Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Sub Apr 23, 2011 12:02 pm

Nobelova nagrada je internacionalna nagrada koja se daje godišnje od 1901. godine iz oblasti fizike, hemije, medicine, književnosti i nagrada za mir. Dobitnici nagrada se biraju svake godine u decembru. Tada (10. decembra) dobijaju nagrade (novčanu nagradu, zlatnu medalju i diplomu), a to je ujedno i dan kada je Alfred Nobel umro. Dobitnici Nobelove nagrade se nazivaju i Nobelovi laureati.

Do danas je nagradu dobilo oko 800 dobitnika. Nagrada za određenu oblast može se dodeliti pojedincu, mogu je podeliti najviše tri osobe, ili je može dobiti neka institucija ili organizacija. Može se desiti da se nagrada za neku oblast ne dodeli, ali nagrada mora biti dodeljena bar jednom u pet godina.

Nekoliko puta se, zbog političke situacije u Evropi, izostalo sa dodeljivanjem nagrade (1914, 1918, 1935, 1940, 1941, 1942, 1943), a nekad su dva pisca istovremeno dobijala to priznanje, jer Akademija nije mogla da se opredeli samo za jednog.

Žene koje su dobile Nobelovu nagradu za književnost su Selma Lagerlef, Gracija Deleda, Sigrid Unset, Perl Bak, Gabrijela Mistral, Neli Zaks, Nadin Gordimer, Toni Morison, Vislava Šimborska, Elfride Jelinek, Doris Lesing i Herta Miler. Ostali dobitnici su muškarci.


Hronološki, spisak dobitnika Nobelove nagrade za književnost izgleda ovako:

1901.
Sili Pridom
Francuska


1902.
Teodor Momzen (delo „Istorija Rima“)
Nemačka


1903.
Bjernstjerne Bjernson
Norveška
- Bjernson je bio i jedan od izvornih članova Komiteta za Nobelovu nagradu.


1904. dva dobitnika:
- Frederik Mistral
Francuska
- Hose Ečegaraj i Eizagire
Španija


1905.
Henrik Sjenkjevič (delo ‚‚Quo vadis'')
Poljska


1906.
Đozue Karduči
Italija


1907.
Radjard Kipling
Velika Britanija


1908.
Rudolf Kristof Ojken
Nemačka


1909.
Selma Lagerlef
Švedska
- Prva žena kojoj je nagrada uručena.


1910.
Paul Hajze
Nemačka


1911.
Grof Moris Meterlink
Belgija


1912.
Gerhart Hauptman (delo ‚‚Die Ratten'')
Nemačka


1913.
Rabindranat Tagore (za zbirku pesama „Gitandžali“)
Indija


1914. nagrada nije dodeljena

1915.
Romen Rolan (delo ‚‚Žan Kristof'')
Francuska
- U obrazloženju nagrade je rečeno: „... za doprinos uzvišenom idealizmu književnog dela, i za osećajnost i ljubav prema istini koje je koristio u opisu različitih ličnosti“.


1916.
Verner fon Hajdenštam
Švedska


1917. dva dobitnika:
- Karl Adolf Gjelerup
Danska
- Henrik Pontopidan
Danska


1918. nagrada nije dodeljena

1919.
Karl Špiteler
Švajcarska


1920.
Knut Hamsun
Norveška


1921.
Anatol Frans
Francuska


1922.
Hasinto Benavente
Španija


1923.
Vilijam Batler Jejts
Irska


1924.
Vladislav Rejmont
Poljska


1925.
Džordž Bernard Šo
Irska
- Primio je svoju nagradu, ali je odbio njen novčani deo.


1926.
Gracija Deleda
Italija


1927.
Anri Bergson
Francuska


1928.
Sigrid Unset
Norveška


1929.
Tomas Man (delo „Budenbrokovi“)
Nemačka
- Nagradu je dobio „za svoj veliki roman „Budenbrokovi“ koji je postao prepoznatljiv kao jedno od klasičnih dela savremene književnosti“.


1930.
Sinkler Luis
SAD


1931.
Erik Aksel Karlfelt
Švedska
- Nagradu je odbio 1918. godine.


1932.
Džon Golsvordi
Velika Britanija


1933.
Ivan Aleksejevič Bunjin
SSSR


1934.
Luiđi Pirandelo
Italija


1935. nagrada nije dodeljena

1936.
Judžin O'Nil
SAD


1937.
Rože Marten di Gar
Francuska


1938.
Perl Bak
SAD

1939.
Frans Emil Silanpe
Finska
- U obrazloženju je rečeno da se nagrada dodeljuje za: „Duboko razumevanje seljaštva svoje zemlje i izuzetnu umetničku veštinu kojom je portretisao njihov način života i odnos sa prirodom“.


