Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Večiti kalendar maternjeg jezika

Zid :: Društvo :: Kultura

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od Still_dreaming taj Pet Avg 17, 2012 12:17 pm



Uvod u ‚‚večiti kalendar maternjeg jezika'' trebalo bi da bude otprilike ovo:

Ovde će - to je moja namera - na desetinama i desetinama stranica biti govora o stotinama reči, možda i više, ali bolje da to ostavimo sreći i slučaju, jer od njih i tako sve najviše zavisi.

Možda će se nekome ovaj moj pokušaj da izrazim ono što sam osetio ili pomislio u susretu i bližem dodiru sa nekim rečima učiniti jalovim i proizvoljnim poslom dokonog pisca; možda. Možda se čitaočeva osećanja i mišljenja o rečima koje sam izabrao neće podudarati sa mojima. Možda će asocijacije koje su one izazvale u meni biti čitaocu neshvatljive i izgledati neosnovane. Bojim se da je to ne samo mogućno nego i verovatno. Ali, sve ako i bude tako, ja ne smatram ovaj posao potpuno izgubljenim ni uzaludnim, ili bar ne više nego što su to ostali moji radovi. Ukoliko ove reči u vama ne izazovu ista ili slična osećanja, vi možete potražiti druge reči sa kojima ćete moći igrati svoju igru. Glavno je da se pokaže da je igra moguća.

U svakom slučaju, molim čitaoca da ovde ne traži ni lingvistike ni filosofije; ništa do zapise jednog pesnika o njegovim susretima sa rečima.

BEO, BELA, BELO - lepa i tajanstvena reč sa više značenja. Pun je narodni govor te reči u raznim značenjima, kao i mitologija, poezija, geografija, i botanika i zoologija. Beli svet, beli dan, beli car, bele pčele, bela zastava, bela magija, na belom hlebu, beli udovac, ‚‚beloruka Junona'', bela vrana, belouška, beli bor, beli slez, Belić, Beljanski, Belogrlić, Belobrk, Belostenec, Bjelopavlić, Beli №1, Bela Crkva, Bijelo Polje, Bela Palanka, i možda stotine takvih mesta u svetu, sve do ovog našeg Beograda koji je našao mesta i u Prešernovoj poeziji. («Ni blizu, ni blizu do bele Turčije kjer v Donavo Sava se bistra izlije.»)

Reč višestrukog smisla i velikog domašaja ispunila je, evo, celu jednu belu stranicu i ispunila bi možda još mnogo prostora, a ne bi mogla da obuhvati ni približno sve varijante, ni da objasni svoje višestruko značenje, ni označi svoj krajnji domašaj. Stajala bi i dalje pred nama, svetla, moćna, zvučna i bleštava, a nejasna i teško objašnjiva: beo, bela, belo. Ali sećanja i asocijacije idu dalje i u neočekivanom pravcu.

Po čudnoj logici našeg sećanja meni se u ovom trenutku, u vezi sa ovom rečju, javlja lik precvetale lepotice Ciganke sa Čubure. Bilo je to pre mnogo godina, a kao da je sada gledam pred sobom.

Sedimo u polumračnoj krčmi pored kafe i rakije. Ona je malko nagnuta, zagledana u svoju čašicu. Ostarela je pre vremena; jedino što je na njoj ostalo neokrnjeno, to su beli, čvrsti zubi koji povremeno blesnu, dok mi sa zanosom i suzama priča o svom prvom ljubavniku i o tragediji u kojoj ga je izgubila.
- A volela sam ga, gospodine! Jaooo, volela sam ga kao belog boga!
Tu se negde, kao na zatalasanom bioskopskom platnu, gubi i gasne i ova čudna reč sa svim svojim značenjima.


Uranila Kosovka devojka,
uranila rano u nedelju,
u nedelju prije jarka sunca
zasukala bijele rukave,
zasukala do bijeli lakata
na plećima nosi leba bela
u rukama dva zlatna kondira.


