Zid
Dobro došli na forum Zid!

Ovu poruku vidite jer pregledate naš forum kao gost.

Ukoliko se registrujete dobićete mogućnost da odgovarate na teme, otvarate nove, upoznate nove ljude, učestvujete u forumskim takmičenjima i iskoristite sve pogodnosti jednog člana. Registracija traje samo minut, jednostavna je i potpuno besplatna.

Da biste se registrovali kliknite ovde.

Važna napomena: Mejl za registraciju može dospeti u spam ili trash u vašem mejlu, pa prilikom aktivacije naloga, ukoliko ne dobijete mejl u inbox, proverite da li je možda završio tamo.

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Maja taj Ned Mar 14, 2010 1:23 am


Fjodor Mihajlovič Dostojevski (rus. Фёдор Миха́йлович Достое́вский; rođen 11. novembra, odnosno 30. oktobra po starom kalendaru, 1821. godine u Moskvi, preminuo 9. februara, odnosno 28. januara po starom kalendaru, 1881. godine u Sankt Peterburgu) je bio jedan od najvećih pisaca svih vremena.

Završio je vojnu školu. U dvadesetosmoj godini zbog učešća u revolucionarnoj organizaciji bio je osuđen na smrt. Nakon pomilovanja proveo je četiri godine na prisilnom radu u Sibiru.

On je jedan od najuticajnijih pisaca ruske književnosti. Prema širini i značaju uticaja, posebno u modernizmu, on je bio svetski pisac u rangu Šekspira i Servantesa. Realizam Dostojevskog predstavlja svojevrsni prelaz prema modernizmu, jer njegovo stvaranje upravo u epohi modernizma postaje nekom vrstom uzora načina pisanja. Sa aspekta književne tehnike njegovi su romani još uvek bliski realizmu zbog obuhvata celine, načina karakterizacije i dominirajuće naracije, dok dramatični dijalozi, filozofske rasprave i polifonija čine od njega preteču modernizma. Utemeljitelj je psihološkog romana. Po mnogima je i preteča egzistencijalizma.

Biografija

Fjodor je bio drugi od sedmoro dece Mihaila i Marije Dostojevski, koji su bili potomci beloruskih imigranata. Porodica Dostojevski vuče poreklo od beloruskih unijatskih (grkokatoličkih) plemića koji su se kasnije vratili u okvire pravoslavlja. Ubrzo pošto je majka umrla od tuberkoloze 1837. godine, on i brat Mihail su poslati u Vojnu akademiju u Sankt Peterburgu. Godine 1839. umro mu je i otac, penzionisani vojni hirurg i nasilni alkoholičar, koji je služio kao doktor u bolnici za siromašne „Marinski“ u Moskvi. Pretpostavlja se da su Mihaila ubili njegovi kmetovi, za koje je poznato da su u više navrata bili ogorčeni Mihailovim ponašanjem u pijanom stanju. Pretpostavlja se da su ga ubili tako što su ga vezali i sipali mu votku u usta dok se nije udavio. Po drugoj priči, Mihail je umro prirodnom smrću, a nasilno objašnjenje njegove smrti je skovao susedni zemljoposednik da bi lakše kupio njegov posed.
Fjodoru nije previše dobro išlo u Vojnoj akademiji u Sankt Peterburgu, pošto je bio loš iz matematike koju je prezirao. Umesto toga se posvetio književnosti. Tada je visoko cenio Onore de Balzaka, te je 1843. čak preveo jedno od njegovih najvećih dela, „Evgenija Grande“, na ruski jezik. Dostojevski je počeo da piše svoju dela otprilike u ovo vreme i 1846. se pojavio njegov prvi roman u formi epistolarne proze, „Bedni ljudi“, koji je dobio odlične kritike, a jedan kritičar (Visarion Belinski) je dao čuvenu karakterizaciju: „Rođen je novi Gogolj!“.
Dostojevski je uhapšen i zatvoren 23. aprila 1849. pod optužbom da je učestvovao u revolucionarnim aktivnostima protiv Cara Nikolaja I. Na dan 16. novembra iste godine je osuđen na smrt zbog delanja protiv vlasti u sklopu intelektualnog kruga, tzv. Kruga Petraševskog. Posle lažnog streljanja gdu su mu vezane oči i kada je ostavljen na hladnom vremenu da čeka na hitac odreda za streljanje, Dostojevski je pomilovan i upućen na prisilni rad u radnom kampu „Katorga“ u Omsku, u Sibiru. Tokom ovog perioda povećao se broj epileptičnih napada za koje je imao genetsku predispoziciju. Godine 1854. je pušten iz zatvora da bi služio u Sibirskom regimentu. Dostojevski je proveo narednih pet godina kao poručnik u sedmom bataljonu, koji je bio stacioniran u tvrđavi u Semipalatinsku, u današnjem Kazahstanu.