Od 1940. do 1943. godine nagrada nije dodeljivana.

1944.
Johanes Vilhelm Jensen
Danska


1945.
Gabrijela Mistral
Čile

1946.
Herman Hese
Nemačka
Švajcarska


1947.
Andre Žid
Francuska


1948.
Tomas Sterns Eliot
SAD
Velika Britanija


1949.
Vilijam Fokner
SAD


1950.
Bertrand Rasel
Velika Britanija


1951.
Per Lagerkvist (delo „Baraba“)
Švedska


1952.
Fransoa Morijak
Francuska


1953.
Vinston Čerčil
Velika Britanija
- Nagradu je dobio ‚‚zа umešnost u iznošenju istorijskih i bibliogrаfskih opisа kаo i zа briljаntno govorničko umeće koje je koristio u odbrаni uzvišenih ljudskih vrednosti".


1954.
Ernest Hemingvej (delo ‚‚Starac i more'')
SAD


1955.
Haldor Laksnes
Island


1956.
Huan Ramon Himenez
Španija


1957.
Alber Kami
Francuska


1958.
Boris Pasternak
SSSR
- Pasternak je prihvatio nagradu, ali ga je Staljin prisilio da je odbije. Kasnije je primio diplomu i medalje, ali ne i novčanu nagradu.


1959.
Salvatore Kvazimodo
Italija


1960.
Sen Džon Pers
Francuska

1961.
Ivo Andrić
Jugoslavija
- Nagradu je dobio za roman ‚‚Na Drini ćuprija'' (1945), kao i za celokupni dotadašnji rad na „istoriji jednog naroda“.


1962.
Džon Stajnbek
SAD


1963.
Jorgos Seferis
Grčka


1964.
Žan-Pol Sartr (odbio nagradu)
Francuska
- Nagradu je dobio „za svoj rad koji je, bogat u idejama i pun duha slobode i traganja za istinom, izvršio širok uticaj na naše vreme“.
- Odbio je da primi nagradu, uz obrazloženje da je uvek odbijao zvanične počasti, i da ne želi da se ravna sa institucijama.


1965.
Mihail Šolohov (delo ‚‚Tihi Don'')
SSSR


1966. dva dobitnika:
- Šmuel Josif Agnon
Izrael
- Neli Zaks
Zapadna Nemačka
Švedska


1967.
Migel Anhel Asturijas
Gvatemala


1968.
Jasunari Kavabata
Japan
- Obrаzloženje zа dodeljenu nаgrаdu bilo je: ‚‚zа pripovedаčko mаjstorstvo, koje sа velikom osećаjnošću izrаžаvа suštinu jаpаnskog duhа.''


1969.
Samjuel Beket
Irska


1970.
Aleksandar Solženjicin
SSSR


1971.
Pablo Neruda
Čile


1972.
Hajnrih Bel
Zapadna Nemačka
- U obrazloženju je stajalo: „Za delo koje je spojilo široke perspektive njegovog doba i istančanu veštinu slikanja likova i doprinelo obnovi nemačke literature''.


1973.
Patrik Vajt
Australija


1974. dva dobitnika:
- Ejvind Jonson
Švedska
- Hari Martinson
Švedska


1975.
Euđenio Montale
Italija


1976.
Sol Belou
Kanada
SAD
- Nagradu je dobio „za razumevanje ljudske prirode i za suptilne analize savremene kulture koje prožimaju njegovo celokupno delo“.
- Odmah čim je primio to priznanje novinarima je rekao: „Nobelova nagrada nije učinila srećnim nijednog američkog dobitnika, naročito ne književnika. Sinkler Luis i Džon Štajbek odmah su postali neverovatno sumorni, a što se tiče Ernesta Hemingveja, on je tada i prestao da piše!''


1977.
Visente Aleisandre
Španija


1978.
Isak Baševis Singer
Poljska

SAD

1979.
Odisejas Elitis
Grčka
- Nagradu je dobio ‚‚za njegovu poeziju koja, na pozadini grčke tradicije, senzualnom snagom i intelektualnom jasnoćom opisuje borbu savremenog čoveka za slobodu i stvaralaštvo".