Ovde sve sija i blešti od belina raznih tonova i različitog porekla. Nisu beli samo rukavi, lakti ni hlebac; nego neki beli sjaj kao da se širi od ‚‚devojke'', od ‚‚nedelje'', ‚‚jarkog sunca'' i ‚‚zlatnih kondira''. Ta belina nije samo fizičke prirode, ona kao da izbija iz celog ovog svečanog devojačkog pohoda na uzvišenu humanitarnu misiju spasavanja ranjenika.


***


Zabeleži i zapamti reč čudesnog smisla i bogatog zvuka danguba.
Da li i vama, kao meni, izgleda zanimljiva, zvučna i lepa reč danguba - dangubiti?
U njoj ima, kako se meni čini, i nečeg moralistički prekornog i mrgodnog i, u isto vreme, nečeg vedrog, nasmejanog i prpošnog, nečeg romantičnog.


***


Opet sam zabeležio jednu od onih divnih i ređih reči koje nas iznenade i obraduju kao neobičan mineral ili redak cvet pored puta.
Neki dan je to bila danguba, a danas je reč: skrasiti se, bogata i mnogostruka smislom i zvukom, i lepa kao i ona prva.


***


Ali pored reči koje me tako povremeno ozare, obraduju i nadahnu, ima i takvih koje me pogode kao udarac iz tame, zabrinu i rastuže, i odvedu moje misli na zla bespuća, koja nikom ne želim. Takve su, na primer, reči: smicalica, kolega, promašaj. Navodim samo tri, ali to ne znači da ih nema još priličan broj.


***


Razgaliti (se), razgalina - kod tih reči uvek ugledam površine modrog neba među razmaknutim belim oblacima.
Za sparnih letnjih dana, na vašarima u Bosni, orila se vika bozadžija: ‚‚Evo ladna, razgaljuje!''
Dobra reč.


***


Od jednog novinara u Sarajevu.
- Šta ima od Sarajeva do Ilidže, pet-šest kilometara. Prepišaj hoda!


***


‚‚U Velikoj Britaniji propala akcija anti-pušenja.''
(‚‚Oslobođenje'', Sarajevo, 26. VI 1973)


***


Partizani traže od seljaka da ih u zimskoj noći provede kroz zabačen kraj i da im pokaže put. On se brani i moli da ga ne kreću od kuće.
- Nemojte mene, molim vas! Ne smijem se ja u to upuštati i nisam ja za tog posla. Ja sam jedan isprepadan čovjek.


***


histerisati – ‚‚on se ljuti, on praska, histeriše...''
(Pročitao u tekstu jednog sinopisca u Beogradu)


***


vatrirati – ‚‚... kad on skoči i vatrira na njega'', u značenju napasti koga, osuti vatru na koga, naravno rečima.
(Čuo u Banja-Luci 1959. god.)


***


tanjič - kažu za prazno zrno u Bijelom Polju.
blećak - za blesava čoveka (Stolac).


***


provladin - antivladin
- dve nakazne reči kovanice iz naše štampe. ‚‚Provladin list Nasion objavio je...''


***


‚‚... učiniti svoje čestitance''
(Anica sestra Ruđera Boškovića)


***


‚‚Bitka može svakog časa ponovo izbiti''
(„Oslobodenje", Sarajevo 28. XI 1973)


***


Na izložbi odgajivača ptica u Sarajevu, u novembru 1973. godine bili su izloženi i ‚‚golubovi prevrtaneri'' tj. prevrtači ili, kako se kaže u Beogradu, prevrtanci.


***


‚‚U vrijeme kada je belgijska ,karavela' udarila u brijeg kod Tangera, nad čitavim područjem vladalo je nevrijeme.''
(„Oslobodenje", Sarajevo 24. XII 1973)


***


‚‚Širom carstva, uporedo, trebalo je da o veziru, velikom uzaludniku, svedoče ne samo njegove građevine, za večnost zidane, nego i zadužbinska dobra...''
(R. Samardžić, ‚‚Mehmed Sokolović'', str. 527)


***


‚‚Rodilo je, vala, rodilo, da se unijeti neće moći'', kaže jedan seljak iz Bosne.