Ovaj period se smatra za prekretnicu u njegovom životu. Dostojevski je napustio ranije političke stavove i vratio se tradicionalnim ruskim vrednostima. Postao je ubeđeni hrišćanin i veliki protivnik filozofije nihilizma. U to vreme je upoznao i Marju Dmitrijevnu Isajevu, udovicu prijatelja iz Sibira, kojom se potom oženio.

Godine 1860. se vratio u Sankt Peterburg, gde započinje nekoliko neuspešnih književnih časopisa sa svojim bratom Mihailom. Dostojevski biva izuzetno potresen smrću supruge 1864, a odmah zatim i smrću svoga brata. Bio je u lošoj finansijskoj situaciji, a morao je da izdržava i udovicu i decu svoga brata. U to vreme je potonuo utonuo u depresiju, kockajući se, često gubeći i zadužujući se.
Dostojevski je imao problem sa kockom. Tako je i jedno od njegovih najpoznatijih dela, „Zločin i kazna“ napisano u rekordno kratkom roku i brzo objavljeno da bi uspeo da isplati kockarske dugove, a pošto ih je otplatio ponovo je ostao gotovo bez novca. U isto vreme je napisao i knjigu „Kockar“ da bi zadovoljio ugovor sa svojim izdavačem.

Dostojevski je u ovo vreme putovao u zapadnu Evropu. Tamo je prvo pokušao da obnovi ljubavnu vezu sa Apolinarijom Suslovom, mladom studentkinjom, ali je ona odbila da se uda za njega. Još jednom mu je slomljeno srce, ali je uskoro upoznao Anu Grigorjevnu, dvadesetogodišnju devojku koja je radila kao stenografkinja, kojom se oženio 1867. U ovom periodu je napisao svoja najveća dela. Od 1873. do 1881. izdaje, ovaj put uspešan, mesečni književni časopis sa kratkim pričama, karikaturama i člancima o aktuelnim dešavanjima — Piščev dnevnik. Časopis je doživeo ogroman uspeh.

Dostojevski je 1877. održao počasni govor na sahrani pesnika Nekrasova, koji je tada pobudio mnoge kontroverze, a godine 1880. održao je poznati Puškinov govor na otvaranju spomenika Puškinu u Moskvi.

Pred kraj života je živeo u gradu Staraja Rusa u Novgorodskoj oblasti, nedaleko od Sankt Peterburga. Umro je 9. februara (28. januara po starom kalendaru), 1881. od problema sa plućima koji su bili izazvanim njegovim epileptičnim napadima. Sahranjen je na groblju „Tihvin“ pri manastiru Aleksandar Nevski, u Sankt Peterburgu, u Rusiji. Procenjuje se da je 40.000 ljudi prisustvovalo njegovoj sahrani. Na njegovom nadgrobnom spomeniku piše: „Zaista, zaista vam kažem, ako zrno pšenično, padnuvši na zemlju, ne umre, onda jedno ostane; ako li umre, mnogo roda rodi.“ (Jevanđelje po Jovanu XII,24), što je i epigraf njegovog poslednjeg romana, „Braća Karamazovi“.

