Prvi svetski rat

od **Still_dreaming** Čet Feb 27, 2014 1:43 am

Prvi svetski rat je trajao od 1914. do 1918. godine. U njemu je učestvovala većina velikih svetskih sila, grupisanih u dva sukobljena saveza: Saveznici (okupljenih oko Trojne Antante) i Centralne sile. Više od 70 miliona ljudi je bilo pod oružjem, a od toga je preko 60 miliona ljudi u Evropi bilo mobilisano. U ratu je ubijeno više od 15 miliona ljudi, 20 miliona ranjeno, a direktne učesnice rata pretrpele su i ogromna razaranja država i privreda. Prvi svetski rat poznat je i pod imenima Veliki rat i Svetski rat (do izbijanja Drugog svetskog rata).

Prvi svetski rat su vodila dva velika saveza. Sile Antante su na početku činile Ujedinjeno Kraljevstvo, Rusija i Francuska i njihove pridružene teritorije i protektorati. Brojne druge države su se pridružile silama Antante, od kojih su najvažnije bile Italija, koja se pridružila aprila 1915, i Sjedinjene Američke Države, koje su u rat stupile aprila 1917. Centralne sile su pre početka rata činile Nemačka, Austrougarska i Italija, koja je zbog londonskog ugovora od 26. aprila 1915. godine, kojim je za Italiju predviđen deo Dalmacije, Istra, Gorica, Kvarnerska ostrva i Dodokanezi, pristupila silama Antante. Osmansko carstvo se pridružilo Centralnim silama oktobra 1914, a godinu dana kasnije to je uradila i Bugarska. Do završetka rata, od evropskih zemalja Holandija, Švajcarska, Španija i skandinavske države ostale su zvanično neutralne.

Neposredni povod za rat je bio atentat na naslednika austrougarskog prestola, nadvojvodu Franca Ferdinanda u Sarajevu 28. juna 1914, koga je ubio Gavrilo Princip, Srbin iz Bosne, koja je tada bila deo Austrougarske. Objava rata Austrougarske Srbiji aktivirala je niz savezništava koja su pokrenula lančanu reakciju objavljivanja rata. Do kraja avgusta 1914. veći deo Evrope našao se ratu.

Rat je okončan potpisivanjem nekoliko mirovnih sporazuma, od kojih je najvažniji Versajski mir 28. juna 1919, iako su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom 11. novembra 1918. Najuočljivija posledica rata je bila nova teritorijalna podela Evrope. Sve članice Centralnih sila izgubile su teritorije, a stvorene su nove države. Nemačko carstvo je izgubilo svoje kolonije, proglašeno je odgovornim za rat i prinuđeno je da plaća veliku odštetu. Austrougarska i Osmansko carstvo bili su raspušteni. Od teritorija koje je zauzimala Austrougarska stvorene su Austrija, Mađarska, Čehoslovačka i Kraljevina SHS. Osmansko carstvo je ukinuto, a teritorije Carstva van Anadolije bile su dodeljena kao protektorati silama Antante, dok je jezgro Osmanskog carstva reorganizovano u Republiku Tursku. Ruska Imperija, koja je izašla iz rata nakon Oktobarske revolucije, izgubila je veliki deo teritorije na zapadu, a na tim teritorijama stvorene su nove države: Finska, Estonija, Letonija, Litvanija i Poljska. Nakon rata osnovano je Društvo naroda kao međunarodna organizacija posvećena izbegavanju budućih ratova rešavanjem sporova između država diplomatskim putem. Prvi svetski rat je označio kraj poretka koji je postojao nakon Napoleonovih ratova i bio je važan faktor za izbijanje Drugog svetskog rata.

Ove godine se obeležava 100 godina od izbijanja Prvog svetskog rata.

Podelite svoja zapažanja i razmišljanja na ovu temu.

od **Liza_N.** Pet Feb 28, 2014 11:41 pm

Ističem da sam neznalica što se tiče istorije, pa i ove teme, ali nedavno me je nešto zainteresovalo i nisam dalje mogla ostati ravnodušna.
Svaki rat je isti, kakav god povod bio, i istina je što se kaže da nema pobednika. I ne treba se osvrtati na prošlost, mučiti se dilemama, pitanjima šta bi bilo da se desilo drugačije...
Moja misao o Prvom svetskom ratu nije didaktička, ne mislim o tom događaju kao pouci koju treba upamtiti, pa da se tako nešto više nikada ne desi. Ljudi će uvek biti gramzivi, i uvek će moći da se izmisli makar razlog za sukob. Ali, čovečno je pamtiti ljude i znati kakav je nekada bio neki narod. Nažalost, čitajući o podvizima i hrabrosti pojedinaca iz Prvog svetskog rata, mogla sam da zaključim kako pošten čovek uvek lako pada u zaborav i kako smo mi, kao nacija, vremenom moralno i etički degenerisani. Koji god da su razlozi u pitanju, opravdani ili ne, tek meni nije razumljivo da današnja omladina (prvenstveno) nema elementarna znanja. Diče se svojom nacionalnošću, pevaju himne na času - sve bi to bilo lepo, kada bi bili pismeni, kada bi znali stvarno po čemu je poznat Tesla (svi ga znaju, ali ne i zašto ga znaju), kada svoj patriotizam ne bi izjednačavali sa navijačkom strašću (himnu svi znaju zbog utakmica).
No, ne bih se uplitala u dalje kritikovanje, ja sam, u stvari, ovde htela da podelim sa onima koje interesuje šta je mene motivisalo i učinilo ponosnom, na neki način.

U Trbušnici kod Loznice 1906. godine je rođen Momčilo Gavrić kao osmo dete Alimpija i Jelene.
Kada je poceo I svetski rat, Momčilo je imao nepunih 8 godina.
U prvom naletu austrougarske vojske, u avgustu 1914. godine, počinjeni su veliki pokolji civilnog stanovništva, te je tada nastradala i porodica Gavrić. Svi, osim malog Momčila koga je otac, spremajući ukućane za zbeg, poslao kod strica da nađe zapregu. U međuvremenu su stigli austrougarski vojnici, zapalili kuću i pobili porodicu Gavrić. Mali Momčilo je, ostavši bez najmilijih, krenuo na Gučevo da traži srpsku vojsku. Pronašao je Šesti artiljerijski puk Drinske divizije i ispričao šta se dogodilo. Vojnici su istog dana osvetili Gavrićevu porodicu, sišli su sa Gučeva do Trbušnice i kod Gavrićeve kuće zatekli austrougarske vojnike koji su šenlucili i osvetili Gavriće, a Momčilo je postao vojnik. U svojim prvim vojničkim danima redovno je tri puta dnevno pucao iz topa da se osveti za svoju porodicu.
Mali Momčilo je sa svojim pukom peške prešao Albaniju i stigao do Krfa, izdržavši kao desetogodišnjak ono što mnogi odrasli nisu. Kroz albanske gudure je prosao jedući po jednu suvu ribicu na dan. Njih mu je kupio vojnik Miloš Mišović sa Zlatibora, koji se starao o njemu.

Bio je najmlađi kaplar na svetu i ne samo to nego i najmlađi vojnik svih armija u I svetskom ratu. Učestvovao je u proboju Solunskog fronta gde je ranjen, a vojvoda Živojin Mišić ga je unapredio, pa je kao dvanaestogodišnjak imao čin podnarednika. Čekajući proboj fronta i povratak u Srbiju, opismenio se, a posle rata je otišao u Englesku, gde je završio gimnaziju i 1921. se vratio u Beograd.
U Beogradu je živeo sve do smrti, 1993. godine. Njegova ratna sudbina je „jedinstvena u svetu” i „zaslužio je da ga se današnje generacije sećaju”.

Nažalost, danas nijedna od oko 250 lozničkih ulica ne nosi ime Momčila Gavrića, nijedna škola ili ustanova se ne zove po njemu, a nema ni spomenik. Najmlađi kaplar na svetu je u svom zavičaju nezasluženo zaboravljen.

od **Troja** Sub Mar 01, 2014 4:58 am

Dirljiva priča. Tipično je da nijedna ulica ne nosi ime po malom heroju i mislim da je karakteristično samo za našu zemlju da tako brzo zaboravlja one koji su je zadužili. No, ne krivim za to narod, nego one koji donose odluke.

Mislim da bi priča o životu malog Momčila bila poučna lekcija mladim naraštajima.

od Sponsored content

Prvi svetski rat

Prvi svetski rat

Re: Prvi svetski rat

Re: Prvi svetski rat

Re: Prvi svetski rat