Posao iz snova

Mislim da bih u idealnom svijetu najvise voljela da prevodim knjige i to ne bilo kakve knjige nego klasike i savremenu literaturu najboljeg kvaliteta. Radila bih od kuce i bila odlicno placena za taj posao. Povremeno bih bila pozivana na skupove na kojima se nalaze pisci, te bih tako upoznala mnoge od njih.

Shvatila sam da je ono za što sam se školovala i što ću, nadam se, jednoga dana i raditi - moj posao iz snova. Problem je što se u školstvu teško zaposliti, previše je učitelja, a premalo djece.

Ali evo... moj posao iz snova je biti nastavnica hrvatskog jezika u nekoj manjoj školi, gdje ću poznavati sve kolege i učenike. S kolegama ću se dobro slagati, a učenici će, za razliku od ovih današnjih, biti pristojni, ljubazni, zainteresirani za predmet, kreativni, željni znanja. I voljet će čitati. Tako ni meni neće biti teško dobro osmisliti svaki sat i posvetiti im svoje vrijeme. Budući da je ovo ipak posao 'iz snova', onda želim i manje papirologije pa da mi više vremena ostane za izvannastavne aktivnosti. Želja mi je držati Mlade novinare i izdavati školski časopis. Ne bih imala ništa ni protiv razredništva; tu bih se posebno potrudila raditi na zajedništvu, organizirati izlete i putovanja.

Da ne bude da bih se htjela baviti ovim poslom samo u idealnim uvjetima - zbilja mi ne bi smetalo ni da su uvjeti nešto lošiji. To bi značilo da bih se oko nekih stvari trebala više potruditi, ali bih zato bila posebno zadovoljna kada bi došlo do napretka.

Volela bih da se bavim istraživanjem starih, arhaičnih i čudnih knjiga. Da poznajem brojne drevne jezike. Veoma me privlači i okultizam. Arheolog mi je takođe jedno od zanimanja iz snova, istoričar umetnosti, režiser, glumica ... Ovo su snovi.

Volela bih da budem pisac... Ovo je polurealno.

Volela bih da držim cvećaru i aranžiram bukete.
Ili poslastičaru.

Da budem draguljar. Profesionalni.

Ali ja samo uzgajam zevala - to je sasvim realno.

Rekli su mi da se razlikujem od većine u današnje vrijeme koja ide za parama, stanovima,automobilima, velikom zaradom, jer bi meni bilo dovoljno da imam samo osnovno (čitaj:prosjek), da se bavim onim što me ispunjava. Da kraj sebe imam ljude koje volim,koji me vole i poštuju. Svoju porodicu.
Posao kojim bih voljela da se bavim je psihologija. U tome bih uživala.

Za mene bi idealan posao bio u izdavačkoj kući gde bih se bavio lekturom. Nekoliko knjiga mesečno donosilo bi mi nekoliko puta više novca od ovog koji sad zarađujem (mada se ne žalim u odnosu na pre šest meseci), a još bih radio ono što volim i bio u toku sa savremenom književnošću. Kud ćeš bolje?