Čudno je...

..kako se ukus menja pa sad su mi prelepe crno-bela fotografije.

...kako mi već nedostaje...

Kako imam ne podnosim laptop i kako su pokusali da me ubede je super laptop, ne zauzima prostor itd...a znaju da me nervira laptop.
Nocas sam pisala post dva sata i slucajno dodirnula ono sto je kao mis i sve je nestalo
Bas je cudno, da svi vole laptop, a ja ne!!!
I sad iz nekog inata necu nikada da zavolim tu kutiju
Cudno je sto mi nisu instliarali nasu latinicu, pa se sad mucim
I gde su sad navodnici, kako misli on da ja kucakm bez navodnika?
Cudno je kako imam osecaj da je ovo samo skarabududzio, da bi me otkacio i otisao

. . . što mogu da pišem tek kada svi odu da spavaju, iako me pre toga ništa ne ometa. Treba da napišem glupi prikaz neke rasprave (u suštini samo da prepričam delo) a ja to odlažem za 4-5h ujutru.

...kako su me pustili da je vidim na intezivnoj...
...kako me nekad oduševe "beli mantili" kao recimo ova dva dana, a posebno danas.
...kako me sve ovo nije ubilo

...kako izdrzavam vec tri godine ovu krizu u svojoj firmi. A mislila sam da necu pregurati ni mjesec-dva dana...

..kako su očevi preosetljivi na žensku decu u odnosu na mušku.

...kako se čovek oseća neuništivo kad je zaljubljen.

...kako se vise brinem da sam mozda zarazila i supruga istom ruznom gripom koju sam upravo prebolovala, nego sto sam se brinula zbog sebe same.

..kako mi "neko pojeo" slova sa kvacicama

. . .kako neki ljudi sve nauče polovično i brkaju gomilu stvari a opet tvrde da znaju gradivo i da će razbiti kolokvijum.

...cijela ova situacija u kojoj sam ja potpuno izgubljena

...kako već par godina postoji datum i to u svakoj od prošlih godina, gde je kao "smak sveta " ...čak i naše televizije broje dane do "smak sveta"

..čudno je što malo imamo šta pametno pogledati na televiziji!

...koliko neki ljudi mogu pričati, a da ništa pametno ne kažu...

... sto jos nisu legle pare na racun

Čudno je kako Ovaj čovek nije izgubio nadu.



Zato je kod mene imenica "država" uvek precrtana, jer mislim da to ne ide uz Srbiju.

. .. čitati svoje stare postove. Kao da ih nisam ja pisala već neka polupismena osoba, koja ne zna ni da sastavi rečenicu. Nemam pojma šta mi je u nekim trenucima bilo u glavi. Neću više ni da pišem, grrrrh!

...kako je brzo proslo 12 neradnih dana...
...kako se sporo navikavam na nepusenje i nekoristenje nikotinskih pomagala...
...kako se covjek gasi polako kao svijeca koja dogorijeva...

...kad svjesno radite suprotno onom što želite, jer je tako jedino ispravno.

...kako neki ljudi ne umeju da vide očigledno.

...kako ne moze da nauci da izgovori skracenicu te kompanije, a sto puta je ponovio. Ako jos jednom kaze Pi Aj Peach umjesto PHP ubicu se od muke .

..kako čovek dok je mlad ne razmišlja koliko je starost bolna i koliko je život lep.



..i kako se glupiram sa ovim kučencetom, Jovandan je na pragu!

... sto provedem preko 8 sati dnevno na poslu sa bratom, a i dalje imamo potrebu da poslije posla jedno drugo nazovemo i ispricamo se kao da se nismo vidjeli 7 dana

...kako mi više nedostaje kad je u drugom gradu, nego kad smo u istom gradu. Nekako mi daleko sve što je van Bgda, pa mi se čini da je vremenski prošlo više otkad se nismo videli, a prošao samo jedan dan.

... sto je najjeftinija varijanta da se dodje iz Sarajeva u Prag preko Istanbula