Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Egipatska mitologija

Zid :: Društvo :: Kultura

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Egipatska mitologija

Počalji od Still_dreaming taj Ned Maj 29, 2011 9:23 am

Stari Egipat bio je civilizacija smeštena u dolini Nila. U vreme svoje najveće ekspanzije (XV vek. p.n.e.), Egipat se prostirao od Delte Nila na severu, pa sve do današnjeg Džebel Barkala na jugu. Istorija ove države počinje sa Egiptom kao ujedinjenom državom, što se dogodilo 3200. g.p.n.e. Jedinstvenu egipatsku državu stvorio je Nermer (Menes), koji je i bio prvi faraon. Međutim, arheološki podaci ukazuju na to da je egipatsko društvo postojalo i bilo veoma razvijeno i znatno pre toga tzv. “Preddinastički Egipat”.

Egipatska država održala se oko tri hiljade godina. Ta duga istorija deli se na tri perioda: Staro, Srednje i Novo kraljevstvo, obuhvatajući ukupno trideset i jednu dinastiju koje su vladale tokom ta tri milenijuma.

Sa ujedinjenjem Egipta počinje politički razvoj države, a uporedo sa razvojem političkih tekovina, otpočinje i period kulturnih dostignuća.

Egipatska mitologija je jedna od mitologija koja se zasniva na totemizmu, odnosno verovanju u svete životinje. Karakterišu je božanstva s ljudskim telom i glavom životinje, s tim da postoje izuzeci. Jedan od glavnih delova religije drevnog Egipta jeste verovanje u zagrobni život, o čemu svedoči veliki broj pronađenih grobnica, među kojima su piramide najveće, zatim velik broj mumija, statua, ali i brojna božanstva povezana sa zagrobnim životom. Većina bogova ima ankh, sveti znak života.


Ostrvo postanka


Prema drevnoj egipatskoj mitologiji, pre stvaranja Sveta i Svemira, postojao je haos u obliku nepregledne vodene mase. Voda je potpuno prekrivala Zemlju i nije bilo ni ljudi ni bogova. Tada je odjednom iz vode izronilo osrtrvo od blata, a na to ostrvo spustila se božanska ptica. Ponekad, ta božanska ptica u obličju je sokola, ponekad poprima obličje ptice ibis, a ponekad je to ptica benu ili poznatiji feniks. Nakon toga iz tame su se niotkud pojavili prvi polu-bogovi, te stanu oni ubirati trstiku, šaš i lotos i započnu graditi prvobitno sklonište za božansku pticu.

Ova sfera ili mitološka grupa verovanja drevnih Egipćana proizašla je iz prirodnih osobina koje su se izmjenjivale u drevnom Egiptu svake godine, a svakako radi se o poplavama životvorne reke Nil. Nakon što bi se Nil izlio iz svog korita postajao je zaista nepregledna vodena masa iz koje se kasnije njegovim povlačenjem u prvobitno korito pojavljuju blatna (muljevita) ostrva na kojima će niknuti bogati usevi. Kako bi se božanstvo zaštitilo izgrađen mu je zaklon od trstike i palminih stubova koje su prvi polubogovi ukrasili lotosovim cvetovima. Kasnije se to prvobitno svetište dograđuje novim prostorijama koje služe prvim polubogovima, pa dodatnim hodnicima i tako je nastalo svetište u kojem je dominantnu poziciju, a koja je nadvisila sve ostale građevine, imalo prvobitno sklonište za božansku pticu. Kasnije to će postati hramovi koji će čuvati od pogleda znatiželjnika kip božanstva, a ljubomorno će ga čuvati potomci onih prvih polubogova – sveštenici. Ubrzo će u kultnim (verskim) središtima niknuti hramovi, a sveštenici će se takmičitii u uveravanju sledbenika da je upravo njihov hram izgrađen na prvobitnom ostrvu postanka na koji se spustila božanska ptica.

