje ti 86.400 sekundi. Svako veče ti otpisuje kao neiskorišćeno sve što nisi investirao u smislene stvari. Ne prenosi ništa od prethodnog dana. Ne dozvoljava prekoračenje. Ako ne iskoristiš svoj depozit, gubitak je samo tvoj. Ne postoji nešto što se zove „sutra“. Moraš živeti u sadašnjosti od današnjeg depozita. Uloži ga da izvučeš maksimum zdravlja, sreće i uspeha! Sat nikad ne staje. Zato iskoristi ovaj dan.

Ako želiš da shvatiš vrednost jedne godine, pitaj studenta koji nije dao uslov.

Ako želiš da shvatiš vrednost jednog meseca, pitaj majku koja je rodila pre vremena.

Ako želiš da shvatiš vrednost jedne nedelje, pitaj urednika nedeljnika.

Ako želiš da shvatiš vrednost jednog sata, pitaj zaljubljeni par koji iščekuje da se sretne.

Ako želiš da shvatiš vrednost jednog minuta, pitaj osobu koja nije stigla na voz.

Ako želiš da shvatiš vrednost jedne sekunde, pitaj nekoga ko je upravo izbegao nesreću.

Ako želiš da shvatiš vrednost jedne milisekunde, pitaj osobu koja je osvojila srebrnu medalju na olimpijadi.

Shvatio si. Iskoristi maksimalno svaki trenutak koji ti stoji na raspolaganju. Potroši ga sa osobama koje su vredne tvog vremena.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Ned Jul 08, 2012 12:42 am


Krila su za letenje



Kad je odrastao, otac je rekao sinu: ‚‚Sine moj, ne rađamo se svi s krilima. Iako ti nije obaveza da letiš, mislim da bi bila šteta da se ograničiš na to da hodaš kad ti ih je dobri Bog dao.”

‚‚Ali ja ne znam da letim”, odgovorio je sin.

‚‚To je tačno…” rekao je otac i, hodajući, odveo ga do ruba provalije u planini.

‚‚Vidiš, sine? Ovo je praznina. Kad budeš hteo da letiš, doći ćeš ovamo, uzećeš vazduha, skočićeš u bezdan i, šireći krila, letećeš.”

Sin je oklevao: ‚‚Šta ako padnem?”

‚‚Sve i ako padneš, nećeš umreti. Samo ćeš se malo ugruvati, što će te oačati za sledeći pokušaj”, odgovorio je otac.

Sin se vratio u selo da vidi svoje prijatelje, svoje drugove, one s kojima je hodao čitav život. Oni najograničenijeg uma rekli su mu:

“Jesi li poludio? Zašto? Tata ti je napola lud… Zašto bi letio? Zašto se ne ostaviš te gluposti? Komu treba letenje?”

Najbolji prijatelji su mu savetovali: ‚‚A što ako je to istina? Neće li to biti opasno? Zašto ne počneš pomalo? Pokušaj se baciti sa stuba ili s krošnje stabla. Ali s vrha brda?”

Mladić je slušao savete onih koji su ga voleli. Popeo se na krošnju stabla i, ohrabrivši se, skočio. Raširio je krila, mlatio njima po vazduhu svom snagom, ali, na žalost, sunovratio se na zemlju. S velikom kvrgom na čelu otišao je ocu.

‚‚Lagao si me! Ne mogu leteti. Pokušao sam i vidi kako sam se udario! Nisam poput tebe. Moja krila su samo ukras.”

‚‚Sine moj”, rekao je otac. ‚‚Kako bi poleteo, moraš stvoriti slobodan prostor da se krila rašire. Kao kad se bacaš s padobranom: potrebna ti je određena visina pre skoka. Kako bi poleteo, moraš početi prihvatati rizik. Ako to ne želiš, najbolje bi bilo da se predaš i nastaviš da hodaš zauvek.”


Horhe Bukaj


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od pahuljica taj Ned Jul 22, 2012 1:00 pm

To je dobro

Nekada davno živeo je jedan afrički kralj koji je imao jako bliskog prijatelja, sa kojim je odrastao. Taj njegov prijatelj imao je naviku da, šta god da se desi u životu, kaže: "To je dobro."

Jednog dana kralj pođe u lov sa svojim prijateljem. Prijatelj je prethodno pripremio puške, ali ispostavilo se da jednu pušku nije dobro podmazao. Kad je kralj spazio lovinu i nanišanio, puška se jako trznu, ispade mu iz ruku i opali. Na njegovu ogromnu žalost, metak mu je otkinuo palac na levoj ruci. Prijatelj, mirno gledajući šta se dešava i veran svojoj navici, reče: "To je dobro!" Na to pobesneli kralj urliknu: "Neee!!! To nije dobro! To nije dobro!" I naredi da se njegov prijatelj baci u najdublju tamnicu.

