Jesmo li se predali?

od **Still_dreaming** Sub Dec 10, 2011 2:15 am

Postoje oni koji tvrde da smo se predali. Drugi su pak ubjeđenja da smo izgubili podmuklo, a nismo ni primjetili. Treći ni sada ne shvataju da smo izgubili, bore se jalovo. Neki četvrti, nisu ni znali za borbu. Činjenično stanje, postali smo robovi, broj, statistika, osmočasovni posjed pod uslovima, a uskoro će nas žigosati i čipovima, pa se nećemo razlikovati od mlijeka u tetrapaku – jednaki i zamjenjivi. Trikom, slikom i muzikom: šaka proračunatih ljudi je iskoristila napredak nauke, tehnologije, sociologije i psihologije. Novcem se moglo kupiti sve više toga, a danas – gotovo sve. Dignite ruke i izađite napolje. Nema smisla opirati se – već smo poraženi.

Izgubili smo jer:

- Više cijenimo ono što imaju drugi.

- Kada vidiš okrvavljenog čovjeka kako leži na ulici nećeš prići da mu pomogneš, da ne bi tebe osumnjičili za pokušaj ubistva. Sigurnost ispred ljudskosti.

- Mogu da proizvedu bilo koju novu bolest i da ti uvaljuju vakcine koje ćeš morati da kupuješ ako želiš da živiš. Ako si mislio da je AH1N1 kraj, griješiš – biće ih još, i biće smrtonosnije.

- Sve više postaješ rob kreditima koje si podigao kako bi kupio stvari u kojima više ne uživaš, jer ih otplaćuješ u znoju.

- Postao si dobrovoljni invalid, vrijeme provodiš u stolici ispred ekrana, klimajući glavom dok gledaš vijesti, trošeći riječi u prazno sa ljudima koje i ne poznaješ.

- Danas više nije dovoljno da muž radi, a žena bude domaćica i brine se o kući. Rade i muž i žena, a nerijetko i djeca. Da bi se bahatili? Ne. Da bi opstali.

- Klupe ispred kuća zvrje prazne. Sjediš i gledaš aktuelni reality show – ne sa komšijama zajedno. Svako u svojoj kući. Otuđenost.

- Kličeš Holivudu i MTV-ju, savršeno skrojenim sredstvima za upućivanje na Coca Colu, Nike, McDonnalds, Dolce&Gabbana, na to kako treba da živiš, govoriš, da se ponašaš da bi bio IN.

- Na internetu možeš da vidiš kako konj j… djevojku.

- U novinama možeš da pročitaš kako su silovali i ubili osmogodišnju djevojčicu…sve češće.

- Postoje ljudi koji pedofile, ubice i silovatelje – oslobode zatvora.

- Piješ zagađenu vodu, mlijeko zatrovanih krava, jedeš povrće i voće koje raste iz zagađene zemlje ili u stakleniku, koncentrovanu i ofarbanu hranu.

- Kupanje u rijeci predstavlja rizik od kožnih oboljenja. Sunčanjem rizikuješ rak kože.

- Crtani filmovi više nisu za djecu. Ni za odrasle. Ni za odrasle sa posebnim potrebama. Crtani filmovi su za oboljele.

- Na Tajlandu možeš da j…. maloljetnog dječaka za sto dolara. Nekažnjeno!!!

- Više para se potroši na organizovanja Gay-parada nego na pomoć stradalim u ratovima. Ne trudimo se protiv istih ni da protestvujemo. Svi znamo zbog čega se vodi rat u Iraku, znamo da će ih biti još. Navikli smo.

- Srećan si ako tvoja porodica može da živi makar pristojno od posla na kom će te vrlo vjerovatno zamijeniti mašina. Ideš u penziju, uplaćuju ti staž, socijalno. Puno koštaš.

- Sanjaš godišnji odmor.

- Zbunjuje te razmišljanje o tome da li je sreća u malim ili velikim stvarima.

- U Zairu su toliko okupirani time kako će naći pitku vodu, da zaboravljaju kako nisu četiri dana jeli.

- Ne znaš u šta više da vjeruješ. Sve se manje nadaš.

- Ne znaš šta će biti.

- Odvukli su ti pažnju serijama, blokbasterima, fejsbukom, svjetskim prvenstvom u fudbalu. Gledaš u lijevu ruku dok desna izvodi trik.

- Jedini način da dođeš do kuće ili stana jeste da ga naslijediš ili da digneš kredit.

- Ne smiješ da se krećeš noću sam po parkovima ili slabije osvijetljenim mjestima. Mogu da te siluju, opljačkaju. Vrištaćeš, čuće te…ali ti neće pomoći. Gledaju svoja posla.

- Sreću su zamijenila sitna zadovoljstva.

- Nisi zaista srećan.

- Smiju ti se. Ne možeš im ništa. Podigni ruke, predaj se. Izađi u miru i za sobom pogasi svjetla. Izgubio si.

Video sam komentare koji samo kažu da je ovo realna slika, video sam vapaje sanjalica koji kažu da nisu morali ovo da pročitaju. A video sam i one koji kažu da im je ovaj tekst podsticajan. Sa trećima se slažem, iako razumem i prve i druge.

Jesmo li izgubili?
A i ako jesmo izgubili, da li smo se i predali?

od **enigma_** Sre Dec 14, 2011 12:14 am

Ni sam ne znam koji put čitam ovo i svaku put kad čitam osećam neku gorčinu.

Nikako ne sme da bude ovo realna slika iako svaki dan se srećemo sa navedenim.
Posebno u velikim gradovima je izražena ta "predaja" iako smo učeni da se borimo, nadamo,pomažemo i da živimo
Bitan je uzrok navedenog u gornjem postu.Kad se reši uzrok, ja se nadam da cemo
pobediti
Mora najpre moralni oporavak uz moralni ide materijalni i onda nema otuđenosti kao i ostalog navedenog i temi.
Ne znam zašto mislim da je ovo neki period kroz koji mora da se prođe, možda zato što sam tako vaspitana.I ne može večno sve ovo da traje, ne sme, jer ćemo nestati.

A i ako jesmo izgubili, da li smo se i predali

NE! Ne mislim da smo se predali,već mislim da će sve ovo nekako proći.
I ovaj tekst bih ja "okačila" nekako na televiziji i to u udarnim terminima, da ljude podstakne na razmišljanje.

od **Troja** Sre Dec 14, 2011 9:27 pm

Vrijeme je otudjenja svuda. Nije samo kriza u pitanju, mada sigurno ne pomaze. Ja gledam kako tehnologija unosi vise otudjenja u kafeu u koji volim da idem. Nekada su ljudi dolazili sa nekim i caskali. Sada ljudi donesu svoje kompjutere, I-pode, I-pade, i slicno i dok sjede zajedno svako gleda u svoje parce tehnologije i umjesto da prica sa onim ko mu sjedi pred nosom dopisuje se sa nekim strancima koje nikada nije ni vidio.

Da li smo se predali? - Pitanje upuceno srbima kao naciji ili covjecanstvu uopste? Znam da je kod vas dosta teska situacija, no postavlja se pitanje da li se isto pitanje moze postaviti i mnogim drugim ljudima. Ja se slazem sa enigmom, mislim da se nismo predali. Mozda nekada izgubimo nadu, zastanemo da se odmorimo, ali onda covjek opet mora da krene naprijed prije ili kasnije. Tuzna je istina da u svijetu postoje mnoge nepravde, i vjerujem da ce ih biti dok god postoji covjecanstvo. Biblija obecava dolazak apsolutne pravde, no ne vjerujem da ce se takvo nesto ikada desiti. Na nama je da pokusamo da izvucemo najbolje sto se moze od onoga sto nam je dato. To nije uvijek lako, ali zivot je stalna borba da se takvo nesto postigne i protiv toga se ne moze. Pokusati pomoci kada se moze, i razumjeti ako je to ikako moguce je najvise sto mozemo od sebe dati, a vrijeme ce pokazati sta ce nam nase zrtve, samoodricanja i napori donijeti. Svakako se nadam - nesto lijepo. Za sve nas.

od **enigma_** Čet Dec 15, 2011 1:21 am

Da li smo se predali? - Pitanje upuceno srbima kao naciji ili covjecanstvu uopste?

Troja, nesvesno sam pisala i o situaciji u Srbiji, sto ne znaci da nisam svakog momenta svesna da je i na Zapadu slicno.
Nekada sam mislila i ucila decu da je bolje na Zapadu, sad ne mislim.
Slazem se sa Tobom da i tehnologija dosta utice na otudjenost.Cak i u porodici (konkretno mislim na sebe) ponekad se neko otudji, skloni ovde.
Inace ovde u kaficima mali broj ljudi nosi laptove, ali zato ima se mob, pa preko moba se zaviri u nas svet.
U manjim gradovima, mislim da nema ovolike otudjenosti.
Kako ovde, tako nigde u svetu ovo ne sme da traje, jer postajemo asocijalni,a tako cemo nestati.
Najpre moralni zatim materijalni oporavak je prekopotreban.
Meni licno neshavtljivo je da ne pridjem coveku kome je prekoptrebna pomoc,ne mogu da prodjem pored nekoga ko lezi na ulici, ili da ne reagujei!i
Skoro je bilo samoubistvo cele porodice (negde sam postavila video), verovatno toga ima i na Zapadu.Niko nije cuo te ljude,a svi su znali.
To je onaj moral, koji je izgubljen i gde niko ne snosi nikakvu odgovornost za ikoga.Pocev od roditelja pa nadalje.
Pretvorili smo se u robove koji jure samo novac.

p.s. izvinjavam se na offu

od **Virginija_Woolf** Čet Dec 15, 2011 2:40 am

Ova me tema pogodila.
Nismo se predali jer jos uvijek nismo svjesni da gubimo.Samo nam treba svijest o tome i da se na vrijeme trgnemo iz ovog beznadja!

Mislim da su se izgubile prave moralne vrijednosti,a mladima je tesko da ih prepoznaju u moru laznih moralisanja,jos teze je naci uzor u moru kvazi moralista.

Svi dajemo sebi za pravo da govorimo o tome da li neko pusi,da li neko pije.I da osudjujemo to,zaboga jer smo mi ne porocni!

Tu smo da prokomentarisemo curu koja se oskudno blaci,koja ima decka ili koja ih ima vise.Gledamo kad se komsije vracaju kuci.Sve znamo i sve komentarisemo jer smo mi bolji od njih.To jeste nasa stvar!A kada prisustvujemo nasilju,placki,silovanju iliti ubistvu,necemo se umijesti.Jer onda gledamo svoja posla.E to nije nasa stvar!

Sami pristajemo na ovakav nacin zivota,postali smo dobrovoljno i nesvjesno marionete necije 'pravde'.Izbor nam je suzen,mozemo da podrzavamo ili ne stavove sa vrha,ali nikako ne iznosimo nase misljenje,mozak nam je zakrzljao!Postajemo masa,ne pojedinci!

Ljudi na nasim prostorima i dalje zive ratove koji su za nama,mrznja nas je zaslijepjela.Mrznja prema drugacijima i ona nam je namtenuta:prema ljudima razlicite vjere od nase,opredjeljenja u bilo kom smislu...

Svi imamo svoj cilj i svi smo ovdje s razlogom,a nas cilj i smisao nikako necemo saznati,ako se vjecito slazemo sa necijim misljenjem.A pogotovu ne,ako pristanemo na cinjenicu da nismo srecni!

Samo pojedinci nas mogu izbaviti iz ove situacije,nikako masa.Prave vrijednosti u svakom od nas i ne odustajanje.Samo se tako necemo izgubiti!Sve nas isto ceka.Samo je razlika izmedju nas ta sto postoje oni koji ostave trag da su postojali i oni koji to ne ucine!

od Ika Čet Dec 15, 2011 11:03 pm

Pa ovo je jedan surovi deo realnosti, ali takođe i odličan psiho-test.

Po mom mišljenju:
1. Svaka individua se različito suočava i rešava probleme.
2. Svako će postupiti u skladu sa svojom psihom.
3. Adaptacija sa vremenom.

Ako čovek sedi razmišljajući o ovakvim stvarima iz dana u dan to svakako ne vodi ka dobrom. Takav čovek je izgubio i predao se.

Zaboravljaju se sve one lepe stvari koje će uvek postojati i koje će nas dizati. Nismo izgubili, nismo se ni predali.

Psiha, način razmišljanja, pristup situacijama u globalu i milion drugih, istom merom bitnih procesa čine jednu osobu.

Ja sam svestan ove i svake druge realnosti ovog sveta. Određujem šta je, po mom mišljenju dobro, a šta loše i postupam u skladu sa tim.

Nisam Švarceneger da se borim sam protiv svih, ali sam dovoljno jak da odredim šta je po mom mišljenju loše. Borim se pre svega za sebe, za sve one koje volim. Nisam izgubio i neću se predati!

Čovek je sposoban da sve uništi ali i da stvori toliko lepog. Važno je biti svestan i jednog i drugog.

Setio sam se jednog citata iz filma koji me je oduševio pa ću ga postaviti i ovde:

Re: Citati iz filmova
od Ika taj Pon Sep 19, 2011 11:18 am

Ko odaje počast onima koje volimo
samim životom koji živimo?
Ko šalje čudovišta da nas ubiju...
...i u isto vreme nam peva
da nikada nećemo da umremo?
Ko nas uči šta je stvarno
i kako da se smejemo lažima?
Ko odlučuje zbog čega ćemo da živimo
i šta je to što ćemo svojim životom braniti?
Ko nas okiva lancima?
I kod koga je ključ
koji može da nas oslobodi?
To si ti.
Imaš sva oružja koja su ti potrebna.
A sada se bori!

od Sponsored content

Jesmo li se predali?

Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?

Re: Jesmo li se predali?