1980.
Česlav Miloš
Poljska
SAD


1981.
Elijas Kaneti
Velika Britanija


1982.
Gabrijel Garsija Markes
Kolumbija


1983.
Vilijam Golding
Velika Britanija


1984.
Jaroslav Zajfert
Čehoslovačka


1985.
Klod Simon
Francuska


1986.
Vole Sojinka
Nigerija


1987.
Josif Brodski
Rusija
SAD


1988.
Nagib Mahfuz
Egipat


1989.
Kamilo Hose Sela
Španija


1990.
Oktavio Paz
Meksiko


1991.
Nadin Gordimer
Južna Afrika


1992.
Derek Volkot
Sveta Lucija (Karibi)


1993.
Toni Morison
SAD


1994.
Kenzaburo Oe
Japan


1995.
Šejmus Hini
Severna Irska
Irska


1996.
Vislava Šimborska
Poljska


1997.
Dario Fo
Italija


1998.
Žoze Saramago
Portugal


1999.
Ginter Gras
Nemačka


2000.
Gao Singđijan
Kina
Francuska
- Nagradu je dobio ‚‚za delo univerzalnog dometa, obeleženo gorkim osvešćavanjem i jezičnom ingenioznošću koja je otvorila nove puteve umetnosti kineskog romana i pozorišta".


2001.
Vidjadar Suradžprasad Najpol
Trinidad i Tobago
Velika Britanija
- Dobio je nagradu ”... zbog toga što je ostvario ujedinjenu perspektivu narativnog i nepodmitljivog pomnog istraživanja u radu koji nas podstiče da vidimo prisutnost potisnutih istorija”.


2002.
Imre Kertes
Mađarska


2003.
Džon Maksvel Kuci
Južna Afrika
Australija


2004.
Elfride Jelinek
Austrija
- Zbog socijalne fobije najavila je da se neće pojaviti na dodeli Nobelove nagrade u Stokholmu i da će nagradu preuzeti njen izdavač.


2005.
Harold Pinter
Velika Britanija
- U saopštenju Nobelove zadužbine se, između ostalog, navodi da Pinter u svom radu ‚‚otkriva bezdane u svakodnevnim pričama", kao i da je ‚‚Pinter vratio pozorište na osnovne elemente: zatvoren prostor i nepredvidiv dijalog, gde ljudi zavise jedni od drugih, a varke se ruše."
‚‚Njegov slobodni stil, pun pretećih tišina, doprineo je stvaranju prideva 'Pinterovski'."


2006.
Orhan Pamuk
Turska
- Prvi dobitnik Nobelove nagrade za književnost iz Turske, a u obrazloženju Švedske akademije nauka kaže se: „...u potrazi za melanholičnim duhom svog rodnog grada, otkrio nove simbole sudara i prožimanja raznih kultura“.


2007.
Doris Lesing
Velika Britanija
- Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“.
- Sa 87 godina života, Doris Lesing je najstarija dobitnica Nobelove nagrade.
- Nagrada joj je uručena u Londonu, jer iz zdravstvenih razloga nije otputovala na ceremoniju u Stokholmu.


2008.
Žan Mari Gistav le Klezio
Francuska


2009.
Herta Miler
Nemačka
Rumunija

2010.
Mario Vargas Ljosa
Peru
- Nagrada mu je dodeljena ‚‚zbog kartografski preciznih prikaza struktura moći i jetkih slika otpora, revolta i poraza pojedinca“.


Nobelovu nagradu nisu primili sledeći pisci, iako su za nju bili nominovani: Ana Ahmatova, Horhe Amado, Antonen Arto, Žorž Bataj, Moris Blanšo, Horhe Luis Borhes, Bertolt Breht, Paul Čelan, Rene Šar, Anton Čehov, Jozef Konrad, Hulio Kortazar, Žak Derida, Teodor Drajzer, Lion Fojthvanger, Robert Frost, Hans-Georg Gadamer, Grejam Grin, Oldus Haksli, Henrik Ibzen, Džejms Džojs, Nikos Kazancakis, Artur Kestler, Dejvid Herbert Lorens, Vilijam Samerset Mom, Šandor Maraj, Artur Miler, Alberto Moravija, Robert Musil, Vladimir Nabokov, Džordž Orvel, Fernando Pesoa, Ezra Paund, Marsel Prust, Dejvid Selindžer, Gertruda Stajn, Volas Stivens, Lav Tolstoj, Arnold Tojnbi, Marina Cvetajeva, Mark Tven, Franc Verfel, Tornton Vajlder, Tenesi Vilijams i Virdžinija Vulf.