Prošla je godina dana, kralj opet krenu u lov. No, igrom slučaja, uhvatiše ga ljudožderi, svezaše ga i odnesoše u svoje selo. Skupiše drva, zapališe vatru i prinesoše kolac. I kada dovukoše kralja do vatre, videše da mu fali palac. I kako su bili mnogo suevjerni i nisu jeli nikada čoveka kome nešto fali, odvezaše kralja i pustiše ga na slobodu.

Kada je došao sebi, posle susreta sa smrću, kralj se duboko zamisli nad sudbinom i seti se svoga prijatelja, koji je već celu godinu trunuo u zatvoru. Kralj naredi da se njegov prijatelj istog trenutka pusti na slobodu: "Bio si u pravu", reče mu. "Zaista je bilo dobro što mi je metak otkinuo palac."

I nakon što mu ispriča za svoju dogodovštinu sa ljudožderima, rasplaka se govoreći: "Osećam se užasno zbog toga što sam ti uradio, bacajući te u tamnicu."

"Ne!", odgovori prijatelj. "To je dobro!"

"Kako dobro?! Šta tu ima dobro što si proveo godinu dana u zatvoru?!"

"Pa da nisam bio u zatvoru, sada bi me jeli ljudožderi", bio je odgovor.
avatar
pahuljica
Zaslužni član
Zaslužni član

Broj poruka : 1675
Ženski Bik Godina : 26
Lokacija : ...u mašti...
Datum upisa : 17.06.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jul 28, 2012 3:05 am


Blago pećine koja nestaje


Ovo je priča koju je jedan učitelj ispričao svojim učenicima da bi im pokazao kakvu štetu može da nanese čak i najmanja vezanost za stvari onome ko je duhovno uzdignut.

Stanovnik nekoga sela prolazio je pored pećine u planini baš u jednom od onih magičnih trenutaka kada se ona otvarala da pokaže svoja blaga onima koji bi želeli da se obogate. Čovek je ušao u pećinu i otkrio gomile zlata, nakita i dragog kamenja koje je odmah počeo da trpa u torbe koje je nosio njegov magarac, jer je znao za legendu po kojoj pećina veoma kratko ostaje otvorena i zato je trebalo brzo raditi.

Magarac je bio natovaren i čovek je žurno pošao ka izlazu, radostan zbog sreće koja ga je snašla, kad se iznenada setio da je u pećini zaboravio svoj štap. Okrenuo se i pojurio natrag, ali nastupio je onaj momenat u kome je pećini bilo suđeno da iščezne i tako je i on iščezao zajedno s njom. Nakon dugog i uzaludnog čekanja da se čovek pojavi, stanovnici sela prodali su blago koje su našli na magarcu i tako uživali u sreći tog sirotog bednika.

***

Kada vrabac gradi sebi gnezdo u šumi, zauzme samo jednu granu. Kada jelen izađe na rijeku, pije samo onoliko koliko mu stane u stomak.

Ljudi gomilaju samo zbog praznine u svojim srcima.



Antoni de Melo


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Uto Jul 31, 2012 1:03 am


Cigla i audi


Mladi direktor uspješne firme prolazio je u svom novom audiju na putu kući kroz jedno naselje. Vozio je malo prebrzo za dozvoljenu brzinu. Gledao je kako se djeca igraju između parkiranih kola i usporio jer mu se učinilo da je nešto vidio. Kako nije video nijedno dijete učinilo mu se da je pogriješio. Iznenada, jedna cigla je lupila u vrata skupocjenog audija! Zakočio je i vratio se na mjesto s kojeg je bačena cigla. Bijesno je izašao iz auta, uhvatio prvo dijete koje mu je došlo pod ruku, pritisnuvši ga uz auto, urlajući:

‚‚Govori ko je ovo uradio? Znaš li kolika je šteta?”

Dječak se preplašio i počeo mucati: ‚‚Čiko… molim vas, žao mi je… nisam znao šta da uradim… bacio sam ciglu jer nije bilo nikoga da mi pomogne.”

Uplakani dječak je rukom pokazao iza parkiranog auta gdje je bio njegov brat.

‚‚Otkotrljao se sa trotoara i ispao iz invalidskih kolica. Nemam snage da ga sam podignem.”

I dalje jecajući upitao je zaprepašćenog čovjeka da mu pomogne podići brata. Dirnut do srca, vozač je progutao knedlu koja mu se nakupila u grlu. Brzo je podigao hendikepiranog dječaka u kolica i maramicom obrisao ogrebotine sa njegovih laktova. Pažljivo ga je pogledao i utvrdio da će sve biti u redu.

‚‚Hvala vam mnogo!”, rekao je zahvalni dječak.

Čovjek je potpuno potresen posmatrao kako mali dječak gura invalidska kolica na putu ka svojoj kući.

