Najluđe dogodovštine sa prijateljima

Bas sam veceras u setnji evocirala uspomene na vrijeme kada sam kao klinka sa drugaricom skidala kapice sa tockova automobila, zvonila komsijama na ulazu zgrade i sakrivala se i ubrala neko lijepo cvijece iz jedne od komsijskih basti (samo zato da im se divim). Sigurna sam da sam za neke od ovih nestasluka ja bila inicijator. Posljedica za gore navedene poduhvate nije bilo, ali kada sam sa djevojcicom iz komsiluka sa svega 6 - 7 godina zivota otisla u drugi dio grada zbog luna parka i nisam se vratila kuci do neka doba, dobila sam podobre batine. Ukucani su se bili izbezumili jer su mislili da sam se izgubila, ili me je neko ukrao.

Kao tinejdzerka sam jedno vrijeme sa drugaricama zivkala telefonom nase simpatije i pitala ih stvari koje su nas interesovale. Naravno - to je sve bilo anonimno, i oni nisu znali ko ih zove. Sto ti kazes - ludo vrijeme, avanturisticki duh i svakako vrijeme Nezaborava.

Ja, brat, braća od ujaka i još par drugova smo krali oružje od roditelja i išli u lov. Krali smo im i automobile da bismo išli u grad.
Davali smo oglase i čitulje u lokalnim novinama u ime nekih prijatelja.
Stavljao sam petarde u cigarete i podmetao ih pušačima.
Odgurali komšijin auto na susedni parking.
Prodali smo nekim klincima "travu" koju smo načupali iza zgrade.
Drug i ja radili natalne karte i gledali u šoljicu devojkama u naselju da bismo ih smuvali ili u zamenu za palačinke (to je zamka jer smo mogli da pojedemo po 20+ palačinki), a pojma nismo imali ni o astrologiji ni o šoljogledanju.
Pravio špijun bube i prodavao đacima u školama.
Pre 12-13 godina, ortak i ja smo na prozoru vagona izveli striptiz za ljude na stanici u Podgorici. (bili smo malo pod alkoholom)
Ma, ne mogu se svega ni setiti... I nikada nismo stradali.
Svi smo imali ideje. Možda ja malo češće, ali dobro.

* Krađa kukuruza. Inicijator sam bila ja. Rekla sam da je njiva moja. Deca su lomila klasje kao luda misleći da je sve legalno Uništili smo čoveku čitav prihod za tu godinu. Došla je policija uveče. Našla ostatke svile i pečenog kukuruza u komšijskom dvorištu. Roditelji su platili štetu. Odrali su me od batina.
* Na vašaru smo krale nakit - minđuše, prstenje i druge rekvizite i to na taj način što bi dve po dve prilazile tezgama - jedan par bi (na smenu) zamajavao prodavce, drugi bi trpao u džepove šta stigne. Inicijator sam ja. Nije bilo posledica jer nas niko u onoj gužvi nije nikada ni otkrio.
* Uveče kad bi se igrali na ulici, opet sam inicijator ja - palo mi je na pamet da zezamo komšije tako što ćemo ući u svačije dvorište i stvari iz avlije jednih premestiti i zameniti sa stavarima iz tuđeg dvorišta. Cipele, papuče, kofe, kante za smeće, razne vrste alata, veš - ako je bio na žici, ma sve pretumbamo. Ujutru ustanemo u cik i čekamo. Komšije se bude i samo čuješ Živko ovo nisu tvoje čizme. Miro ova kofa nije naša. Živko da nisu ovo tvoje čizme (podiže ih komšija od preko puta). Jesu! Aaaa vidi naša kofa kod vas ... Posledica nije bilo. Pretila sam da ću da ih zapalim ako neko zucne.
* Sipali smo vodu u cipele kad je neko dolazio u goste. I kad bi pošao kući, na pragu da se obuje - ni ne gledajući samo navuče mokre cipele. Jednom smo ubacili i mrtvog pacova u papuču jedne žene Posledice - mama me je istukla da se pušilo.
* Kao tinejdžeri vozili smo se motokultivatorom do diskoteke. Ja sam bila u prikolici. Ceo Pirot nam se smejao.
* Zatvorila sam tri svoja druga u poljski WC. Satima su bili unutra. Ne znam ko ih je oslobodio, ni dan danas. Pretukli su me. Bila sam kao šljiva modra.
* Uzurpirali smo jednom čoveku nedovršenu kuću. Ideja je moja. Doneli razne stvari. Napravili sebi kabare koje smo nazvali ''Katakomba'' Tu smo živeli čitavog tog leta, samo na spavanje išli kući, neki su i spavali, imali smo i krevete, dok nas pred kraj jeseni nisu izbacili odatle. Policijom.
* Na fakultetu sam izazvala ljude da se odvaže i prenoće sa mnom u zgradi ako nisu pi.ke. Odvažilo se njih 6. Ja sedma. Sakrili smo se u toalete po spratovima. Kad su čistačice ušle na proveru uspeli smo se uz cevi za vodovod i svako je legao poleđuške. Čim smo čuli da je kapija zaključana izleteli smo. Faks je bio naš, samo naš čitavu noć. Ujutru smo pre dolaska prvog živog bića opet ušli u toalete i uspeli se uz cevi po rasporedu. Nakon toga direktno na predavanja. Nikada to neću da zaboravim.
* Upisivala sam ocene u dnevnik. Drugima. Sebi nikad. Nikad me niko nije provalio. To se uglavnom dešavalo za vreme fizičkog ili likovnog, kad profesori nisu bili u kabinetima i kad su me dugi na vreme mogli upozoriti da li idu ili ne.
* Bila sam dobra u pisanju, oduvek. Više od pola razreda položilo je maturu s moji sastavima. Često sam na faksu radila pismene umesto drugih. Malo bi iskrivila rukopis.
* Jedne večeri izbušili smo gume na automobilu profesorki fizike. Inicijator je moj drug, ali sam svesno učestovovala. Nikad je nisam trpela. Niko nas nije otkrio.
* Okretali smo znakove na putevima, suprotno od onog pravca koji pokazuju i na koji se odnose. Inicijator sam bila ja. Ljudi koji nisu odavde bili su sigurni da su na pravom putu. Bez posledica.
* Kolektivno bežanje sa časova radi gledanja utakmice u kojoj je igrao drug iz odeljenja. Inicijator ja. Posledica - četvorka iz vladanja i ukor odeljenskog starešine.

... i etc. Ima stvarno puno, al' ovih sam se prvo setila.