‚‚Idealno'' u zaljubljenosti...

Moje iskustvo kaze da nista nije vecno.Zaljubljenost predje u ljubav koja se krunise zajednickim zivotom.Kad se okrenem na svojih nepunih 25 godina braka moja ljubav je presla u prelepu naviku.Kad je kuci ume da mi zasmeta, kao sto kad ode na neki put nedostaje mi.Ne mislim da sam pogresila, daleko bilo,ili da mislim da l je vredelo...ne sto necu da mislim, vec mi to ni jednog momenta nije palo na pamet.Pa ni onda kad smo resili jednu bracnu krizu, znala sam da ispravno postupam i da mojim takvim stavom u to vreme samo dajem do znanja koliko sam povredjena. Sve je uradjeno i sve je nekako ispravljeno, ne kazem da nema cvora, ima ga, samo mi ga vesto izbegavamo.I tu smo jedno drugom za sve, kao da imamo po dva veka, a mi nemamo ni pola pola veka...(znam da je Vama mnogo i meni je bilo kad sam imala samo petinu veka )
Cesto ga spominjem na forumu, iako je 'najgori' od svih, kao sto cesto nisam jasna ni sama sebi zasto ga spominjem, jer imam utisak da samo ja spominjem 'tog Vilotica' koji me sad nervira
I da zavrsim post (prekidali su me nekoliko puta)...o kraju ne razmisljamo, niti o tome da je idealno, idealno je bilo dok ljubav nije presla u prelepu naviku, gde maksimalno uvazavamo jedno drugo i gde uvek ispred sebe vidim njega, a i on mene.

Ne, nemoj mi prici| Hocu izdaleka
da volim i zelim tvoja oka dva.
Jer sreca je lepa samo dok se ceka,
dok od sebe samo nagovestaj da.

Ne, nemoj mi prici Ima vise drazi
ova slatka strepnja, cekanje i stra'.
Sve je mnogo lepse donde dok se trazi,
o cemu se samo tek po slutnji zna.

Ne, nemoj mi prici| Nasta to i cemu?
Izdaleka samo sve ko zvezda sja;
izdaleka samo divimo se svemu.
Ne, nek mi ne pridju oka tvoja dva

Izvinjavam se sto sam svoj odgovor zapocela ovom prelijepom pjesmom, ali mislim da u njoj ima i istine. Idealno u ljubavi zaista se cini da najvise postoji kada mastamo o ljubavi, dok koracamo prema njoj uzdignuta cela i glavom paramo oblake. No, nase noge ostaju cvrsto prikovane za zemlju, i kada zivimo i realizujemo svoje snove sa nekim, nekada ce se pojaviti i neke pukotine u toj vezi vremenom, koje u snovima nikada ne postoje. San o ljubavi je uvijek cist, svjetao i zasljepljujuce sjajan i neuhvatljiv. Ne da se rijecima opisati niti docarati. Realnost je obicno malo drugacija, obicnija.
To ne znaci da je bolje ostati sam nego pokusati pronaci nekoga sa kime cete prozivjeti zivot. Sigurna sam da bih bila mnogo nesretnija da sam ostala citavog zivota sama, i siromasnija za jedno - u mnogim periodima - prelijepo zivotno iskustvo, da nikada nisam srela nekoga sa kim cu se sloziti i zajedno krenuti u zivot.

Svemu dodje kraj.Bas svemu, i nije mi lijepo kad na to pomislim, ali znam da je tako.Pa ne vidim razlog da se time opterecujem... "Stvar je u putu, a ne u cilju"... Ovo sam procitala jednom i slazem se.Treba da je lijepo dok traje, a kad prestane...pa, pojavice se jos mnogo lijepih stvari koje ce funkcionisati po tom principu.Jedino "trajno idealno" su uspomene.

Ne postoji idealno. Postoji trajno. Sve ima početak i kraj, ali to nije bitno u ljubavi. Za mene postoji samo početak, tako nikada ne razmišljam o kraju kada uđem u nešto lepo. Koliko će da traje zavisi od nas isto koliko i od druge strane.
Pomislio sam više puta "nije vredelo" ali mi na kraju ostanu samo lepa sećanja...ona loša ostavljam samo kao lekciju, šta raditi, a šta ne u budućnosti.