Reči kao inspiracija

Pošto nas je dosta ovde koji pišu poeziju i prozu, verujem da će vam se dopasti ova igra. Igra se sastoji u tome da na osnovu 5 zadatih reči napišemo stih, celu pesmu ili priču... Stih, pesma ili priča moraju sadržati svih 5 reči.

Naravno, odvija se po dobrom starom principu: onaj ko odgovori na prethodni post, postavlja sledećih 5 reči.

Evo za početak:

osmeh
blizina
noć
tajna
reka

Sedeli smo kraj reke i pričali jedno drugom tajne. U tvojim očima stidljivo su se ogledale moje, pune čežnje i ljubavi. Topla letnja noć bila je čarobno tiha, a od tvoje blizine u mojoj glavi je tutnjalo, kao što tutnja voz kada prolazi kroz stanicu. Više nisam mogla da čujem ni sopstvene misli, hipnotisano sam gledala tvoj osmeh koji me je neodoljivo podsećao na osmeh anđela.

lavirint
poljubac
svila
tišina
suza

Bili smo u lavirintu, tumarali zamršenim hodnicima prekrivenih svilom. Blago sam se okrenuo prema njoj, suze radosnice su mi pošle, i u potpunoj tišini sam je poljubio.

kripta
jezivo
vrisak
paučina
izlaz

P.S. Ajde malo i kontra teme

Koracala je u beloj kosulji po grobu... Uznemireno je gledala svaku kriptu kojoj je prilazila... U jednom jezivom ulazu je zakacila paucina... Vrisnula je jako... Pogledala je izlaz, ali nastavila je da koraca dalje...

vreme
mladost
ludorija
stolica
sampanjac

U mom životu, najbolje vreme mi je bila mladost. Sećam se kad sam napravio pravu ludoriju: uzeo sam jednom flašu šampanjca, popeo se na stolicu, vrištao sam od sreće. Potrčao sam onda prema vratima, sapleo se, pao, staklo šampanjcai je puklo, i jedan delić mi se zabio u čelo.

klavir
piksla
vrata
nežnost
zaspati

P.S: Mnogo mi se sviđa priča koju si napisala, Keti. Vrlo si kreativna. Svaka čast.

S vrata je pogledom tražio pikslu, tu celu noc nije mogao da zaspi... U tom momentu je video nju kako nežno prstima prebira po dirkama klavira i ništa više mu nije bilo potrebno.

daleko
ugušiti
sram
svirepo
dražesna

Ugušila je želju u sebi shvatajući svoju grešku. Svirepo se ponela prema svojim snovima osećajući sram što su drugačiji od snova svih onih koji su je okruživali. I želela je da pobegne, da pobegne daleko negde, gde je zora dražesna, gde svako svitanje donosi osmeh i gde svaki dan vraća ono juče izgubljeno...


maska
šapat
dodir
svet
muzika

Ceo svet kao da je prestao da se okreće u trenutku kada je čula njegov šapat i osetila dodir njegove ruke. Lebdela je između jave i sna nošena tihom muzikom koja se čula negde u daljini. Maske su pale, i sada je mogla videti ko je zaista on.

zid
tama
strah
daleko
vrisak

Sedela je pored zida, u tami. Odjednom je čula vrisak, iako je bilo daleko od nje, i osetila je strah.

krik
uznemirenost
svetlo
glas
šuma

Zašla sam duboko u šumu, tumarajući okolo potpuno nesvesna gde sam. Dnevno svetlo odavno je nestalo, mrak je svuda oko mene. Shvatam da ne znam gde sam, obuzima me uznemirenost i počinjem da paničim. Iza mene se začu neki glas, ledena ruka me dohvati do ramena i ja ispustih krik očaja i strave.

metla
mesec
čar
smeh
prah

Kada su bile male, volele su da se igraju cari... Jedna od njih je zamisljala kako leti ka punom mesecu i to na metli, sva vrckava... Cesto se cuo njihov smeh dok su za sebe pricale kako je na njih bacen prah svih zvezda...

lejdi
sudija
ljubav
rob
zabranjeno

Uvek si bila moja lejdi, moj sudija i moja ljubav... Bio sam tvoj rob dok smo zajedno kusali zabranjeno voce... (ala ovo zvuci sm )

gravura
stalak
kapi
vosak
crveno

@ Mima...

