Kako se smirujete?

Postoji par stvari koje me smiruju i vracaju u normalu. To su muzika, duge setnje, kafa ili caj, tisina. Po nekad pravim kombinacije pa recimo odem u setnju negde u tisinu.
U zavisnosti od toga koliko sam uznemirena, naravno, primenjujem ove metode smirivanja.

Ako izuzmem da me najbolja drugarica najbolje opusti, onda je to sigurno sviranje sintisajzera.
Inače, kad god sviram, ne pomišljam da razmišljam o nečemu što me iznerviralo i skroz se opustim (pogotovo kad odlučim da naučim neku novu pesmu da sviram, što radim skoro svaki put).

Najčešće pustim da mi svira neka metal glazba, neka žestoka s jakim bijesnim tekstovima uz koju se mogu ispuhati; dok to slušam razmišljam da nisam jedina koja je iživcirana, nezadovoljna i sl. i bude mi lakše... A ponekad mi treba i da se pošteno isplačem.

U zavisnosti sta, ko i koliko me iznervira imam neke svoje nacine za lijecenje nervoze...
Kada sam nervozna ne podnosim buku pa volim da se osamim i citam...
Kuvanje me takodje smiruje...pa kad sam nervozna skuvam ogromne kolicine hrane koje uglavnom nema ko da pojede...
Bilo koji nacin da primjenjujem da se smirim najvaznije mi je da budem sama...samoca je uslov da mi se vrati osmjeh na lice...

Uglavnom pustim muziku i pocnem da skacem po sobi... To je moj najbolji lek za sve...

Ili se zatvorim u sobi, ne izlazim, slušam muziku i ne pričam ni sa kim, ili odem u šetnju.. Zavisi..

polly88 ::Najčešće pustim da mi svira neka metal glazba, neka žestoka s jakim bijesnim tekstovima uz koju se mogu ispuhati; dok to slušam razmišljam da nisam jedina koja je iživcirana, nezadovoljna i sl. i bude mi lakše... A ponekad mi treba i da se pošteno isplačem.

Uglavnom postupam slično kao i polly.
Mada, najčešće, ili popijem Bromazepam, ili dve litre piva.

Kako...šetam, pušim kao Turčin. Sklonim se ovde, kao recimo sada...
Dok sam bila mladja, muzika me smirivala, sad ne.Trčala sam, vozila bajs i to je sve bilo do moje 35 godine.
Sada kao što sam napisala...cigarte, šetnja, net i ućutim..

Kako kad. Ako me je uzrujao neki nesporazum imam potrebu da pricam o tome sto se desilo dok ne izanaliziram svaki i najmanji detalj. Inace, pomaze mi i setnja, slusanje muzike uz setanje po sobi ili pusenje, ako sam u periodu kada pusim. U vrlo rijetkim prilikama moze se desiti i da zaplacem.

Kad se lose osjecam ja spavam.
Vrijeme mi brze prodje, zaboravim na problem.Nema ljudi da mi smetaju.
Ne mogu bas da se lijecim muzikom...To me samo dotuce jos vise o.O

Uglavnom solo uz kuliranje. Najčešće u tišini. Nisam ljubitelj iskazivanja tih emocija i necije utehe i sazaljenja..
Srecom pa sam vedrog duha i tesko me je iznervirati i uznemiriti