Egipatska božanstva



Atum

Atum (alternativna imena: Tem, Temu, Tum, Atem) je egipatsko božanstvo, hermafroditski prabog od koga nastaje svet. Samo ime potiče od reči »tem« koja znači završen, gotov. Atum ima solarni kosmički karakter, nevidljiv je, onaj koji postoji i ne postoji. Sedište kulta bio je Heliopolis.
Od najranijeg doba pominje se u tektovima piramida, kao stvoritelj i otac faraona. Prikazuje se antropomorfno, na glavi mu je dvostruka kruna, gornjeg i donjeg Egipta.
Prikazan sa glavom ovna i kao gušter, zmija, lav ili bik.



Ra


Ra (ponekad izgovarano kao „Ri“ po Koptima i „Fra“, i kasnije kao Amon Ra, direktnog značenja „Sunce“) je bilo glavno božanstvo u religiji Starog Egipta do pete dinastije. Ra je uglavnom identifikovan kao Sunce, a središte njegovog kulta je bio Heliopolis, što na grčkom znači „grad Sunca“.
Po Volisu Badžu, Ra je bio jedini bog egipatskog monoteizma, od kojeg su svi ostali bogovi bili samo faze, manifestacije i oblici.

Tokom kasnijeg perioda staroegipatske istorije, Ra je bio obuhvaćen u bogu Horusu, kao Ra-Horakti. Ra je gospodario nebom, zemljom i podzemnim svetom, a takođe je bio povezivan sa sokolom.
Zna se da reč „Ra“ znači „Sunce“, ali postoji i mišljenje da riječ može biti varijanta ili povezana sa rečju „kreativan“. Kako je njegov lik stvoren u egipatskom panteonu, Ra obično zamjenjuje Atuma kao otac, deda i pradeda božanstava Eneada, i postaje stvaralac sveta. Verovatno je takođe da je Ra stvorio Sekmeta, koji je potom postao Hator, boginja u obliku krave, nakon što je dovoljno kaznila ljudski rod kao osvetničko Oko Ra, pa se za Ra obično kaže da je otac od oboje i brat Ozirisa. Na kraju, po verovanju ljudi su stvoreni od suza boga Ra, te su se Egipćani nazivali „stadom boga Ra“.

Ra se u umjetnosti obično prikazivao kao čovjek, sa faraonskom krunom (znak kraljevstva nad ostalim božanstvima) i Suncem iznad glave. Obično ima glavu sokola, kao Horus. Katkad je prikazivan drugačije u zavisnosti od položaja Sunca na nebu. Pri izlasku Sunca je bio prikazivan kao dijete, u podne kao čovjek, a u sumrak kao starac. Razlog ovom stalnom starenju je od Egipćana objašnjavano njegovim odsustvom sa svijeta dok su Oziris i Horus vladali umjesto njega. Uz ovo se obično veže i mit po kom Izida može prevariti Ra kao starca, pošto vlada na zemlji kao faraon, pa saznati njegovo tajno ime a time i tajnu njegove moći. Ra je dijelio mnoštvo simbola sa drugim sunčevim božanstvima, posebno Horusom.



