Kada ste poslednji put uživali u trenutku?

Pa obicno ne znam da uzivam u nekom trenutku pobede,licnog zadovoljstva,vec tada trudeci se da sve odrzim u najboljem redu,posvetim se nekim totalno nevaznim stvarima.Kanije iznova prozivim taj trenutak tako da se moze desiti da 2,3 dana posle uzivam u njemu.
Inace,volim one "obicne" trenutke,kada posle cele neprospavane noci izadjem,jutro suncano,a ja imam snage i volje da osvojim ceo svet.
A bas mnogo trenutaka u kojima sam uzivala je donela ova jesen,sam osecaj jesenjeg sunca i ono lisce po parkovima bilo bi lepo kad bih te trenutke mogla da sacuvam za ceo zivot.

Meni se često dešava da uhvatim trenutak i da se načisto opustim, mada bih takve trenutke najviše voleo da provedem sa voljenom osobom. Poslednji se desio pre nešto manje od par sata, prilikom slušanja jedne fenomenalne arapske orijentalne pesme za trbušni ples, i u momentu uživanja sam svašta pomislio vezano za to...

Poslednji put sam ljetos uhvatila trenutak i uzivala u njemu...i nije bio samo jedan, bilo je vise trenutaka uzivanja...a, sve to je neko stvorio za mene.
I volim te obicne, a posebne momente...koji se izdvoje iz ostalih desavanja i ostaju dugo u sjecanju.

Kad god pustim neku pjesmu koju volim i ne radim nista, sem sto je slusma, to je moj trenutak

Pre pola sata.
Pada sneg, narandžasta svetlost uličnih svetiljki, ruka u ruci... Sekunde koje traju kratko a postaju večnost.

malopre, uz miris darshan štapića, sveće i Epicu. i moja ruka u njegovoj ruci.

Večeras. Mokre ulice Beograda i njihov odstaj. Mi, utonuli u oči jedno drugog. Ušuškani u toplinu.

Pre samo nekoliko trenutaka... Naše male budalaštine i smeh smeh smeh!

Sinoć...naš pogled u nebo dok je padao najlepši sneg..
Neprocenjivo!

Danas...sunce, nasa kafa i mnogo smijeha.

juce......jedan jedini trenutak bio je neprocenjiv...

Pre par sati...
Oduševio me prijatelj koji je uspeo tako dobro da me opiše u samo dve reči.

Večeras. Čarobnih pola sata.

Sreo sam druga iz srednje. Nije bio raspoložen. Šetali smo po studentskom gradu trudeći se da jedan drugom što više kažemo. Iako je više reklo ćutanje, neprijatna tišina. Došli smo do Kulturnog centra u okviru Studentskog grada. Kolege sa njegovog fakulteta su imale izložbu. Ušavši u salu sa staklima i radovima kao da sam ušao u novi svet. Slike, crteži, sklupture, a iza svega, kroz staklo, videlo se padanje laganog snega. Prigušena muzika iz zatvorene prostorije. Otvorio je vrata i zakoračili smo u mrak. Svetlo i u svetlu dvoje. Razbacane čaše oko njih, haos na sceni i njihovi lagani pokreti. On je drži, ona ga drži. Oni se drže. Bez reči, samo dodirima. Poznavao sam to dvoje. Ili sam bar poznavao osećanje koje je gorelo na nekoliko onih pedalja koliko je razdvajalo njihove zenice. Govorili su očima, voleli se pokretima. ‚‚Hoćeš da sednemo'', čuo sam. ‚‚Ne znam... Gde?'' Ništa osim njih dvoje nije se videlo. Činilo mi se da bi za samo jedan korak napred stao nekome na nogu. Okrenuo sam se i teška srca izašao. Ostavio sam tih dvoje nemih da se vole pogledom. Dok smo se udaljavali od Kulturnog centra, još jednom sam se osvrnuo za sobom. Osvetljena prostorija u staklima je bilo tamo. Dvoje ljudi zatvorenih na sceni sijali su u mraku. Kao da je to večeras bilo postavljeno tu za mene i kao da je samo mene čekalo da dođem. Zašao sam za ćošak i izgubio zgradu iz vidika, ali sam još uvek tamo...

Maloprije kada mi je suprug izmasirao bolno stopalo.

Ne da je bol prosao (mada se nadam da hoce do jutra!), ali sam ja postala veoma sretna sto nisam sama, nego imam nekoga ko ce da me pazi.

Sinoc...
Pozvao me neki prijatelj,koji ima lanac radnji, da prisustvujem sastanku, a nisam njegov radnik. Kod njega rade neki klinci, koji su ok, a ja sam ih preporucila.
Imala sam osecaj da idem na roditeljski sastanak...naravno nisam htela, jer sta cu ja..ali mom prijatelju to nisam mogla da objasnim.I, otisla sam...Gazda je postrojio 'klince'...pretio im, jer imaju neke greske, a ja sam sam ga umesno zezala, i posle sa njim popricala.
Dok im je pretio, imala sam napad histericnog smeha...jer ga ne znam takvog...da bi ga posle sa punim pravom iskritikovala...!
Je l sam pozvana na sastanak?! E, pa da me cuje onda, i ga ja podsetim kako je poceo!
Znam da cu ga danas naci...i, da cu tek da 'uzivam', jer me uzasno nervira kad neko (pa nek je i moje dete)ima lanac radnji, i pun je para, i za neke sitnice kaznjava decu,
I, to novcano!!!
E,pa nece da moze!
Posle tog sastanka, skupila se decica kod mene,oraspolozili se, i ja sa njima se zezala,smishlaji razne pakosti koje cemo da mu napravimo

I, bilo mi bas uzivanje, jer deca su imala osmeh,a i ja.
A, sad cu...(posle ove struje) da nadjem'tog' i da...

Večeras. Naša pesma i stisak ruke. Nije slučajnost.

Danas. Ukraden momenat. Dvosmisleno ćaskanje. Zdrav humor. Radost.

Danas, tacnije pre sat vremena, jos sam pod pozitivnim utiskom

Danas. Nije mi bio los dan i nadam se da ce se tako nastaviti i sutra.

Sinoc, a nadam se da cu i veceras.

Uživam u svakom trenutku... Nikada ne radim nešto u čemu ne uživam

Rijetko umijem da uzivam u trenutku.Radim gotovo uvijek ono sto volim i sto zelim, ali jednostavno ne umijem da se prepustim u potpunosti i sve misli usredsredim na ono sto se upravo desava.Zato, kad se to desi, znaci da se uklopilo mnogo stvari koje meni znace, i onda je to stvarno nesto posebno...
Poslednji put prije tri dana...Savrsen trenutak, savrsen zagrljaj. :<3:

Upravo uživam, slušam ZAZ Je Veux , i uživam.

Danas u vise navrata. Bio je divan dan.