***


U starom Beogradu, oko 1825. godine, tzv. ‚‚cubok'' zvao se našom reči domerak, a dodavati takav komadić kosti ili lošijeg mesa zvalo se ‚‚nameravati''.
U Lici se to zvalo privaga.


***


Automobil-dizalica za dizanje nepropisno parkiranih kola narod je u Beogradu prozvao ‚‚pauk'', a šatrovci ga zovu ‚‚dizajneri''.


***


Alica - prema Vukovom ‚‚Rječniku'' zove se rana trešnja u Mostaru.
al (tur.-pers.) = jarkocrven.
Ova zvučna reč istočnjačkog porekla, a sa našim nastavkom, podseća na neočekivanu veliku radost koja je jednog proleća, u predvečerje, istrčala pred nas na seoski put, kad smo je najmanje očekivali.


***


mirnik (‚‚a činiću kao mirnik, a ne kao akuzator...'') označava čoveka koji umiruje, a ne optužuje nikog.
(Ruđer Bošković)


***


Ni uzmi ni podaj... U BiH tako označavaiu veliku sličnost.


***


Snebivati se. Eto jedne reči sa kojom čovek može satima, danima da se druži i razgovara, da je okreće i obrće, da je ispituje i preispituje, a da ipak ne bude u mogućnosti da iz svega toga izvede neki stvaran i pametan zaključak.


***


U pitanju je ovde predmetak (prefiks). Evo kako: Nisu svi naši ljudi ni gori ni bolji od ostalog sveta, ali nevolja je u tome što se u međusobnim odnosima i poslovima nedovoljno dogovaraju, što više razgovaraju nego što pregovaraju i ugovaraju, a posle, kad vide da im dogovoreni posao ne odgovara i kad među njima nastanu nesporazumi i sporovi, previše pogovaraju, prigovaraju i ogovaraju; izgovaraju se ili nastoje da jedni druge podgovore ili nadgovore. Pa onda nije čudo što o čistim i razumnim odnosima ne može biti govora.

Verujem da ovde nisu nabrojani svi prefiksi koji mogu da daju ili da oduzmu smisao glagolu govoriti.

Postoji, na primer, glagol razgovoriti, u značenju: utešiti koga razgovorom u njegovoj nevolji ili žalosti. Zatim zagovarati (neku stvar, neku ideju) itd., itd.


***


Čuvarkuća. ‚‚...pradeda Todor Mladenović, poodavno zamakao u osmu deceniju i zato određen za čuvarkuću.''

(Biljku Sempervivum tectorum L. (Dachhauswurz), koja se sadi na ulazu u kuću, na krovu ili na kapiji, jer se veruje da čuva tu kuću od svakog zla, u Bosni i u drugim našim krajevima narod naziva čuvarkuća - čuvakuća.)


***


Odahnuti, dobra reč, bogata višestrukim značenjem kao i sve slične složenice istog korena. Na primer predahnuti, što za mene vrlo često označava zelenu i zlatnu a osvetljenu površinu za odmor izmedu dva pojasa tame. Ili uzdahnuti, neobična i neodređena, a tako dobro poznata funkcija ljudskih pluća u vezi sa nestalinim tokom naših osećanja i promenljivom sudbinom koja nas prati. Ona nije samo stalan rekvizit starinskih lirskih izliva nego i neizbežan pratilac svih koji žale za nečim što je bilo pa nepovratno prošlo, ili nije nikad bilo ni moglo biti, a ipak je predmet želja pojedinaca i naraštaja. Ili čudesni dvopreg od reči: udahnuti - izdahnuti, koje označavaju proces disanja, osnov i pogonsku snagu našeg i svakog drugog života živih bića. A zatim ono drugo, sudbonosno izdahnuti, sa tragičnim značenjem, koje menja sve iz osnova i označava kraj svega što sada jesmo i što, kao takvi, možemo da osetimo, vidimo, predvidimo, znamo ili naslutimo.