Geb

Geb (ili Keb, Seb), zemlja, bio je po opštem mišljenju sin Šua i Tefnut, a sa svojom sestrom bliznakinjom Nut činio je drugi božanski par. No katkada se govorilo da je otac Raa, sunca, i Tota, meseca, te su ga zvali „otac bogova”. Pre stvaranja sadašnjeg sveta Geb je bio čvrsto zagrljen s Nut. To se Rau nije sviđalo pa je naložio Šuu da ih razdvoji. Kad su se odvojili, stvoreni su prostor i svetlo.
Geb je bio zemlja, a njegovo telo, koje su prikazivali kako leži ispod Nut, poduprlo se na laktove savivši kolena pa je na površini zemlje stvorilo gore i doline. Zelene mrlje ili biljke što se u papirusima vide na njegovu telu simbolički su prikazivale njegov vid boga raslinja. Geba su katkada prikazivali kao gusku, „Veliku gakušu”, ili sa guskom na glavi jer se govorilo da u tom obliku nosi jaja iz kojih se izleže sunce kao ptica Bennu. U drugo doba prikazivali su ga kao „Nutina bika”. Geb i Nut bili su roditelji Ozirisa i Izide, Seta i Neftis.
Ponekad se govorilo da Ra ili Atum neposredno uručuju Gebu presto zemlje imenujući Nut za kraljicu neba. No uopšteno se mislilo da je Geb bio treći božanski kralj pošto je istisnuo svojega oca Šua.
Oluje i tama, koje su došle nakon toga kako je Geb preoteo presto i silovao svoju majku, trajale su devet dana, ali se tada razvedrilo, a Geb je bio priznat za kralja. Ipak je trpio zbog nezakonitog prisvajanja. Nakon sedamdeset i pet dana krenuo je na put da poseti različite delove svoga kraljevstva, a na istoku je čuo za veliku hrabrost svojega oca i kako je Šu ojačao stavivši na glavu zmiju ureus. Geb je odlučio da i na svoju glavu stavi zmiju te je posegnuo da otvori škrinju u kojoj je bila zmija, ali je zmija odmah izdahnula smrtonosan otrov; to je ubilo sve Gebove pratioce, a Geb je bio opečen te ga je mučila vrućica. Nikakav lek nije ga mogao izlečiti, pa su mu bogovi savetovali da se obrati na Raov aart. Aart u kamenom kovčegu stavljen je na Gebovu glavu, a temperatura je popustila. Nekoliko godina kasnije, kad su aart oprali u svetom jezeru blizu Het Nebesa, pretvorio se u krokodila Sebeka i hitro skliznuo u vodu.
Geb je sada želeo da vlada po božanskom poretku koji su uspostavili njegovi prethodnici te je ispitivao svoje savetnike o gradnji hramova, o ustanovljivanju noma i naselja, o izgradnji gradova i zidova i o radovima navodnjavanja što ih je izvršio njegov otac. Kad je naučio sve pojedinosti, Geb je izjavio da će ispraviti pustošenja do kojih je došlo za prošlih godina vladanja njegova oca baš kao što je Šu to nastojao u korist svoga oca Atuma. To je i učinio izgradivši još više gradova i uspostavljajući red i blagostanje. Kad je živio 1773. godine, Geb je odlučio da se povuče s položaja u korist Horusa i Seta. Međutim, zbog Setovog negodovanja - jer je želeo da baštini celu kraljevinu - došlo je do dugotrajne svađe.


Geb je preuzeo Totovo mesto kao glasnik i sudija u Raovu kraljevstvu. Katkad se govorilo da je Geb, a ne Ra, kao sudija koji je predsedavao raspravi o rešenju spora između Horusa i Seta dodelio presto Horusu. To je bila prva rasprava nakon što je Geb uzašao na nebo. Geb je bio i član Raove posade u sunčevom čamcu. Na uspomenu Gebova veštog vladanja na zemlji kraljevski presto bilo je poznato kao „Gebov presto”.



Šu


Šut ili Šu (senka) je član staroegipatske eneade iz Heliopolisa, smatrana za fizičko biće koje poseduju i ljudi i predmeti. Biti u nečijoj senci, kod Egipćana znači biti u nečijoj zaštiti. Senka je smatrana i sastavnim delom neke osobe, ali je i zasebni način postojanja.
Egipćani su verovali da je čovek sastavljen od tela (khet), imena (ren), senke (šut) i tri duše (ka, ba, ah)
-Ka Ka je staroegipatski životni element, jedna od tri duše, energija koja usmerava na akciju, a u sebi čuva sve ljudske osobine. Ka je ritualna, besmrtna snaga čoveka, koja traži materijalnu podlogu. Poseduje je kralj, bogovi i privatna lica.
Egipćani su verovali da je svaki čovek sastavljen iz šest delova: tela (Khet), imena (Ren), senke (Šut) i tri duše (Ka, Ba, Ah).
Komponente egipatskog koncepta duše nisu iste kao današnje shvatanje duha i duše, za Ba i Ah, možemo reći da se delimično podudaraju sa pojma duha, duše.
Ka je mumija, skulptura, reljef ili samo ime pokojnika. Štiti od lošeg ponašanja i iskustva.


Likovni prikaz Ka pristutan je samo kod kralja. Obični ljudi imaju samo jedno, a kraljevi mogu imati više Ka. Ka se prikazuje hijeroglifskom oznakom na glavi, brada napred povijena (kao kod bogova). Prema mitu je bog Hnum, u istom momentu na grnčarskom točku stvorio i čoveka i njegov Ka. O prirodi Ka, postoje različita tumačenja.
Ka je neraskidivo, telesno vezana za čoveka i ne napušta ga posle smrti. Biće koje se slobodno kreće po carstvu mrtvih Rea i Ozirisa. Posle smrti, jedino ljudski lik može biti stan Ka.
Ka prelazi iz sveta živih u svet mrtvih prilikom praznika da bi se srelo sa svojim srodnicima. Kuće Ka (prostorije) za statue uz grobnice, u kojima su postavljene statue pokojnika zovu se sluge Ka -Hen Ka. To je sveštenik koji obavlja obred, brine o pokojniku, obavlja dnevne i praznične rituale, prinosi hranu. Sluge Ka se po pravilu nasleđuju radi održanja kulta.
Ka se hijeroglifski prikazuje kao dve stilizovane podignute ruke.


-Ah je staroegipatski životni element, označava duha koji se posle smrti oslobađa od tela i ide na nebo. Egipćani su verovali da je čovek sastavljen iz tela (Khet), imena (Ren), senke (Šut) i tri duše (Ka, Ba, Ah).
Hijeroglifska oznaka za Ah je ibis. U tekstovima piramida se kaže da Ah pripada nebesima, a telo zemlji. Ah je vezan za rane predstave o carstvu mrtvih među zvezdama.
U starijem dobu Ah štiti grobnicu. Tokom Srednjeg carstva sve više na značenju dobija verovanje u Ba dušu, a Ah sve više postaje duh umrlog.
U Novom carstvu, Ah je opasno biće kome treba ugoditi, jer može naneti zlo, njoj su upućena pisma mrtvima.


-Ba Ba je staroegipatsko božanstvo, jedna od tri duše, koja nije vezana za telo, već se svuda kreće, uzima svaki oblik koji želi. Egipćani su verovali da je čovek sastavljen iz tela (Khet), imena (Ren), senke (Šut) i duša (Ka, Ba, Ah).
Hijeroglifska oznaka se crta u obliku rode.
Od Novog carstva Ba se prikazuje kao ptica sa telom sokola, ljudskom glavom i rukama.


Prvo značenje Ba bilo bi zvezde na nebu i različite anonimne pojave božanstava, u početku ne označava dušu, već samo božansku, nematerijalnu silu.
Od kraja Starog carstva, postaje nosilac neprolazne snage u čoveku, slično savremenom pojmu duše. Do ove promene dolazi verovatno zbog veze sa carstvom mrtvih među zvezdama. Od Srednjeg carstva Ba leti iz grobnice u svet živih, a u Novom carstvu su česti prikazi Ba izvan grobnice, ali u blizini, jer Ba noć provodi uz mumiju.

Prvi pouzdani pomen Šut imamo u tekstovima kovčega, najčešće sa pomenom Ba iz Srednjeg carstva. Ponekad su Ba i Šut delovi iste celine, a u drugim tekstovima su različita bića.
Senka se kreće, a posle smrti se vraća u mumiju.
Takođe, Šu je bog vazduha, muž Tefnut, otac Geba i Nut.



Tefnut


Tefnut je, u egipatskoj mitologiji boginja vlage i kiše, sa glavom lavice. Ona je ćerka Raa i Šuova žena. Majka je Geba i Nut, a baka Ozirisa, Izide, Seta i Neftis.



Nut


Nut ili Nuit je boginja neba, Gebova žena i Šuova ćerka. Ona je majka bogova i zvezda. Njen otac stoji na Gebu i pridržava je. Egipćani su verovali da Nut guta sunce pa ga ponovo rađa.



Oziris


Oziris je bio staroegipatski bog podzemlja. Ozirisa je ubio bog Set, koji je rastrgao njegov leš i razbacao delove po celom Egiptu. Boginja Izida, Ozirisova žena, i njegova sestra Neftis pronašle su delove i dale Ozirisu novi život, pa je on postao vladar podzemlja. Izida i Oziris su onda začeli Horusa. U egipatskom konceptu božanskog kraljevstva, kralj na samrti je postajao Oziris a novi kralj se identifikuje sa Horusom. Oziris je takođe predstavljao silu koja donosi život iz zemlje. Zato mu je lice prikazano u zelenoj boji simbolišući tako useve bez kojih nema života. Praznici u kojima se oživljavala njegova sudbina slavljeni su svake godine u gradovima širom Egipta.



Izida


Izida je vrhovna boginja starog Egipata, ćerka Geba i Nute (zemlje i neba), sestra i supruga boga Ozirisa, mati boga Horusa. Ona je oličenje zemljive snage i istovremeno boginja meseca. Predstavlja se sa sunčevim koturom na glavi između dva kravlja roga. Njen kult se u svoje vreme bio proširio i na Heladu i Rim. Smatrana je idealnom suprugom, majkom i bila je jedno od najcenjenijih božanstva.



Anubis


Anubis je egipatski bog koji je rukovodio posmrtnim ceremonijama. Bio je predstavljen u obliku šakala, psa ili kao čovek sa glavom šakala. Postao je bog mrtvih i vodič duša na onu stranu zato što je pomogao Izidi da balsamuje Ozirisa.



Horus


Horus je jedno od najstarijih egipatskih božanstava, otelotvorenje u vladaru (odnosno faraonu), sin je mitskog kralja Ozirisa i boginje Izide, koji se oko prestola bori sa Setom. Najpoznatiji Horusov hram se nalazi u Edfu u Gornjem Egiptu. Nastao je između 173. i 167. godine p. n. e.

Kultno mesto

Horus je poštovan na više mesta, najpoznatiji je hram iz doba Ptolomeja iz grada Eka. Karahti je njegov aspekt, označava horizont rađanja, a prikazuje se kao krilati disk.
Horus je bog kraljevske vlasti, tj. kralj je inkarnacija Horusa.
Horus je i bog neba. Prikazuje se antropomorfno kao dete ili kao odrastao, zoomorfno kao soko ili kombinovano, sa glavom sokola.

Mit o Horusu

Mit o Horusu Behdetskom potiče iz doba kada je Egipat bio još razjedinjen i podeljen na Gornji i Donji Egipat. Borbe za ujedinjenje opisuju se kao borbe između vojske Horusa i Seta.
Athumanunh skreće paznju da ove borbe nisu borbe Horusa sina Izidinog i Seta, već Hurosa ura koji je brat Seta i Ozirisa, a sin Nutin i Seta.
Horus je na čelu vojske Severnog Egipta, a kult mu je razvijen u gradu Behdetu, a Set je na čelu vojske Južnog (Gornjeg) Egipta. Okolnosti pod kojima su se borbe vodile Athumanunhu nisu baš kristalno jasne, pa je on siguran da je pobeđivala na trenutak jedna, a onda opet druga strana.
Horus se prikazuje u odeći faraona i kao najstariji sin boga Ra.
Horus je dobri bog i gospodar Dvaju zemlji (Nebtaui). U tom mitu pobunjenike protiv Ra predvodi Set, oličenje zla. U tim mitovima Setova vojska sastoji se od ratnika u obličju strašnih krokodila, nilskih konja i zmija, koji su uopšteno i vekovni neprijatelji boga Ra. Otuda i kasnija tvrdnja da su faraonovi neprijatelji zapravo i neprijatelji boga Ra.
U mitu Athumanunh je pronašao i trenutke kada Horus, sin Izidin, zapravo pomaže svom ujaku Horusu Behdetskom u borbama s vojskom vodenog haosa, a u mitu o borbi Horusa, sina Izidinog i Seta oko prava na Ozirisov presto, Horus Behdetski svesrdno i otvoreno pomaže i na strani je svog nećaka mladog Horusa.



Neftis

Neftis ili Neb-het, kćerka Nut i Geba, je egipatsko primarno, funerarno božanstvo, zaštitnica mrtvih. Bila je sestra Ozirisa, Isis i Seta, majka Anubisa, koga dobija iz veze sa Ozirisom, a Setova supruga. Njeno ime se može prevesti kao gospodarica kuće, što se verovatno odnosi, na neki deo Neba ili označava status u drvnom dvoru ili poglavarskoj kući. Prilikom potrage za Ozirisovim telom, iako Setova supruga, bila je odana sestra Izis.
Neftis je imala značajnu ulogu u oživljavanju Ozirisa. Prikazivana je kraj njegovog odra, pa je zato, u pogrebnim obredima jedna žena imala njenu ulogu i stajala je pokraj uzglavlja pokojnika.
Neftis je predstavljala personifikaciju tame i svega što tami pripada. Njeni atributi su imali pasivan, a ne aktivan karakter. Kao suprotnost Isis, koja predstavlja rođenje, rast, razvoj, Neftis simbolizuje smrt, nepokretnost i propadanje. Zbog različitih atributa, njih dve su gotovo uvek prikazivane zajedno, simbolišući ono što jeste i ono što će biti - rođenje i smrt.
Kao Izidina sestra ima podređenu ulogu. Izgleda da nije imala svoj kult (niti hram).


Prikazivana je antropomorfno sa hijeroglifskom oznakom Hut na glavi, a zoomorfno kao zmaj, uz glavu sarkofaga. U grobnici Nefertari prikazana je kao soko.
Mada su osobine Neftis prilično nedefinisane, ali je sigurno da je ona simbol smrti iz koje se uzdiže novi život.


~~~~~


Manje važna božanstva


Teut

Teut je bio egipatski bog, pronalazač brojeva i slova. On je, u Platona (Phaedr. 274), okrivljen baš zbog toga: ljudi će, oslanjajući se na pisanu reč, sve više gubiti pamćenje. Kod Grka Hermes Trismegistus. On je glasnik i posrednik između bogova, izmiritelj i zato su ga Grci kasnije izjednačili sa Hermesom i poštovali ga u Hermopolisu.
Teut je i bog vremena, računjanja godina, koji se pominje kao pisar eneade, koji beleži pri merenju duše, bog svih znanja. Zaštitinik je iscelenja. Teut je izlečio oko Horusa, što je opisano u mitu o sukobu Seta i Horusa. Njegov njegov najstariji aspekt je lunarni. Prema mitu, Tot je Reu vratio oko. Re je u znak zahvalnosti načinio mesec i Tot je postao bog meseca.

Teut se prikazuje zoomorfno kao ibis ili grivasti pavijan, ponekad i kombinovano kao čovek sa glavom ibisa, u ruci drži pisarsku paletu.



Ma'at

Ma'at je egipatsko božanstvo, personifikacija pravde, istine i kosmičkog reda. Vezana za Rea, Re je gospodar Maat, ona je kći Rea, sestra vladajućeg kralja čija je najveća dužnost da održava maat, odnosno red i harmoniju.
Ako bi maat bila narušena, sve bi se srušilo, društvo bi se raspalo, prirodne pojave bi bile poremećene. Svaka individua mora da održava maat. Pri merenju duše, srce pokojnika je na jednom tasu a na drugom je maat kao protivteg.
Prikazuje se antropomorfno, na glavi ima visoko pero ali ponekad je predstavljena i samo kao pero.




Ptah

Ptah je egipatski bog oblasti Memfis, glavno zemaljsko božanstvo, njegova žena je Sekmet koja se prikazuje kao lavica, a sin Nefertem koji se prikazuje kao lotos.
Ptah je bog zanatstva.
Prikazuje se antropomorfno i mumiforno. Na glavi ima priljubljenu kapu. Brada mu je kratka i ravna, a oko vrata je ogrlica sa protivtegom, u rukama drži žezlo.
Džed stub je od Starog carstva vezan za Ptaha koji se naziva i plemeniti džed. Asimilacijom i sinkretizmom Ptah je vremenom izjednačavan sa bogovima donjeg sveta: Sokarom i Ozirisom, od Novog carstva, džed stub je simbol boga Ozirisa.
Ptah je glavni bog Memfisa, koji je postojao pre boga sunca. Pomoću srca i jezika je stvorio Atuma. Ovakvo stvaranje je promišljeno, stvaranje ni iz čega, pomoću misli i reči. Ptah je smatran za boga pomoću koga su ujedinjeni muški i ženski elementi.




Hator

Hathor je egipatska boginja, majka ili supruga Horusa, čije ime znači kuća Horusa. Hator je solarna boginja, boginja neba i pramora, ali i boginja stranih zemalja, boginja žena, materinstva, ženske seksualnosti, boginja muzike, pijanstva, svečanosti. Ona je zaštitnica Sinaja, bakra i tirkiza.
Kultni centar je Dendera, ali ima i starijih centara kao što su Deir el Medina, Megara i Serabit el Kadim na Sinaju).
U Memfisu je poštovana kao boginja zagrobnog života, koja pokojnika snadbeva pićem i hranom. Po mitu je telo mrtvog Ozirisa bilo sakriveno u sikomori (predstave drveta sikomore koje doji vladara).
U Tebi je poštovana kao zaštitnica tebanske nekropole, kao gospodarica zapada. U nekim oblicima je slična Izidi.
Prikazuje se antropomorfno kao žena, koja u ruci može da drži sistrum (zvečku), struk lotosa, vas žezlo, često se prikazuje u haljini crvene ili tirkiz boje ili u dvobojnoj (tirkiz-crvenoj), na glavi ima kapu u obliku krila kraguja sa postoljem na kome su rogovi sa sunčevim diskom. Predstavlja se i zoomorfno kao krava sa diskom među rogovima.




Bes

Bes je staroegipatsko božanstvo, zaštitnik trudnica, porodilja, novorođenčadi, smeha, pesme i igre. Poštovan je u svim slojevima društva.
Nedefinisanog je porekla, verovatno potiče iz Libije ili neke druge afričke zemlje, ali se dovodi u vezu i sa patuljastim božanstvom — Akom, koje potiče sa kraja Prvog među perioda i iz Srednjeg carstva.

Bes ima poluživotinjski izgled. Prikazuje se sa lavljom grivom, ima osmeh na licu i patuljaste noge, često se prikazuje u društvu boginje Taveret.





Ovo je tema u kojoj ćemo pisati egipatske mitove. Ako naiđete na neki ili neki znate, možete doprineti.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21550
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Egipatska mitologija

Počalji od chegirl taj Ned Jul 24, 2011 1:20 pm

Bastet, boginja-mačka

Pored toga što je bila boginja mačaka,Bast je postupno postala i boginja parfema, i dobila nadimak "mirisne zaštitnice".
Istovremeno, kada je Anubis postao bog balzamiranja, Bast je, kao boginja masti smatrana njegovom ženom, dok je verovanje da je Bastet Anubisova majka prekinuto godinama kasnije kada je Anubis postao Nefertitin sin.

Ipak, povremeno je prikazivana kako drži masku lavice, koja je navodila na prikrivenu divlju stranu. Zbog činjenice da se domaće mačke ponašaju zaštitnički i nežno prema svojim potomcima, Bast se također smatrala dobrom majkom, i često ju se prikazivalo u društvu mnoštvo mačića.
Nadalje, žena koja je želela djecu ponekad je nosila privezak koji je prikazivao boginju s mačićima (broj mačića na privjesku predstavljao je broj djece koji je žena priželjkivala).


Zbog ogromne katastrofe koju su štetočine poput miševa i pacova činile zalihama hrane, i njihove sposobnosti da ubiju zmije, posebno kobre, mačke u Egiptu smatrane su uzvišenima, i ponekad im se davalo da nose nakit, ili da jedu iz jednakih tanjura poput njihovih vlasnika. Veruje se da imaju sposobnost da razgovaraju sa bogovima i da izgovaraju njihovo tajno ime.
Mnogi misle da im je predak mačka. Žene se šminkaju tako da dobiju izgled mačke, izvlačeći crnim krejonom liniju u produžetku oka. Deca se posvećuju boginji Bastet tako što im sveštenik napravi mali rez na ruci u koji se kane nekoliko kapi mačje krvi.

Kako je Bast postala boginja i zaštitnica mačaka, u hram Per-Basta donosile su se mrtve (i mumificirane) mačke radi pokopa. Više od 300 000 mumificiranih mačaka pronađeno je u Per-Bastu tokom iskopavanja Bastinog hrama. Egipćani vjeruju kako, nakon što mačka ugine, porodica mora "izložiti" telo izvan kuće kako bi joj odali odgovarajuću počast.


avatar
chegirl
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2818
Ženski Devica Godina : 23
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Zid :: Društvo :: Kultura

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu