Smrt je kraj?

Tvoje telo, sve sto ga cini, ce se u sustini pripojiti sa zemljom i sa ovim svetom, nakon ko zna koliko godina mozda se nesto tebe nadje josh negde, ali nas kao ovakvih, mislim, da vise nece biti. Uzasno je, a tako je svejedno, kada umremo ni ne znamo da smo ziveli.

Vjerujem u zivot poslije smrti...vjerujem da duse nadju neko svoje mjesto...
I vjerujem da su svi dragi ljudi koje smo izgubili tu negdje sa nama kada su nam potrebni...da nas njihove duse posjete, da nam daju snagu, da nas cuvaju...

Neki ljudi umru za života. Neki traju vekovima posle smrti.
Možda smo mi, koji ostajemo u ovom svetu, proglasili smrt za kraj. Možda oni koji odu traju negde drugde, u nekom novom telu i životu, i ne žale toliko za nama.
Iskreno, ni sama ne znam šta da mislim, ali mi je blisko verovanje da kraja nema. Kao što je u prirodi zastupljen ciklus kruženja materije i energije, zašto tako ne bi bilo i sa čovekom i njegovim odlaskom?

Smrt, fizicka smrt, je konacna. Tu nema nazad. Kada nam telo otkaze, kada srce prestane da kuca, to je to i dalje od toga ne postoji nista.

Ljudski duh, sa druge strane, je potpuno drugacija prica.

Neki ljudi umru za života. Neki traju vekovima posle smrti.

Ovo je tako fenomenalno receno. Ljudi koji dopustaju da zivot tece bez njih su mrtvi cak i dok im srce kuca. Oni ne postoje, zato sto oni ne ucestvuju u sopstvenom zivotu.

Ljudi koji su za zivota uradili nesto sto je njima ili drugima bitno, oni koji su ziveli zivot kao da je jedan jedini (bas onako kako treba), oni koje pamti bar jedna osoba, oni nisu mrtvi, niti ce umreti dok se neko njih seca.

"Neki traju vekovima posle smrti". Nije to za dzabe...

Nadam se da nije Što se tiče Raja, nisam baš stoposto sigurna iliti ne vjerujem da je takvo nešto kako ga opisuju, ako i ima nešto poslije smrti, to bi značilo da bi naša svijest nastavljala dalje nakon što nam tijelo odapne, a to bi već značilo da bi trebala postojati neka realnost/razina u kojoj bi se moglo postojati samo na temelju te svijesti šta li je ona već, elektromagnetski valovi, frekvencije il neš treće što neamo ni pojma šta je samo se nadam da duhovi ne postoje, tj da te sve svijesti ne ostaju ovdje jer bi to bilo friki XD ajde samo vi nastavite dalje, al zbilja daaaaalje

Ako smrt nije kraj, znači li to da ću ovu svoju dušu poneti sa sobom, da me muči i na dugim svetovima?!
~~Hvala lepo, ali to bih rado preskočila!

Smrt je kraj. Ili je bolje reći: smrt je na kraju.

Mislim da nije, ili mi je nekako lakse da vjerujem u to, ne znam...
U poslednje vrijeme cesto i razmisljam o tome, a samim tim i mijenjam misljenja.Reinkarnacija mi ne zvuci lose, ali opet, ako zaboravim sve iz proslog zivota, onda to vise nisam ja, tako da je to valjda jednako kraju.

Radjanje je početak, smrt je kraj. Sve ima svoj početak i svoj kraj (što se života tiče), svemir je možda beskonačan, brojevi su beskonačni...

Sunce gori, izgoreće. Tu je svakako kraj, ali to ne znači da se negde isto tako ne stvara novo Sunce, novi početak...nečega, nije važno čega. Početak i kraj....To je ciklus u nedogled...Materija je neuništiva.

Sposobnost da razmišljamo postavlja nam mnoga pitanja na koja nikada nećemo saznati odgovor. Jedini odgovor koji ja imam je MOŽDA.

Poslije smrti, i pod tim podrazumijevam unistenje ovoga tijela u kome zivim, ne vjerujem da ima novog zivota. Taj zivot ce postojati za nekog drugog, ali ne za mene, ili se bar ja svakako tako nadam. Definitivno se nadam da ne postoji mogucnost da postojim kao biljka ili zivotinja. Takodje je istina da covjek moze u jednom zivotu da se osjeca kao da se vise puta nasao na pragu smrti i umirao, a da ga nije doslovno nestalo.

Tuzna tema.

Ne verujem da postoji nešto posle života ali mi je čudno i "glupo" da se prosto ugasimo i to je to.. Ko zna, možda se budemo družili u nekoj šumi kao lemuri To bi bilo zanimljivo..

Generalno ne razmišljam o smrti, no sad listajući forum, vidim ovu temu.
Mislim da je smrt kraj i zato treba uživati u svakom danu.


Tačnije

smrt je na kraju.

Pošto sam agnostik, a život posle smrti se zasniva na veri, logično je da ne verujem u tako nešto.
I ja mislim da smrt dolazi na kraju iliti smrt je kraj.

Pa, ovako...Dosla sam do ovog zakljucka u vrlo "posebnom" stanju, i pola teorije o smislu zivota itd. (postanem previse filozofski nastrojna ponekad) sam zaboravila, ali pokusacu da skrpim nesto od zapamcenih djelova.
Smrt ne moze da bude kraj.Onda postojanje gubi svaki smisao, jer ne vidim svrhu organizma koji zivi, misli, umre i nema ga vise.A sve sto postoji mora da ima neko vece znacenje i sve mora da bude povezano.
Raj ne postoji.Ali postoji nesto za sta ne mogu da nadjem rijec, kao neki ogroman skup "misli" i "energije", koji u sustini omogucava postojanje svemira.Jer da ga nismo svjesni, ne bi ni postojao.Tako da to znaci da ga mi stvaramo.
Znam da zvuci kao nebuloza, ali ima vise smisla dok je u mojoj glavi, nego kad pokusam da objasnim :/

Smrt zvezde.
Naše Sunce je zvezda. Kada se ugasi Zemlje neće biti mnogo pre toga. To su činjenice.
Evo, čisto da vidite kako to izgleda.



Isključujem ono možda.

Pa odgovorio sam na kraju da isključujem ono možda. Ovo su samo razlozi zbog čega tako mislim.

Ali ako treba obrazloženje... Posle smrti svakako odlazimo u svemir neće biti ni biljke ni životinje ni Zemlje.
Kada zvezda "eksplodira" postoji mogućnost da se od fuzije molekula stvori crna rupa. To je pojava koja ima strahovitu gravitacionu silu,uništava svaku pojavu materije.

Možda jesam skrenuo sa teme malkice jer bi trebalo da se filozofira o tome.

" Da li se smrću sve završava? "
... ne ... sve ne ... nešto (za)počinje ili se nastavlja ... tako nekako ...

" Postoji li Raj? "
... kad/ako ga osjetim/opipam/vidim/čujem imaću neki utisak ...

" Ili neka vrsta reinkarnacije-prelaska 'duše' u neku drugu materiju(biljku, životinju)? "
... kad/ako je osjetim/opipam/vidim/čujem imaću neki utisak ...

" Odlazimo li negde posle smrti ili...? "
... ako me sjećanje dobro služi čini mi se da je matematički dokazano (valjda dok neko/nešto ne dokaže suprotno) da postoji beskonačno mnogo dimenzija ... utisak imam odlazak/ostanak ima neke veze sa tim (dimenzijama) ...

Ne vjerujem u život poslije smrti, ne vjerujem u pakao i raj, ne vjerujem u reinkarnaciju, ne vjerujem u postojanje duše... Moja definicija smrti podrazumijeva gašenje tijela i nestanak misli i svijesti. Smrt je jedno veliko ništa, baš kao što je bilo ništa i prije našeg rođenja.

Tema smrti uvijek me učini depresivnom jer mi je strašno zamišljati da jednoga dana neću postojati.

S druge strane, smatram da smo u neku ruku 'živi' sve dok nas se netko sjeća. Tek kada umre i posljednja osoba koja nas se sjećala, i mi u potpunosti umiremo. Tu je temu otvorio i Krleža u pjesmi 'Snijeg':
(...)
zamest će se moj trag u svemu.
I nitko neće znati da sam i ja bio tu i prošao.

Da li se smrću sve završava?
Postoji li Raj?
Ili neka vrsta reinkarnacije-prelaska ''duše'' u neku drugu materiju(biljku, životinju)?
Odlazimo li negde posle smrti ili...?

Odbijam da mislim takođe i da verujem da je smrt kraj jednog tako divnog fenomena kakav je život. Smrt je možda, faza... Faza u nekom procesu dešavanja mimo nas. Kao misleće biće, od uma, ne verujem u prelazak, reinkarnaciju i slične priče, ali verujem u tok. Reče Ika - to je smena svetlog i tamnog. Neka vrsta balansa mora postojati. Verujem da je sve jedna duboka tajna koja nam se ne da. Ne verujem u Raj. Raj je ovde, na zemlji. Možda je zemlja Raj? Možda smo mi sada u Raju, nesvesni. Toliko je toga u nesvesnom, toliko je toga u prirodi. Da Iko, zvezde gasnu, i ponekad, odsjaj one koje vidiš - varka je i nje već davno nije (reče čika Jova Zmaj), ali isto tako stvaraju se nova sunca, novi svetovi. Verujem da je materija večna. A šta smo mi nego njen deo - bili deo tamne ili svetle materije - u toku smo.

MI SMO ENERGIJA; A ENERGIJA NE UMIRE.

                                                       

Still_dreaming ::Da li se smrću sve završava?

Da, i pomirite se sa tim.

Still_dreaming ::Postoji li Raj?

Postoji samo onaj raj koji sam stvoriš.

Still_dreaming ::Ili neka vrsta reinkarnacije-prelaska ''duše'' u neku drugu materiju(biljku, životinju)?

Ako je tako, onda smo svi serijske ubice. E, koliko sam prasića i pilića poklao, a pojeo sam x1000.

Still_dreaming ::Odlazimo li negde posle smrti ili...?

Da. U grob.