Emocija nad emocijama

Jednom davno sve ljudske emocije i sve ljudske vrednosti su se našli na jednom skrivenom mestu na zemlji. Kada je DOSADA zevnula treći put, LUDOST je, uvek tako luda, predložila: ''Hajdemo se igrati skrivanja! Ko se najbolje sakrije, pobednik je među emocijama!''
INTRIGA je podigla desnu obrvu, a RADOZNALOST je, ne mogavši prećutati, zapitala: ''Skrivanje? Kakva je to igra?''
''To je jedna igra''-započela je objašnjavati LUDOST –''u kojoj ja pokrijem oči i brojim do milion, dok se vi ne sakrijete. Kada završim sa brojanjem, polazim u potragu i koga ne pronađem, taj je pobednik.''
ENTUZIJAZAM je zaplesao, sledilo ga je ODUŠEVLJENJE. SREĆA je toliko skakala, da je nagovorila SUMNJU i APATIJU, koje nikad ništa nije interesovalo… Ali nisu se svi hteli igrati. ISTINA je bila protiv skrivanja, a i zašto bi se skrivala? Ionako je uvek, na kraju svi pronađu… PONOS je mislio da je to glupa ideja, iako ga je zapravo mučilo što on nije bio taj koji se setio predložiti igru. OPREZ nije hteo rizikovati.

''Jedan, dva, tri…''-počela je brojati LUDOST…

Prva se sakrila LENJOST, koja se kao i uvek bacila iza prvog kamena na putu. VERA se popela na nebo, ZAVIST se sakrila u senku USPEHA koji se mučeći popeo na vrh navišeg drveta. VELIKODUŠNOST se nikako nije mogla odlučiti gde se sakriti, jer joj se svako mesto činilo savršenim za jednog od njenih prijatelja. LEPOTA je uskočila u kristalno bistro jezero, a SRAMEŽLJIVOST je provirivala kroz pukotinu drveta. DIVOTA je našla svoje mesto u letu leptira, a SLOBODA u dahu vetra. SEBIČNOST je pronašla skrovište, ali samo za sebe! LAŽ se sakrila na dno okeana (laže, na kraju duge), a POŽUDA i STRAST u krater vulkana. ZABORAV se zaboravio sakriti, ali to nije ni važno.

Kada je LUDOST odbrojavala 999 999 LJUBAV još nije pronašla skrovište, jer je sve već bilo zauzeto. Ugledavši ružičnjak, uskočila je, prekrivši se prekrasnim pupoljcima.

''Milion!''-poviče LUDOST, i otpoče svoju pretragu.

Prvu je pronašla LENJOST, iza najbližeg kamena. Ubrzo je začula VERU kako raspravlja o teologiji s bogom, a STRAST i POŽUDA su iskočile iz kratera od straha. Slučajno se tu našla i ZAVIST, i naravno USPEH, a SEBIČNOST nije ni trebalo tražiti jer je sama izletela iz svog savršenog skrovišta, za koje se ispostavilo da je pčelinja košnica. Od tolikog traženja LUDOST je ožednila, i tako u kristalnom jezeru pronašla LEPOTU sa SUMNJOM joj je bilo još lakše, jer se ona nije mogla odlučiti za skrovište pa je ostala da sedi na obližnjem kamenu.
Tako je LUDOST, malo po malo pronašla gotovo sve…
TALENAT u zlatnom klasju žita ,TESKOBU u izgoreloj travi, LAŽ na kraju duge (laže, bila je na dnu okeana), a ZABORAV je zaboravio da su se uopšte ičega igrali. Samo LJUBAV nije mogla nigde pronaći. Pretražila je svaki grm i svaki vrh planine i kada je već bila besna, ugledala je ružičnjak.

Ušla je među ruže, uhvatila suvu granu i od besa i iznemoglosti počela udarati po prekrasnim pupoljcima. Odjednom se začuo bolan krik – ružino trnje je izgrebalo LJUBAVI oči. LUDOST nije znala šta činiti. Pronašla je pobednika, EMOCIJU NAD EMOCIJAMA, ali LJUBAV je postala slepa. Plakala je i molila LJUBAV da joj oprosti i naposletku odlučila zauvek ostati uz LJUBAV i pomagati joj.
Tako je LJUBAV ispala pobednik nad emocijama, ali je ostala slepa, a LUDOST je ostala da je zauvek prati...

Divno, zar ne?

Predivno Still!
Znam za tu priču od ranije i jako mi se dopala. Ima još jedna,malo drugačija..
(ne volim da c/p ali sad mi nedostaju reči)

Ljubav na otoku

Bio jednom jedan otok, na kojem su živjeli svi osjećaji i ljudske vrijednosti: Dobra Volja, Tuga, Znanje i među ostalima i Ljubav. Jednog su dana shvatili da će njihov otok potonuti, te su pripremili svoje brodove kako bi ga napustili. Jedino je Ljubav željela ostati do posljednjeg trenutka. Kada je otok bio tren do potonuća Ljubav je odlučila potražiti pomoć.

Bogatstvo je prolazilo u blizini i Ljubav je upitala: "Bogatstvo, možeš li me povesti sa sobom? Ne mogu, mnogo je zlata i srebra na mom brodu, nemam mjesta." Ljubav tada odluči pitati Ponos koji je prolazio na veličanstvenom brodu. "Ponose, preklinjem te, možeš li me povesti sa sobom? Ne mogu ti pomoći, Ljubavi" odgovori Ponos. "Ovdje je sve tako savršeno, mogla bi mi uništiti brod." Tada je Ljubav zamolila Tugu, koja je prolazila kraj otoka: "Tugo, molim te povedi me sa sobom. Oh, Ljubavi" odgovori Tuga. "Tako sam tužna, da ne mogu." Kada je Dobra Volja prolazila kraj otoka, toliko je bila zadovoljna da nije niti čula Ljubav kako je doziva.

Tada Ljubav začuje neki glas: "Dođi Ljubavi, ja ću te povesti sa sobom." Bio je to starac u malenom čamcu. Kada su stigli do kopna Ljubav se iskrca, a starac ode. Ljubav je bila toliko sretna da je zaboravila pitati starca za ime.
Ljubav shvati koliko mu duguje, te upita Znanje: "Znanje, ti sigurno znaš tko me je spasio? To je bilo Vrijeme." odgovorilo je Znanje. "Vrijeme?" upitala je Ljubav. "Pa zašto bi me Vrijeme spasilo?"
Znanje puno mudrosti odgovori:
"Zato što je samo Vrijeme sposobno procijeniti koliko je Ljubav važna u životu.
:flower:

Prelepo!
Kao tinejdžerka, revoltirani adolescent, toliko sam mrzela ljubav, i sve u vezi sa njom, poistovećujući je sa nečim neiskrenim, nečim što u stvarnosti ne može postojati.
Sada mi se sve vraća, ona se odriče mene. Ali, nemam šta drugo da radim u međuvremenu nego da sačekam da budemo kvit, i pokažem joj kako razmišljam drugačije.

Dvije divne i istinite price. I veoma prigodan naziv za temu - jer ljubav zaista jeste emocija nad svim drugim emocijama. Bravo, moderatori!

LJUBAV!!