Čitaj između redova

Upravo kod Andrića je veoma prisutan ovaj fenomen ,,Čitanja između redova''. Ako se čita površno, sa kolutanjem očima na mnogobrojne opise, onda je bolje da se i ne čita - nećete videti ništa. Pokušate li da uđete malo dublje u njegovu rečenicu i zapazite gde i zašto je nešto istakao, a zašto je za neke stvari upotrebio samo jednu rečenicu ili samo jedan pasus, razumećete šta je hteo da kaže.

Npr., ne znam da li se neko seća kada opisuje vlasnicu hotela, Lotiku, i njenog brata koji je uvek sve prepuštao njoj i bio pasivni posmatrač u svemu. Prikazao je Lotiku kao nekog ko može da izdrži sve, a njenog brata kao slabića. Ipak, kasnije, na samom kraju knjige, Lotika je izgubila razum i moć. Tada se pokazao njen brat koji je preuzeo sve na sebe. Nije ipak baš sve kao što izgleda. Time je pokazao da se neke ličnosti svojom snagom ističu samo u dobrim vremenima, a neke druge, jače ličnosti, svoju snagu pokazuju u lošim vremenima, onda kada je najviše potrebna onima koji ga okružuju. Ustvari je Lotikin brat bio mnogo jači od nje. A to što je Lotiki posvetio nekoliko glava je ustvari zbog utiska koji jaki ljudi (tj. oni koji se pokazuju kao takvi) ostavljaju na okolinu. Njenom bratu je posvećeno nekoliko pasusa jer je on taj koji je delao u najgorim vremenima, što ga samim tim karakteriše pa onda i nije toliko potrebno isticati sve to. Sad nikako ne mogu da se setim njegovog imena...

A ima još dosta ovakvih primera...