Raskid

Ja smatram da je najbolje rascistiti razgovorom lice u lice. Telefon moze biti podoban samo u slucajevima kada dvoje ljudi zive daleko jedno od drugog i samo se povremeno vidjaju, pa je tehnicki tesko izvodljivo da izadjete sa tom osobom i licno joj saopstite svoju odluku. E-mail bih mozda koristila kada bi me neko jako razocarao, pa bih zeljela da i ja povrijedim i ponizim tu osobu, i ni u kom drugom slucaju, jer zaista ne mislim da je pogodan za prenosenje takve vrste vijesti. Raskid nikada nije prijatan, i ja bih se uvijek trudila da sto manje povrijedim i razocaram drugu osobu, osim ako bi bilo ocigledno da ta osoba ne zasluzuje moje obzire i saosjecanje.

Inace, postoji jos jedan nacin raskida koji gore nije spomenut, a to je da vam se neko jednostavno prestane javljati bez ikakvog objasnjenja. Za mene je to uvijek bio najkukavickiji nacin prekida i nikada nisam nekoga tako tretirala. Koliko znam, vise su muskarci skloni tome da tako prekidaju veze, sto vam nije veliki kompliment, decki.

U mom slucaju je najcesce do prekida dolazilo ako bih ja postala ubijedjena da ja i moj mladic nismo dovoljno kompatibilne osobe da bismo mogli ostati zajedno citav zivot, bilo da je u pitanju suluda ljubomora i neizljecivi kompleksi inferiornosti, ili nedovoljna zelja da se obaveze i jasno objavi ljubav prema meni (moji drugovi misle da bi se mi trebali vjencati - definitivno ne razlog da ostanem sa nekim citav zivot!!!). Uvijek mi je trebalo jako dugo vremena da se odlucim da nekoga zauvijek zaboravim, ali kada bih jednom donijela tu odluku obicno se ne bih pitala da li sam pogrijesila. Mozda upravo zbog toga sto sam dala svaku mogucu priliku svojim partnerima da spasimo vezu, pa kad i pored toga stvari nisu funkcionisale, ne vidim sta imam da se pitam kako sam postupila.

U stvari - jedine situacije kada sam se ja pitala da li sam pametno postupila je kada sam se pitala da li sam mogla osvojiti nekoga da sam bila hrabrija, posto mislim da sam poprilicna kukavica i tesko uspostavljam prvi kontakt, ali to je vec prica za sebe.

Zaboravih da pitam, ali evo, nikad nije kasno - da li sam ja jedina koja osjeca da neke forme komunikacije nisu pogodne za privatne stvari kao sto je raskid veze - sms-ovi, e-maili i slicno? Ili to danasnja mladez smatra najnormalnijim mozda?

Evo ja spadam u mldje ovdje, salzem se s tobom Troa da SMS i slicno nisu pogodni za raskid. Ja sam za razgovor.