Crveno je bila boja moje ljubavi... Sada kada se setim, i nije bilo toliko lose... Voleo sam te gravure na tvom telu... Nisi bila savrsena, ali si za mene bila kao kapi voska sto se prosipaju po stalku za papir...

kupus
cigla
bure
potapati
nesvstica

Pomislio sam kako bi valjalo da potopimo kupus da se kiseli, pitao sam zenu da li je oprala bure i gde je cigla za pritiskanje. Rekla mi je da je u njega nagurala dedine i moje stare carape, jos je konstatovala da to nece mnogo da promeni ukus. Prvo mi je doslo da je udarim, a onda me je uhvatila takva nesvestica i lupanje srca...


tranzistor
evro
rupa
daske
cekic

Svirao je stari tranzistor iznad moje glave... Cula se dobra turbo folk pesma: 200 evra.. Pomislih: au, bice hita ovog leta... Medjutim, setih se da mi je rupa u glavi od praistorijskog cekica kojim sam lupao u daske kad sam bio normalan i nisam slusao ove gluposti...

orah
Njegos
brdo
crnac
cilim

Prošlog leta sam video jednog crnca koji je prodavao ćilime, a na obližnjem brdu nalazio se čovek koji je ličio na Njegoša i svirao gusle ispod oraha.

skela
voda
terasa
bušilica
kesa

Tog jutra bušilica je uspela da pojača njegovu glavobolju. Ispod prozora namestili su mu skele. I pored svega toga, njega je više bolelo što ona nije tu. Još je stajala u čaši do pola popijena voda. Otvorio je orman i kesa sa spremnim poklonom za nju je još uvek stajala tu. Ali ga ona neće dobiti. Duboko je uzdahnuo, obukao se i izašao na terasu da udahne svežinu oktobarskog jutra. Činilo mu se da je ovaj oktobar hladniji od svih do sada...

dim
reka
slika
kutija
suza

Povukla je jos jedan dim cigarete prije nego sto se usudila otvoriti kutiju uspomena. U staroj kutiji nalazila se dobro poznata slika rijeke. Posmatrala ju je koji cas, a onda su suze same pocele teci...

fotografija
kasika
jesen
bol
ruka

Već posle prve kašike tople supe, shvatila je da ne može jesti, i pored toga što nije jela ceo dan. Bol je bio jači od gladi... Uzela je njihovu fotografiju i dugo gledala u nju. Oči, oči su joj bile crvene. Kroz otvoreni prozor jesen joj je ušla u sobu i polila svežinom prohladne noći. To je shvatila kao poziv da izađe napolje... Ogrnula je svoj kaput, zaključala stan i polako se spustila niz stepenice. Nije joj se dopalo to što nigde ne žuri. Nebo je bilo mutno, bez ijedne zvezde. Po pločniku su svetlucale barice ostale posle kiše. Udahnula je duboko u pokušaju da oseti svoju slobodu, ali ju je ista ta sloboda opet ščepala za kragnu, podigla knedlu u grlo i ostavila bez daha. Suze su navrle... Iza sebe je čula korake. Tupo odzvanjanje nečijih cipela. Na trenutke se plašila jer je ulica bila pusta, ali čim bi se našla ispod ulične svetiljke osećala bi se sigurnijom... Prelazeći preko ulice očekivala je da na jednom od skretanja skrenu i tupi zvuci... Ali se to nije desilo. Ni na prvoj, ni na drugoj, ni na desetoj raskrsnici. Već je počela da se plaši ali nije ubrzala. Naprotiv, usporila je! Htela je da je njen pratilac prestigne, da ga vidi. Ali nije se usuđivala da se okrene. Koraci su bivali sve bliži i bliži. Drhtala je ali nije zastala. Ugledala bi sa svoje desne strane s vremena na vreme senku koja bi nestajala pod svakim naletom svetla i opet se pojavljivala. Svaki put senka je bivala sve kraća i kraća, sve dok u jednom trenutku nije osetila ruku na svom ramenu. Sledila se, stala i pokušala da vrisne, ali nije ispustila glas. Čula je samo ,,Hej...'', pogledala ga i snažno zagrlila...



