Borisav Stanković

od **Still_dreaming** Pet Jun 10, 2011 12:23 pm

Borisav (Bora) Stanković rođen je u Vranju, 31. marta 1876. Srpski književnik, jedan od najznačajnijih romanopisaca na prelazu iz 19. u 20. vek.

Rodio se u Vranju, gde je završio osnovnu školu i maturirao u tamošnjoj gimnaziji. 1902. završava Pravni fakultet u Beogradu i ženi se Beograđankom Angelinom Milutinović. Posle jednogodišnjega boravka u Parizu, 1904. počinje službovanje kao carinik; bio je zatim poreznik, kontrolor državne trošarine u Bajlonijevoj pivari. Ratne 1915. povlači se iz Beograda, u oktobru ostavlja porodicu u Kraljevu i odlazi u Niš, pa u Crnu Goru, gde je u Podgorici zarobljen; odatle su ga Austrijanci internirali u Derventu, odakle je pušten kući u Beograd.

Predstavnik srpskog realizma, najpoznatiji pisac koji je u srpsku književnost uveo život svog rodnog kraja - Vranja. Smatra se začetnikom moderne proze, u psihološkom slikanju likova, mada je taj proces započet još u psihološkoj pripovetci Laze Lazarevića. Nastavlja proces u kom se srpska pripovedačka proza kreće od spoljašnjosti ka unutrašnjosti, od objektivnog ka subjektivnom prikazivanju. Na piščev stvaralački proces prestižno utiče sećanje iz detinjstva, uspomene koje u dečakovoj mašti održava baba Zlata. Ova gorda starica trudila se da održi u dečaku uspomenu na nekadašnje njihovo bogatstvo, tako da pisac sa puno ljubavi i topline doživljava dane starog Vranja, kojeg već u njegovom detinjstvu nije bilo. Do velike društvene promene dolazi 1875. godine kada je Vranje oslobođeno od Turaka i pripojeno Srbiji. Novi društveni odnosi, nova građanska klasa, preduzimljivi trgovci, seljaci potisnuli su staru gospodu kojoj ostaju samo velike starinske kuće, pune lepih i skupocenih predmeta što podseća na nekadašnju slavu i veličinu porodice.

Za Stankovićevo delo je karakterističan regionalizam, okrenutost prošlosti, ljubav prema toplini patrijahalnog života i odbojnost prema modernom društvu. Za Stankovića se kaže da je poput Balzaka kritički i realno prikazao stalež kom je pripadao i koji je voleo - čorbadžije(bogataši). Sa puno detalja, pisac slika ekonomsko i moralno propadanje ljudi iz starih vremena. Snaga realizma je u tome što osuđuje patrijahalni moral, moral društva i vladajuće klase čijim zakonima mora da se podvrgne svaki pojedinac i da svoju ličnu sreću žrtvuje patrijahalnim shvatanjima (mišljenje sveta i okoline je presudno). Snaga njegovog kritičkog realizma ogleda se u tome što patrijahalni moral nije prikazan kao idealni(najbolji) iako lično voli patrijahalne običaje i način života. Taj strogi patrijahalni moral u sukobu je ne samo sa materijalnim interesima nego i sa onim što je najdublje u čoveku, ljubavnim osećanjima, čovekovim intimnim životom. Iz toga proizilaze sukobi pošto se ne može prevazići razlika između pripadanja različitim staležima. Patrijahalni moral određuje klasnu i socijalnu pripadnost svakog pojedinca. Naročito je ptikazan robski položaj žene. One nemaju slobodu u ispoljavanju svojih ljubavnih osećanja, podređene su muskarcu, nisu u mogućnosti da same kroje svoju sudbinu; tako da se iza zidina gordih bogataških kuća odigravaju strašne tragedije.

Osim prikazivanja starinskog načina života, robskog položaja žene, klaslih i solijalnih razlika, Stanković se u zbirci ‚‚Božji ljudi" zadržava na svetu odbačenih od društva, prezrenih (to su prosjaci, umno poremećeni, oni koji žive u nekom svom svetu tražeći duboko ispod njihove spoljašnjosti koje su intimne tragedije dovele njih u ovakvo stanje).

Umro je 22. oktobra 1927. godine u Beogradu.

Knjige:
‚‚Majka na grobu svoga jedinca" (prvi objavljeni rad, pesma), ‚‚Iz starog jevanđelja" (1899), ‚‚Koštana". (‚‚Komad iz vranjskog života u četiri čina s pevanjem", 1902), ‚‚Božji ljudi" (1902), ‚‚Stari dani" (1902), ‚‚Koštana" (dramske priče, 1905), ‚‚Pokojnikova žena" (1907), ‚‚Nečista krv" (1910), ‚‚Njegova Belka" (1921), ‚‚Koštana" (‚‚Komad iz vranjskog života s pevanjem", 1924), ‚‚Drame" (Koštana. - Tašana. - Jovča. - Dramatizacija ‚‚Nečiste krvi", 1928), ‚‚Gazda Mladen / Pevci" (1928), ‚‚Pod okupacijom" (1929).

Pripovetke:
‚‚Baba Stana" (1907), ‚‚Bekče" (1901), ‚‚Biljarica" (1902), ‚‚Copa" (1902), ‚‚Č'a Mihailo" (1902), ‚‚Đurđevdan" (1898), ‚‚Jovan" (1902), ‚‚Jovča" (1901), ‚‚Jovo-to" (1909), ‚‚Ludi Stevan" (1902), ‚‚Ljuba i Naza" (1902), ‚‚Mace" (1902), ‚‚Manasije" (1902), ‚‚Marko" (1902), ‚‚Menko" (1902), ‚‚Mitka" (1902), ‚‚Moj zemljak" (1909), ‚‚Naš Božić" (1900), ‚‚Nuška" (1899), ‚‚Njegova Belka" (1920), ‚‚Oni" (1901), ‚‚Paraputa" (1902), ‚‚Pokojnikova žena" (1902), ‚‚Rista krijumčar" (1905), ‚‚Stanoja" (1898), ‚‚Stari dani" (1900), ‚‚Stari Vasilije" (1906), ‚‚Stevan Čuklja" (1906), ‚‚Taja" (1901), ‚‚Tetka Zlata" (1909), ‚‚U noći" (1899), ‚‚Uvela ruža (iz dnevnika)" (1899), ‚‚U vinogradima" (1899), ‚‚Zadušnica" (1902).