Koje nobelovce ste čitali do sada?
Koji po vašem mišljenju nisu zaslužili nagradu?
Koji od onih koji su bili nominovani više zaslužuju nagradu?


*Možete nam bliže predstaviti ovde jednog od nagrađenih pisaca koji je vama posebno drag (ili o njemu otvoriti posebnu temu).
*Ovde ćemo svake godine postavljati i vesti o novim dobitnicima nagrade.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Pet Okt 07, 2011 4:52 am

2011.
Tomаs Trаnstremer



Švedski pesnik Tomаs Trаnstremer (Tomas Tranströmer) ovogodišnji je dobitnik Nobelove nаgrаde zа književnost. Trаnstremer je rođen 15. aprila 1931. u Stokholmu, pesnik je i prevodilac. Proslаvio se nаdreаlističkim pesmаmа o misterijаmа ljudskog umа, а njegovа delа prevedenа su nа više od 50 jezikа. Rojters je, predviđajući moguće dobitnike nagrade, u prvi plan pored Transtremera stavio i sirijskog pesnika Adonisa, ali i Kanađanke Margaret Atvud i Alis Manro, Južnokorejca Ko Una i Amerikance Filipa Rota, Džojs Kerol Outs i Tomasa Pinčona. Na kladionicama velike šanse davane su i rokenrol legendi Bobu Dilanu.

U obrazloženju žirija navodi se da je Transtremeru nagrada pripala zbog toga što nam ‚‚kroz sažete, jasne slike daje svežu sliku stvarnosti". Švedskom pesniku pripаšće ček nа deset milionа krunа (1,5 milionа dolаrа). Transtremer je naročito poznat po ubedljivim opisima sirove švedske prirode. Njegovo delo se razvijalo u okvirima modernističke i nadrealističke tradicije poezije 20. veka. Nаdreаlističke pesme o misterijаmа ljudskog umа donele su Trаnstremeru ugled jednog od nаjznаčаjnijih skаndinаvskih pisаcа posle Drugog svetskog rаtа. Njegove pesme prevedene su nа više od 50 jezikа, а njegovo stvаrаlаštvo uticаlo je nа pesnike širom svetа, posebno u Severnoj Americi. Dobitnik je brojnih evropskih priznаnjа, а godinаmа je bio u nаjužem izboru zа Nobelovu nаgrаdu.

Autor je zbirki pesаmа ‚‚17 pesаmа" (1954), ‚‚Tаjne nа putu" (1958), ‚‚Nаpolа dovršeno nebo" (1962), ‚‚Zvuci i šine" (1966), ‚‚Bаrijerа istine" (1970), ‚‚Stаze" (1973), ‚‚Bаltik" (1974), ‚‚Divlji pijаc" (1983), ‚‚Zа žive i mrtve" (1989), ‚‚Tužnа gondolа" (1996) i ‚‚Velikа zаgonetkа" (2004).

Delа Trаnstremerа je nа srpski jezik prevodio njegov lični prijаtelj, pesnik i književnik Momа Dimić. Transtremer je 1990. godine dobio jednu književnu nagradu u Srbiji - Evropsku književnu nagradu Književne opštine Vršac.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Sre Jan 09, 2013 3:06 pm


2012.
Mo Jan



Kineski pisac Mo Jan, koji ‚‚magičnim realizmom spaja narodne priče, istoriju i vreme u kome živimo", dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2012. godine. Najviše šansi uoči proglašenja kladionice su davale japanskom piscu Harukiju Murakamiju. U trci je bio i Holanđanin Ces Notebom, kao i pesnici Adonis (Sirija) i Ko Un (Južna Koreja). Među potencijalnim dobitnicima sa pristojnim šansama bili su i Ijan Mejkuan, Bob Dilan, Filip Rot i Kormak Makarti.

Svoje književno oko Mo Jan nepokolebljivo usmerava na ono što naziva tamom i ružnoćom kineskog društva u 20. veku. Jedan od vodećih autora ove zemlje u proteklih pola veka, postao je prvi nobelovac sa kineskim državljanstvom i tek drugi pisac na kineskom jeziku koji je ovenčan najprestižnijom nagradom.

Rođen je 1955. godine, u provinciji Šandong u seoskoj sredini na istoku Kine, a počeo je da piše dok je bio u vojsci, osamdesetih. Sa porodicom živi u Pekingu. Pravo ime mu je Guan Moje, a izabrao je pseudonim pod kojim objavljuje i koji znači ‚‚Ne govori!" Kasnije je objasnio da je nadimak posledica toga što su mu kao brbljivom detetu govorili da ućuti, ali i da ga je izabrao kako bi njegova književnost govorila umesto njega.

