Vrijeme je novac (In Time)

Film mi je još prijateljica preporučila čim ga je pogledala i učinilo mi se da se radi o vrlo originalnoj ideji. Odmah sam ga stavila na watchlistu, ali evo, tek sam ga sad stigla pogledati...

I stvarno se radi o originalnoj ideji, a čitav film je za mene alegorija ovog našeg modernog društva. Moram priznati da me je Justin Timberlake odbijao da ovaj film prije pogledam jer sam pogledala do sada tri filma u kojima je glumio i nikako da mi sjedne njegova gluma... Nije mi ni ovdje bio nešto sjajan, iako za nijansu bolji nego u ostalim ulogama. Ne znam, ima baby face, a to mi se nikako ne uklapa uz ulogu kakvu je dobio i kemija između njega i glavne glumice nije mi bila nikakva. Zapravo mi je općenito taj njihov odnos bio nekako na silu stvoren, samo da tu bude neka ljubavna priča jer to privlači ljude.

Također mi nije dovoljno dobro razrađeno prebacivanje vremena i kraj mi je očajan; bila bih zadovoljna da su ih ulovili ili da je netko od njih umro - to bi mi ostavilo neki bolji dojam. Ovako je sve bilo nekako mlako i kao da je ostavljeno mjesta za nastavak filma.

No, kao što sam već rekla - odlična ideja da u budućnosti ne postoji novac nego da se sve plaća vremenom. Ima dosta dobrih dijaloga, kao što je onaj između Willa Salasa i Henryja Hamiltona.

Po meni svakako film koji vrijedi pogledati, ako zbog ničeg drugog, onda zato što će vas natjerati da razmišljate o vremenu i novcu, ali i o uvijek prisutnim temama - ljubavi i smrti.

Dopao mi se film. Nisam oduševljen, ali nisam uludo potrošio vreme i to je bitno. Naveo me je da razmišljam malo drugačije. Pošto obrađuje jednu od mojih opsesivnih tema - vreme - nije mogao a da mi se ne ureže duboko u pamćenje. Iznenadio me Džastin - bio je bolji nego što sam očekivao (a očekivao sam užas), ali ipak ne toliko dobar.

Kada se malo bolje razmisli, ionako sve plaćamo svojim vremenom. Da bismo dobili novac, moramo utrošiti određeno vreme na njegovo zarađivanje. Tako da nije džabe rečeno ‚‚Vreme je novac'' (iako se tu misli na nešto drugo), a ovde je to uzeto bukvalno.

Priča je zanimljivo osmišljena i, iako ne volim akcije, ovde su brza radnja i brze odluke bile neophodne, tako da mi dominacija trke, frke i jurnjave nije smetala kao i obično, nego se totalno uklopila u ideju.

Jedna od najdramatičnih scena je kad stiže do majke u njenom poslednjem trenutku i kad se pokazuje koliko jedna ili dve sekunde mogu nekad da znače.

Meni se ovaj film toliko dopao da sam ga odmah dva puta pogledala, a ne pamtim da mi se to ikada prije desilo. Ideja je fantastična, a i realizacija. Kao i Still, ni ja ne volim kada je film pun junjave, ali ovdje je to bilo toliko uklopljeno u priču da je bilo neophodno. Dopala mi se i gluma, i sam Džastin je bio fantastičan. Meni ne smeta njegovo dječije lice, naprotiv, a izvrsna je bila i gluma njegovog glavnog protivnika Silijana Marfija koji je poznat još iz filma Inception.

Sigurna sam da ću ovaj film pogledati još koji put.