Ivo Andrić
Večiti kalendar maternjeg jezika



Pred kraj života Andrić je došao na ideju da napiše ‚‚Veliki kalendar maternjeg jezika''. Nažalost, ovaj posao je samo započeo; napisao je nekoliko stranica, iako je predviđao da će ‚‚Kalendar'' obuhvatiti mnoge desetine stranica. ‚‚Kalendar'' je uvršten u ‚‚Znakove pored puta''.



Andrić nije završio, ali hajde da mi pokušamo. Sigurno nećemo dovršiti (ako se uopšte dovršiti može!) onako dobro kako bi to učinio on, ali bar ćemo se prisetiti nekih reči našeg jezika i sačuvati ih od zaborava.

Pišite ovde reči našeg jezika koje su vam posebno lepe ili koje jednostavno zrače nečim neobičnim. Pišite reči koje su vam baš zaparale uši kad ste ih čuli, one rogobatne, reči koje su na vas ostavile utisak, reči zbog kojih ste pomisli ‚‚Bože, kako je naš jezik lep!'' Ako one imaju posebno značenje za vas, napišite i to. Pišite i reči koje su po vašem mišljenju dobar prevod sa nekog stranog jezika, ali koje se sastoje samo od izvornih jezičkih elemenata (složenice i slično). Napišite u kojoj situaciji, gde i kad ste ih čuli. Navedite neki primer gde je ta reč neočekivano upotrebljena i gde je proizvela poseban utisak (u poeziji ili negde drugde u nečijoj rečenici).


*Bez obzira na to što vi mislite da je reč koju napišete opštepoznata, morate napisati i njeno osnovno značenje, jer nikad se ne zna kome ta reč nije poznata.


Poslednji put izmenio Still_dreaming dana Sre Apr 20, 2016 11:15 am, izmenio ukupno 2 puta


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21889
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Pon Avg 20, 2012 4:01 am

Pošto sam povredio nogu i nekoliko me je ljudi upitalo: ‚‚Kako ti je sad kad si ćopav?", ja nisam više razmišljao o tome kako mi je, nego sam se setio još dve reči koje mi idu zajedno sa ćopav, a to su: ćosav i ćorav. Menja se samo jedno slovo u sredini reči, a dobijamo tri reči sa negativnim značenjem, koje označavaju fizički nedostatak neke osobe.

ćorav (ćorava, ćoravo) - reč turskog porekla, pridev. U turskom znači slep, međutim u srpskom označava nekoga ko nije potpuno slep, ali ne vidi dobro.

ćosav (ćosava, ćosavo) - bez dlaka, neko ko nema puno dlaka na telu. (i ova reč je nekada imala negativno značenje, pošto se muškoću smatralo biti dlakav, tj. kosmat). Ne znam poreklo ove reči, mada bih po analogiji zaključio da je i ona potekla iz turskog jezika.

ćopav (ćopava, ćopavo) - neko ko šepa, hramlje, ko ćopa na jednu nogu. I ova reč mi deluje kao da je turcizam, mada nisam siguran, a nisam uspeo na internetu da pronađem.

Ove tri reči su mi bile zanimljive, jer se razlikuju u jednom slovu. U fonetici bi se ove reči zvale minimalnim parovima zbog te osobine.
Reč ćopav se može čak smatrati i pogrdnom rečju, mada je ja ne gledam tako. Činjenica je da su ćopav, ćosav i ćorav nekada imale negativnu konotaciju, a mislim da je slično i danas.

‚‚Pazi malo, jesi ćorav!"
‚‚Nemoj kupovati tog pevca, vidiš da je ćopav."
‚‚Ih, bre, što si ti ćosav, moj brat se brije već odavno!"