boja
lampa
dete
kupatilo
drama

Noc se polako spustala na pospani grad. Ulicna lampa je bacala dugacke sene. Prolaznici su isli laganim hodom svojim kucama. U daljini se culo kako place neko dete. Iskljucih televizor na kome se upravo zavrsila moja omiljena drama. Odoh u kupatilo da operem zube i oglednem se. Potom izadjoh na balkon da uzivam u mirisu petunija. Njihova boja polako je bledila pod navalom tmine.


varka
pomisao
bol
istina
snovi

Plaši me pomisao da je sve šta pogledam samo privid, i da je čitava stvarnost samo varka moga uma. Ne znam postoji li nešto šta se može nazvati istina, ali znam da mi ono što nazivaju istinom često nanosi bol. Jedino me ne bole snovi, oni koje prosanjam budna, dok se pitam postoji li stvarnost, ili je sve što se dešava samo moj odraz u ogledalu sadašnjosti.

(Nije inspirišuće biti ograničen!)


teskoba
ograničenje
prostor
vreme
proleće

Osećala je teskobu pri samoj pomisli na to. Znala je šta joj je činiti, iako je vreme polako isticalo. Imala je samo jednu želju da sve to prestane. Prostor u kome je boravila svakodnevno ju je gušio, lagano ubijao svaku volju za životom. Agonija. Osećala se kao živa zakopana. Svako buđenje proleća, koje je posmatrala kroz prozor, joj je davalo nadu da će ovog puta uspeti. Ali nije ništa bilo od toga, samo bi navukla zavese i vratila se u mrak. Ovog puta mora uspeti, pobediti sva ograničenja koja je sama sebi nametnula i početi svaki novi dan sa osmehom.

dete
prozor
glas
knjiga
pas

Bio je to jedan od onih divnih sumraka u kojima covjek uziva. Ljetna vrelina se povlacila i sa planina je poceo da se osjeca blag povjetarac kako carlija. Na ulici je neko dete dozivalo majku da izadje na prozor. Nekoliko prolaznika je polagano setalo ulicom uzivajuci u trenutku opustenosti. "Jesi li zavrsila zadacu?", trgnuo me glas iza ledja. U polumraku sobe nazrela sam obris svoje majke. "Jesam, majko", rekoh iznenadjeno. Obazreh se oko sebe. Na stolu je stajala knjiga koju sam morala procitati za dva dana. "Neka, stici cu", rekoh u sebi. Na ulici zalaja pas koga su izveli u vecernju setnju. Preplavi me osjecaj zadovoljstva i tihe srece i polako sjedoh na stolicu.


sunce
voda
sreca
prijatelj
vijest

Tog jutra vijest je stigla i do mene. Da, nisam ni slutila to. Imam samo nekoliko dana da se pozdravim sa svima i idem. Zvala sam ga. Prvo njega, mog prijatelja, saputnika, ljubavnika. Bio je sve.
Stigla sam prva na dogovoreno mjesto. Plaža, voda ispred mene, sve je bilo hladno, ni sunca nije bilo tog dana. Sve je bilo sivo.
Došao je. Pričali smo dugo, satima. Shvatila sam tad, u tom trenutku sve mi je bilo jasno. Moja sreća je s njim, tu , a ja je puštam.


Patnja
Pitanje
Izraz
Odlazak
Zagrljaj

Vec dugo sam se mucila razmisljajuci o tome sto je uradio. Besane noci pune analiziranja i preturanja po krevetu, uzdasi, patnja, suze. onda sam jednog dana oducila da na sve to stavim tacku. Pozvala sam ga da se vidimo ne objasnjavajuci detlaje. Prvo pitanje koje mi je postavio kada me je ugledao bilo je: "Znaci li ovo da si mi oprositila?" Izraz na mom licu natjerao ga je da se ukopa na mjestu i pogne glavu.

"Pa, ne znam da li ti mogu ikada oprostiti. Ali zaboraviti - to sigurno necu nikada."

"Ali ja stvarno nikada nisam zelio da te povrijedim." S ovim rijecima zakoraci prema meni i pade mi u zagrljaj. Nije to bio zagrljaj kao oni prije, ovaj je vapio za oprostajem, vapio za zaboravom. Polako spustih ruke i okrenuh se i poceh koracati ka stanici. Gledao je moj odlazak i znao da je ovo posljednji put da me gleda kako polako koracam u sumrak.

pismo
ushicenje
suze
vijest
zvono