Autor je 11 romana i oko stotinu kratkih priča koje se mahom bave burnom istorijom Kine u 20. veku. Kroz svoje stvaralaštvo preispituje tradicionalne vrednosti, bavi se porodičnim odnosima i problemima identiteta. Njegove priče često su prožete politikom i mračnim, ciničnim smislom za humor. Porede ga sa Dikensom, Gabrijelom Garsijom Markesom, Vilijamom Foknerom, ali kažu i da je kineski odgovor Francu Kafki.

Na Zapadu je najpoznatiji po romanu ‚‚Crveni Sorgo" iz 1987, priči o brutalnom nasilju koje je pogađalo sela istočne Kine, gde je odrastao, tokom dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Prema ovom delu, Džang Jimou snimio je istoimeni film, koji je 1988. dobio ‚‚Zlatnog medveda" u Berlinu. Zapaženi romani su mu ‚‚Balade o belom luku", ‚‚Republika vina", ‚‚Velika nedra i široka bedra".

Omiljene teme Mo Jana su revolucija 1911, kada je sa vlasti svrgnuta poslednja kineska dinastija, japanska brutalna ratna invazija i komunizam i kulturna revolucija Mao Cedunga. Njegov najnoviji roman, ‚‚Frog" iz 2009. smatra se najsmelijim do sada zbog opisa čuvene politike ‚‚jednog deteta" i lokalnih zvaničnika koji je surovo primenjuju prisilnim abortusima i sterilizacijom, kroz život jednog seoskog ginekologa. Prošle godine je za taj roman osvojio i najveću kinesku književnu nagradu ‚‚Mao Dun".

Na sajmu knjiga u Frankfurtu 2009. rekao da je on pisac kome treba da se sudi samo na osnovu njegovih knjiga. Pisac, po njegovim rečima, treba da izrazi protivljenje mračnoj strani društva i ružnoj strani ljudske prirode. Dobitnik je brojnih književnih nagrada uključujući i Men Ejžan nagradu, Njumanovu nagradu za kinesku književnost, a mnoga dela su mu prevedena na engleski i druge jezike.


Na srpskom je, u izdanju ‚‚Portalibrisa" objavljen roman Mo Jana ‚‚Velika nedra i široka bedra", u prevodu Milke Medić. Ovaj epski roman pre svega je roman o ženama u zemlji u kojoj dominiraju muškarci. Kao što se iz naslova naslućuje, najvažnija slika i metafora u knjizi je žensko telo. Roman prati sudbinu žene, rođene početkom 20. veka. Udavši se u svojoj sedamnaestoj godini u porodicu Šanguan, rodila je devetoro dece, nijedno sa svojim mužem, koji je bio sterilan. Najmlađe je dečak, jedino muško dete, inače narator u knjizi. Roman je napisan šokantno, sa mnogo krvi i nasilja kakvo se retko sreće u savremenoj beletristici - u skladu sa nečovečnom svirepošću kojom je bio prožet dvadeseti vek u Kini - a ipak nežno i dirljivo.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Pet Okt 11, 2013 12:27 pm


2013. 
Alis Manro





‚‚Majstor savremene kratke priče'' - kratko i jasno obrazložila je Švedska akademija odluku da ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost pripadne kanadskoj autorki Alis Manro. Osim Murakamija, kao favorititi su se pominjale i Svetlana Aleksijevič iz Belorusije i Asja Džebar iz Tunisa. Ove godine bilo je nominovano 195 autora, od kojih 48 po prvi put.

Predstavnici žirija pozvali su je u četvrtak uveče telefonom, pre zvaničnog proglašenja, da joj saopšte lepu vest. Dobitnica se nije javljala, pa su joj ostavili poruku na telefonskoj sekretarici. Ujutru je uspela da je probudi tek ćerka koja joj je saopštila lepu vest.

- Znala sam da sam jedna od kandidata, ali nisam verovala da ću i dobiti Nobelovu nagradu - rekla je, nešto kasnije, iznenađena i skromna Alis Manro za kanadske medije. - Svoju šansu da je osvojim oduvek sam doživljavala kao jedan od pustih snova, koji bi mogli da se ostvare, ali verovatno neće.

Za ovu osamdesetdvogodišnju književnicu tvrdi se da je trenutno najbolji prozni pisac Severne Amerike, mada izvan Kanade, u kojoj su njene knjige uvek bile najprodavanije, nikad nije imala puno čitalaca. Tema njenog dela su ljudi. Njene priče često su smeštene u mala mesta jugozapadnog Ontarija. Slično kao u delima Vilijema Foknera i Flenerija O’Konora, junaci dolaze u sukob sa uskogrudim shvatanjima sredine i suprotstavljaju se duboko ukorenjenim tradicijama. Ta konfrontacija, međutim, u ovim pričama najčešće ostaje nevidljiva, zatomljena u svesti glavnih junakinja (ženama u prelomnim godinama života, različitog porekla i obrazovanja), dok pripovedačku tenziju generiše odnos između prividno nepomućenog toka stvarnosti i stremljenja likova iz priča.

Ovakva pripovedačka strategija, u kojoj je zaplet sporedan i ‚‚ništa se ne dešava”, navela je književnicu i kritičarku Sintiju Ozik da Alis Manro nazove ‚‚kanadskim Čehovom”. Kritika je složna u oceni da Alis Manro nepogrešivo, genijalnim darom dopire do srca ljudskosti, i da je sposobna da stvara fantastične prikaze ljudskih bića.

- Ona piše naoko jednostavno, svima razumljivim jezikom, a istovremeno piše o najkomplikovanijim stvarima u životu. S jedne strane, tu je surova, tvrda stvarnost, a s druge strane, svako ima dušu koja se u toj stvarnosti ne snalazi najbolje. Manroova opisuje metafizičke detalje i granične situacije, a njen bravurozni, vrhunski, precizan i odmeren stil, praznik je za čitanje - rekao je za ‚‚Novosti” Nenad Šaponja, urednik izdavače kuće ‚‚Agora” koja kod nas objavljuje njena dela.

U jednom od ranijih intervjua rekla je da je u pisanje kratkih priča, koje su je proslavile, ušla gotovo slučajno:

- Godinama sam mislila da je pisanje priča samo vežba, dok ne nađem vreme za pisanje romana. Onda sam shvatila da su one jedino što umem da radim i to sam prihvatila. Pretpostavljam da je moj trud da toliko uđem u priče bila kompenzacija. Mislim da sam možda bila uspešna u tome jer prosto nisam imala drugih talenata.

Manroova je godinama važila za ozbiljnog kandidata za ‚‚Nobela”, a 2007, kada je nagrađena Doris Lesing, bila je u najužem izboru od pet pisaca. Ovoga puta, ipak, posebnu pažnju javnosti skrenula je na sebe izjavom da će prestati da piše i da odlazi u književnu penziju. To je njena lična odluka, prokomentarisali su članovi Švedske akademije, ali ono što je do sada uradila, više je nego dovoljno za Nobelovu nagradu.

Ova književnica je tako postala 110. dobitnik ‚‚Nobela” za književnost i tek 13. dama koja je nagrađena u dugoj istoriji nagrade, od 1901. godine. Pored nje, ovu nagradu dobio je još samo jedan kanadski pisac - Sol Belou 1976, ali kao pisac koji je od detinjstva živeo u SAD-u.

Prvu priču, ‚‚Dimenzije senke”, objavila je 1950, dok je bila na studijama. Dobitnica je brojnih nagrada, među kojima su nagrada Nacionalnog kruga književnih kritičara i nagrada Generalnog guvernera, najviše kanadsko književno priznanje, koje je tri puta osvajala. Prestižnu međunarodnu Bukerovu nagradu osvojila je 2009, za celokupno delo. Kod nas su objavljena tri dela Alis Manro: zbirka pripovedaka ‚‚Previše sreće”, kratka proza ‚‚Bekstvo” i roman ‚‚Životi devojaka i žena”, sva tri u izdanju ‚‚Agore”.

Rođena je 1931. u Vingamu, u Ontariju, odrasla je na selu. Njen otac je uzgajao kokoške i lisice, a majka je bila učiteljica. Sa 11 godina odlučila je da postane pisac i nikad se nije pokolebala.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Ned Okt 04, 2015 11:14 pm

2014.
Patrik Modijano


Francuski pisac Žan Patrik Modijano dobitnik je Nobelove nagrade za književnost 2014. godine. Prema obrazloženju žirija, Modijano je nagrađen za ‚‚umetnost memorije kojom podseća na neuhvatljive ljudske sudbine i neotkriveni život-svet pod okupacijom”.

Modijanov opus posvećen je najvećim delom nacističkoj okupaciji i njenim posledicama u Francuskoj

- Modijano je izuzetno poznat u Francuskoj, ali ne i bilo gde drugde u svetu. Piše knjige za decu, scenarije za filmove, ali najviše romane. Teme su mu sećanja, identitet i vreme. Njegov najpoznatji roman je „Missing Person“ - priča o detektivu koji je izgubio pamćenje - izjavio je Peter Englund, doživotni sekretar Švedske akademije.

Patrik Modijano rođen je 30. jula 1945. godine. Njegov otac je bio italijanski Jevrejin, a majka Belgijanka, po zanimanju glumica. Par se upoznao u
vreme okupacije Pariza. Modijano za svoj prvi veliki prodor najviše duguje zahvalnost prijatelju, francuskom piscu Rejmondu Kunou, koji je bio prijatelj i njegove majke, jer ga je upravo on prvi put uveo u izdavačku kuću ‚‚Gallimard" u njegovim ranim dvadesetim godinama.

Živi u Parizu i poznato je da izbegava medije i retko daje intervjue.

Njegovi najpoznatiji romani su: ‚‚Mesto za zvezdu", ‚‚Noćobdijino kolo", ‚‚Kružni bulevar", ‚‚Tužna vila", ‚‚Porodična knjižica", ‚‚Ulica mračnih želja", ‚‚Jedna mladost", ‚‚Tako vrsni momci", ‚‚Izgubljeni kraj", ‚‚Cirkus prolazi", ‚‚Svadbeno putovanje", ‚‚Avgustovske nedelje", ‚‚Dora Bruder", ‚‚U kafeu izgubljene mladosti", ‚‚Rodoslov" i ‚‚Lacombe Lucien", prema kome je snimljen film.

Za svoje knjige dobio je nagrade: ‚‚Dijamantsko pero", Nagradu Francuske akademije, Nagradu knjižara i izdavača, a za roman ‚‚Ulica mračnih želja", koji je bio roman godine i dobio Gonkurovu nagradu, 2012. osvojio je austrijsku državnu nagradu za evropsku literaturu.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Pet Okt 23, 2015 9:12 am

2015.
Svetlana Aleksejevič


Beloruskinja Svetlana Aleksejevič dobila je ovogodišnu Nobelovu nagradu za književnost. "Nagradu je zaslužila zahvaljujući svom polifonom pisanju, koje je spomenik patnji i hrabrosti našeg vremena", reči su kojima je Švedska akademija obrazložila ovogodišnju odluku.

Svetlana Aleksejevič (67) je četrnaesta dobitnica prestižnog priznanja, a osim po svojim proznim delima poznata je i po istraživačkom novinarskom radu u domovini.

Rođena je 31. maja 1948. u ukrajinskom gradu Ivano-Frankivsku u belorusko-ukrajinskoj porodici, a nakon što joj je otac završio vojnu službu, preselila se u Belorusiju, gde su joj roditelji radili kao nastavnici.

Radila je kao nastavnica i novinarka, a studirala je žurnalistiku na Univerzitetu u Minsku od 1967. do 1972.

Tokom rada u listu “Selskaja gazeta” počela je da prikuplja građu za delo ‚‚Rat nema žensko lice", koji je baziran na intervjuima sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu. Tim delom je otpočela svoj ciklus ‚‚Glasovi Utopije", u kome je opisala život u Sovjetskom Savezu kroz perspektivu pojedinca.

Sekretarka Švedske akademije preporučila je čitaocima koji ne poznaju rad ovogodišnje dobitnice Nobelove nagrade za književnost da počnu čitanje upravo od njene knjige ‚‚Rat nema žensko lice".

- To je velika knjiga zasnovana na stotinama temeljnih razgovora sa ženama koje su učestvovale u Drugom svetskom ratu u Crvenoj Armiji. To je apsolutno brilijantna knjiga. Radi se o ženama koje su dobrovoljno išle na liniju fronta, u prilično istim uslovima kao i muškarci - objasnila je sekretarka Akademije Sara Danius.

Ona je dodala da je beloruska novinarka Svetlana Aleksijevič provela skoro 40 godina istražujući bivši Sovjetski Savez, ali da se njen rad ne tiče istorije već ‚‚nečeg beskonačnog".

Aleksijevič je "mapirala dušu" sovjetskog i postsovjetskog naroda, rekla je Danius.

Svetlana Aleksejevič se bavila posledicama katastrofe u Černobilju u delu ‚‚Černobiljska molitva” (1997), sovjetskom ratu u Avganistanu u delu ‚‚Dečaci od cinka” (1990), kao i dečjim pogledom na rat u delu ‚‚Poslednji svedoci” (1985).