Stvaralaštvo

Najpoznatija dela su mu „Zločin i kazna““ i „Braća Karamazovi“. U „Zločinu i kazni“ glavni lik, siromašni student, iskušava sebe ponet idejama o „velikim ljudima“ i socijalnoj pravdi. Živeći u najvećoj bedi izgrađuje pogled na svet koji se zasniva na ideji da je društvo suštinski nepravedno, jer omogućava beskorisnim i iskvarenim ljudima da uživaju u bogatstvu, dok istinski vredni ljudi propadaju u siromaštvu bez mogućnosti da razviju i ostvare svoje sposobnosti. Pravosuđe osuđuje sitne zločine, a istorija slavi ljude poput Napoleona koji su odgovorni za smrt hiljada ljudi. Odlučuje da iskuša sebe i da počini zločin koji će mu omogućiti novac za školovanje i čoveka dostojni život. Međutim, pod teretom savesti na kraju se predaje policiji. „Braća Karamazovi“ je poslednja knjiga Dostojevskog. To je roman složene strukture u čijem je središtu sudbina porodice Karamazovih. Osim toga poznati su i njegovi romani „Kockar“ i „Idiot“.

Stvaralaštvo i ime Dostojevskog je vremenom postalo sinonim za duboku psihološku analizu. Dugo su psihološka analiza i kontradiktornost njegovih likova činile da čak i sistematske psihološke teorije značajnih psihologa izgledaju površno. Mnogi teoretičari psihologije, uključujući i samog Sigmunda Frojda, smatrali su Dostojevskog začetnikom psihološke teorije i analize. Osećaj za zlo i ljubav prema slobodi učinili su njegovo delo vrlo relevantnim za 20. vek, vek dva svetska rata, masovnih ubistava i totalitarnih režima. Njegove ideje i inovacije u formi književnog dela, duboko su uticale na mnoge filozofe i pisce, Fridriha Ničea, Albera Kamija, Žana Pola Sartra, Mihaila Bulgakova, itd. Dela sklopljena od kombinacije običnih i svakodnevnih tema sa univerzalnim pitanjima, kao što su vera, patnja i značenje života, i danas bude živo interesovanje čitalaca širom sveta.

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Maja taj Ned Mar 14, 2010 1:28 am

"A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubedjenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju."

"Što se, pak, tiče moje deobe ljudi na obične i neobične, priznajem da je ona unekoliko proizvoljna, ali ja i ne insistiram na tačnim brojčanim podacima... Ja samo verujem u svoju glavnu misao. A ona se sastoji u tome da se ljudi već po prirodnom zakonu uopšte dele na dve kategorije: na nižu (na obične), to jest, tako reći na materijal koji služi samo za radjanje sebi sličnih, i na ljude u pravom smislu, to jest ljude koji imaju dara ili talenta da u svojoj sredini kažu novu reč.
Tu, razume se, postoji beskonačno mnogo podela, ali osobne crte obeju kategorija su dovoljno izrazite: prvu kategoriju, to jest materijal, uopšteno govoreći, čine ljudi koji su po svojoj prirodi konzervativni, uljudni, ljudi koji žive u poslušnosti i vole slušati.
Po mom mišljenju, oni su i obavezani biti poslušni, jer to je njihova namena i u tome nema apsolutno ništa što bi ih ponižavalo. Čitava druga kategorija gazi zakon, to su rušitelji, ili su, sudeći po njihovim sposobnostima, naklonjeni rušenju. Zločini tih ljudi su, razumije se, relativni i vrlo različiti; u većini slučajeva, u veoma raznolikim izjavama, oni traže obaranje postojećeg u ime nečeg boljeg. Ali ako je jednom od tih ljudi potrebno zbog svoje ideje pregaziti i preko mrtvog tela i krvi, po mom mišljenju, on sam sebi to može dopustiti - uostalom, sve u zavisnosti od njegove ideje i njenih razmera - to imajte u vidu...
Prva kategorija je uvek - gospodar svog vremena, a druga - gospodar budućnosti. Prvi održavaju svet i brojčano ga umnožavaju; drugi pokreću svet i vode ga cilju. I jedni i drugi imaju potpuno ista prava na postojanje."

Odlomci iz romana "Zločin i kazna"

Maja
Legendarni član
Legendarni član

Broj poruka : 6121
Ženski Datum upisa : 19.02.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od polly88 taj Pet Jul 30, 2010 4:18 am

"Zločin i kaznu" pročitala sam u 3. razredu srednje (lektira, naravno) i oduševila se! Sviđa mi se taj psihološki opis Raskoljnikova, a čudno mi je bilo to što sam stalno opravdavala ubojstvo, što sam "navijala" za njega, da ga ne otkriju i da ne ode u zatvor.
Prošle godine sam počela čitati i "Idiota", ali mi je uz sve obveze oko fakulteta bio pretežak za čitanje, tako da ga planiram završiti sad preko ljeta.
avatar
polly88
Moderator
Moderator

Broj poruka : 6391
Ženski Blizanci Godina : 29
Lokacija : across the universe
Datum upisa : 28.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Still_dreaming taj Pet Sep 03, 2010 5:44 am

,,Hoće mi se da živim pa makar i protiv logike. Neka i ne vjerujem u poredak stvari na ovom svijetu, ipak su mi mili ljepljivi listići u proljeće, koji se tek razvijaju; milo mi je plavo nebo; mio mi je po neki čovjek, koga po neki put; hoćeš li mi vjerovati? – ni sam ne znam zašto zavolim; mio mi je po neki velik i plemenit postupak ljudski, u koji je čovjek već odavno prestao vjerovati, ali ga ipak po staroj navici srcem uvažava.

Ama, našto da se pozna to đavolsko dobro i zlo kad toliko staje? Pa vaskoliki svijet poznanja ne vrijedi one suzice djetenceta. I ako su patnje dječije otišle na popunjavanje one sume patnji koja je bila neophodna da se plati ta istina – onda tvrdim unaprijed da sva ta istina ne vrijedi te cijene! Suviše skupo cijene tu harmoniju, nije za naš džep da platimo toliku ulaznicu.

Vidite, gospodo, razum je dobra stvar, to je neosporno, ali razum je ipak samo razum i zadovoljava samo razumske čovjekove sposobnosti – a htijenje je izraz cijelog života, to jest cijelog čovjekovog života, zajedno sa razumom i svim ostalim češkanjem.''

Prelepo...


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21985
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Still_dreaming taj Sre Sep 08, 2010 1:46 am

,,A osim toga, da bi neko upoznao bilo kog čoveka, prema njemu se treba odnositi postupno i obazrivo da se ne bi prevario i zapao u predubeđenje, što je kasnije vrlo teško ispraviti. Zapravo, da bi čovek nespristrasno sudio o nekim ljudima, on unapred treba da se odrekne izvesnih, već usvojenih pogleda i svakidašnje navike prema ljudima što nas obično okružuju."

Zločin i kazna


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21985
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od chegirl taj Sub Dec 04, 2010 6:07 am

"Pravi realista, ako je ateista, uvek će naći u sebi snage i
sposobnosti da ne poveruje u čudo, a ako se pred njim čudo pojavi kao
neosporan fakat, on će pre poverovati svojim osećanjima nego što će
dopustiti mogućnost tog fakta. A ako ga bude smatrao mogućim, smatraće
ga prirodnom pojavom, koja mu samo do sada nije bila poznata."

Braća Karamazovi
avatar
chegirl
Ugledni forumaš
Ugledni forumaš

Broj poruka : 2818
Ženski Devica Godina : 24
Lokacija : in the middle of nowhere
Datum upisa : 08.09.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Nelly taj Uto Jan 11, 2011 5:57 am

"Ne treba nas zabrinjavati ni pomisao da smo smešni, nije li tako? Jer, to je istina, smešni smo, lakoumni, imamo loše navike, dosađujemo se, ne znamo gledati, ne shvaćamo, ama, svi smo mi takvi, i vi, i ja, i oni! Valjda se ne vređate što vam tako u lice govorim da ste smešni? A ako je tako, zar niste onda dobra građa? Znate, po mom mišljenju, katkad je čak i dobro biti smešan, pa i bolje je: ljudi lakše mogu oprostiti jedan drugome, lakše se i pomire; ne može se ipak odjednom sve shvatiti, ne može se početi odmah od savršenstva! Da bismo postigli savršenstvo, treba najprije mnogo toga ne shvaćati! A ako prebrzo shvatimo, možda i nećemo dobro sve shvatiti."

Idiot
avatar
Nelly
Profi
Profi

Broj poruka : 362
Ženski Datum upisa : 06.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od hermina taj Sub Apr 16, 2011 10:48 am

Zaustavljajte me malo češće kada sa Vama govorim: ja bih hteo da iskažem sve, sve, sve. Gubim tada svaku formu. I saglasan sam da ja ne samo forme, nego ni dostojanstvo nikakvo nemam. To Vam eto saopštavam. I ne brinem se ni o kakvim dostojanstvima. Sve je u meni nekako zastalo. Vi sami znate zašto. Nemam u glavi ni jedne čovečanske misli. Već odavno ne znam šta se u svetu zbiva... Vi znate šta je to što me je progutalo. I pošto nemam nikakve nade, a u očima Vašim sam nula, i zato i govorim otvoreno: svuda vidim Vas, samo Vas, a sve ostalo mi je svejedno. Zašto i kako Vas volim – ne znam. Znate li, Vi možda uopšte niste ni lepi? Zamislite, ja uopšte ni ne znam: da li ste lepi ili ne? Čak ni u licu. Srce Vam, u svakom slučaju, nije dobro; i da vam je um neblagorodan, i to je vrlo verovatno.

~Kockar
avatar
hermina
Istraživač
Istraživač

Broj poruka : 117
Ženski Lav Godina : 30
Lokacija : Neverland
Datum upisa : 25.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Virginija_Woolf taj Sre Feb 29, 2012 10:23 am

''Laganje je jedina privilegija koju covjek stavlja izvan svih drugih zivih organizama.Ko brblja,nagazice i na istinu.Ja i jesam covjek zato sto trabunjam.Ni do jedne istine se nije doslo ako se prije toga nije cetrnaest puta,a mozda i sto cetrnaest puta izvalila glupost i to jeste cast svoje vrste.Govori kojesta,ali govori iz svoje glave i ja cu da te poljubim.Skoro je bolje da govoris kojesta,ali na svoj nacin nego da samo ponavljas tudje istine;u prvom slucaju si covjek,a u drugom nista vise nego papagaj.Istina nece da pobegne,a zivotu mozes da stavis okove.''

Zlocin i kazna
avatar
Virginija_Woolf
Član za primer
Član za primer

Broj poruka : 1030
Ženski Vaga Godina : 24
Datum upisa : 26.07.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Ika taj Sre Mar 14, 2012 6:49 pm

Mene oduševljavaju dela Dostojevskog. Toliko psihologije u njegovim delima, toliko doživljaja jedne ličnosti, toliko prelaza u povezanosti dela...

Evo jednog odlomka koji sam uspeo da pronađem, a koji bih istakao.

Idiot

"Ima ljudi koji u svojoj prgavoj uvredjenosti nalaze vanredno uživanje, a naročito kad ona kod njih dospe (što se dogadja vrlo često) do krajnjih granica. U takvim trenucima njima kao da je prijatnije da budu uvredjeni nego ne uvredjeni. Te osetljive ljude posle strašno muči kajanje, naravno ako su pametni i ako su u stanju da shvate da su se žestili deset puta više nego što je trebalo."
avatar
Ika
Zavisni član
Zavisni član

Broj poruka : 4253
Muški Lav Godina : 31
Lokacija : Beograd
Datum upisa : 09.03.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Still_dreaming taj Sub Jun 15, 2013 12:33 pm

          Ali kad osuđenik, gotovo u krvavom znoju, zaradi koju paru ili se odluči da do novca dođe kakvom retkom veštinom, koja je često udružena s prevarom i krađom, i da ih u isti mah potroši ludo, detinjasto ludo - to nikako ne znači da on novac ne ceni, iako na prvi pogled tako izgleda. Osuđenik dršće od želje za novcem, pamet mu se muti, a što ga, kad pije, zbilja nemilice rasipa i baca, kao plevu, radi to stoga što smatra da je on još za jedan stepen iznad novca.
           A šta je za njega veće od novca? Sloboda, ili bar kakvi snovi o slobodi. Osuđenici su prave sanjalice. O tome ću docnije reći koju. A sad, kad je već o tome reč, hoćete li mi verovati da sam video robijaše sa dvadeset godina koji su meni lično, i to vrlo mirno, govorili, na primer, ovako: ‚‚A, čekaj samo, daće Bog, izdržaću ja svoj rok, pa onda...'' Izraz ‚‚osuđenik'' označava čoveka bez volje i to je sav smisao te reči, ali kad osuđenik rasipa sav svoj novac, on to radi po svojoj volji. Pored svakojakih žigova, okova i tamničke ograde koja mu skriva svet i ograđuje ga kao u kavez uhvaćenu zverku - on može da nabavi votke, a to će reći vrlo strogo zabranjeno uživanje, i da nađe sebi društvo žena. Može (ako i ne uvek, ali ponekad) da potkupi svoje najneposrednije starešine, invalide, pa i narednike, koji će onda kroz prste gledati kako oni remete disciplinu i zakone, još može i da se razjunači pred njima, a osuđenik silno voli da se junači, to jest, da se pokaže pred drugovima i da sam sebi dokaže kako on bar za neko vreme ima slobode i vlasti, mnogo više nego što se čini - jednom reči, može da pijanči i da larma i da se bije, koga hoće od srca da uvredi, i da mu dokaže kako on sve to može i sme, da je sve to u ‚‚našim rukama'', to jest, hoće sam sebe da uveri o onome na što, jadnik, ne sme ni da pomisli. Vidi se, dakle, eto zašto se kod svih osuđenika, i kad su trezni, zapaža naklonost ka ‚‚junačenju'', hvalisanju, komičnom i sasvim nevinom kao i uobraženom uzdizanju svoje ličnosti. Naposletku, u tom njegovom uživanju s pijankom i razmetanjem, ima i neke odvažnosti - dakle, u svemu tome ima bar kakav bilo znak slobode. A šta se neće dati za slobodu? Zar kakav milioner, sa zamkom o vratu, ne bi sve svoje milione dao da makar samo malo vazduha udahne!
          Starešine se ponekad čude kako to da neki od smernih osuđenika, koji je nekoliko godina bio miran, dobar, primeran, tako da je zbog pohvalnog vladanja dobio i za desetara - posle, najedanput, prosto ni za šta, kao da je nečastivi u njega ušao - pomami se, pije, svađa se, bije se, a ponekad se odvaži i na krivični prestup: ili otvoreno vređa višu vlast ili nekoga napadne ili ga prosto ubije... Gledaju ga i čude se. A toj iznenadnoj eksploziji u čoveku od koga se tome najmanje moglo nadati - možda je uzrok bolna, grčevita oduška ličnosti u njemu, njegova instinktivna čežnja za njome, želja da pokaže sebe, svoju poniženu ličnost, koja tad iznenadno izbija i ide do srditosti, i više - do srdžbe, do besnila, do ludila, paroksizma, grča. Tako valjda postupa čovek živ sahranjen, kad se probudi u grobu: udara zaklopac svog sanduka, muči se da ga zbaci, ne misleći da su svi njegovi napori uzaludni, iako bi se, dabogme, razumom mogao o tom uveriti. Ali u tome i jeste stvar, što se tada ne misli, što tada nema pameti, ima samo grča. Još treba uzeti u obzir da se gotovo svako samovlasno pokazivanje ličnosti u osuđeniku smatra kao krivica; i tada, sasvim prirodno, njemu je svejedno hoće li manifestacija njegove ličnosti biti velika ili mala. Ako je da se pije i da se veseli - piće i veseliće se, hoće li na nešto da se odvaži - odvažiće se na sve, pa makar i na ubistvo. Samo treba početi. Čim se čoveku glava zanese, više ga ne zadrža. Zato je svakako najbolje da dotle ne dođe. Svi bi bili mirniji. Tako je, ali kako da se to uradi?




Zapisi iz mrtvog doma


Amor fati

Live today
avatar
Still_dreaming
Administrator
Administrator

Broj poruka : 21985
Muški Jarac Godina : 29
Lokacija : In dreams...
Datum upisa : 15.01.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Fjodor Mihajlovič Dostojevski

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu