Bonton

Zapamtio sam da kada se ulazi u prostoriju, prvi ulazi muškarac, a kada se izlazi iz nje, prva izlazi žena - pri tom muškarac u oba slučaja drži vrata. Takođe, kad muškarac zapali cigaretu ženi ON treba da kaže ‚‚hvala'' zbog toga što mu je dopustila da joj on zapali - to primenjujem.

I jedno retardirano pravilo:
Kako se jede supa?
- Ako je vrela - meša se u smeru suprotnom od kazaljke na satu, ali tako da kašika ne dodiruje tanjir i zvecka.
- Kada se jede, ne jede se sa vrha kašike nego sa strane - tako što se ne napuni kašika (jer ne treba da kaplje u tanjir) koja se nagne ka ustima da se sadržaj slije u njih.
- Kad se stigne do dna tanjira, on se NIKAKO ne naginje, nego se pokupi koliko se može kašikom.

Smejao sam se dok sam čitao, a i sad dok pišem smejem se.

Trudim se da u adekvatnim situacijama postupam po bontonu onoliko koliko poznajem njegva pravila.

Npr. u liftu svi treba da gledaju ka napred a ne da budu okrenuti jedni drugima pa zevaju u pod ili plafon :S
nepoznavanje ovog pravila od strane većine me izludjuje

^Da dopunim stilija sa supicom
Kad ostane malo supe, tanjir se naginje suprotno od sebe. To je i zbog bon tona a i zbog toga da ako se kojim slucajem malo supe prospe - prosuće se na sto a ne u vaše krilo...

Znam još neka pravila ali mi trenutno stao mozak pa ne mogu da ih narojim..

Kada je jelo u pitanju, praktikujem engleski bon ton. Praktičniji je.

Ja se uglavnom pridrzavam pravila bontona, jer mislim da je lijepo ponasanje osnova civilizacije. Stavljanje ruke na usta kada zijevate ili kisete je obavezno. Zahvaljivanje kada neko nesto ucini za vas ili izvinjavanje ako nekoga slucajno gurnete u prolazu pokazuje da cijenimo ljude oko sebe. Jako volim kada ljudi koji ulaze u lift kazu dobar dan i dovidjenja pri ulasku i izlasku (kod engleza me jako nervira sto svi samo cute kao zaliveni u ovim prilikama!). Glasnu muziku ne treba pustati navece, da ne bi uznemiravali komsije, i, ako imate neku specijalnu priliku kada se zelite malo vise opustiti i proslaviti, lijepo je upozoriti komsiluk i unaprijed im se izvinuti sto ce biti buke u vecernjim satima. Ne treba lupati, trcati i praviti nepotrebnu buku u stanu. Kada skidate kaput lijepo je ako ga partner pridrzi dok se skidate. Pri razgovoru je pozeljno ne galamiti, vec pricati umjerenim tonom.

Donekle je prevazidjen obicaj da u restoranu mladic izvlaci stolicu partnerki da bi na nju sjela (mogla bih da zivim bez ovoga, mada jeste lijepa navika).

Potpuno mi je smijesna navika engleza da u svaku recenicu stavljaju rijec "Molim" (please). To je, vjerovatno, i greska koju najcesce pravim u engleskom, jer je meni sasvim normalno reci vrlo ljubaznim tonom: "Dobar dan. Ovdje Troja. Zeljela bih razgovarati sa Dzonom." Razumijem da je za njih to vazna navika, ali mi je bilo apsurdno kada mi je koleginica koja se javljala na telefon (koja je uzgred budi receno bila polu italijanka, polu slovenka, a ne engleskinja!) na gore navedeno odgovorila sa: "MOLIM!" i spustila slusalicu, jer se, zaboga, osjecala toliko uvrijedjena sto nisam upotrebila i tu rijec. Uzgred budi receno, nikome od engleza nije nikada ni u snu palo na pamet da naprave takvo nesto.

I dobro ste primijetili - rekla sam da je to bila koleginica koja SE (nekada) JAVLJALA na telefon.

Evo, da se nadovežem. Radila sam u Engleskoj tri meseca kao au pair. Engleski jezik mi je kao drugi maternji, a srećom od malena sam imala profesorke koje su predavale britanski, a ne američki engl., pa sam osim jezika naučila dosta o njihovoj kulturi, načinu na koji se obraćaju u odr. situacijama i još mnogo toga. Kad sam otišla tamo (kao i u druge zemlje u kojima sam bila) smatrala sam i dalje smatram da je stvar osnovnog vaspitanja, kulture i poštovanja domaćina da se u njegovoj ‚‚kući" pridržavaš nekih opštih pravila ponašanja, obraćanja drugima...
Kad sam stigla, od žene čiju sam decu čuvala i radila sve poslove u kući, sam dobila spisak svojih obaveza od 20 tačaka i svaka je počinjala sa ‚‚Please". Nikad mi nije bilo niti teško niti mi je smetalo, da u govoru, tamo gde je to uobičajeno, kažem ‚‚Please", i da poštujem sva druga kulturološka ili jezička pravila (i bonton) u zemlji u koju sam došla da radim i živim tri meseca. Uživala sam u svakom momentu tog iskustva, kako u radu tako i u kontaktu sa ljudima.

Troja, molim te, za sve nejasne stvari pošalji pp nekom od moderatora ili administratoru foruma. Ovakvo tvoje izlaganje se smatra spamovanjem.

Svi imamo problem sa bold postovima, zavisno od browser-a koji koristiš. Ne izađe ti ceo post u boldu već tvoj browser tako prikaže, kod drugih (opet, zavisno od browser-a) je poruka prikazana bez bolda.
Kao što je Maja napisala, postoje druge metode naglašavanja dela teksta kao što su underline, color, italic...

E kad bi u zivotu sve bilo crno i bijelo, ako kazes please, sve ce ti biti oprosteno. U stvarnosti je to upravo suprotno. Mnogi koji koriste please istovremeno mogu biti prilicno bezobrazni.

(ne znaci da uvijek jesu, ali mogu biti)

Evo, na primjer, ako neko zove telefonom i hoce da prica sa mojim kolegom iz kancelarije Polom, moze reci: May I speak to Paul, ili moze reci: Paul, please.

Nagradu dobije onaj ko pogodi sta je kulturnije.

Bult ::ako neko zove telefonom i hoce da prica sa mojim kolegom iz kancelarije Polom, moze reci: May I speak to Paul, ili moze reci: Paul, please.

Nagradu dobije onaj ko pogodi sta je kulturnije.

To prvo. 'Bem ti to "please" kada je mutav i ne može da sastavi više od dve reči!

Drago mi je da smo se i ti i ja jednom slozili.

Inace jednom sam dugo rijesavao informaticki problem za kolegicu iz Manchestera. Kada mi je ona poslala poruku, da me pita da li sam to rijesio. Ja sam samo kratko odgovorio ne. Ona se na to uvrijedila i rekla: "Dobro necu te vise uznemiravati"

Kod engleza ja pravilo, sto duzi odgovor to vise postovanja pokazujes prema toj osobi.

Naravno poslije toga sam joj poslao duzu poruku i sve objasnio.

Bult ::Drago mi je da smo se i ti i ja jednom slozili.

Ćoravus kokus sindrom. (to znači "i ćorava koka kljucne neko zrno" )

...i ne drobi se hleb u supu...
- svaki put kad zelite malo popiti dok jedete, prvo se sa salvetom "natapkaju" usne, pa se onda uzme casa vode, soka, alkohola..
- U vozilima gradskog prevoza ustupite mesto trudnicama, zenama sa malom decom, starijim osobama, invalidima i svima onima za koje smatrate da im je teze da stoje nego Vama.

- Ne pljuje se na ulici i javnim mjestima. (Ovo me užasno živcira kod određenih ljudi, sve redom muškarci, kojima je to valjda postala navika.)
- Blago kucanje na vrata kada ulazite npr. u ured, školski razred i sl.
- Hodanje desnom stranom staze ili ulice. (Mnogi to ili ne znaju ili se toga ne drže pa zato i dolazi do sudaranja i naguravanja pješaka... Strašno!)
- Pravilo je da žena hoda s desne strane muškarca. (Toga se držim samo kad sam s bratom jer je njemu jako stalo do toga.)

Da se osvrnemo na bonton za stolom...
Na stolu ne stoje nigde ni čačkalice niti piksla jer nije po bontonu da se koriste.
Po francuskom bontonu 'leba' je sa leve strane tanjira a po engleskom je sa desne, što je i praktičnije jer se viljuška drži levom rukom. Po francusko se viljuške i kašike okreću na dole a po engleskom na gore.
Jela se poslužuju sa leve strane. Prljavi tanjiri se odnose sa leve srtane a čisti stavljaju sa desne.
Sve se jede priborom osim hleba, artičoka, grožđa i opciono špargle. Kažem opciono jer se mogu jesti i priborom, pa je običaj da se pusti domaćica da prva počne da ih jede pa se jede onako kako to ona čini. Dakle, riba, piletina, rakovi i ostalo se jedu priborom, a ne kako pojedini paori (koji misle da je Bon Ton francuz koji je preplivao Lamanš) kažu da se po istom francuskom plivaču to jede prstima. Za ribu i rakove treba poseban pribor. Ja lično ribu jedem pomoću dve viljuške i pomažem se nožem. Probajte tako.
I nikada ne pitajte goste da li posle jela žele kafu nego skuvajte i ponudite.

Still_dreaming :: Ako je vrela - meša se u smeru suprotnom od kazaljke na satu, ali tako da kašika ne dodiruje tanjir i zvecka.
- Kada se jede, ne jede se sa vrha kašike nego sa strane - tako što se ne napuni kašika (jer ne treba da kaplje u tanjir) koja se nagne ka ustima da se sadržaj slije u njih.
- Kad se stigne do dna tanjira, on se NIKAKO ne naginje, nego se pokupi koliko se može kašikom.

Bas smijesno, glupo i nepotrebno. Mora da je onom ko je smisljao ovo pravilo bilo strasno dosadno.

Ja volim da postujem neka osnovna pravila i nervira me kad neki ljudi to ne rade, ali daleko od toga da sam opsjednuta svim tim pravilima.

Kao sasvim malu, mama me je ucila kako da pravilno sjedim i jedem za stolom. Zato danas nemam problema da kasiku drzim u desnoj ruci, iako sam ljevakinja. Zato me nervira kad neko zamijeni viljusku i noz. Cista ljenost i nekultura!

Neka od pravila koja postujem i za koja ne volim kad drugi ne postuju:
- Ici desnom stranom (u suprotnom nastane nered)
- Pusti prvo da ljudi izadju iz gradskog prevoza, pa onda udji
- Na pokretnim stepenicama stoji sa desne strane tako da ljudi koji zure mogu proci lijevom stranom
- Muskarci idu prvi kad se ide niz stepenice, a drugi kad se ide uz tako da mogu da zastite zenu prilikom pada (ovo mi je simpaticno, ne nervira me kad se to ne radi)
- Zena ide s desne strane muskarcu (ovo mi je licno prakticno jer mi je torbica ne desnom ramenu ili u desnoj ruci)
- Muskarac otvara vrata zeni, pridrzava jaknu, izvuce stolicu da sjedne, nalije pice (ovo mi je lijepo, ali rijetko se toga pridrzavam. Razlog tome je, kako su mi rekli brat i momak, sto ja nikad ne sacekam, vec sam navikla da to sama napravim.)

U New Yorku mi se dopalo to sto su na autobuskoj stanici svi stajali u redu, onako kako je ko dosao na stanicu i tim redom ulazili u autobus, bez guranja i guzve.