Poslednje delo iz ciklusa ‚‚Glasovi utopije” je ‚‚Polovno vreme: Raspad crvene žene/čoveka” (2013).

Zbog svog angažmana često je dolazila u sukobe s vlastima te je dugo živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a u rodnu Belorusiju, gde su njene knjige bile zabranjene, vratila se 2011. godine. Od tada živi u Minsku, u kome je, pod Lukašenkovom diktatorom, u političkom smislu persona non grata.

Prvi roman, ‚‚Rat nema žensko lice”, objavljen je 1985. i prodat je u više od dva miliona primeraka.

Aleksejevič je napisala i tri pozorišna komada i scenario za 21 dokumentarni film.

Dobitnica je mnogih nagrada među kojima se posebno izdvaja nagrada za mir Udruženja nemačkih izdavača koja joj je dodeljena 2013.

Nobelova nagrada biće joj uručena 10. decembra u Stokholmu, na godišnjicu smrti osnivača Nobelovih nagrada, Alfreda Nobela (1833-1896), švedskog naučnika i filantropa.

Uz priznanje Svetlana Aleksijevič dobija i ček na osam miliona švedskih kruna (oko 950.000 dolara ili 855.000 evra).

Prema prognozama svetskih kladionica, Svetlana Aleksijevič imala je i najveće šanse da ove godine dobije ovu prestižnu nagradu.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Still_dreaming taj Čet Okt 13, 2016 1:22 am

2016.
Bob Dilan


Članovi švedske Akademije odlučili su da ovogodišnja Nobelova nagrada za književnost pripadne američkom kantautoru Bobu Dilanu (75).

Bob Dilan nagrađen je za "stvaranje novih poetskih izraza u velikoj tradiciji američkog pesništva", izjavila je predstavnica Akademije. Nobelova nagrada za književnost, koja uz veliki prestiž donosi i novčanu sumu od oko 900.000 dolara, biće svečano uručena Dilanu i dobitnicima iz drugih oblasti na ceremoniji u Stokholmu 10. decembra 2016.

Dilan je prvi Amerikanac koji je osvojio nagradu za književnost još od 1993. kada je laureat bila Toni Morison. On je ujedno i 259. Amerikanac-nobelovac.

Sara Danils, sekretar Švedske akademije, opisala je Dilana kao "divnog uzora koji već 54 godine sebe menja i usavršava".

Album "Blonde on Blonde" (1966) je "izvanredan primer njegovih savršenih rima, sastavljanja refrena i briljantnog načina razmišljanja", smatra Danilsova.

Ona je priznala da izbor možda nekima može da bude iznenađenje ali "ako pogledate unazad 5000 godina otkrićete Homera i Sapfo. Oni su pisali poetske tekstove namenjene izvođenju, isto je i sa Dilanom. I dalje čitamo i Homera i Sapfo i uživamo u njihovim stihovima".

Švedska akademija, po običaju, ne otkriva uži spisak kandidata, što ostavlja širok prostor za nagađanja i neosnovana kladioničarska predviđanja.

Iako iza sebe ima armiju obožavalaca i premda se njegovo ime godinama unazad nalazi među kandidatima koji se pominju za Nobelovu nagradu (često se čak i zbijaju šale na njegov račun) prema predviđanjima kladioničara ove godine nije bio ni među prvih 10 favorita i malo ko je očekivao da će biti laureat i to ne samo zato što je svoju karijeru gradio na sceni, pred mikrofonom a ne u štampanom formatu.

No, nesporno je da je Dilan ostvario ogroman uticaj na umetnost i umetnike u celom svetu. On je prvi kantautor koji je dobio Nobela za književnost.

Rođen kao Robert Alen Cimerman 24. maja 1941. Dilan je postao jedan od najvećih kantautora 20. veka i najsnažniji glas generacije šezdesetih godina.

Kod nas su 2005. objavljeni njegovi memoari "Hronike 1" u izdanju "Geopoetike".

"Hronike" nisu standardna autobiografija niti ispovest, već vrlo važan dokument o vremenu i životima nekoliko poslednjih generacija druge polovine 20. veka koje su, verujući u utopiju, menjale sve(s)t. "Hronike" pokazuju da je Dilan važan hroničar, briljantnog pamćenja, istančanog zapažanja, književno originalnog jezika, nepatetične iskrenosti, zdravog humora i umerenog cinizma.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21948
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Dobitnici Nobelove nagrade za književnost

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu