Venčati se ili prvo živeti zajedno?

Prvo proba (mada je tu u principu sve već odlučeno kada se dođe do tog koraka), može da se kaže da je to doba za potvrdu.

Prvo živeti zajedno... Videti kakve su mu navike i ponašanje. Ako može, može, ako ne - doviđenja... Zašto se venčavati odmah kad se sve može postepeno. Bar su danas slobodnija shvatanja. I ako neko živi zajedno, ne znači da su u braku.

Iskreno, ja licno cu preskociti taj "probni" dio, ali samo zato sto nemamo potrebe za njim.
Onda kad steknemo uslove za zajednicki zivot (diploma, posao, money), odmah se i vjenčavamo i pravimo bebe, dizemo kredit, gradimo kucu..

To isto bismo mogli i bez vjencanja, ali za mene licno je tek vjencanje odluka da se pocne graditi gnijezdo.
To sve zavisi i od okoline u kojoj zivis (tradicionalna, slobodna..)

Zivot prije braka bi mogao biti idealan za parove koji su opusteniji po pitanju tih planova, uzivaju tako..laganini..pa sve u svoje vrijeme..i djeca i ostalo...
Mi smo nestrpljivi i jedva cekamo to sve.

Iskreno, janisam nesto previse za brak, tako da planiram najprije tja kao probni dio, da zivimo zajedno, pa ako ide, onda ce i on da shvati da nam papir ne treba i samo cemo tako nastaviti

ces@ric@ ::Iskreno, janisam nesto previse za brak, tako da planiram najprije tja kao probni dio, da zivimo zajedno, pa ako ide, onda ce i on da shvati da nam papir ne treba i samo cemo tako nastaviti

Lepo si to rekla... I cemu to potpisivanje papira? Ako se neko ne voli, moze da potpise sve papire ovog sveta, nista im to nece doneti... Najbolje je voleti se, a ostalo dolazi samo...

Sve u svemu...svako ima svoje mišljenje, kao i viziju o vaznosti ili nevaznosti tog papira. Zar ne?
Kao i sve ostalo u zivotu...hocel imat djecu, koliko...i sl.

Tacno tako... Misljenja se razlikuju i svako ima nesto svoje. Neko smatra to bitnim, neko ne...

definitivno sam sa probu jer su veza i zajednicki zivot kao nebo i zemlja...
meni se to desilo spontano,kao i brak koji je kasnije dosao,kao sledeci logican korak bez trunke preispitivanja jer sam imala vremena i materijala da se odlucim za te 3 godine probe :

Mislim da to nije 'brak' na probu...i, mislim da brak ne cini nikavo vencanje, vec razumevanje, i uvazavanje medjusobno, a to sve moze i bez ikakvog potpisa.
Dvoje mladih, trebalo bi da neko vreme zive zajedno, i da taj zajednicki zivot bude samo 'ulaznica' za stvaranje porodice.

Ja sam uvijek smatrala da cu se odmah udati i da je to bolje, ali me je rat natjerao da napustim domovinu i kada sam to ucinila otisla sam u inostranstvo sa mladicem sa kojim sam se zabavljala vec vise od godinu dana. Ispostavilo se da smo zivjeli nevjencano pet godina, iako sasvim neplanirano, i u tom vremenu prilagodili se jedno drugome, zemlji u koju smo dosli, kupili stan i renovirali ga. Tek kada smo sve to oposlili pod uticajem rodbine rijesili smo se za brak. Ja sam se bila navikla da zivimo zajedno bez vjencavanja i bila zadovoljna povjerenjem i postovanjem koje sam primala i bez vjencanja, ali ne mogu reci da sam ikada zazalila sto sam se na kraju udala. Mada je tacno da je najvaznije da volite i postujete jedno drugo, i ja bih dodala da imate sredstava da prezivite zajedno, cemu odbijati brak ako nemate sumnji u svoju zelju da ostanete zajedno?

Zivjeti zajedno,ali bez braka uopste
Ne vjerujem u brak, to je samo papir.A iskreno, ako se dvoje vole nece im trebati papir da to nekom dokazu.

Mislim da bi trebala mala proba.Zajednicki zivot nekada nije onakav kakog smo ga zamislili i isplanirati.Mala proba je po mom misljenju super,ako ide ide,a ako ne tu vise nema price ..