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Uto Sep 18, 2012 2:19 am

Ima u srpskom jeziku nekih reči koje nas nateraju da slomimo jezik dok ih izgovorimo. Mada smo mi navikli na njih da to i ne primećujemo. Međutim, kada je u Beograd došao jedan Belgijanac i tražio da ga naučim nešto na srpskom, nakon uobičajenih fraza, ja sam mu tražio da izgovori reč stršljen. Pet suglasnika, među njima i slovo lj koje je strancima vrlo teško da izgovore. Suglasnička grupa str nije neuobičajena u jezicima sveta, ali ova dva slova zajedno š i lj prava su noćna mora za strance. Dakle, taj Belgijanac se prvo iščuđavao nad samom reči, a onda je izgovorio nešto što je zvučalo kao strslijen. Iako sam pokušavao da mu objasnim kakvu tehniku da koristi za izgovor slova lj, nije uspevalo.

stršljen - insekt iz porodice osa, po izgledu joj sličan, ali umnogome veći.

Još jedna reč koja ima težak sklop glasova za izgovaranje jeste žrtva. Praktično je nemoguće izgovoriti slovo r tako da se dobro čuje. Između slova ž i r postoji nekakav poluglas koji mi i ne osećamo. Slična reč je i žrvanj.

žrtva - 1 osoba koja je napadnuta, povređena ili ubijena kao posledica nekog zločina, bolesti, nesreće ; 2 čin davanja nešto bogovima, obično životinja ubijena na poseban način ; 3 odreći se nečeg bitnog ili vrednog da bismo dobili nešto bitnije.
žrvanj - vrsta mlina, mlinski kamen.


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Uto Jan 01, 2013 1:48 pm

Voleo bih da ovde posvetim koji redak nakaradnim pozajmljenicama iz engleskog jezika koje neki nepromišljeni ljudi sve više ubacuju u jezik i time ga ruže. Daleko od toga da ja zastupam puritizam u jeziku i da se potpuno protivim pozajmljivanju reči iz drugih jezika. Međutim, čini mi se da se to nekada radilo promišljeno, dok je danas zavladao potpuni haos. Recimo, reč biro. Potiče iz francuskog jezika, ali je tako lepo adaptirana u naš jezik i potpuno se fonetski uklapa u sistem srpskog jezika, da je više niko i ne smatra stranom rečju.

Ali, hajde da uzmemo noviju pozajmljenicu. Evo jednog čudovišta od reči, jedne nakaze i rugobe od koje mi se diže kosa na glavi - a to je reč merčendajzer. U narodu se još izgovara i mrčendajzer, merčedajzer i na mnoge druge načine. Potiče iz engleskog jezika, naravno, i u engleskom se piše merchandise, što znači prodavati. Znači, naš merčendajzer bi bio najobičniji prodavac. Međutim, pošto danas niko ne može biti običan, on mora imati neku fensi sklepanu titulu iz engleskog. Još uvek se nije desilo, ali ako bi mi neko rekao da je merčendajzer, ja bih se nasmejao. Ne zato što mi je smešno što je neko prodavac, nego što se unakazio uzevši ovu gadnu reč za svoju titulu.

Inače, sve više i više prihvatamo reči iz engleskog kako bismo zvučali više kul. Ili, što se čuje danas ‚‚kulje" ( a postoji i varijanta ‚‚kulije"). Nema menadžera koji se ne bi uvredio da mu kažete da je rukovodilac. Ni farmerke više nisu farmerke, postale su džins. Više ne rezervišemo karte, već ih bukiramo; naši pevači za čije koncerte smo bukirali karte, ne izlaze na scenu, već na stejdž. Prelazi u pesmama su postali bridževi. I sve to od ovog jezika pravi smejuriju, nad kojom LOLujemo i šta sve ne.

Nadam se da ćemo prestati da težimo ovakvom nemarnom ophođenju prema jeziku. Već znam engleski. Što li ga učim kad će srpski polako da se pretvori u engleski?


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Čet Sep 12, 2013 11:52 am

U poslednje vreme sve više razmišljam o prefiksima i sufiksima. Oni zasebno nemaju nikakvo značenje, ali su obojeni potencijalnim značenjem koje ostvaruju kada se pripoje nekoj reči.

Na jednom predavanju iz leksikologije, profesorka nas je upitala kako zovemo osobu ženskog pola koja upravlja fakultetom. Svim smo kao iz topa odgovorili da je to dekanka. Onda je ona upitala zašto smo baš taj sufiks (-ka) iskoristili. Zašto ne neki drugi? Recimo, -ica? Reč dekanica nam je bila prihvatljiva, mada su neki dobacili da zvuči ‚‚hrvatski". Otkud odjednom zvuči ‚‚hrvatski" i šta to znači? I mi imamo: učiteljicu, sekretaricu, gospodaricu, itd. Ali, zato profesorica kod nas izaziva podsmeh, jer profesorka zvuči nekako bolje. Kao i ministarka. Zamislite samo ministaricu - to mora da je nešto pogrdno? Meni posebno na živce ide novooživljeni sufiks -inja, kao u rečima psihološkinja, sociološkinja, itd. Sve me to asocira na sluškinju i ne zvuči mi lepo. Ali, opet ‚‚zvuči" bolje od, recimo, psihologica i sociologica. Sufiksi vrlo lepo ‚‚boje" reči bilo pozitivnim bilo negativnim značenjem.

Nego, da se vratim na dekanku. Nakon dekanice, profesorka je iznela sledeći predlog za sufiks - -esa i napravila kovanicu dekanesa. Na to smo se svi nasmejali. Odmah se zamisli umišljena gospođesa sa nekom punđicom i kompleksom više vrednosti. Taj sufiks potiče iz italijanskog i u tom jeziku funkcioniše savršeno za građenje ženskog roda nekog zanimanja, poput dottoressa, professoressa i slično, ali u srpskom prosto zvuči smešno.

Svakako bi bilo zanimljivo (bar meni) dublje istražiti prefikse i sufikse i utvrditi kako, kada i zašto su određeni afiksi ‚‚popularniji" od nekih drugih i kako im se značenjska obojenost menjala u toku vremena. *Nekada je sufiks za ženski rod -ka služio da označi ženu nekog službenika. Tako je Gospođa ministarka, zapravo, ministrova žena. Međutim, danas ta reč nema to značenje. Isto kao što i profesorka nije profesorova žena.*


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od Still_dreaming taj Sub Nov 02, 2013 1:50 pm

ciča - veoma slikovita reč. Kada neko kaže ‚‚ciča zima'', skoro se naježim, jer zamislim led, klizavo, nepristupačno, ogoljeno, surovo, oštro. Sve ostale reči koje opisuju hladno vreme blaže su mi od ove.

zajedno - reč koja je nastala spajanjem reči za i jedno. Oni koji su zajedno streme istoj stvari. Oni su za jedno, za isto. Ne čine tek tako nasumičan skup ili par, nego su nekim određenim vezama spojeni.

letimice - Divna i ekonomična reč - ‚‚pogledao je letimice'' umesto ‚‚samo je preleteo pogledom (preko nečega)''. Veoma uspela kovanica.

izum - nešto što je nastalo iz uma, kao rezultat ozbiljnog promišljanja. Jedna od neverovatno jednostavnih, a neverovatno dobrih (samoobjašnjavajućih) reči.

ljigav - ova reč prosto ne može da ne stvori sliku rastegljive masne (i ‚‚nesaperive'') materije koja se po nekome (u nekome) razvlači.


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21889
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Čet Apr 10, 2014 11:03 am

Voleo bih da napišem par redaka o dvema rečima o kojima možda do sada niste razmišljali na ovaj način.

Reč vazduh je prva. Znamo šta je vazduh, udišemo ga, to je jedna od retkih stvari koja nam je još uvek besplatna. Meni je ova reč divna, jer kad je rastavimo na delove: vaz, odnosno vas što znači sve i duh, vidimo njeno pravo značenje. Tako dobijamo da je vazduh, zapravo, sveduh, tj. svedah, tj. sve ono oko nas nevidljivo poput duha, duše.

Druga je reč čovek. Staroslovenska reč je čelovjek, tačnije, onaj koji čelom gleda u večnost. Vrlo lepa simbolika, čini mi se.


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od Still_dreaming taj Sre Apr 23, 2014 9:54 am

Odavno se kanim da ovde pišem. Zapisivao sam reči na jedan papir i tek sad osećam da mogu da pišem i o njima.

Težak / težaci - čini mi se da nijedna reč ne bi bolje opisala mukotrpan život radnika koji nema ništa ili ima veoma malo. Težaci, reč izvučena iz korena ‚‚težak", od sintagme ‚‚težak život". Zaista ne postoji bolja reč. Ovu reč sam video samo kod Andrića.

Obasuti - obuhvatititi sipanjem, preliti, okupati. Ova reč jednostavno zvuči!

Zalud - kraća verzija reči uzalud, ali melodilnija, jača, višeznačnija, teža. Zalud - ‚‚za lude" (nada).

Ćarlijati - sinonim za ‚‚pirka'', ali s tim što kada pirka, onda samo pirka - ne utiče i na druge stvari, ne deluje tako da i druge stvari pirkaju, dok druge stvari mogu da ćarlijaju. Može da ćarlija vetar, zavesa, kosa na vetru, suknja na vetru i slično... Reč usko vezana za vetar, ne odnosi se na vetar, a u svom značenju kao* da podrazumeva vetar (*kao = jer mogu suknja, kosa i zavesa da ćarlijaju i od ventilatora, ali budimo poetični i recimo da i tada ćarlijaju od vetra (izazvanog ventilatorom)).



Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21889
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od ThePoet taj Uto Sep 23, 2014 10:07 pm

Jeste li razmišljali nekad o lepoti reči svemir? Nisam siguran odakle zaista potiče, ali imam teoriju. Prvo što pada na pamet je, logično, rastaviti reč na ‚‚şve" i ‚‚mir". I to bi zaista bila lepa simbolika - da živimo u sveopštem miru, tj. savršenoj uređenosti. Međutim, ako se setimo da na ruskom jeziku reč ‚‚mir" znači u isto vreme i ‚‚svet", a da su srpski i ruski iz iste grupe jezika - slovenskih - ja bih rekao da je mnogo logičnije da je od toga nastala naša reč svemir. U prevodu bi značila - svesvet, tj. ceo svet, što je manje poetično od ‚‚sve + mir", ali daleko logičnije. Reč koja opisuje ceo svet, sve što postoji.

Divan srpski jezik. Divna je simbolika u izvorno srpskim rečima, tako prigodno uspe da označi i najapstraktnije pojave.


najukusnija je sirova misao
avatar
ThePoet
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6688
Muški Devica Godina : 26
Datum upisa : 23.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od Ivana_ taj Čet Sep 25, 2014 4:51 am

Krasan, krasna, krasno - po meni, jako lepa reč. Ovaj pridev je poetičan i romantičan. Potiče od reči krasota kojom su stari Sloveni doslovno nazivali svetlost vatre. Ne baš prost sinonim lepote već splet slova koji nagoveštava uzvišenost, stanje u ravni sveopšte iskričnosti. Vrlo inteligentna reč, mislena, duboka, duhovna.


She was one of the few souls that made me wonder: What it was to LIVE?
                           
avatar
Ivana_
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 3048
Ženski Jarac Godina : 29
Lokacija : Zvezdana prašina
Datum upisa : 11.12.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Večiti kalendar maternjeg jezika

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Zid :: Društvo :: Kultura

 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu