Milutin Uskoković

od **Still_dreaming** Ned Jan 08, 2012 8:21 am

Milutin Uskoković je rođen u Užicu, na Lipi, 4. juna 1884. godine. Još kao dete je osetio nemaštinu i bedu osiromašene trgovačke kuće. Njegovi roditelji Mijailo i Sofija imali su jedanaestoro dece, a posle propasti trgovačke radnje nisu imali stalne izvore prihoda. Kao dete, budući književnik nije dugo progovorio. Pošavši u školu, pisao je parčetom olovke, jer je majka bila prinuđena da jednu olovku preseca na tri dela. Posle završenih šest razreda gimnazije, koliko je imala užička Realka krajem devetnaetog veka, Uskoković je peške otišao iz Užica u Beograd da bi nastavio školovanje.

Primao je državnu pomoć i sam se izdržavao. Držao je kondicije i radio kao praktikant u Državnoj statistici, Opštinskom fizikatu i Ministarstvu unutrašnjih dela. Sarađivao je sa listovima za skroman honorar i živeo životom došljaka koji će kasnije opisati u svojim delima. U Beogradu je završio sedmi i osmi razred gimnazije i studije prava. Tri godine je proveo u Ženevi, gde je 1910. godine odbranio disertaciju iz međunarodnog prava o carinama i stekao titulu doktora pravnih nauka.

Milutin Uskoković je mnogo i uporno radio. Prvi literarni rad objavio je 1901. godine. Tada je imao samo šesnaest godina. Za vreme svog kratkog života, koji je trajao samo trideset jednu godinu, Uskoković je objavio pet knjiga: dve zbirke crtica i pesama u prozi: ‚‚Pod životom" (1905) i ‚‚Vitae fragmenta" (1908), zbirku pripovedaka ‚‚Kad ruže cvetaju" (1911) i dva romana: ‚‚Došljaci" (1919) i ‚‚Čedomir Ilić" (1914). U piščevoj zaostavštini nađen je nacrt zbirke pripovedaka ‚‚Usput", koja je objavljena 1978. godine. Prevodio je sa francuskog i bugarskog jezika.

Uskoković je pripadao studentima koji su bili jugoslovenski orjentisani. Na Konferenciji jugoslovenskih studenata, koja je održana u Sofiji 1906. godine, podneo je referat u kome se zalagao za balkansku konfederaciju i zbližavanju južnoslovenskih naroda. Ponosio se uspesima Srbje i njenih saveznika u Prvom balkanskom ratu i pobedama nad Turskom. Međutim, teško ga je pogodio rat između Bugarske i Srbije 1913. godine, jer je rušio njegove političke ideale o južnoslovenskoj konfederaciji. Novo razočarenje je doživeo 1915. godine, kada su Bugari napali Srbiju i, zajedno sa Austrijancima i Nemcima, učestvovali u njenom okupiranju. Bolešljiv i preterano osetljiv, Uskoković nije preživeo propast otadžbine. Povlačio se iz Skoplja, gde je radio u Srpskom konzulatu, prema Nišu i stigao do Kuršumlije. Tu je saznao da mu je odstupnica presečena i, u jednom trenutku malodušnosti i depresije, skočio je u talase nabujale Toplice i utopio se. Bilo je to 15. oktobra 1915. godine.

Po porodičnom vaspitanju Uskoković je bio patrijarhalan, a po obrazovanju evropejac. Poznavao je francusku, nemačku i rusku književnost i bio, u svoje vreme, moderan pisac. Većina njegovih crtica, kratkih priča, pesama u prozi mogla bi i danas da se uvrsti u savremeno stvaralaštvo, jer, ni po formi ni po sadržini, ne zaostaje iza savremenih ostvarenja te vrste.

Uskoković je pripadao grupi mladih književnih stvaralaca koji su na početku dvadesetog veka odlučno kidali vezu sa realističkom tradicijom srpske književnosti. Oni su unosili nove teme, nova raspoloženja i drukčiji odnos prema životu.

Milutina Uskokovića nije interesovala seoska problematika - i u pripovetkama i u romanima on je pisao isključivo o palanačkom i gradskom životu. Teme je nalazio u Užicu i Beogradu. Prikazao je ekonomsko propadanje Užica i brz razvoj Beograda i njegovo prerastanje u moderan grad. Pisao je o trgovcima, činovnicima i novinarima; o đacima, studentima i kućnim pomoćnicama. U poređenju sa njegovim prethodnicima, Uskoković je dao širu, svestraniju i umetnički moderniju sliku Beograda, pa je, s pravom, smatran tvorcem beogradskog romana i značajnim predstavnikom ‚‚beogradskog stila".

Odstupanje od realizma i korišćenje više različitih umetničkih postupaka: prikazivanje novog i pasivnog književnog junaka; suptilne psihološke analize književnih junaka oba pola; opisi zasnovani na subjektivnim raspoloženjima, impresijama i asocijacijama i upotreba normativnog književnog jezika, kao i intelektualna izgrađenost stila, predstavljaju odlike književnog dela Milutina Uskokovića.

od **Still_dreaming** Ned Feb 17, 2013 1:52 pm

Onima koji nisu pročitali roman ‚‚Čedomir Ilić'', a planiraju nekad da ga pročitaju, što toplo preporučujem, savetujem da ne čitaju ovo što sam stavio u spojler, jer se nalazi na samom kraju knjige i može upropastiti doživljaj.

Spojler:

Ceo ovaj deo jako je uticao na mene i ceo dan razmišljam o ovih nekoliko stranica. Inače roman kao roman nije savršen, ima nekih propusta, na trenutke je neuverljiv i razbuđuje me (postajem svestan da čitam); ja volim da kažem da je tinejdžer među našim romanima, ali je svakako vredan.

od **ms.k** Sre Apr 10, 2013 12:49 pm

" Ima neka tajnstvena sila koja nam saopštava raspoloženje i mišljenje izvesnih lica o nama, mada nam ni reči nisu progovorila. Ona nam čini da osećamo tuđi pogled čak i kad gledamo na drugu stranu. "

"Pre ljubavi"

.. fotografija .. © Rodney Smith ..

od **ms.k** Uto Apr 29, 2014 11:07 am

" Teška, vlažna noćna zima vladala je ulicom. Kiša je jednostavno lila iz pomrčine. Voda se cedila iz drveta i kamena. Leden vetar je pomamno šibao u lice. Mrak je bio gust i neprobojan. U njemu se videla samo jedna udaljena električna lampa kako visi kao pun mesec. "

"Pre ljubavi"

od Sponsored content

Milutin Uskoković

Milutin Uskoković

Re: Milutin Uskoković

Re: Milutin Uskoković

Re: Milutin Uskoković

Re: Milutin Uskoković