Uspon i pad

Koliko god to zvucalo cudno, zaista se trudim da ne zamarujem druge stvari na putu do tog nekog cilja. To ustvari i jeste moj glavni problem zbog tako rijetkog uspjeha. Vise puta mi se desilo da se samo i iskljucivo na taj uspjeh skoncentrisem i da opet padnem i onda? Onda nemam opcija. Zato uvijek pravim vise opcija tako da i kad padnem mogu dobiti. To, naravno, znaci da i sami uspon moze biti gubitak zbog drugih stvari, ali manji nego sto bi to bio da nisam obracala paznju na nesto u tom trenutku manje znacajno.

Generalno..svaki moj pad, me ocvrsnuo, i postajala sam sve jaca i jaca, i sposobnija da se suprostavim i najgorem problemu.Onda to bude moj uspon.
Secam se kad sam ostala bez posla, pa to je bio pad nad padovima. Dan mi je bio ravan godini...neko vreme sam jurila neki posao, ali nisam se snasla, i uz dogovor sa Viloticem, ja sam ostala kuci i postala stub 'glava' kuce, a on je radio,i skolovao se.Tako da ja stojim iza njega, jer pred njegove ispite, ja sam pazila da bude tisina, kao sto sam pazila dok je klinac studirao.
Zato sam uvazavana maksimalno u kuci. Tako da taj moj pad gubljenje posla, je uspon moj..jer moji ciljevi su uvek bili usko povezani sa mojom decom, mojom porodicom.

Pad je teži ako je visina veća. Visina na koju sam jednom uzleteo bila je tolika da je pad bio opasan... Ne samo po pitanje mog duha, nego i po čitav tok događaja koji sam imao u planu ispred sebe. Ja, koji sam u svojim očima bio jaka osoba, nepodložna spoljašnjim pritiscima i uvek sposobna da prepozna pretvaranje, dopustio sam da mi krila da neko nedostojan njih. Neko ko nije smeo da se uvuče pod kožu.

Usponom i padom nakon njega sam izgubio tu sliku o sebi kao o nekome ko drži sve pod kontrolom. Pad me je podučio da se još više usredsredim na sebe, da sebično stavljam svoje potrebe ispred tuđih i da nikad ne naviknem sebe da zavisim od nekog drugog (emotivno - u ovom slučaju). Pad me je naučio da mešavina bele i crne nije dobra, da je dobra samo jedna od njih - ili čista crna ili čista bela. Jer samo kada je sve to ‚‚čisto'', mogu da nastavim dalje. I nastavio sam, teškom mukom produžio u pravcu svog cilja (koji je tim uzletom pauzirao neko vreme). Tresnuvši o dno, osvestio sam se i ponovo počeo da grabim ka gore, samo ne u istom pravcu, nego starim, zacrtanim putem.

Do sada uspeh mi je oduzeo dosta toga u zivotu prijatelje,zabave,druzenja,zezanja... sve ono sto je imalo da kazem dijete koje nije imalo obaveza kao ja ..
Jako mi je krivo zbog svega toga,ali sami krojimo svoju sudbinu..
Sami biramo sta cemo biti u zivotu..
Zivot se sastoji od uspona i padova..
Danas smo na vrhu sjutra smo na dnu..
Posle svakoga pada ustajem jaca...
Svaki pad me necemu nauci..

Do sada uspeh mi je oduzeo dosta toga u zivotu prijatelje,zabave,druzenja,zezanja... sve ono sto je imalo da kazem dijete koje nije imalo obaveza kao ja .

Super! Nista nije isgubljeno, sve ce se postici. Citam Te, i kao da pise moje starije dete, koje isto to misli,Mislila sam i ja u Vasim godinama.
I, pravi prijatelji su uvek tu, razumeju sve...ako ih trenutno nema, pojavice se. Tacno je da svaki pad ojaca coveka, pa to bude i teeeeeeeeeeeee kako uspon!
(mali off izvinjavam se)

Ja sam pazljivo pisala odgovor na ovo pitanje pola sata pokusavajuci da dam sto bolji odgovor. Onda sam kliknula na dugme "poslati". U tom trenutku kompjuter je krahirao i ja sam izgubila sve sto sam radila zadnjih pola sata. Mada sam izgubila volju za zivotom, u tom sam trenutku dobila i vrlo snaznu zelju da uzmem cekic i razlupam kompjuter.

Dakle - Bog uvijek jednom rukom uzima, a drugom daje. Kakav skrtac!

Svaki svoj pad sam na neki nacin dozivjela i kao uspon.
Iz svakog sam ponesto naucila, poslije svakog sam bila jaca i spremnija za sve sto me ceka u buducnosti. Svi padovi su me dosta ocvrsli, naucili da ne moze sve da bude jednostavno i da se odvija bas onako kako sam ja zamislila.

Kada je poceo rat u Bosni izgubila sam sve sto sam do tada imala. Porodicu, prijatelje, posao, drustveni status. Otisla sam u Englesku sa mladicem sa kojim sam se zabavljala godinu dana, koferom garderobe i par prijatelja.

Izgubila sam sve sto sam imala, ali sam dobila jedinstvenu priliku da se iskusam u nekim novim i posve neocekivanim zivotnim okolnostima. Bio je to izazov da upoznam sebe, da pronadjem svoje granice. Posvetila sam se daljem obrazovanju, gradjenju karijere i potom preuredjivanju stana koji smo kupili. Poceli smo sticati imovinu, ali smo pogubili prijatelje koje smo imali kada smo tek stigli. Onda sam izgubila posao.

Dobila sam svo slobodno vrijeme ovog svijeta, ali sam izgubila strukturu zivljenja i nadu da cemo jednoga dana imati para koliko nam srcu drago. Bilo je to vrijeme velike usamljenosti, ali sam se posvetila bastenskom dizajnu i pocela opet biti veoma sretna. Nakon nekoliko godina opet sam se zaposlila u racunovodstvu jedne firme. Otkupili smo stan, preuredili ga jos bolje i poceli putovati po inostranstvu. Medjutim, u isto vrijeme sam shvatila i da je vrijeme za neke stvari zauvijek proslo i da ih nikada u zivotu necu imati. Na primjer djecu.

Savrsena sreca ne postoje, mada postije trenuci savrsene srece. Treba nauciti uzivati u njima jer zivot proleti za tren.

Nekad mi sve tako dobro ide, da mi se cini da sam na krovu svijeta, ali na zalost to cesto ne potraje, pa se desi nesto sto me spusti na zemlju.

Izgleda da uspon na jednom polju obavezno znači pad na drugim poljima. Ako fakultet (=posao) ide savršeno, zapušteno je društvo. Ako ljubav ide savršeno, zapušten je ili fakultet ili društvo ili i jedno i drugo. Ako je druženje savršeno i aktivno, fakultet malo koči. Dobija se i gubi i usponom i padom. Sve zavisi od toga kako se gleda na njih.