Kad su zamakli pogledao je svoj auto. Šteta je bila velika i vidljiva. Ipak, odlučio je da ne popravlja vrata kako bi ga podsjećala na važnu životnu poruku: Nikad ne idi tako brzo kroz život da neko mora baciti ciglu na tebe da ti privuče pažnju.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Čet Avg 02, 2012 11:32 pm


Jedan student je mjesecima bezuspješno pokušavao pronaći pristojan posao kako bi popunio svoj skromni budžet. Sve što su mu nudili bili su slabo plaćeni povremeni poslovi od kojih je jedva mogao zaraditi za hranu. Bio je ubijeđen da svi prepoznaju da je iz siromašne porodice i da ga taj teret prati gdje god krene. Razočaranje svojim neuspjehom podijelio je sa starim bibliotekarom kojeg je upoznao spremajući ispite.

‚‚Znaš li šta te sprečava da pronađeš dobar posao?”, upitao je bibliotekar nakon što je saslušao njegov ‚‚slučaj''.

‚‚Pa to što sam siromašan, šta drugo?” uzvratio je student.

‚‚Ne. To nema veza sa bogatstvom ili siromaštvom. Tebe ne sprečava ono što jesi, već ono što misliš da nisi.”


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Still_dreaming taj Sub Avg 04, 2012 11:10 am


Čudotvorac

Kada je egipatska pustinja bila utočište svetaca koje su nazivali Očevi pustinje, jedna žena bolesna od smrtonosne bolesti tražila je Oca Longina, koji je bio čuven kao svetac i iscelitelj.

Dok je tako lutala duž morske obale, naišla je baš na Longina, koji je skupljao drva za potpalu i tom prilikom mu rekla:

‚‚Oče, znate li gde živi Otac Longin?”

Longin ju je upitao: ‚‚Zašto tražiš tog starog prevaranta. Ne idi kod njega, samo će ti nauditi. Šta te muči?”

Objasnila mu je o čemu se radi, i on ju je poslao kući, rekavši joj: ‚‚Idi sad, Bog će te sigurno izlečiti. Longin ti ništa ne bi pomogao.”

I tako je žena otišla, uverena da će da ozdravi, kako je i bilo, i živela je još mnogo godina, ne znajući da ju je Longin izlečio.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21953
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Maja taj Sub Avg 04, 2012 8:32 pm


Pustite čašu

Profesor započe čas tako što uze u ruku čašu punu vode. Podiže je u vis tako da svi mogu da je vide i upita:
- Šta mislite, koliko je teška ova čaša?
- 50 gr,…100 gr, … 125 gr… – nagađali su studenti.
- Istina je ustvari da ni ja sam ne znam. I dok je ne izvagamo, ne možemo biti sigurni. – rekao je profesor. Ali ja sam hteo da vas pitam nešto drugo. Šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu, recimo, nekoliko minuta?
- Ništa! – odgovoriše studenti.
- Dobro. A šta će se desiti ako držim ovako podignutu čašu celi jedan sat? – ponovo zapita profesor.
- Počeće da vas boli ruka – brzo odgovori jedan student.
- Tačno. A sada, šta će se desiti ako je držim ovako celi jedan dan?
- Ruka će početi da vas jako boli, a od takvog napora moguće je da će vam se ukočiti mišići, pa čak i da će vam se ruka paralizovati. I vrlo je verovatno da ćete osetiti potrebu da hitno odete kod lekara.
- Vrlo dobro. – nastavio je smireno profesor. – A dok se sve to dešava, šta mislite da li se je promenila težina čaše?
- Ne! – odgovoriše svi u glas.
- Pa šta je onda uzrok bola u ruci i grčenju mišića?!

Studenti se nađoše zbunjeni, situacija im je već ličila na zagonetku i svi zdušno počeše da traže odgovor.
- Šta ja treba da uradim, da bih se oslobodio bola i tereta u ovoj situaciji? – nastavi profesor.
- PUSTITE ČAŠU! – čuo se odjednom odgovor iz amfiteatra.
- Daaaa, to je to. To je odgovor. Pustite čašu! – poskočio je profesor. – To isto se dešava i sa vašim problemima u životu i sa vašim teškim mislima. Misliti o njima nekoliko minuta je normalna stvar, i u tome nema ništa neispravno ili pogrešno. Ali ako ih zadržavate u vašem umu neko duže vreme, osetićete BOL. A ako to radite jako dugo, previše dugo – osetićete se paralizovano, tj. nećete biti u stanju da radite bilo šta drugo. Vrlo je važno je da razmišljate o određenim događajima ili doživljajima u vašim životima i da izvodite zaključke iz njih, no još je važnije znati kako osloboditi um od tih problema na kraju svakog dana…da ih ‚‚pustite da padnu” pre nego što utonete u san. Tako ćete sebi uštediti veliki stres i napor i svako jutro ćete se buditi sveži, vedri i odmorni. Osećaćete se ispunjeni novom snagom i lakoćom da prevazilazite sve životne izazove, bez obzira u kakvoj se situaciji našli.
I zato upamtite: PUSTITE ČAŠU NA KRAJU SVAKOG DANA!

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Priče za lep dan

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 9 od 12 Prethodni  1, 2, 3 ... 8, 9, 10, 11, 12  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu